Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, naravno da smo danas čuli dosta pozitivnih stvari koje idu u prilog usvajanju rebalansa budžeta i da će takođe, poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ovaj predlog iz razloga koji je akademik Zukorlić naveo, a tiču se kapitalnih projekata, ulaganju u infrastrukturu, ulaganja u izgradnju novih institucija, posebno obrazovnih, ali u zdravstveni sektor i svim ostalim sektorima i to samo na području Sjenice.

Naravno, da i sva druga mesta takođe, imaju određena ulaganja, ali primer Sjenice je takav zato što imamo domaćinski odnos i dobru korelaciju lokalne zajednice i inicijativu i da oni sami koriste sve ono što daje mogućnost da dođu do sredstava, dok u drugim mestima nažalost, još uvek nemamo one prave domaćine koji bi iskoristili sve ove mogućnosti i potencijale i kapacitete koje kao država Republika Srbija dozvoljava i zato i nemamo tako značajan broj investicija kakve bi morali imati.

Sa druge strane ono što nije dobro i što svaki put iznova insistiramo, što još uvek u ovim našim ruralnim područjima, posebno teritoriju Sandžaka iz koga dolazimo nemamo velikih investicija u pogledu zapošljavanja, u pogledu dovođenja stranih investitora.

Nezamislivo je da u Novom Pazaru kao centru celog tog regiona još uvek nemamo ni jednu direktnu stranu investiciju koja će izgradnju fabrike ili nečeg sličnog koja će zaposliti veliki broj ljudi. Iz tog razloga nam se događa da tom nekada najmlađem gradu u Evropi sve veći broj mladih ljudi sposobni ljudi, obrazovani ljudi tragaju za putem kako da napuste ovu državu. Dešava se i jedan znatan odliv radno sposobnog, kompetentnog kadra koji bi trebao i mogao i koji bi jednostavno bio na raspolaganju da se i taj kraj, ali i država u celini u potpunosti oporavi od svih onih devastiranih stvari koje su se događale tri decenije unazad.

Zato bih apelovao da se što pre ubrza ideja projekta izgradnje Tehnološkog parka u Novom Pazaru koji je ovde mnogo puta spominjana, ali i dovođenje određenog broja stranih investitora koji bi otvorili dosta novih radnih mesta i dali mogućnost mladim ljudima, obrazovanim, sposobnim, talentovanim da vide svoju budućnost u svom kraju i da u tom kraju planiraju i svoju budućnost, i budućnost svoje porodice i da jednostavno na taj način kao što se to dešava u drugim delovima Republike Srbije budimo jedan novi, pozitivan ambijent opstanka i razvitka. U protivnom odlijevati će nam se generacije, kao što su nam se do sada odlijevale.

Ovo sve govorim zato što znam da će i u narednom periodu, a s obzirom da je priprema i novog budžeta u toku biti prilike da se i ove stvari isprave i popune i da onako kako smo imali u situaciji Sjenice imamo i neke nove naznake, pomake kada su u pitanju drugi sandžački gradovi, ali i svi gradovi koji su u rubnim delovima naše države. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je ministru unutrašnjih poslova Aleksandru Vulinu. Da li je istinita informacija da je ministar dao instrukcije da se u dokumentima pripadnika bošnjačke nacionalnosti u rubrici koja je namenjena za maternji jezik upisuje bošnjački, umesto bosanski jezik? Ako je ova informacija tačna, onda ona nije ispravna i onda ona zalazi i u zakonsku i u ustavnu kategoriju neispravnosti, kao i u jezičku i u terminološku.

Bošnjaci kao i svaki ostali narod imaju svoj maternji jezik, koji je prihvaćen, koji je modificiran, koji ima svoje ime i on se zove bosanski jezik, a bošnjački jezik jeste nešto što je izmišljena kovanica i što ne pripada nijednoj naučnoj kategoriji, pa tako ni onome što je zapisano u Ustavu Republike Srbije, niti u onim zakonima koji tretiraju jezički identitet svih naroda ove države, pa među njima i Bošnjaka.

Dakle, bosanski jezik jeste ustavna kategorija, bosanski jezik jeste i kategorija onih zakona koji unutar sebe tretiraju prava pripadnika manjinskih naroda i nacionalnih manjina i bilo kakvo prekrajanje njegovog naziva nije ni u skladu sa zakonom, niti sa Ustavom Republike Srbije.

Zato je ova informacija koja je došla vrlo uzburkala pripadnike bošnjačkog naroda, jer nepoštovanjem naziva jednog naroda ne poštujete ni taj narod. Ne može nešto što je nepostojeće, kao što je naziv jezika, biti tretirano ili izmenjeno onim što je postojeće. Ukoliko jednom narodu negirate jezik, negirate mu i njegov nacionalni identitet. Ukoliko mu negirate identitet, onda negirate i njega samoga.

Bošnjaci su narod koji je autohton, domicilan na ovim prostorima, koji ima svoj kulturan identitet, koji ima svoje trajanje i koji ima sve one odrednice koje ga čine narodom, među kojima i jezik, koji kao i kod svakog drugog naroda predstavlja jednu od najvažnijih komponenti. Ime tog jezika jeste bosanski jezik. To je ima koje je postojalo u kontinuitetu više stoleća, odnosno više hiljada godina i koje je kao takvo prisutno u svim spomenicima koji su ostali kao pisani trag trajanja ovog naroda na prostorima Balkana, pa i Republike Srbije.

To ime jezika jeste ime koje je utemeljeno u naučnim kategorijama, taj jezik je opisan i gramatički i leksikografski i kroz umetnost i kulturu bošnjačkog naroda i to je nešto što Ustav Republike Srbije priznaje i to je nešto što je u obrazovnim sistemima Republike Srbije implementirano kao takvo. Zato ne sme nijedna institucija, a posebno ne ona koja ima mogućnost da donosi nešto što se zove identitetska kartica ili lična karta jednog naroda da prekraja ni Ustav ni zakone Republike Srbije, niti sme da menja ime jednog jezika jednoga naroda, kao u ovom slučaju.

Zato naše pitanje jeste tragom ovih informacija, da su došle instrukcije od ministra Aleksandra Vulina, svima onima koji izdaju dokumenta pripadnicima bošnjačke nacionalnosti, da umesto bosanskog jezika u tim dokumentima stoji bošnjački jezik.

Ovo je naravno nešto što je pored jezičkog i političko pitanje i na čemu su postojavali i ustrojavali oni koji su dugo hteli da zamrse sve ostale, pa i bošnjačko-srpske odnose negirajući ime ovome narodu, negirajući mu postojanje, negirajući mu njegov maternji jezik.

To je nešto što je prevaziđeno i u naučnim krugovima, to je nešto što je prevaziđeno i u zakonskim i drugim okvirima i nema razloga da niko, a posebno onaj koji ima odgovornu funkciju, ovoj državi na bilo koji način iznova podreva ustavni poredak Republike Srbije ili da umanjuje ona prava koja su pripadnicima drugih naroda i manjinskih naroda zagarantovana, kao što se u ovom slučaju Bošnjacima kao autohtonom, domicionom narodu i na prostoru Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući. Prilikom izbora sudija, vrlo važan faktor mora imati i pored stručnih kompetencija, i čast i čestitost ljudi koji se predlažu na ove funkcije.

Imali smo prilike videti, da na žalost, u svim slučajevima nije tako i zato narodni poslanici imaju ove ograde kada kažu da nemaju dovoljno uvida u sve ono što jeste sudija, da bi mogli snositi odgovornost za njihova imenovanja, pa tako imamo sve one slučajeve koje ste čuli danas od akademika Zukorlića, o Tutinu, ili ono što se događalo u Sjenici da osumnjičeni sa nanogicom sudija iz osnovnog suda u Sjenici, i dalje sudi ljudima i tu nemamo ni „č“ od čestitosti i časti.

Isto tako, nismo to imali ni u prethodnim slučajevima kada je isti ovaj koji je ojadio državu za milijardu i nešto više dinara, Đuro Obradović trgovao sa lokalnim sudijama u Sjenici, otimajući od radnika „PIK Pešter“ ono što su oni decenijama zarađivali i ono što su trebali ostaviti u nasleđe generacijama koje slede.

Zato je vrlo važno da se sve to ima u vidu kada se imenuju sudije i da se naravno, svi oni koji zloupotrebljavaju časnu i čestitu poziciju sudija i koji bacaju tamne senke na sve one koji decenijama grade vlastito ime, odgovornih sudija, sklone iz sistema sudstva, da oni koji su skloni primanju mita, korupcije itd. ne budu više sastavni deo ni sudstva, ni tužilaštva. Samo tako će se vratiti poverenje građana u ove vrlo važne stubove države i društva.

Kada sam spomenuo Sjenicu i „PIK Pešter“ i Đuru Obradovića protiv koga se vode veliki postupci pred nadležnim organima za ono što je uradio „BD Agro“, sa tadašnjim zaposlenima Ministarstva privrede iz 2006. do 2008. godine, imam obavezu da vam pročitam i poruku jednog od radnika „PIK Peštera“ koji je on takođe, kupio u tom periodu i koje je uništio.

Radnici „PIK Pešter AD“ su preko suda trebali da budu izmireni ličnim dohocima, porezima i doprinosima, otpremninama, prodajom onog zemljišta u selu Krstac, ali sprega sudija, Katastra, tadašnjih lokalnih političara iz reda SDA to nisu uspeli da budu.

Naravno da je tim resornim ministarstvom od 2006. godine do danas upravljalo do tih perioda kada je gospodin Obradović zloupotrebljavao sve ono što je zloupotrebio i mnogo korumpiranih ljudi koji su zajedno sa njim, preko 40 miliona evra ojadili „PIK Pešter“ i radnike ovog privrednog kombinata, kao što su ojadili „BD Agro“ Dobanovci, „Ineks“ iz Nove Varoši, Novi Bečej, itd.

Dakle, ovde nije samo u pitanju individualna sudbina pojedinaca kojima je neki sudija svojim koruptivnim i nečasnim radnjama doprineo da se unište životi, već je pitanje sudbina jednog ogromnog kolektiva koji je bio na raspolaganju i koji je bio privredna grana razvitka jednog celog kraja. Upravo zato što nismo imali sudije u tadašnjem periodu koji su bili časni, pošteni i čestito obavljali svoj posao, već koji su kako se špekuliše, za po 35 ari, 40 ari ili hektar državnog zemljišta koje su dobijali na poklon od Obradovića i drugih, bukvalno dozvolili ovu pljačku naroda.

Imamo danas socijalne slučajeve od nekadašnjih radnika, imamo jedno devastirano preduzeće koje je uništeno i zato je vrlo važno kod izbora sudija da se vodi računa o njihovoj časti, čestitosti i tome da dosledno i transparentno rade svoj posao.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministrice sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo jedan zakon iz one oblasti oko koje, verujem, postoji konsenzus većine političkih subjekata, ali i većine građana Republike Srbije, što samo po sebi govori da je ovaj zakon bilo preko potrebno doneti, da oni pravilnici koji su bili u prethodnom periodu nisu bili dovoljni da do kraja regulišu ovu oblast i zato je vrlo važno da danas ovaj zakon na ovaj način tretiramo. Naravno, poslanici Stranke pravde i pomirenja će podržati i glasati za ovaj Predlog zakona uz one predloge, zapažanja koje je u prethodnom obraćanju akademik Muamer Zukorlić naglasio, a kada su u pitanju crkve, džamije i ostali verski objekti koji za potrebe svojih vernika emituju različite vrste poziva na molitve tokom onih tradicionalnih perioda kada je ta molitva verskim kalendarom i tajmingom predviđena.

Sa druge strane, ovaj zakon nam je vrlo važan jer je vrlo često zakonsko ne rešavanje ovog pitanja dovodilo do određenih konkretnih problema, posebno u urbanim sredinama, naseljenim urbanim sredinama, gde smo svesni da svako gleda da ostvari vlastite interese, vlastite ciljeve i da vrlo često ne vodi brigu ili ne gleda ih perspektive drugoga tj. da svojim činjenjem ugrožava određeni prostor privatnosti ili potreba drugih ljudi. Zato je vrlo važno da ove odredbe koje se tiču zaštite od buke, posebno kod obrazovnih institucija, verskih institucija, zdravstvenih institucija da ta buka bude u najvećoj meri suzbijena kako ne bi ometala ni mentalno zdravlje, niti progresivnost onih koji su u procesu saznanja i intelektualnih pregnuća, ali i bolesnika kojima je preko potrebno da očuvaju svoje mentalno zdravlje kako bi se izborili sa raznim vidovima različitih zdravstvenih problema kojima su ionako izloženi.

Vrlo je važno, recimo, posebno u ovim našim urbanim sredinama definisati pravilnikom i ovim zakonom, što se čini, one graničnike koje može onaj koji hoće i koji ima potrebu za velikim zvukom da koristi kada je u pitanju vreme, kada je u pitanju prostor i da to ne narušava ni prostor, ni vreme, niti mentalno zdravlje drugih. Ovo posebno naglašavam, jer smo u prilici da u urbanim sredinama imamo i ugostiteljske objekte i različite vrste drugih objekata, teretane itd, koji su smešteni u prizemnim delovima stambenih zgrada i koje ukoliko nisu svesne samostalno da taj njihov zvuk, koji proizvode bude u onoj meri dozvoljenoga, vrlo često može narušiti privatnost i naneti štetu i po zdravlje svim ostalim stanovnicima.

Vrlo je važno takođe u tim urbanim sredinama definisati koliko, kada i kako ko može u tim naseljenim mestima, u objektima zabave itd, prilikom sportskih susreta, jer su nam i sportski tereni, naročito stadioni u urbanim sredinama, naseljima i vrlo često se ta dešavanja koja su tamo negativno reflektiraju na stanovništvo u okolnim zgradama ili urbanim sredinama.

Zato nam je vrlo bitno da do kraja bude ovaj zakon implementiran, da pored toga što će se on usvojiti ovde u Narodnoj skupštini i prilikom procena da li će neki novi objekat, neka nova firma, neki novi privredni subjekt koji će proizvoditi, ima u svom opisu delatnosti i taj segment buke, biti u dovoljnoj meri projektiran da se njegovo delovanje negativno ne odnosi na stanovništvo, kao i da ovaj deo postojećih objekata bude u onoj meri koja je zakonom zagarantirana, odnosno da bude u onoj meri u kojoj neće ugrožavati mentalno ni psihičko, a ni svako drugo zdravlje stanovništva.

Ovo je vrlo važno zato što neuređenosti ovih oblasti u prethodnom periodu dovodile su do nesuglasice između onih koji su imali snage, linija, veza, konekcija prema određenim političkim subjektima da zloupotrebe svoja prava, pa tako recimo smo mi vrlo često bili u situaciji, to je ovde puno puta spominjano, recimo sa fabrikama peleta u našem gradu u Novom Pazaru, koje su ne poštujući sve zakonske mere, ne poštujući se ono što je predviđeno kada je u pitanju zaštita životne sredine, već godinama ugrožavali i dalje ugrožavaju, nažalost, stanovništvo ispuštajući takve vrste čestica koje su vrlo opasne i po zdravlje ljudi, ali i po zdravlje flore i faune.

Samim tim što se na ovaj način rešava i ovo oko buke, nadamo se da će se i nekim budućim izmenama i dopunama zakona regulirati i implementirati sve ono što se tiče i na druge segmente koji se odnose na zaštitu životne sredine i okruženja. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, poštovane koleginice i kolege, držaću se stava da svaki narod ima pravo onako kako je za njega najbolje uređivati svoja unutrašnja pitanja, posebno ona koja se tiču nacionalnog identiteta i da na osnovu toga Srbi imaju pravo uređivati pitanje svog srpskog jezika onako kako smatraju da je najbolje za njih, kao što i mi pripadnici drugih naroda, u ovom slučaju, ja kao Bošnjak smatram da moj bosanski jezik treba biti uređen onako kako mi Bošnjaci i intelektualci i lingvisti iz tog korpusa takođe smatramo.

Međutim, kao lingvista, malo ću se obazreti na neka pitanja koja su nam zajednička u celom ovom sistemu, a to jeste ovaj jezički uticaj. Kako je jezik živ organizam koji se ne može jednostavno i lako ukrotiti, tako su i neminovni uticaji na njega. U korpusnoj lingvistici postoje dva pravca borbe sa tim uticajima. Jedan koji je profilisan u engleskom jeziku – sistem otvorenosti, gde oni svaku novu reč, iz bilo kog jezika, iz bilo kog podneblja, kulture da dođe prisvajaju kao reč ili kao korpus, lingvistički korpus engleskog jezika i zato postaju dominantniji u svetskoj baštini. Drugi, koji je zatvorenog tipa, koji se pokušava puritanstvom očuvati, sačuvati i odbraniti od takvih uticaja, što je u današnjici jako teško ili skoro nemoguće.

Na našem prostoru svi mi imamo zajedničkih jezičkih crta, zajednički razvojni put i zajedničku istoriju jezičke evolucije. Tako je i ćirilica kao opšte slovensko pismo baština svih onih koji imaju u sebi južnoslovenskih damara i naravno da je ona podjednako, standardno prihvaćena, recimo u bosanskom jeziku, kao i latinično pismo.

Jedno od pitanja koje želim postaviti jeste da se ovde ovim zakonom tretira da će zakon biti prema standardnom, normativnom srpskom jeziku. U svim pravopisima srpskog jezika stoji da su i ćirilica i latinica ravnopravna pisma u srpskom jeziku, kao što su ekavski i ijekavski izgovor ravnopravni. Da li će ovo dovesti do toga da se menja postojeći pravopis, pravopisna norma koja je zakonomernost kada je u pitanju jezički izgovor ili će izazvati neke drugačije reperkusije? To je jedno od pitanja koje mene kao lingvistu interesuje i koje će biti vrlo zanimljivo kako će se u narednom periodu ono raslojavati.

Takođe, pitanje jezičkog identiteta kod nas na Balkanu jeste pitanje i percepcije prošlosti i sadašnjosti i budućnosti percepcije, da li ćemo se odricati svog onog kulturnog nasleđa koje nam je bilo zajedničko, koje je nastajalo i pre 20. stoleća, tokom 19. stoleća, ali i u celom 20. stoleću i na latinici i na ćirilici i na ekavici i na ijekavici i koje podrazumevalo prožimanje pisaca.

Onda imate, recimo, pisce koji su srpske nacionalnosti, koji su živeli, stvarali, pisali u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, koji su svoje delo napisali na latinici i na ijekavskom izgovoru, isto kao što imate pisce Bošnjake koji su pisali na ćirilici i na ekavskom izgovoru. To je, po meni i po stavovima svih relevantnih, zajedničko kulturološko nasleđe i prosto je nemoguće razdvajati i rastakati, jer svaki vid puritanizma jezičkog koji je bio pokušavan na ovim prostorima završio je neslavno.

Kolega je spominjao Mešu Selimovića, oko koga se mnogi spore, a ja znam za jednu situaciju kada je na ovu opasku da je jedan od najvećih srpskih pisaca, Alija Isaković odgovarao – ako je tako, onda najveći srpski roman počinje sa: „Bismillahi Rahmani Rahim“, „U ime Boga milostivoga samilosnoga“, dakle, kuranskim citatom. Hoću reći da je sve prožeto na Balkanu, da smo mi kulturološki prožeti i da to treba da budu naše prednosti, naša bogatstva i naša zajednička vrednost.

U svakom slučaju, onako kako je najbolje za srpski narod, tako će većina odlučiti, a mi pripadnici nacionalnih zajednica borimo se za unapređenje, za poboljšanje i očuvanje stečenih prava koja su nam pozitivnim zakonima zagarantovana u ovoj državi i koja kao pripadnicima nacionalne manjine nam omogućavaju da se i u službenoj upotrebi i u neposrednoj komunikaciji iskazujemo, izražavamo na maternjem jeziku i onim pismom koje osećamo bliskim. Oba su pisma u bosanskom jeziku, recimo, ravnopravna. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće ovaj predlog, kao što ste čuli danas iz obraćanja akademika Zukorlića, prosto iz razloga što se radi o jednom domaćinskom odnosu, o jednom odnosu koji je baziran na temeljnim vrednostima i očuvanja i izgradnje i obnove svih onih devastiranih delova naše države koji su u prethodnim godinama i desetlećima razarani od strane onih koji nisu imali taj pristup domaćinskog i kućanskog u pogledu čuvanja onoga što jeste narodna kasa i jeste narodni novac.

Zato mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja podržavamo ovaj pristup i sve ono što ide u smeru očuvanja, jačanja i razvoja našeg društva. Nastojimo da promovišemo i u te svrhe i danas ovo moje obraćanje, kao i sve ono što smo radili u prethodnom periodu, ide u prilog tog pozitivnog diskursa.

Ono što nam je jako važno jeste da kada je u pitanju ta naša zajednička kuća, koja je u prethodnom periodu bila izuzetno devastirana, evo, dokaz je i Narodna banka i guvernerka i njen tim da jednim dobrim odnosom se to može sve dostići, i ono što su oni desetlećima razarali, ispraviti, popraviti, da i u tom zajedničkom domaćinstvu, toj zajedničkoj kući kada dođe do ovako snažnih pomeranja, budu ravnomerno raspoređeni i ti procesi renoviranja, tj. da ova ulaganja koja idu na nivou celokupne države budu ravnomerno raspoređena i da one opštine koje su najviše trpele usled tog nedomaćinskog odnosa u onom periodu kada su neki drugi obnašali vlast, budu zastupljeni investicijama kako bi se makar donekle nadomestilo sve ono što je nepravedno njima urađeno.

Ovde pre svega govorim o prostoru Sandžaka iz koga dolazim, gde je lošom privatizacijom uništen svaki ozbiljan privredni subjekt koji je postojavao, gde je jednim nedomaćinskim odnosom lokalnih vlasti u prethodnim periodima uništena svaka pozitivna ekonomska perspektiva i gde je privatni biznis prljavim kapitalom iz kriminalnih struktura gušen desetlećima i gde zapravo mladi ljudi nemaju mogućnost da jednostavno, perspektivno ekonomski razvijaju sve svoje ideje.

Zato smatram da u ovom periodu kada je državna kasa stabilna, kada idemo u progres razvoja celokupne države trebamo malo više ulagati u tim sredinama u pogledu pozitivnih investicija, kako je već krenulo infrastrukturnih, ali i onih koje bi omogućile zapošljavanje mladim ljudima u sektorima koji su neophodni za progres i razvoj našeg društva.

Zato ovaj primer Narodne banke, primer haznadara ili čuvara hazne, onoga što jeste ukupno naše zajedničko bogatstvo, treba biti primer svima koji će to slediti kako bi celokupna ta naša zajednička kuća osetila sve one slasti razvoja i prosperiteta koji se osećaju malo više u nekim centralnim delovima države, gde investicije, investitori već dobrano utiču na progres, a malo manje ovim rubnim delovima i zato bi tu trebalo intenzivnije raditi u narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće ovaj predlog, kao i sve ostale predloge iz dnevnog reda ove sednice, jer smatramo da su oni u interesu građana Republike Srbije i da oslikavaju nešto što jeste napredak našeg društva, posebno u ovom segmentu sređivanja finansijskih prilika i, naravno, otvaranja u pogledu onoga što smatramo vrlo važnim, tj. da su ovo pokazatelji izlaska iz onog tranzicionog perioda u period stabilizacije naše države, u smislu da ovakvi sporazumi doprinose nama kao društvu i kao ljudima da budemo deo tog potrošačkog svega.

U tom kontekstu, vrlo važnu stavku, kao potrošači uvek gledamo poreklo proizvoda. Za mene, kao nekog ko je član ovog društva, to poreklo podrazumeva kvalitet i sigurnost. Nije jednako, kada govorimo o poznavanju i važnost tog porekla, da neki proizvod bude u pogledu kvaliteta i sigurnosti sa naših prostora, sa prostora zemalja trećeg sveta, EU itd. Uvek ćemo se opredeljivati za ono što podrazumeva kvalitet prema našoj percepciji, prema onome što smatramo važnim, kao i sigurnost. To ću ilustrirati time, recimo, da nije jednako nositi garderobu ili džins sa poreklom iz Novog Pazara, Kine, Turske, Indije ili iz zemalja EU, prekookeanskih zemalja itd.

Dakle, sa tog apsekta nam je vrlo važno zato što se tu mora prepoznati kvalitet, kvalitet koji određuje na koncu i naše opredeljenje da li ćemo se prema određenom proizvodu ophoditi na ovaj ili onaj način, tj. da li ćemo uložiti vlastita sredstva da sebi obezbedimo tu vrstu kvaliteta. To smatramo velikom šansom i za sve naše privrednike koji će na taj način moći mnogo bolje da brendiraju svoje proizvode koji po kvalitetu nadilaze mnoge proizvode koji dolaze iz drugih zemalja, a koji prosto zbog te zakonske ili neke druge regulative su imali bolju prođu na širem tržištu, zato što je zemlja porekla, recimo, neka iz EU, pa su određeni proizvođači bili prinuđeni da na neke svoje proizvode, zbog bržeg, lakšeg, jednostavnijeg i bezbednijeg plasiranja tih proizvoda u zemljama EU, stavljaju etiketu da je ono proizvedeno u Evropi umesto u Republici Srbiji ili umesto, recimo, kada je u pitanju džins, u Novom Pazaru itd, a znajući da će verovatno bolju prođu, s obzirom da je to postao jedan poseban brend, imati ukoliko baš stoji to da je poreklo iz naše države, da je poreklo iz Novog Pazara ako je u pitanju džins, ako je u pitanju garderoba ili ako je u pitanju neki drugi proizvod, ako su u pitanju, recimo, proizvodi koji su organskog porekla, vezani za poljoprivredu, ako imaju taj pešterski znak ili neki drugi znak koji garantuje ili koji samim tim predstavlja neku sigurnost za potrošača da taj proizvod u sebi ima i kvalitet, ali ima i ono prefinjeno što je važno svakom potrošaču.

Zato smatramo da ovakvi proizvodi predstavljaju novu šansu ili dodatnu šansu za sve naše ljude koji se ozbiljno bave ovom problematikom i otvara im mogućnost novih tržišta koja su zbog ovih i sličnih prepreka bili u nekom pozadinskom redu njihovih interesa.

Takođe, smatramo važnim ovo otvaranje o kojem je danas mnogo puta govoreno, povezivanje velikog dela balkanskih država i nadamo se da će se ta tendencija nastaviti, iz razloga što samo u takvom jednom zajedništvu koje povezuje, pored ostalog, kapital, tržište, ekonomija, možemo napraviti konkretan i kvalitetan odgovor svim izazovima sa kojima se kao društvo susrećemo i prevazići sve one opterećujuće stvari iz dalje i bliže prošlosti koje su na različite načine dovodile do nesporazuma i do određenih vrsta zastoja u tim našim relacijama.

Zato smatramo da su ovakvi projekti vrlo važni za celi region, da oni doprinose zbližavanju pre svega kapitala, a onda i ljudi i svih naših dobara. Jer, hteli mi ili ne hteli, prožima se naša kultura, prožimaju se naši interesi u prošlosti i moraju se prožimati i u budućnosti. Celi svet nas vidi kao jedan celovit balkanski kulturni prostor, balkanski kulturni identitet, pa zašto da nas ne vidi kao jedan zajednički balkanski privredni interesni prostor koji će imati svoju posebnu poziciju unutar evropskog kontinenta i ostatka sveta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, čuli ste da će poslanici SPP podržati predložene zakone. Naravno, da je nama u interesu sve ono što je na dobrobit građana Republike Srbije, a poljoprivreda kao jedan glavni stub opstanka i razvoja svih onih krajeva koji su tradicionalno vezani za ovu privrednu granu je u fokusu našeg interesovanja i kao takav poseban senzor imamo i senzibilitet za takvu vrstu delatnosti.

Posebno nas raduje što će se ovim popisom urediti i zaista videti pravo stanje poljoprivrednih potencijala, kapaciteta, trenutnih resursa, kao i to što ćemo na osnovu toga moći da imamo pravičniju, pravedniju raspodelu svega onoga što već godinama Ministarstvo i Vlada ulažu u pogledu subvencija i različitih donacija poljoprivrednicima širom države.

Ovo govorim iz razloga što smo imali kod prethodnih režima velike pomoći od strane i Vlade i od strane različitih faktora, međutim to nije uvek završavalo kod poljoprivrednika, pa smo imali situacije, recimo, i nekakve tužbe za bivše gradonačelnike određenih gradova u Sandžaku, prilikom podele junica, prilikom raspodele onih plastenika, pa su ljudi koji žive u soliterima dobijali od Vlade kao nepovratnu pomoć plastenike, a oni kojima je to zaista preko potrebno, koji se bave poljoprivredom bili su uskraćeni za takvu vrstu podrške.

Zato smatramo da će ovo uređenje i ovaj popis ići u tom pravcu, da onima koji se zaista bave poljoprivredom, koji ulažu i koji žele da opstanu na svojim gazdinstvima, imanjima može pomoći da unaprede i da iskoriste sve one prilike koje im kroz različite vrste projekata nudi, kako Ministarstvo poljoprivrede tako i celokupna Vlada i naravno sve ono što kroz različite programe dolazi od Evropske unije kada je u pitanju subvencioniranje poljoprivrednog rada.

Kao što smo se obradovali, smatrali to pozitivnim onaj deo koji se odnosio na oživljavanje sela u pogledu otkupa napuštenih seoskih kuća i njihovo stavljanje u funkciju mladim ljudima koji žele da se bave poljoprivredom i koji u tome vide šansu za razvoj vlastitog biznisa i onoga što predstavlja budućnost njih i njihovih porodica.

Takođe nam je vrlo važan i ovaj drugi set koji se odnosi na pomoć svim onima koji su pogođeni posledicama kovida, kao što je to tada bilo jako važno za opstanak mnogih privrednih subjekata u prethodnom periodu i ono što je došlo od države u pogledu subvencija, pomoći, podrške značilo opstanak velikog broja privrednih subjekata, makar da opstanu i dalje u poslu, tako verujemo da će sve ovo što je predviđeno značiti mnogima da makar prežive ovaj veoma težak izazovni period sa kojim se svi zajedno suočavamo.

Naravno, tu treba uvek dodavati, dakle malo je čudno zašto … uvrštene crkve i verske zajednice, jer one imaju veliki broj zaposlenih kojima treba pomoć i mislim da bi trebalo razmisliti da se na isti način i ovim ljudima, tradicionalnim verskim zajednicama i crkvama takođe pomogne, s obzirom da i ti ljudi koji su verska lica takođe imaju porodicu i jako teško se nose sa svim ovim izazovima kovida.

Zato smatramo da bi trebalo porazmisliti da se i ova kategorija uvrsti u celokupne pakete kako bi i oni i njihove porodice mogli lakše i jednostavnije da budu zastupljeni u celom ovom procesu.

Kao i svaki put, zaista želim odati priznanje svemu onome što je urađeno u prethodnom periodu u pogledu suzbijanja i sprečavanja određenih vrsta problema kojima se obični građani susreću kad su u pitanju posledice pandemije kovida i smatramo da je država odgovorila na najefikasniji način i punim kapacitetom na sve one izazove s kojima smo se suočavali i verujemo da će i u narednom periodu imati isto tako dobar refleks da u svakoj situaciji da adekvatan odgovor i da građani što jednostavnije prođu kroz sva ova iskušenja.

Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poslanici Stranke pravde i pomirenja svakako će se odlučiti za jednog od dva kandidata. Raduje nas činjenica da REM postaje sposoban da radi i da unapređuje ono što se mora unapređivati kada je u pitanju medijska slika u Republici Srbiji. Svakako smo i mi na ovim razgovorima imali određene zahteva i ideje koje su predočene u pogledu unapređenja rada ovoga tela, njegove uloge i to je nešto što je komplementarno većini zahteva koji su predočeni i koji će, verujemo, biti prihvaćeni u skladu sa onim što je najbolje i najkorisnije za sve građane Republike Srbije.

Ono što jeste najvažnije jeste da REM u svom punom kapacitetu mora malo više raditi na uvođenju etike u naš medijski prostor, jer je to nešto što je najneophodnije i, naravno, ukoliko se to bude suštinski, studiozno uradilo, onda će se otkloniti većina problema koji danas postoje u našem medijskom prostoru, jer je, po nama, jedan od glavnih problema nedostatak etike, manjak etike, etičkog pristupa u svakom pogledu i kada su u pitanju informativni programu, ali i kada je u pitanju celokupna programska shema onih glavnih medijskih proizvođača, a posebno onih sa nacionalnom frekvencijom.

Naravno, ukoliko se podigne svest o etici, podići će se i svest o sadržajima ukupnih shema, a to znači da ćemo imati mnogo više kvalitetnijeg programa iz oblasti kulture, obrazovanja, a mnogo manje onoga što negativno utiče na svest građana, posebno na manje populacije. Verujemo da će i tome doprineti jedan od dvojice kandidata koga danas budemo podržali i koga budemo ovlastili da u ime nas, odnosno u ime građana Republike Srbije obavlja ovaj posao.

Nismo zadovoljni svim onim što je ovo telo, posebno u prethodnom periodu kada je bio RRA i posebno u onom periodu kada su većinu u njemu imali oni koji su pripadali starome režimu, njihovom odnosu prema celokupnom medijskom sektoru, posebno u tretiranju onih delova koji su se odnosili na stanje ili položaj nacionalnih manjina, posebno stigmatiziranje bošnjačke nacionalne zajednice u pogledu onoga što se događalo 2007. godine nakon agresije na islamsku zajednicu. Tada RRA nije radio ono što je trebao da radi, nije ispunjavao sve ono što je morao ispunjavati. Mi smo ovde o tome više puta govorili.

Svakako da se ta slika puno promenila, ali da treba još jako puno raditi i konstantno ukazivati na sve ove propuste kako bi današnji REM u punom kapacitetu ispunjavao sve ono što jeste njegova obaveza i osnažiti ga dodatno mehanizmima da može sprovoditi u celini sve one odluke koje donese, a kada su u pitanju nekakve vrste kazni onim operaterima koji zloupotrebljavaju frekvencije, posebno nacionalna frekvencija, posebno politikanstvo i u prelaženju svih mogućih kodeksa moralnosti, pa vrlo često i normalnosti u odnosu na celokupno naše društvo.

S tim u vezi, mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja, podržaćemo jednog od predloženih kandidata, verujući da će svojim radom, onako kako smo danas čuli, unaprediti ili težiti da unapredi rad ovog tela i da će se truditi da maksimalno poboljša ukupnost medijske slike na celom prostoru Republike Srbije i da će podjednako voditi računa kako o kvalitetu sadržaja medija na nacionalnom nivou, tako i onih sa regionalnim i lokalnim frekvencijama, jer i te kako imamo primera da vrlo često ti mediji koji imaju manje frekvencije od nacionalnih znaju da negativno utiču, posebno svojim neprofesionalizmom, svojim neetičkim, nemoralnim i neprofesionalnim odnosom na kreiranje negativne slike javnoga mnjenja o ukupnosti svih prilika u našem društvu. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici predlagača, sudstvo je jedan od stubova države. Od kvaliteta sudova, sudija, ovisi i kvalitet ukupnih prava svih građana države Srbije. Zato je jako važno da gledamo koga biramo za nosioce tako odgovornih funkcija.

Sudije moraju imati, pored neprikosnovenog poznavanja zakonskih odredaba i nešto što se zove savest, nešto što se zove čestitost i nešto što predstavlja karakter koji je neosporan i koji kao takav treba biti poseban u društvu u svakom smislu.

Naravno da su ovo kriteriji prema kojima se vodilo, kako smo čuli od predstavnika predlagača, i ovo telo kada je predložilo za nosioce odgovornosti sudije koji su dati u predlogu u poslanici Stranke pravde i pomirenja će podržati ove predloge.

Međutim, moramo se osvrnuti na sudstvo u trenutku u kome živimo, jer, nažalost, mi živimo posledice nekih loših rešenja iz prethodnih perioda, gde baš svi ovi kriteriji koje sam spomenuo nisu do kraja bili ispoštovani i u tom smislu imamo situacije kada je nažalost zbog određenih delova sudstva i tužilaštva ohrabren kriminal, posebno organizirani kriminal i kada on slobodno dejstvuje, posebno u onim područjima gde je pozornost državnih organa u tom smislu malo drukčija u odnosu na onu pozornost kakva se ukazuje u centru države, odnosno prestonici.

Ovde, pre svega, govorim o kraju iz koga dolazim, o Novom Pazaru i okolnim mestima, iz razloga što smo mi tu temu ovde puno puta elaborirali, puno puta smo govorili o sprezi između pojedinih delova sudstva, tužilaštva i organiziranog kriminala. Nažalost, i ono što se kvalitetno odradi od strane pripadnika unutrašnjih poslova bude obezvređeno određenim dogovorima pojedinih korumpiranih tužilaca i sudija sa pripadnicima organizovanog kriminala i to kasnije ohrabruje same počinioce i višestruke povratnike u činjenju kriminala da i dalje nastave raditi sa svojim životom to što ugrožavaju živote svojih sugrađana, baviti se različitim krivičnim delima i naravno niko iz sudstva, iz tužilaštva nikada nije odgovarao za tu spregu, što je pogubno i što šalje jednu strašnu poruku svima, da prosto onaj ko ima svoga sudiju, onaj ko ima svoga tužioca, može se ponašati kako hoće i on je iznad zakona.

Njemu se ne sudi za bilo šta što uradi u svom kriminalnom životom i onaj ko poštuje zakon, koji se trudi da svoj život usmeri prema načelima moralnosti, prema načelima poštovanja zakona i Ustava itd. na kraju ispašta.

Iz razloga što smo jako puno govorili ovde, mi smo i dobijali vrlo često poruke i potvrde od ljudi koji su preživeli takvu vrstu događaja sa određenim tužiocima, sudijama i meni je telefon, kao i svim drugim našim narodnim poslanicima, pun takvih primera gde postoje konkretni dokazi o sprezi određenih pripadnika tužilaštava, određenih sudija sa određenim ljudima iz kriminalnog miljea. Da bih to dokazao, ja ću ovde samo spomenuti jedan primer iz 2018. godine, kada su višestruki povratnici u činjenju krivičnih dela nasrnuli na lice koje je u tom trenutku bilo u automobilu sa petoro dece. nakon kraće saobraćajne rasprave su nožem udarili na njega i naneli mu po život teške povrede da bi to javni tužilalc okarakterisao nakon prvog … ubistva u pokušaju, kasnije u sprezi sa ljudima iz tog kriminalnog miljea kao nasilničko ponašanje, pa se tu dovede jedan celi splet različitih učesnika u tom procesu koji to pokušavaju dokazati, pa se tako za veštaka sudskog umesto hirurga dovodi dečiji hirurg koji tamo nema nikakve potrebe da bude iz razloga što je u komšijskim i prijateljskim odnosima sa tim izvršiocima krivičnih dela, pa se nakon trogodišnje igre tužioca da to delo prebacuje sa osnovnog na viši sud uključuje i apelacioni sud u Kragujevcu, koji naređuje tom tužiocu da to vrati na viši sud, a on se oglušuje o tu odredbu apelacionog suda, pa opet to vraća na osnovni sud da bi umesto višegodišnje kazne ti ljudi bili osuđeni na minorne kazne od četiri ili deset meseci zatvora i opet Apelacioni sud iz Kragujevca ne prihvata takvu odluku i taj proces i dalje traje. Dakle, ovo je samo jedan primer sprege između ljudi koji se bave kriminalom nosioca odgovornih funkcija u sudstvu i tužilaštvu, a da pri tome u tom osuđujućem procesu nije uzimano u obzir da su ljudi koji su počinili to krivično delo u tom trenutku bili pod uslovnom kaznom zatvora.

Građani se svakodnevno suočavaju sa ovakvim stvarima i zato je krajnje vreme da na ove odgovorne funkcije zaista biramo ljudi koji imaju čast, koji imaju čestitost i koji pored poznavanja zakonskih okvira poseduju karakter i savest da te uloge koje im dodeljuje ovo društvo, a mi kao narodni poslanici, predstavnici građana to verificiramo, ponašaju u duhu onoga što je zamišljeno prema zakonu, a ne da traže različite vrste propusta zakonskih rešenja kako bi olakšavali tim izvršiocima krivičnih dela da jednostavno budu manje kažnjeni ili da ne budu uopšte procesuirani i kažnjeni za ono što su uradili.

Vrlo nam je važan Apelacioni sud u Kragujevcu zato što je on nadležan za mnoge slučajeve ove vrste koji dolaze iz područja Sandžaka i koji kao takav ima neku ulogu medijatorsku i pokušava izbalansirati sve ono što jeste loše urađeno po pitanju različitih procesa i po pitanju onoga kako su ti tužioci, kako su te sudije odradile vrlo često u sprezi sa nosiocima kriminalnih radnji da bi im umanjili kazne za ona dela koja su zakonom garantirana kao višestruko kažnjiva i sa zatvorskom kaznom od više godina pritvora i zatvora.

Dakle, ovo šalje strašne poruke posebno mladim ljudima, posebno generacijama koje dolaze, ali i onima koji se trude da svoj život i život svoje dece usmere u pravcu poštovanja zakona, zakonskih odredaba, u pravcu poštovanja sudija i sudstva kao nekoga ko je ozbiljan sudionik uspostave vladavini prava. I ako mi ne budemo imali dovoljno obazrivosti da na ove pozicije postavljamo isključivo ljude koji su besprekorne biografije, koji su besprekornoga moralnog kredibiliteta, nastaviće se takva praksa i ljudi iz kriminalnog miljea će vladati našim društvima.

Naravno da to nije uvek tako i da je ovde reč isključivo o pojedinim organima i delovima tužilaštva i sudstva, dokaz su i mnoge velike afere koje se događaju na nivou države, recimo, koje su pokazale da niko nije jači od države, da niko nije jači od organa javnoga reda i mira i da sudstvo i tužilaštvo, kada dođe u prave ruke kod sudija koji sa dostojanstvom časno i čestito obnašaju svoje funkcije, zna da donese onu odluku koja je u skladu sa zakonom i koja će takve izvršioce krivičnih dela odvesti u izolaciju od ostatka društva na jako dug period.

Ovo nam je potrebno da zaživi na prostoru cele države. Ovo nam je potrebno da zaživi u svakome organu državne uprave i da bismo jednostavno mogli da bilo gde osećamo tu sigurnost koju, nažalost, danas u pojedinim delovima ove države ne možemo osetiti. Zašto? Zato što se ti kriminalci osećaju zaštićeni od tužilaštva i sudstva i onda se ponašaju jako bahato. Onda znaju da zaustave i čoveka koji u tom trenutku ima u automobilu petoro dece, da mu nanesu teške povrede, da ga pokušaju ubiti i da prođu sa blagom kaznom od četiri do osam meseci zatvora, iako su višestruki povratnici u činjenju krivičnih dela i da tako nastave da žive i dalje i da ulivaju strah u kosti svakome ko ne pripada tom svetu i takvoj vrsti načina življenja.

Sa druge strane, ono što kao predstavnici manjinskih naroda takođe često insistiramo i što i ovoga puta trebamo i želimo podvući jeste da i u organima sudstva i organima tužilaštva moraju se poštovati ustavne odredbe o recipročnoj zaposlenosti po procentualnoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih zajednica i manjina u ovim organima, na svim nivoima u Republici Srbiji i da se mora poštovati pravo na upotrebu zvaničnog jezika i pisma.

Imali smo slučajeva, recimo, u nekim sudovima, o tome smo takođe govorili, da sudije samoinicijativno, bahato odbijaju da ispoštuju ustavno pravo građana da im se proces vodi na njihovom maternjem jeziku, kao što je, recimo, slučaj sa sudovima u Sjenici, gde sudije ne dozvoljavaju ili su pokušali da ne dozvole klijentima, odnosno onima koji su u procesu nekom da koriste pravo na maternji jezik i time krše Ustav Republike Srbije, time krše i mnoge druge zakonske odredbe, pokušavajući da stave do znanja da su oni ti koji su uzeli apsolutnu vlast u svojim rukama i da mogu da rade šta hoće, kako hoće i da zato neće nikada morati odgovarati ni pred kojim organom.

E, to je nešto što se mora zaustaviti, što se mora preseći i mora se staviti jasno do znanja da niko ne sme biti iznad Ustava, niko ne sme biti iznad zakonskih odredaba i da sudije i tužioci i oni i svi ostali koji su zadužili ove jako odgovorne funkcije u ovome društvu, takođe moraju biti odgovorni u tom smislu da tu svoju funkciju obnašaju u skladu isključivo sa ustavnim rešenjima, u skladu sa zakonskim odredbama i da na kraju, ukoliko to ne rade tako kako bi morali da rade, moraju snositi određene posledice.

Tih posledica, nažalost, do sada nije bilo i zato se i ti tužioci i te sudije koje su u sprezi sa kriminalcima tako i ponašaju, tako se i ophode, jer jednostavno, osećaju se zaštićenim.

Do sada nismo imali ozbiljne slučajeve da je neko od sudija, iako postoje dokazi za to i od tužilaca, razrešen takvih funkcija baš zbog te sprege sa određenim delovima kriminala ili da je snosio određene disciplinske ili druge mere. Zato se oni tako i ponašaju i zato je danas u očima običnog građanina tužilac ili sudija taj koji simbolizira onu tamnu stranu ovoga našeg društva, pa i tu superiornu moć, jer su previše sebi dali za pravo da budu iznad zakona, da budu iznad odgovornosti i da tu svoju funkciju, koju je ovo telo njima poverilo, zapravo obnašaju na taj način da sebe predstavljaju apsolutnim nosiocima onog suvereniteta koji im ne pripada.

Vrlo je važno da u budućem periodu ne ostavljamo iza sebe ovakve posledice drugim generacijama koje dolaze, već da se mi kao odgovorna zajednica, kao odgovorni ljudi suočimo sa ovim činjenicama i da jednostavno iza sebe ostavimo mnogo povoljniju sliku kada je u pitanju tužilaštvo, kada je u pitanju sudstvo, da oni ljudi koje mi biramo budu primer časti, dostojanstva, čestitosti i savesnog rada, da ne moramo ni za 10 godina iznova govoriti ili da neko drugi u nas upire prstom, govoreći da smo mi te ljude izabrali na ove funkcije i da delom snosimo odgovornost i krivicu za svako njihovo nečinjenje po zakonu, odnosno za svaku njihovu zloupotrebu ustavnih i zakonskih odredaba.

S tim u vezi, na kraju ću još reći da takođe smo zainteresovani da sve ovo što smo govorili, ukoliko predstavnici ovih tela nemaju ove podatke, ja znam da imaju, dostavimo, dakle, ono što nama prosleđuju ovi ljudi koji su direktno oštećeni od strane tužilaca, od strane sudija, kako bi na koncu pokrenuli neke zaista konkretne poteze da svi ti ljudi koji su u sprezi sa kriminalcima odu sa ovih baznih funkcija i da vladavina prava zagospodari ovim prostorom i da ona bude jednaka za sve i svakoga ko uživa takva prava kao građani Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Trećeg jula u Novom Pazaru je održan koncert pred 28.000 ljudi na gradskom stadionu. Juče smo imali obznanu direktora Zavoda za javno zdravlje koji kaže da nije bio informisan o tom koncertu i da je važno da inspekcijske službe utvrde da li je bilo kršenja epidemioloških mera.

Moje pitanje je upućeno Kriznom štabu – da li je neko od njih zatražio dozvolu za organizovanje koncerta ovakve vrste pred tolikim brojem ljudi, s obzirom da je rečeno da takvu dozvolu može dati isključivo Krizni štab? Da li su inspekcije vršile nadzor? Da li je uopšte bilo moguće danas organizovati takav skup sa 28.000 ljudi na jednom mestu, kada epidemija još uvek traje?

Juče, na dan 5. jula Novi Pazar je imao 11 zaraženih, za razliku od Beograda koji je imao 28. Ukoliko uzmemo broj stanovništva, to znači da je po broju stanovnika u Novom Pazaru zaraženost u odnosu na Beograd bila deset puta veća. Ovo je zaista vrlo važno i bitno pitanje, s obzirom da je ovih dana navršena godina od prošlogodišnjih nesretnih događaja kada je Novi Pazar bio jedan od najvećih žarišta korone, kada je preko stotinu i više ili nekoliko stotina sugrađana mojih iz Novog Pazara, ali i iz gradova oko Novog Pazara preminulo usled kolapsa sistema, usled neodgovornosti odgovornih u zdravstvenom sistemu i njihovog obmanjivanja javnosti da predoče realnu situaciju.

Umesto da se ovih dana na svaki mogući način prisećamo svih onih koji su zbog neadekvatne medicinske pomoći izgubili živote, mi smo opet postali potencijalno žarište sa okupljanjem 28.000 ljudi na jednom mestu, na jednom estradnom koncertu, u jeku pandemije i u jeku pretnje da se novi soj virusa proširi na našem prostoru.

Zato pitam Krizni štab – da li je neko od njih zatražio dozvolu? Da li su dali dozvolu za organizovanje ovog događaja? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i da li će vršiti nadzor, s obzirom da je direktor Zavoda za javno zdravlje rekao da će vršiti nadzor. Sada je taj događaj završen. Kako će oni vršiti nadzor nad događajem koji je već okončan?

Želim još samo reći da bez obzira što je koncert najavljivan kao humanitarni za lečenje jedne devojčice kojoj je preko potrebna pomoć, gde će moji sugrađani iz Novog Pazara, ali i svi građani Srbije su dali veliko učešće da se toj devojčici pomogne da se sakupi novac kako bi se njoj pomoglo u izlečenju. Ovo nije način da se to sprovede iz razloga što je i cena ulaznice, kako smo videli, bila minorna. To je cena otprilike jedne SMS poruke koja se šalje u humanitarne svrhe, a dovedeno je u opasnost 28.000 ljudi, odnosno dovedeno je u opasnost još stotinu i više hiljada ljudi koji su u neposrednim kontaktima sa tih 28.000 ljudi u rodbinskim vezama, u najbližim konekcijama i ne mogu izbeći da se narednih dana ne sretnu sa njima.

Zato smatram ovo pitanje jako ozbiljnim i želim da nam Krizni štab iznese svoje viđenje, da li je bilo dozvole za organizovanje koncerta ove vrste? Da li je bilo epidemioloških mera opreza? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i, ako nisu, šta će se preduzeti da se oni koji su odgovorni za ovu vrstu okupljanja ovolikog broja ljudi kazne? Da li će se sprovesti pravdi ili će i dalje ostati kao u slučaju odgovorni u novopazarskom zdravstvenom centru od pre godinu dana, sve pod velom zatamnjenih oblaka, dok će građani Novog Pazara oplakivati svoje umrle, evo, i dan-danas, godinu dana posle tog događaja, nemajući zadovoljenje pravde i nemajući pravi podatak o svemu onome što se događalo prethodne godine? Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Stranka pravde i pomirenja utemeljena je u svojim načelima na socijalnoj pravdi gde posebno mesto zauzima briga o starim i o onima koji su nas doveli na ovaj svet i koji su najzaslužniji za sve ono što danas uživamo, zato svaku vrstu pomaka u unapređenju njihovog statusa podržavamo i zato i pozdravljamo i ove promene zakona koji će doprineti da penzioneri i svi oni koji imaju potrebe za ovom vrstom pomoći budu adekvatnije stimulisani finansijskim davanjima koja su neophodna kako bi imali dostojanstven život.

Svakako da je ovo dobar pomak, ali mi ovde konstantno ukazujemo na još neke stvari koje je neophodno u ovom nizu odraditi, a tiču se položaja statusa određenih radnika koji su žrtve onih loših privatizacija koje nažalost nisu imali prilike ni da imaju ove programe o kojima je danas reč i koje spajamo, već su naprosto postali žrtva tih tajkunskih loših kriminalnih privatizacija gde su njihovi giganti otišli budzašto, a oni su isterani posle 20, 30 godina rada u tim gigantima, vani, bez prava na nadoknadu. Osobito smo to ovde spominjali kada je u pitanju PIK Pešter i ostali radnici.

Sada ovde želim još jednom da podvučem da je neophodno da u narednom periodu takođe pronađi rešenje, da se i njima izađe u susret kako bi svoj radni vek koji su proveli u ovim preduzećima i gde je izdvajano iz njihovih zarada za PIO fondove i za sve ostalo, dočekali, da uživaju u svim tim blagodetima. Naravno, da nam je rečeno više puta od strane Vlade da su upoznati sa tim problemom, da se traži najbolje rešenje i verujemo da će, ako bog da, u narednom periodu i za njih doći bolji dani, da je prosto to jedan od sledova koji je neophodan kako bismo u celini zaokružili ovu problematiku.

Pokazujemo ovim današnjim izmenama i dopunama da idemo u tom pravcu i to nas posebno raduje, kao što će nas posebno radovati i ta činjenica da svi oni koji su bilo kako zadužili ovu državu svojim izdvajanjima i zaradama u prethodnim godinama, imati pravičnu nadoknadu u svojim najstarijim danima i kako će zahvaljujući tim svojim primanjima imati dostojanstven život i imati priliku da budu ono zašta su celoga života predano i marljivo radili. To su ljudi koji imaju kapaciteta da u svakom smislu odgovore ovih zahtevnim ekonomskim izazovima sa kojima se susrećemo. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Imali ste prilike čuti da će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ova zakonska rešenja, jer smo duboko uvereni da je ono što se čini na ovome putu jako važno, preko potrebno i neophodno kako bismo se što bolje osigurali protiv svih izazova bezbednosnog tipa koji prete i našem društvu i našoj državi. Iz tog razloga i, naravno, znajući da je naše područje, područje Balkana, i kroz istoriju i u svakom drugom smislu veliki potencijal razvoja, tako da to uvek bude izazov onima koji su zadojeni bolešću i mržnjom da izazovu određene probleme, preko nam je potrebno da imamo jednu ovakvu bazu, a ne zato što to traži EU, već zato što je to, pre svega, naše opredeljenje da budemo u tom pravcu lideri celom regionu kako bismo jednostavno predupredili sve ono što potencijalno može biti rizično po građane i po društvo u celini.

Terorizam i teroristički poduhvati jesu rezultati bolesnih umova, bilo da su oni pojedinačni, bilo da su organizovani i oni moraju biti tako i tretirani. To je nešto sa čime se susrećemo u celoj istoriji kod svih kultura i civilizacija i gde je, u stvari, prednost jednog društva, jednog sistema u tome koliko je pripravan da odgovori na takve vrste izazova.

Ovaj put i ova strategija jeste pravac u kome dajemo snažan odgovor da smo spremni da u potpunosti odgovorimo svakoj vrsti izazova ove vrste u našem društvu, i da, naravno, u tom smislu, svi građani Republike Srbije budu bezbedniji i da ovo bude prostor koji će, zahvaljujući toj bezbedonosnoj proceni biti prostor dolazaka, biti prostor investicija, biti prostor koji će osigurati jedan povoljan ambijent za svakog ko želi miran, dostojanstven život za sebe, za svoju porodicu i naravno, mogućnosti za poslovna ulaganja u onome smislu da njegovo ulaganje bude sigurno, bezbedno i da donosi onu korist, one benefite koji su zacrtani njihovim planovima i programima.

S tim u vezi, jako je važno da imamo ovakvu vrstu baze, jako je važno da ona bude pravično i na dobar način profilirana i da bude od svake vrste pomoći svim onim strukturama koje se bore da vidljivim i nevidljivim procesima zaštite i osiguraju bezbedan, miran san svim građanima Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem

Poslanici Stranke pravde i pomirenja su se očitovali po ovom zakonu, kao i po ovim amandmanima, podržavamo u celosti i želimo da ovo unapređivanje bude samo jedno u nizu, tako da bezbednost u svakom pogledu građana Republike Srbije bude onakva kako oni zaslužuju.

Uvaženi ministre, vi ste danas nekoliko puta kazali vrlo važne stvari koje su me ponukale da se javim za reč, da govorim o amandmanu, a jedna od njih jeste da kada država hoće da se obračuna, nema tog organizovanog kriminala koji ne može pasti i to jeste suština svega što su činjenice. Dokaz tome je ono što se događa ovde u prestonici i obračun sa jednom od najgorih kriminalnih grupa koje postoje u našem regionu.

Takođe, vrlo je važna ova vaša ideja oko pozornika koji su neophodni i kao takvi važni za sigurnost i osećaj sigurnosti svakog građanina i ohrabrenje da taj projekat budu raspoređen na prostoru cele države.

Sada ću vam nešto reći kao roditelj. Pre nekog vremena, kada se dogodila ona pucnjava pored policijske uprave u Novom Pazaru, gde je ranjena nevina žrtva, slučajna prolaznica, na metar i po od te pucnjave se nalazio moj rođeni sin, dečak, četvrti razred osnove škole, a iza njega moja majka od 70 godina. Nisam tada bio u Novom Pazaru i osećao sam se zaista strašno.

Nakon onih stvari koje ste preduzeli u MUP, neko vreme sam bio sigurniji za bezbednost svoje porodice, međutim, sada iznova, kad god sam izvan Novog Pazara jako sam nesiguran i zabrinut za bezbednost kako svoje dece, tako i sve druge dece ovog grada.

Kao što znate, juče se u sred tog grada dogodio pokušaj ubistva nožem. Pre tri dana se dogodio obračun između kriminalaca, gde je stradala nevina prolaznica. Pre toga, samo dva-tri dana, pao je metak na rekreativnom centru gde se okuplja veliki broj roditelja sa decom.

Sve nam ovo govori da je zaista neophodno da se ova borba protiv organizovanog kriminala proširi, da država ima snažan odgovor za svaku vrstu kriminalnih grupa, ma gde se one nalazile, ma gde one delovale na području cele države, kako bi svi građani Republike Srbije osećali sigurnost i bili bezbedni za živote sebe i svojih porodica.

Tada nisam bio u prilici da vam se zahvalim za sve ono što je tada urađeno i, naravno, da još jednom podvučem, s obzirom da su tada bile različite vrste prozivki, da kriminal i kriminalci nemaju ni veru, ni naciju, i da se sve ono što rade kriminalci, bez obzira na njihov rang, da li su to pripadnici narko kartela, organizovanog kriminala, da li su to obični razbojnici, provalnici, bilo koje vrste, moraju sankcionisati i da bezbednost građana zaista mora na najvećem nivou, a posebno deca, naši stari, kako bismo mogli uživati u svim ovim stvarima koje idu u pozitivnom pravcu i koje idu na to da ova naša država bude primer, ne samo u regionu, već i u Evropi, u svakom smislu. Ukoliko se ne bude preduzela snažna akcija svih organa na području svih organizovanih kriminalnih grupa gde one deluju, nećemo se tako osećati.

Upravo ovog trenutka ja sam jako zabrinut za sudbinu sve dece u tom gradu, jer znam da su vani i pripadnici organizovanog kriminala i razne vrste ovih raznih kriminalaca i znam da kapaciteti kojima raspolaže Ministarstvo unutrašnjih poslova u ovom trenutku nisu dovoljni da odgovore na sve te zahteve, zbog čega su se oni tako i raširili i zato oni tako bezočno pokušavaju napraviti bilo kakva krivična dela, pa tako i u sred grada, u najužem centru grada, ubistvo u pokušaju i ranjavanje prolaznika koji ničim nisu zaslužili takav odnos. Hvala.

Hvala vam, poštovani ministre na svim ovim iscrpnim odgovorima i svakako delim sa vama ovo zapažanje da žandarmerija nije trajno rešenje i ovde sam se više osvrtao na ovu vašu ideju o uvećanju pozornika. Mislim da bi to bilo bolje rešenje.

Recimo, danas nemamo situaciju da pred svakom školom imamo školskog policajca, a kad smo pitali – zašto, zato što je nedovoljan kapacitet pripadnika MUP u tom gradu ili da imamo policajce koji su raspoređeni na svim kritičnim tačkama.

Mislim da bi to bilo pravo rešenje, a ova atmosfera zaista jeste kako ste vi opisali. Uzrok tome nije toliko policija, uzrok tome, nažalost jesu oni delovi tužilaštva, konkretno koji su u sprezi sa određenim ljudima iz organizovanog kriminala i koji vrlo olako, sav onaj mukotrpni rad koji MUP uradi bace niz vodu, gde vrlo često ozbiljne kriminalce ostave da budu na slobodi, gde vrlo često ozbiljna krivična dela ne tretiraju onako kako bi morali da ih tretiraju, gde za pokušaj ubistva ili ubistava u pokušaju ljudi ne dobijaju adekvatne kazne, već budu blagonaklono pogledani od strane tužioca, od strane određenih sudija, a to se zna i koji su tužioci, sudije. Mi ovde o tome godinama govorimo i tu treba hobotnicu saseći zaista, jer inače će ovaj osećaj kriminalca da rade šta hoće, da se tako bahato ponašaju, rasti kod mladih generacija i mi ne možemo sačuvati našu decu.

Ovo što kažete, tačno je, rasvetljena su sva ova zlodela, međutim, to ništa ne znači ni onoj gospođi koja je bila slučajni prolaznik, koja će sa trajnim posledicama ostati nakon tog ranjavanja.

Ti idioti koji su na sred ulice u centru grada, gde masa i roditelja i dece, i prolaznika jedni na druge nasrtali hladnim oružjem, pištoljima itd, i nažalost, nije usamljena scena.

Zaista se mora preduzeti maksimalan napor da se uvede red u ovu regiju, kada je u pogledu borba protiv svih vrsta kriminala i kriminalnih delatnika Hvala.