Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Imali ste priliku čuti da će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ovaj Predlog zakona, kao i svaki predlog koji vodi da onome što znači spajanje ljudi. Ovaj današnji predlog pored ove materijalne stvari ima i te kako ovu simboličnu ravan koja je izuzetno važna i najbitnija možda za nas ovde na Balkanu i zato su ove današnje diskusije izuzetno važne i smatram da će u budućnosti dati dugoročnih plodova.

Zato što je svaka infrastrukturna investicija, a posebno ona koja je međunarodnog karaktera izuzetno važna za sve ljude, bilo da su u pitanju ekonomski izazovi, bilo da su u pitanju kulturološki izazovi, bilo da su u pitanju ljudski ili neki drugi izazovi, sve je to nešto što ide u pravcu pospešenja ukupnih saradnja između naroda, između građana, između svih onih koji žele normalan život i normalne odnose na ovim našim prostorima.

Vrlo je važno da imamo što više ovakvih projekata, što više ovakvih zakona koji će biti usmereni na to da jednostavno obnavljamo ono što je zapušteno, da vraćamo živost na tim našim saobraćajnicama i da olakšavamo građanima ono što jeste najbitnije, a to jeste da imaju nesmetan, lak, jednostavan protok roba, ali svega onoga što znači egzistenciju na ovim našim prostorima.

Zato smo vrlo radosni što će se i ovaj predlog zakona vrlo brzo implementirati, što će doprineti da sa obe strane Drine, ali svih drugih „Drina“ i svih drugih reka, građani imaju mogućnost da što jednostavnije, što kvalitetnije i što bezbednije prolaze i da razmenjuju svoja kulturna dobra, svoja ekonomska dobra i da na taj način stvaramo one vrednosti koje jesu u suštini svih balkanskih naroda i koje su u stvari u svim ovim našim preplitanjima.

Najvažnije je to da ti mostovi služe, kako su ih oni koji su njihovi graditelji u prošlosti, a i danas u budućnosti namerili, služe dobrom povezivanju, umrežavanju i da budu spone između kultura, tradicija, da budu spone koje će garantovati prosperitet svakom pojedincu ili svakom kolektivitetu u celini. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Pa, sa diskusije o osnovnim sudovima došli smo na priču iz devedesetih godina, na priču oko koje se nikada ne možemo svi složiti i to je jedino oko čega ćemo se složiti.

Dakle, za nas Bošnjake, to je drugačija priča nego ona koju smo čuli danas i svakako ćemo se složiti sa još jednom konstatacijom gospodina Martinovića, a to je da svi iz ovoga moramo izvući pouke i da moramo naučiti da nam se ne dešava ono što se dešavalo devedesetih godina.

Međutim, ne možemo se složiti oko nekih drugih stvari, a te stvari se odnose, recimo, na onu rezoluciju koju je ovaj parlament usvojio. Tamo jasno stoji da je ona doneta na osnovu presuda Međunarodnog suda prave, a taj sud pravde je taj zločin ili to što se dogodilo u Srebrenici okarakterisao genocidom.

Jeste da je rezolucija jasno kazala da je to zločin, međutim, Hag i Međunarodni sud pravde je rekao da je to genocid, a rezolucija bazirana na tim presudama, što znači da i svi mi narodni poslanici moramo poštovati tu rezoluciju koju je izglasao ovaj parlament, a ako nam to nije u odgovarajućem smislu svima dobro, onda da poništimo takvu rezoluciju i da nije onda obavezujuće za narodne poslanike.

Dakle, desio se genocid i svakako je ohrabrujuće da imamo zajedničke stavove o tome da moramo imati jednostavno pouku iz svega toga što se iz događalo.

Takođe, kada je u pitanju politička motivisanost, sve nažalost što se događalo devedesetih godina imalo je svoju političku pozadinu, pa su tako političku pozadinu imali i oni događaji koji su se dogodili ovde nad pripadnicima bošnjačkog naroda u Štrpcima, u Sjeverinu, u Kukurovićima, pa i na prostoru tadašnje zajedničke države u Bukovici, u Kaluđerskom lazu, dakle, sa svih strana smo imali političke motivisane događaje i ako se budemo bavili time da utvrđujemo ko je i stajao iza kog političkoga događaja, ako se budemo bavili time ko je stajao iza montiranih procesa, protiv političara iz devedesetih godina iz redova bošnjačkog naroda, onda ćemo videti, recimo, da su mnogi od tih koji su tada u montiranim političkim procesima pokušavani da budu osuđeni, doživeli torture, na kraju bili oslobođeni i ova je država morala da im plati odštetu za sve to što se iz dešavalo.

Dakle, niko nije oslobođen bilo kakvih odgovornosti, ali isto tako svi imaju određeni udeo u tome što se dogodilo, a ono što jeste naša obaveza, jeste da poštujemo svaku žrtvu bez obzira jel ona pripadala srpskom, bošnjačkom, bilo kom drugom narodu, jer nedostatak ili ubistvo, nestanak jednog čoveka znači nestanak celog čovečanstva. Nestanak i ubistvo jedne osobe, znači nestanak ili ubistvo celog čovečanstva i mi pre svega kao ljudi, kao nosioci odgovornosti moramo imati takav stav prema budućnosti, kako se nikome od nas ne bi dogodilo ili našoj deci, našim potomcima ono što smo svi zajedno proživeli ili proživljavali devedesetih godina. Hvala.

Zahvaljujem.

Upravo se ovakvi razgovori vode među prijateljima kada se treba raščistiti nešto što opterećuje odnose.

Vrlo je važno da imao ovakvih dijaloga gde će se argumentima doći do zajedničkih stavova ili da se ti stavovi makar približe, rasvetle da se vidi da moj pogled nije kao pogled gospodina Martinovića po određenom pitanju, ne mora ni biti na kraju krajeva, isto tako kako on govori da je bilo Bošnjaka koji su svedočili nečemu drugačijem. Bilo je takođe pripadnika srpskog naroda koji su svedočili u tom Hagu drugačije u odnosu na ono što je zvanična verzija, koja je opšte prihvaćena u srpskoj javnosti.

Isto tako, za mene, ja sam mnogo puta bio u Srebrenici na dženazama, itd, svedok sam svedočenja određenih ljudi koji su izgubili svoje najdraže i treba razumeti bol svih tih ljudi. Isto tako, svi smo bili svedoci onog snimka, recimo „škorpiona“ koji ubijaju one omladince, itd, ali je vrlo važno da smo se jasno izjasnili da je to u najmanjem slučaju, da je to bio zločin. Ja sam svako ubistvo, svakog pojedinca jeste na razini ubistva celog čovečanstva. Sada ćemo verovatno doći nekada i u poziciju da budemo dovoljno hrabri da našoj deci ostavimo čiste račune u nasledstvo kako bismo mogli da njima prepustimo da grade ove zajedničke mostove, a o tim čistim računima svakako treba raspraviti i o motivima i o političkim pozadinama zločina u Štrpcima, u Sjeverinu, Bukovici… i svim onim što se događalo 90-ih.

Kažem, da je na svim stranama bilo politički motiviranih odluka, zločina itd, ali da sve to moramo raščistiti kako bi ostavili budućim generacijama mogućnost da na zdravim odnosima gradimo ono što jeste zajednička budućnost svih nas duboko svesni da samo jedni sa drugima i jedni uz druge možemo biti prosperitetni i da možemo graditi zajedničku budućnost na ovim prostorima. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, član 108. i član 107. Mi smo u ovom parlamentu već 5 godina zajedno sa vama, i vi ste sada prekršili moje dostojanstvo, nazvali ste me Jahjaga, to je političarka sa Kosova, a moje ime jeste Jahja, a prezime Fehratović, tako da bi bilo dobro da se ispravite radi šire javnosti i da jednostavno sve nas narodne poslanike oslovljavate onako kako nam je ime i prezime. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Čuli smo danas da će poslanici stranke Pravde i pomirenja podržati ovaj predlog zakona, jer smatramo da je popis izuzetno važan, kao što smo i pre 10 godina smatrali da je neophodno da izrazimo svoju volju, načinom da ne izađemo na taj popis zbog određenih postupaka onog režima koji je na svaki način hteo da nanese zlo pripadnicima bošnjačkog naroda.

Takođe, smatramo da su procesi počeli da se menjaju i da imamo realno dobrih pokazatelja da će ovaj popis doprineti da sve nacionalne zajednice unaprede svoje položaje u ovoj državi.

Kao što smo i ovde više puta govorili zakonodavni okvir je izuzetno kvalitetan u Republici Srbiji, prava nacionalnih zajednica kada je u pitanju zakonska osnovica su daleko bolja iznad prava u drugih državama u okruženju, međutim, ne treba nam biti reper to što smo dostigli region mi se moramo boriti za ono što jeste merodavno i što jeste standard EU.

Davno smo prevazišli, dakle, kad je zakonska osnovica u pitanju i Hrvatsku, i Bosnu i Crnu Goru. Intencija da idemo ka EU, to je nešto što trebamo težiti.

Ono što i ovaj popis i sve ostalo treba pokazati kada su u pitanju prava manjinskog naroda i nacionalnih zajednica jeste da se počne sa implementacijom svih tih zakonskih okvira, a to, pre svega, znači da se krene sa recipročnim zapošljavanjem, kako to i zakon nalaže u onim zajednicama gde ti pripadnici nacionalnih manjina čine određeni postotak stanovništva, pa ukoliko u jednom gradu, kao što je Pazar 80% stanovništva čine Bošnjaci treba biti 80% u svim nacionalnim i republičkim institucijama. To je ono gde mi danas trebamo insistirati, raditi da se poboljša ukupna pozicija.

Sa druge strane, populizam ne vodi ničemu. Danas smo ga imali sa obe strane i to je nešto što nije politika pomirenja između naroda.

Isto tako, kao sarajevski đak i student, moram donekle reagovati na izlaganje mlađeg kolege koji je rekao da je iz Sarajeva isterano 300 hiljada Srba.

Prosto to nije činjenica na taj način da su oni proterani. Ja sam tih godina studirao u Sarajevu i podjednako sam na tom fakultetu i Univerzitetu sarajaevskom učio i bošnjačku i sprsku književnost i svedok sam da se to ni dan danas nije promenilo, a da su ljudi jednostavno iz egzistencijalnih i drugih razloga u najvećem broju odlazili iz tog grada i radili su migracije kako su osećali gde trebaju da pripadaju.

Dakle, nije dobro bez potvrda, o tome govore i pripadnici srpskog naroda koji su učesnici tog vremena, nije dobro ni sa jedne strane zloupotrebljavati činjenice. Prosto, mi moramo izgrađivati politiku pomirenja.

Ovo što čujemo i što provihoruje sa svih strana tj. da su i Bošnjaci i Srbi međusobno isprepletani i da moramo graditi vlastitu budućnost. U tom pogledu trebamo se voditi činjenicama u svakom smislu i da moramo graditi bolju budućnost za našu decu, a ona se može graditi ukoliko govorimo istinom bez populizma bilo koje strane i bez nametanja bilo kakvih reakcija, odnosa ili mišljenja.

Hvala.

Hvala vam na pojašnjenju, jer jako je važno da budemo precizni. Vaše izlaganje je bilo višestruko, vezano je za ceo region i onda sam ja, a verujem i većina slušalaca i gledalaca stekli takav dojam da ste govorili o Sarajevu.

Dakle, Sarajevo je pretrpelo to što je pretrpelo i ostalo je multietnički grad, i u ratu i posle rata, i naravno, bilo je iseljavanja, kao što je bilo i iseljavanja iz Beograda i svih drugih gradova. Ljudi su bukvalno odlazili tamo gde su mislili da će im biti bolje. Svi oni koji nisu počinili bilo kakva zlodela u tim ratovima tražili su svoju budućnost ili u inostranstvu, ili u državama gde smatraju da je njihova budućnost.

Dakle, ništa nije crno-belo. Odlazak iz Sarajeva nije bio motivisan time i to je jako važno zato što se to populistički vrlo često spočitava. Nije bio motivisan time da su ljudi proterani, ljudi neki koji su živeli ostali su i dan danas žive u Sarajevu, a drugi su jednostavno prodavali svoja imanja i odlazili su da žive tamo gde su smatrali da treba izgraditi budućnost za sebe i svoju decu.

Zato je važno da preciziramo sve te stvari jer su ovo jako osetljive teme i ostavljamo prostor za populizam i za manipulaciju onih koji ne misle dobro niti Srbima, niti Bošnjacima, a naročito onima koji ovakve stvari koriste da bi imali priliku za jeftine populističke, političke poene i da na tome grade svoju politiku koja je destruktivna i koja nas vraća u jedan začarani krug iz devedesetih godina, koja nikome ništa ne može doneti dobro.

Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Kao što ste imali prilike čuti, predstavnici Stranke pravde i pomirenja, narodni poslanici, će podržati ove predloge.

Smatramo da je institucija poput ove, Poverenika o informacijama od javnog značaja izuzetno važna za naše društvo, da je izuzetno važno da imamo korektiv koji će biti na usluzi svima koji su oštećeni na bilo koji način i koji će imati ove mehanizme neophodne za sprovođenje svih onih postupaka koje druge instance ovoga društva nisu u ovom trenutku moćne da sprovedu.

Zaista je važno i da se unapredi ova institucija, tj. da pored toga što ima mogućnosti da izriče kazne, nađemo mehanizam i da se te kazne implementiraju, da ne bude samo da svaka velika ili važna odluka Poverenika koja se donese bude takva vezano za te kazne da se Poverenik obraća Vladi zato što nemamo drugačiji mehanizam da se jednostavno implementira odluka i ceo onaj proces koji je doveo do toga da se utvrdi velika malverzacija u određenim slučajevima.

Zato ova institucija ili neka druga institucija koja je u korelaciji sa ovom institucijom mora imati taj mehanizam i izvršenje kazne koja se izrekne. Nama je to izuzetno važno, jer se na taj način sprečavaju velike korupcije. Ne bi se moglo desiti kao što se desilo, recimo, po pitanju Fudbalskog saveza Srbije i Fudbalskog kluba „Novi Pazar“ da Poverenik utvrdi da je tu prekršen zakon, da se traži naplata i izvršenje kazne, međutim, da to još uvek tavori zato što nema mehanizama da se to reši.

Zašto je to bitno? Koliko je god bitno to zbog Fudbalskog saveza Srbije još je bitnije zbog grada Novog Pazara, zato što je grad Novi Pazar vlasnik Fudbalskog kluba „Novi Pazar“, a ta kupovina o kojoj mi još uvek ne znamo kolika je bila, koliko se izdvojilo sredstava iz budžeta grada Novi Pazar, je došla u jeku najveće pandemije u ovome gradu. Kada smo sa svih strana vapili, dobijali donacije da spašavamo ljudske živote, kada je Opšta bolnica bila u katastrofi, kada smo bili suočeni sa takvom katastrofom sa kojom se nismo suočavali jako dugo, mi smo iznašli način da grad Novi Pazar, umesto da ta sredstva uloži da spasi živote svojih građana, ulaže u nešto što je dosta sumnjiva transakcija što se tiče opet sporednijih stvari, tj. fudbala, odnosno fudbalskih takmičenja. Prioritet nam je bio da spasimo ljudske živote, umesto što smo kupovali pod sumnjivim okolnostima mesto u Superligi.

Takođe, kada je u pitanju takva vrsta odnosa prema kriminalu, koji je dosta prisutan u sportskim društvima, naročito u ovom našem, nažalost, fudbalskom klubu o kom smo mi puno puta govorili, dakle, jako nam je važno da dođe do implementiranja ovih kazni i svih onih drugih zloupotreba koje su se dešavale u prošlosti, jer to sve plaćaju građani, a posebno građani ovih siromašnih, devastiranih opština koji bi taj novac više voleli da se uloži u izgradnju industrije, u otvaranje novih radnih mesta, u obezbeđivanje egzistencije za sve nas, odnosno kreiranju ambijenta koji će omogućiti da naša deca i buduće generacije imaju bilo kakvu perspektivu i nadu za srećniju budućnost.

Zato je važno zaista da imamo instituciju pored poverenika koji će to sve utvrditi, ali mi moramo obezbediti mehanizme da se to što se utvrdi i implementira, da bi se zaustavila ta sprega organizovanog kriminala koji decenijama vrhlja i naravno koji koristi ovakvu vrstu sportskih udruženja da jednostavno ispumpava novac iz budžeta građana.

Takođe, kada su u pitanju sudije, jako je dobro da na pozicije odgovornih sudija dobijamo časne i poštene osobe, međutim, ja ću ovde izneti jednu načelnu opasku koja se tiče toga da još uvek naše sudstvo i sudije nisu oslobođeni svih različitih uticaja. Još uvek sudije koje polože zakletvu u ovoj Skupštini i po Ustavu Republike Srbije ne poštuju do kraja taj svoj Ustav. Tako smo imali, recimo, ovih dana u Sjenici slučaj da sudije ne poštuju prava građana Republike Srbije da imaju suđenje na svom maternjem jeziku, što je apsurd.

Ako je nešto zagarantovano Ustavom i ako je taj Ustav glavni zakon po kom te sudije moraju suditi i ako su zakletvu ovde položili pred građanstvom i pred institucijama Republike Srbije da štite Ustav i ljudska i manjinska prava, onda moraju ispoštovati pravo svakog pripadnika nacionalne zajednice da ima proces na svom maternjem jeziku.

Taj proces navikavanja sudskih organa je dosta odmakao i u Beogradu i u drugim sudskim jedinicama, međutim opet se iznenadimo da u onim sredinama gde bi to bilo najnormalnije, poput Sjenice, još uvek imamo te sudije koji ne poštuju Ustav, koji ne poštuju pravo građana ove države. Zato bi trebalo preispitati i opet i svakog puta podvlačiti tim sudijama da su dužni da poštuju građane ove države i da im sude isključivo prema Ustavu i prema zakonima, tj. da poštuju njihova individualna i kolektivna manjinska i ljudska prava. Hvala.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Svaki unionistički zakon normalno je da će dobiti podršku svih koji misle o budućnosti ove države i društva, posebno je to obaveza svih nas koji razmišljamo o tome da našoj deci, budućim generacijama ostavimo nadu za prosperitet i budućnost.

S druge strane, kao narodni poslanik koji već u drugom mandatu sam u ovde u ovom plenumu želim da iskažem jedan osećaj koji sam danas možda po prvi put doživeo, to jeste da smo prethodnih godina, u prethodnom mandatu uglavnom mi narodni poslanici iz Sandžaka govorili o devastiranim putevima, o lošoj infrastrukturi, o tome da decenijama je uništavano, urušavano sve ono što je predstavljalo i trebalo biti temelj ozdravljenja, pre svega ekonomskog ozdravljenja tog područja.

Evo, danas smo doživeli da sam ministar očito u svom skorašnjem putovanju kroz Sandžak, Tutin, Sjenicu to isto kaže, da je zaista urušeno sve ono što je moralo biti sačuvano kako bismo ostavili generacijama iza nas nešto na šta se mogu osloniti u građenju svoje budućnosti. To daje nadu da će se u budućnosti zaista i puno toga uložiti i da je neophodan konstantan i konkretan poduhvat Vlade i svih poluga vlasti kako bismo doveli tu infrastrukturu, ne samo putnu, već i energetsku i svaku drugu, u pristojno stanje, kako bi mogli da računamo da možemo krenuti i sa razvitkom tih područja.

Zato je vrlo važno da izgradimo i autoputeve, da izgradimo i prugu, ne samo od Raške do Novog Pazara, već kroz sve ove gradove koji su nepravedno ostali bez železničke infrastrukture, kao i sve druge vidove saobraćajnih pristupnih puteva, a naravno pre ostalog razmišljamo i o aerodromu. S tim u vezi, s obzirom na ovaj događaj kojeg se danas prisećamo, čemu je 22 godine, zaista je krajnje vreme da se kao država obračunamo sa određenim posledicama toga što se dogodilo pre 22 godine.

Naime, ovde govorim pre svega o zaostalim bombama iz NATO bombardovanja kojih još uvek imamo, naročito oko područja Sjenice kod aerodroma "Dubnice", koje i dalje nisu sklonjene, koje i dalje ugrožavaju životnu sredinu, prete, konstantna su opasnost po ljude, po stočni fond. Ljudi koji tu žele da grade ne mogu da grade i zato je ovo poziv nadležnim organima da posle 22 godine uradimo po hitnom postupku sve što je neophodno da iščistimo ovo područje Sjenice, ali i cele države Srbije od svih zaostalih NATO bombi kako bi i naša deca u budućnosti bila sigurna od svih ovih neeksplodiranih sredstava. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Kao što ste imali prilike čuti, poslanici Stranke pravde i pomirenja su obradovani ovakvim Predlogom zakona. Mnogo puta smo u prethodnom mandatu govorili na slične teme o važnosti ulaganja u ruralna područja, a posebno je to važno kada su u pitanju one sredine koje još uvek imaju školsku decu, koje još uvek imaju žive škole, jer su u ruralnim područjima, naseljenim mestima, selima, škole glavni uzročnici i glavni nosioci društvenih aktivnosti.

Škole su simboli države i škole predstavljaju stožer okupljanja u svakom smislu reči. Zato nas raduje ovaj predlog zakona i raduje nas to što smo čuli da će do 2025. godine sve škole biti obuhvaćene ovakvim projektom i što se kreće sa 500 škola.

Pitao bih ministarku da li je već određeno kojih su to 500 škola koje će biti obuhvaćene ovim prvim projektom? Ovo govorim iz razloga što je ovo jako dobra prilika da u mnogim naseljenim mestima u ruralnim područjima iskoristimo ovu šansu da obnovimo ono što se mora obnoviti oko škola. Imamo mi područja, mi smo govorili ovde, recimo OŠ „Paljevo“ kod Tutina i mnoge druge škole koje nisu u stanju da prime, jednostavno, ovakvu vrstu projekta iz razloga što su to devastirani objekti.

Zato koristim priliku da pozovem i Ministarstvo prosvete da se dodatno angažuje kako bismo sve one škole koje su nažalost u ruralnim područjima devastirane, poput ove škole koju smo mnogo puta spominjali u Paljevu koja prokišnjava, koja nema uređene mokre čvorove. Mnogo je takvih škola u ruralnim sredinama, pa da im obezbedimo, napravimo jedan prodor da te objekte dovedemo u poziciju da oni budu jednaki u onoj meri koliko je to moguće svim drugim obrazovnim institucijama u Republici Srbiji.

Zašto je to važno? Zato da pored interneta naša deca imaju i normalne uslove odlaska i sticanja znanja u tim školama i da te škole u stvari budu, kao što jesu, ogledalo naše države kao što sam rekao na samom početku, jer one su jedine državne institucije na tim područjima i ne bi smeli da dozvolimo da naša deca danas u 21. veku, u drugoj, trećoj deceniji idu ili pohađaju nastavu u školama u kojima nemaju sređene mokre čvorove, u kojima prokišnjavaju krovovi, a takvih škola zaista ima, posebno u ovim ruralnim područjima.

Tako da smatram da je to dobar preduslov da to odradimo pre nego što počnemo sa ovim, jako potrebnim i neophodnim projektom dovođenja interneta u svaku od tih škola. Prosto, da bi smo to doveli moramo imati preduslove, tj. da imamo objekte koji su u mogućnosti da prime takvu vrstu instalacija. Hvala.

Ako mogu onda da uputim apel i na vas i na Ministarstvo prosvete da se krene zaista od najugroženijih područja, od visokih ruralnih sredina, od planinskih područja jer su to najugroženiji prostori gde je najneophodnije da dođe bilo kakav progres po ovom pitanju, a to su recimo visoravni poput Peštera i popu Golije i poput bilo kojeg drugog planinskog područja, gde je neophodno da uložimo da bi smo bar donekle zadržali to malo đaka što je preostalo u tim školama i da to bude nada za njihov ostanak na tim mestima, na tim područjima. Verujte, ima škola poput ove koju spominjem, koje smo spominjali, kojima prokišnjava krov, koje nemaju elementarne uslove za sticanje znanja i za bilo kakav normalan rad. Hvala.

Zahvaljujem.

Dana 1. marta ove godine u Sjenici se dogodila otmica i kidnapovanje jednog od nosilaca javnih funkcija, direktora srednje škole. Nažalost, nismo imali adekvatno spreman odgovor nadležnih organa u potpunosti da se da i odgovor na ovo pitanje, pa zato koristim ovu priliku da pitam i MUP i Ministarstvo pravde, ali i Ministarstvo prosvete čiji je zaposleni i funkcioner gospodin Turković koji je bio otet od strane organizovanih kriminalnih udruga i maltretiran radi njegovog političkog stava.

Od četvoro ljudi koji su oteli, kidnapovali, maltretirali gospodina Turkovića samo je jedno privođeno i samo je jedno procesuirano, dok tri ostala lica nikada nisu procesuirana iako se radi o licima koja imaju ozbiljne kriminalne radnje, kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU, koji imaju dosijee i višegodišnju robiju iza sebe, koji ne smeju ući čak ni u zemlje regiona.

Nažalost, ovaj slučaj pokazuje da još uvek imamo delove kriminala koji su upleteni i u policijske udruge, ali i u organe tužilaštva i pravosuđa.

Zašto sva četiri lica nisu procesuirana? Zašto je samo jedno lice obuhvaćeno, i to u svojstvu građanina? Zašto nije zaštićen gospodin Turković koji je direktor srednje škole u Sjenici, a znamo da je Sjenica nakon ovih prethodnih izbora postala mesto obračuna kriminalaca koji su izgubili poluge vlasti i koji na svaki način pokušavaju da torturom obezbede bilo kakav uticaj u lokanoj vlasti?

Nažalost, ovakav neadekvatan odgovor, s obzirom da se već bližimo da je mesec dana proteklo od ove otmice, koji državni organi nisu dali i nisu uredno procesuirali sve učesnike u ovom kriminalu, u ovom zločinu i ohrabruje i dalje sve one koji misle da kriminalom, silom, torturom, maltretiranjem, otmicama mogu da upravljaju životima građana.

Država mora pod hitno poduzeti sve što je neophodno da bi se ovo u korenu saseklo i moraju se procesuirati sva četiri lica koja su otela 1. marta direktora Tehničke škole iz Sjenice, maltretirala i sprovodila nad njim torturu, batinala ga i tražila da jednostavno za njihove interese politički deluje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je moralo i mora sva četiri lica sprovesti i mora poduzeti istragu koja će biti sveobuhvatna.

Tužilac koji je nadležan za ovaj slučaj samo je optužio jednog od počinilaca prosto praveći se slep, kao da ima koprenu preko očiju, da su u istom kriminalu učestvovala još tri lica, i to lica sa ozbiljnim kriminalnim dosijeima, sa ozbiljnim kriminalnim delima iza sebe, sa odležanim višegodišnjim robijama, lica koja se traže od EU i država u regionu.

Na kraju, Ministarstvo prosvete mora učiniti više da zaštiti one koje je imenovalo za nosioce odgovornih funkcija, posebno jer je reč o školi, posebno jer je reč o odgojno-obrazovnoj ustanovi, jer ako se to može raditi sa onima koji su nosioci odgovornosti obrazovanja i odgoja naših budućih generacija šta treba očekivati učenik tih škola ili kako se trebaju osećati roditelji te dece?

I dalje nije adekvatno pružena zaštita gospodinu Turkoviću koji je predmet ove otmice, i dalje ima veoma ozbiljne probleme i zato je neophodno da država pruži zaštitu ovom licu, a da sve one koji su učestvovali u ovom kriminalu adekvatno sprovede i kazni da to bude najsnažnija moguća poruka kako svi oni koji su do sada na različite kriminalne radnje učestvovali u deobi vlasti shvate da je ovo država u kojoj kriminal i kriminalci moraju biti gonjeni, moraju biti hapšeni, moraju biti procesuirani, a da oni koji se časno, dostojanstveno, pravedno, pošteno bore trebaju nositi sve one funkcije koje su odgovorne i koje su za primer, posebno zato što oni su ti koji trebaju biti uzor budućim generacijama.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Jedan od ključnih temelja uređenja bilo kakvog društva jeste statistički podatak. Statistički podatak je baza, osnova za shvatanje svih onih procesa u prošlosti, za razumevanje sadašnjosti i kreiranje budućnosti.

To je primarni izvor koji nas brutalno suočava sa stvarnošću i koji od nas kao konzumenata te stvarnosti zahteva da ostavimo sve iluzije, emocionalnost, zablude, želje, htenja po strani i da razumemo suštinu stvari.

To je isto kao kada pacijent ode da uradi kod lekara skrining krvne slike ili biohemije, pa se suoči sa vlastitim analizama svog tela ili biohemije, pa se suoči sa vlastitim analizama svog tela i vidi gde su problemi koji datiraju iz njegovog neodgovornog ponašanja u prošlosti, što je posledica sadašnjeg stanja i onda, zahvaljujući tim analizama koje dobije mora planirati vlastiti odnos prema životu, stvarnosti i okruženju ukoliko želi da ima budućnost.

Zapravo, ti statistički podaci koji prikuplja ovaj Zavod jesu takvi da nam ukazuju na prošlost, da nam daju realnu sliku naše sadašnjosti i pripremaju nas za ono što je neophodno uraditi u budućnosti kako bismo prevazišli sve ono što jeste bila naša slabost, greška namerna - nenamerna, i koja je dovela do onog stanja u kome se danas nalazimo.

Mi danas znamo puno toga o prošlosti što se sukobljava sa našim emocionalnim stanjima, sa mitološkim shvatanjima i percepcijama, upravo zahvaljujući brutalnosti i istinitosti statističkih podataka.

Zato je veoma važno da imamo prave statističke podatke koji su usmereni na to da prikažu realno stanje našeg društva, naše države, kako bi nam to bili pokazatelji prema kojima ćemo kreirati i naše korake, ili mapu puta u budućnosti.

Ono što je veoma važno i što smo danas nekoliko puta čuli za donošenje ovog plana, jeste prestojeći popis stanovništva, upravo prateći statistiku prethodnih popisa sa pozicije pripadnika manjinskih naroda u ovoj državi, možemo tačno videti kako se i u kom periodu narod, manjinska zajednica osećala i kako je imala sigurnosti ili nije imala sigurnost. Recimo, kao pripadnik bošnjačkog naroda, koliko pratim i analiziram sve potpise u prošlosti u dvadesetom veku, mogu tačno analizirati kako se koji režim odnosio prema pripadnicima mog naroda, jer je to uvek dovodilo do toga da je taj narod ili pravio veliki broj migracija iz ove države, ili je živio u blagostanju.

Nažalost, dvadeseti vek je pokazao da smo bili sudionici mnogobrojnih migracija, iseljavanja stanovništva i ne samo pripadnika moje nacionalne zajednice, već svih nacionalnih zajednica u ovoj državi, pa i većeg dela većinskog srpskog naroda, što je pokazatelj toga da se mora promeniti što šta kako bismo doprineli tome da se ovde sve ono što jesu različitosti nas i što je glavna snaga ovog društva i ove države, objedini i da se kreira ona politika koja će dovesti do toga da se svi narodi u ovoj državi osećaju toliko snažni i važni da u potpunosti sve svoje kapacitete usmere prema rešavanju ovih problema i kreiranju zajedničke budućnosti.

Zato je Stranka pravde i pomirenja napravila dogovor sa Srpskom naprednom strankom, jer smo ubeđeni da su to pokazetelji, da su prepoznata ona akutna stanja koja su neophodna da se zaustave sve one radnje ili one loše politike koje su dovodile do odliva stanovništva.

Za nas je glavni ili akutni problem problem infrastrukture naših krajeva, Sandžaka konkretno, i to je prepoznato i verujemo da će ti strateški projekti dovesti do toga da sve ono što jeste prethodnih desetleća, namerno ili nenamerno, zbog neke različite politike ili političkog ubeđenja urađeno loše po mnoge delove države Srbije, pa naročito ove ruralne, naročito ove rubne, kao što je Sandžački deo, popravi i da već budući popisi stanovništva pokažu da je ova politika i da se ovi dogovori koje smo mi kao pripadnici manjinski naroda pravili sa pripadnicima i politikama većinskih naroda doveli do toga da se svi narodi u ovoj državi podjednako razvijaju i da svi imaju podjednaku šansu da uvek na ovom prostoru dobiju sigurnost, bezbednost i priliku da ekonomski i svakako drugačije napreduju.

Zato je ovaj prestojeći popis iznimno važan da pokaže, da ukaže i da ohrabri sve pripadnike svih nacionalnih zajednica da se slobodno, transparentno izjasne o svom verskom opredeljenju, o svom nacionalnom opredeljenju, o svom jeziku i pismu s obzirom da imamo takav zakonski okvir koji to omogućava i koji je ponajbolji u suštinskom smislu u Evropi kada su u pitanju zakoni koje je ova Skupština donosila u prethodnom periodu i koje će donositi, ali da je sada vreme da se to implementira i na terenu.

Prvi korak tome jeste da se svi na popisima, koji su pripadnici svih različitih i manjinskih naroda, doslovno i transparentno izjasne o svom verskom, nacionalnom i svakom drugom opredeljenju, jer verujemo da je to intencija ove države koja je sastavljena od različitih vrednosti, kulturološki i civilizacijski. Na tom putu treba graditi ozdravljenje i na tom putu treba graditi zdravo društvo koje će biti primer ne samo ovoj regiji, već celoj Evropi, kako se i na koji način izgrađuje zdravo tkivo, kako se i na koji način odstranjuju maligna oboljenja i kako se i na koji način regeneriše sve ono što su destruktivne snage u prošlosti uništavale i kako stvari ostavljamo, jedno veliko, važno, istorijsko nasleđe našim budućim generacijama, bez obzira da li oni pripadaju srpskom, bošnjačkom, mađarskom, albanskom, romskom ili bilo kome drugome narodu.

Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani nosioci izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja u neposrednom su kontaktu sa građanima, a sam naš program jako je okrenut prema budućnosti.

Imajući u vidu činjenicu da i u ovom vremenu koje je jako izazovno, vrlo često smo svesni da jednino veliki strateški projekti mogu doprineti i sigurniju budućnost našim budućim generacijama.

Želim postaviti dva konkretna pitanja koja se tiču veoma značajnih investicionih projekata koji će uticati na celokupni način življenja svih građana Republike Srbije.

Prvo od njih je „Balkanski tok“, nešto što je veoma važno i na čemu bismo trebali graditi veliki deo budućnosti naše države. Naravno, ono što interesuje nas i građane Republike Srbije jeste šta znači za građane konkretno podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovom projektu?

Drugo pitanje, koje je takođe vrlo važno i koje se decenijama proteže kroz različite vidove u društvenoj javnosti, jeste izgradnja beogradskog metroa. To pitanje često se aktuelizira u predizbornim kampanjama. Vrlo često smo imali različite povode, različite načine da se o njemu govori. Međutim, nas konkretno interesuje, kao i građane, kada će početi radovi na izgradnji beogradskom metroa i šta je do sada urađeno po tom pitanju? Hvala.

Zahvaljujem se na odgovorima.

Verujem da će, posebno ove najave, da će se sredstva dobijena iz ovih infrastrukturnih razvojnih projekata dalje raspoređivati na obnovu i novoizgradnju drugih, posebno onih u unutrašnjosti delova važnih infrastrukturnih projekata, obradovati sve građane, kao što će obradovati građane Sandžaka koji sa nestrpljenjem iščekuju gasifikaciju.

Moje dopunsko pitanje će se odnositi sada sa ove makro-investicione politike na mikro-investicionu politiku, tj. na problem koji smo zamoljeni od strane malinara iz Priboja da iznesemo ovde i da zamolimo u ime njih pomoć od državnih organa, posebno od vrha izvršne vlasti, a reč je o 17 malinara kojima je to porodični biznis, koji su u stvari sa pokretanjem tog porodičnog biznisa pokušali da obezbede elementarna sredstva za život za sebe i za svoje porodice.

Međutim, pre nekoliko godina su naišli na problem da su izvesnom Babiću iz Arilja dali svoje maline. Reč je o nekih 50 tona malina. I nikada nisu dobili novac za to što su proizveli.

Ti ljudi su na ivici egzistencije. Niko od njih ne radi nijedan drugi posao i njihove porodice žive, u stvari, od tog malinarstva. Za njih tih 50 tona, odnosno tih 50.000 evra, koliko otprilike minimum iznosi taj dug, znače opstanak na tim područjima koja su ionako ugrožena i koja su ionako prepuštena na vetrometini da se ti ljudi bore za vlastitu egzistenciju.

Toliko je to težak slučaj da ti ljudi su pokušavali da na razne načine dođu do svojih sredstava, pa su se raspitivali kod određenih advokata da pokrenu postupke. Međutim, sredstva koja su im tražena za to su jako velika, enormna, da oni nisu u prilici da to priušte kako bi rešili svoj problem.

Zato bih u njihovo ime zatražio i od premijerke, koja je prilikom svoje posete Priboju ohrabrila tamošnje stanovništvo da će se vratiti proizvodnja, a naročito je ohrabrila predstavnike bošnjačke i muslimanske zajednice svojim rečima da će se rešiti te tehničke stvari oko izgradnje džamije, da se angažiraju oko ovog problema, kako bismo kroz primer tih malinara, koji su prepušteni sami sebi, dali ohrabrenje svima koji su se upustili u porodične biznise, da nastave da se bave tim poslom i da je država ta koja garantira i koja će stati uz njih, a protiv svih onih koji zloupotrebljavaju njihovu muku i njihov rad i trud da obezbede sredstva sebi i svojoj porodici.

Zahvaljujem se, uvaženoj premijerki.
Vrlo je važno da građani, a posebno oni ljudi koji se bave ovim porodičnim biznisom čuju ovakve poruke ohrabrenja i ono što bi država trebala uraditi, što verujem da će uraditi, jeste barem da ima ovu pravnu pomoć u svakom smislu obezbedi, a naravno da nađe i mehanizme, načine da sa njima nekako nadoknadi štetu, jer od toga zavisi njihov dalji rad, od toga zavisi budućnost njihovih porodica.
Ja sam danas ova pitanja postavljao iz razloga što smo kao poslanici Stranke pravde i pomirenja svesni da ovi kapitalni projekti jesu zalog za budućnost države Srbije i svih koji žive na njenom prostoru. Naravno, oni su utemeljeni u Sporazumu Stranke pravde i pomirenja i SNS, kao osnova, kao baza na kojoj smo se mi susreli i za koju ćemo se boriti u narednom periodu, u svakom smislu, da zažive maksimalno i zato je vrlo važno što smo čuli danas sve ove poruke. Vrlo je važno da ovi kapitalni projekti ne zaobilaze ni jedan deo države Srbije, da su za sve podjednako pristupačni, podjednako će svi građani osetiti benefite svih ovih projekata. Zato nas raduje dalji angažman na svim ovim projektima, kao i da će se realizovati sve ono što je u Sporazumu između Stranke pravde i pomirenja i SNS, kao glavnog i vodećeg nosioca izvršne vlasti u Republici Srbiji, biti implementirano i na prostoru Sandžaka, ali i na prostoru celokupne teritorije države Srbije. Hvala.