Hvala vam gospodine predsedavajući, gospođo guvernerka i narodni poslanici. Šest časova kasnije DS nije videla ni jedan novi argument da podrži ovaj zakon. Ne zbog toga što ne mislimo da je on bitan, već zbog toga što smo veoma dobro videli da naši argumenti iz avgusta meseca su i dalje na mestu.
Pre tri meseca, to su činjenice, došao nam je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS, gde nam je rečeno da on ne treba da se uskladi ni sa kakvim tekstom koji ima bilo kakve veze sa EU. Danas dobijamo tekst izmena i dopuna zakona o istoj materiji, gde vidimo da je potrebno usklađivanje sa fundamentalnim tekstovima koji su zapravo i Ustav EU, sa jedne strane i statut svih centralnih banaka unutar te unije.
Dobro je što je to sada uočeno. Problem je što taj postupak usklađivanja nije dovršen. Pošto je o tome bilo priče, DS će na sajtu naše stranke staviti ono što je dobijeno od Evropske komisije, tako da svi građani mogu da vide, da ovaj posao nije završen. Ne može se uskladiti na pola. Ono što je ostalo to je da se i dalje kritikuje dvovlašće unutar NBS. Nedefinisana je pozicija Uprave za nadzor finansijskih institucija i istovremeno veoma jasno se stavlja do znanja da ono na šta smo ukazivali svo ovo vreme, a pogoršano je činjenicom da posle izbora na mesto guvernera, imamo gospođu Tabaković koja je izabrana mimo izgleda sopstvene volje. Ne znam kako je to moguće. Imate pravo slobodna ste žena, član našeg društva i izabrana na mesto broj dva stranke na vlasti.
To je izuzetak za jednu dugogodišnju, višedecenijsku praksu u svim zemljama sveta. Mora se birati ili politika ili vođenje Centralne banke. Gospođo Tabaković mi ćemo kroz koju nedelju, kroz koji mesec ponovo imati na dnevnom redu ove Skupštine nove izmene i dopune jer se ne može ići u Evropu na pola, a istovremeno ako stvarno i iskreno želite da budete partner svim drugim guvernerima u Evropi i u svetu, što mi želimo, onda ćete morati da date ostavku na mesto broja dva SNS. Hvala puno na vašoj pažnji.

Predsedniče Vlade i poštovani članovi Vlade, prvo da pozdravim broj ministara Vlade, potpredsednika Vlade,  danas. Nadam se da ćete biti u ovom sastavu u mesecima koji dolaze, kada se posao bude dodatno zahuktao.
U svakom slučaju moje pitanje danas vezano je za rejting naše zemlje upućen je ministru finansija i privrede, gospodinu Dinkiću. Ove godine 7. avgusta jedna od tri velikih rejting agencija u svetu "Standard i purs" je smanjila rejting naše zemlje. Nekoliko dana kasnije posle toga i druga rejting agencija "Fiči" je uradila isto i rejting je smanjen sa BB na BB minus i isto što je veoma bitno to je da je perspektiva od stabilne prebačena na negativnu, što znači da ova rejting agencija najavljuje dodatno smanjenje rejtinga naše zemlje.
Čitao bih iz obrazloženja te rejting agencije jer su se čule razne interpretacije te odluke, a ta rejting agencija nije pričala o učinku prethodne Vlade, u kojoj ste doduše učestvovali i glasali za sve budžete koje je ona predložila nego je citirala dva razloga za smanjenje rejtinga Republike Srbije.
Prvi razlog, da citiram, jeste činjenica da nova Vlada nema jasnu makro finansijsku strategiju, tj. viđenje razvoja javnih finansija do kraja ove godine za sledeću godinu.
Drugi razlog, ja bih takođe citirao, a to su promene Zakona o NBS koje su značajno oslabile nezavisnost te institucije i koje uvode rizik ne primerenog mešanja politike u vođenje monetarne politike.
Moje prvo pitanje za vas jeste, kakav je vaš pristup, vašeg ministarstva i Vlade generalno, da se urušeni rejting Republike Srbije popravi, a ja da vas podsetim, ta agencija koja je smanjila rejting je pre dve godine povećala rejting Republike Srbije i pre dve godine Republika Srbija je bila jedina zemlja čiji je rejting poboljšan posle uspostavljanja ove vlade i ovog obrazloženja i sada smo u ovom momentu jedina zemlja u okruženju čiji je rejting smanjen, za neke druge zemlje poput Bugarske, perspektiva je sada bolja i njihov rejting se popravlja.
Moje pitanje jeste, kakva je strategija vašeg ministarstva i Vlade da se poboljša rejting naše zemlje, koliki će biti deficit budžeta izražen u BDP od momenta uspostavljanja ove vlade, pa do kraja ove godine?
Drugo, da li ćete postignuti sporazum sa MMF, pošto i dalje čujemo razne intonacije iz Vlade oko potrebe postizanja tog dogovora, a ako je odgovor da, kada će taj ugovor, sporazum biti uspostavljen.
Napokon, kada već niste uslišili dobronamerne sugestije i prihvatili jedan broj amandmana na predložene zakone o NBS, od strane DS i drugih stranaka opozicije, da li ćete poslušati ono što će posle sigurno biti u izveštaju Evropske komisije, koja će izaći u oktobru mesecu, gde će se tražiti promene tog zakona i posle će i sam MMF tražiti promene tog zakona da bi se vratio u stepen nezavisnosti i da bi došlo do dvovlašća u toj instituciji, jer sa tim izmenama i dopunama, sama institucija i uloga guvernera je značajno oslabljena, ne samo što se tiče politike, nego i same NBS. Hvala.

Hvala gospodine ministre. Jedna konstatacija, još jedno pitanje i jedna sugestija.
Konstatacija jeste da nemamo još konkretne odgovore na način na koji ćemo poboljšati sad urušeni rejting naše zemlje. Vidimo da još ne znamo da li će biti postignut i pod kojim uslovima sporazum sa MMF-om. Vidimo isto da još nemamo bar ključne koordinate onoga što bi trebalo da bude izvršenje budžeta ove godine i budžetskog deficita za sledeću godinu. To nije vezano za prisustvo MMF-a, to je jednostavna odluka koju Vlada može da donese, ali videćemo 10. septembra kakve orijentacije predlažete. Budite uvereni da ćete imati podršku za jačanje funkcije Ministarstva finansija i za sve one zdravo razumske mere, uključujući i platne razrede koje smo zajedno uveli pre nekoliko godina, pa je onda cela politika plate u državi išla nekim drugim tokom.
Bilo kako bilo, ovde neću govoriti da neke sopstvene prihode ste i vi, kao članica prethodne vlade glasali i u vladi i u Skupštini, to više nije tako bitno.
Pitanje jeste sledeće, pomenuli ste jednu konkretnu stvar, a to je da će Vlada insistirati na onome što je predložila sindikatima u obrazovanju i u zdravstvu. To je da plate budu 2% povećane sada u oktobru i 2% na proleće. To naravno znači da će se menjati onaj element u Zakonu o budžetskom sistemu koji je predviđao u oktobru mesecu usklađivanje po formi koja je bila utanačena pre dve godine. Moje pitanje je da li će isto to biti slučaj i sa penzijama? Drugim rečima, da li ste danas rekli penzionerima da će penzija biti povećana pod tom formulom ili ne?
Jedna sugestija koja se tiče ovog puta prelivanja nelikvidnosti budžeta i smanjenja rejtinga naše zemlje na funkcionisanje naše privrede. Ima puno teških situacija, ali u ovom momentu je veoma jasno i za neki od najboljih naših preduzeća, pre svega izvoznika imaju veoma ozbiljne probleme u vraćanju dugova i ne samo dugova koji su uzeti u nekoj neposrednoj prošlosti, nego i onih investicionih kredita koje su uzeli da bi mogli da izgrade pogone zahvaljujući kojima danas izvoze. Da li za naše ključne izvoznike, pomno smo pratili vaše izjave, oko milijardu evra i 300 miliona ove godine, čini mi se da se tu samo radi o pregresiranju kamata, što je sigurno nedovoljno za rešavanje likvidnosti problema, ponavljam, nekih od onih preduzeća. Premijer je u njegovom ekspozeu, krajem jula, rekao sasvim pravilno da situacija u finansijskom sistemu jeste pre svega odraz situacije u realnom sistemu.
Sugestija je sledeća, da zajedno sa NBS, sada oslabljenom, pripremite set mera sistemskih, koje će obezbediti da se ovih sledećih šest meseci nelikvidnosti za neko od naših najboljih preduzeća sistemski reši, jer u ovom momentu skoro sva naša preduzeća ulaze u probne likvidnosti i ukoliko se dopusti da taj najkvalitetniji deo naše privrede uđe u bezizlaznu situaciju i onda imamo lančanu reakciju banaka, posle toga NBS, a onda sudova i imaćemo još veći problem i uveren sam da će problemi u uspostavljanju reda u javnim finansijama biti mnogo veći. Hvala na vašoj pažnji.

Gospodine ministre, nedvosmisleno je ova mera koju ste predstavili, ono što je prethodna Vlada predložila za prvi udar krize i to je delimično ublažilo taj udar. Strah me je da ne sagledavate u potpunosti teškoće koje u ovom momentu postoje u našoj privredi.
Misliti da regresiranje za 1,5% kamate na kredite od 18 meseci sa nekoliko nedelja počeka će biti dovoljno da se izbegne veliki problem likvidnosti u mesecima koji dolaze, jednostavno nije suočeno sa realnošću. Potrebno je izraditi mnogo ozbiljniji program.
Mogu samo reći da iz raznih diskusija i ključni finansijski akteri i naša velika preduzeća, domaća ili inostrana, to nije bitno, ona koja posluju i koja plaćaju poreze i doprinose u našoj zemlji, bi primili sa dobrodošlicom inicijativu Vlade i NBS da se mnogo ambiciozniji program reprograma postojećih obaveza izvrši. Jedna takva sistemska mera je nešto što su uradile i mnoge druge zemlje u okruženju i mislimo da je došlo vreme za to.
Imate i situaciju gde zbog neaktivnosti Vlade ili NBS u tom domenu banke u ovom momentu izvlače novac iz naše zemlje. Sve je manje tzv. prekograničnih kredita koji dolaze i uglavnom kreditna aktivnost pada baš u momentu kada zbog pada prodaje u našoj zemlji i u regionu je ta podrška potrebnija nego ikada, tako da čini mi se da je veoma važno i DS će izaći sa inicijativama u tom domenu. Nadam se da ih nećete ignorisati samo zbog toga što smo ih mi predložili, već ćete gledati zapravo njihov meritum. Potrebno je da Srbija obezbedi predah i mogućnost najboljim domaćim, naročito izvoznim preduzećima da funkcionišu u godinama koje dolaze.
Zahvaljujem vam se na jednom jasnom odgovoru, a to je da penzioneri, suprotno onome što smo čuli iz drugih članica vaše koalicije, neće dobiti povišicu koja je sledovala iz postojećeg zakona, već će dobiti povišicu od 2%. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, malo je vremena preostalo i potrudiću se da ostavim vremena za naše mlade kolege.
Prvo želim da kažem da večeras, znajući kakva će vlada sutra biti izabrana, glavna promena koja je potrebna Srbiji je promena političkog sistema. Niko, ama baš niko među našim građanima na Đurđevdan, nije glasao za ovakvu vladu. Ona će biti legalna bez ikakve sumnje. Ali se postavlja pitanje – da li takva konstrukcija ima pun legitimitet?
To nije samo falinka ove vlade. Ovde ne prozivam nikoga ponaosob, niti bilo koju političku partiju, ali je veoma jasno da moramo zajedno poraditi na tome da veza između onoga što žele građani i ono što na kraju jeste proizvod našeg izbornog i političkog sistema, ima mnogo jaču sponu.
Zbog toga će, a DS je predložila to u više navrata, nam biti potrebno da pređemo sa sistema proporcionalnog izbora sa vlasništvom mandata koji daje ovakve rezultate, na nešto što ipak ima dosta jaku dozu većinskog sistema. Tako da ta veza između onoga što žele građani i ono što je Vlada, na kraju bude mnogo veća.
Želim samo da dam nekoliko primedbi i da postavim nekoliko pitanja na ono što je izloženo, jer ovaj ekspoze liči na onaj ekspoze Mirka Cvetkovića, naročito u momentu rekonstrukcije.
Imamo veliki kontinuitet koji je personalni, a isto tako u idejama, onaj deo oko infrastrukture jeste ono što je i DS predložila za ove izbore. Ima malo rokova, malo ideja oko načina na koji će se postići deklarisani ciljevi.
Moram da kažem da se slažem, po prvi put, sa pomenutim centralnim pitanjima Srbije, a to jeste demografija i to jeste koren svih problema naših javnih finansija, a onda i mnogih izvedenih problema. Mandatar je to samo delimično obradio, govorio je onim merama da bude veći fertilitet, ali nije izveo i one zaključke koji su potrebni oko dužine radnog veka koji ćemo morati imati u decenijama koje dolaze i mnogim drugim elementima.
Sada bih se ograničio na nekoliko konkretnih pitanja za koje verujem da su od interesa za naše građane, oko ekonomskog i socijalnog aspekta vašeg izlaganja, gospodine Dačiću.
Prvo pitanje - rekli ste da SSP mora da se menja. Zahvaljujem se kolegama iz DSS-a koji su pokazali u jednom članu, članu 41. su predviđeni zaštitni mehanizmi. Ali ono što smo danas čuli je namera da se u potpunosti revidira ključni deo onih trgovinskih sporazuma o stabilizaciji. On je ratifikovan od strane parlamenata 26 zemalja članica, samo Litvanija to još nije uradila. Ratifikovao ga je i Evropski parlament, kao i ovaj dom.
Prema tome, dublje analize i dobre promene tog sporazuma podrazumevaju da svi ti parlamenti usvoje takve promene. To se nije desilo. Zbog toga se nadam da ovde nije poziv nešto što bi odgovaralo jednoj Hrvatskoj, koja je naš partner, ali i trgovinski konkurent, koja je nedavno tražila od nas, da kada uđe u EU, se ponovo otvori pitanje sporazuma o stabilizaciji trgovinskih odnosa između Hrvatske i naše zemlje. Tu moramo da pazimo i mudro da vodimo ovaj državnički brod, da ne otvorimo pregovore koji će nam na kraju više odmoći nego što će nam pomoći.
Drugo pitanje je pitanje plata i penzija. Rekli ste da nema zamrzavanja, ali ste istovremeno rekli da će, bar u prvoj godini stvari biti u skladu sa raspoloživim sredstvima. Drugo pitanje je – da li nećete ili hoćete uskladiti plate i penzije po onome što je predviđeno po važećem Zakonu u oktobru mesecu? Način na koji ovo ja razumem jeste da će to usklađivanje bitimanje.
Treće pitanje je pitanje fiskalne politike, gde skoro ništa nije rečeno. Ako fiskalna politika treba da se menja, da deficit smanji, da li najavljujete povećanje PDV-a. Ako da, kada i u kom obimu?
Sledeće pitanje je pitanje birokratije, za koju najavljujete da će biti smanjena, ali ne vidimo kojim načinom i u kom obimu. Prema tome, pitanje koje postavljam i koje je prirodno jeste – u kom obimu ćete smanjiti birokratiju, koliko ljudi će biti otpušteno, u kojim javnim preduzećima i u kojim ministarstvima?
Kada govorimo o profesionalizaciji javnih preduzeća, ne bih to da personalizujem, ali ovde imamo i kolege poslanike, ako se ide u profesionalizaciju menadžmenta javnih preduzeća, da li će gospodin Bajatović biti i dalje na čelu "Srbijagasa", da li će, o tome se priča u medijima, gospodin Škundrić biti na čelu EPS-a, ili će i za ta preduzeća biti sproveden jedan javni konkurs, gde neće biti politička pripadnost prevashodni kriterijum?
Pitam se isto, kada govorite o stabilnom kursu dinara, da li najavljujete uvođenje fiksnog kursa dinara? Ukoliko to najavljujete, kada ćete ga uvesti, na kom nivou i do kog nivoa naših deviznih rezervi ćete ih braniti? Da li ćete taj nivo braniti do poslednjeg dinara ili evra naših rezervi?
Napokon, kad govorimo o zdravstvu, veoma bitnom segmentu gde se delegiraju jedni od najkvalitetnijih vaših kadrova, taj segment je vođen sa strane našeg starog, a vašeg sadašnjeg isto koalicionog partnera iz URS-a. Imamo velike deficite, najavljujete proširenje pozitivne liste lekova, smanjenje participacija, a znamo koji su deficiti. Iz kojih sredstava, na koji način ćete finansirati to, da li najavljujete povećanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i pod kojim uslovima? To je samo jedan mali set veoma ozbiljnih pitanja koje, nažalost, mandatar nije obradio.
Sada bih zaključio moje izlaganje sa jednom personalnom opaskom za vas, gospodine Dačiću. Imao sam mogućnost da radim sa vama, kao i moje kolege, proteklih nekoliko godina. Verujem da će se većina ljudi u ovoj Skupštini složiti sa opservacijom da jeste političar od kredibiliteta i kalibra. Odlučili ste da postanete predsednik Vlade u ovom sazivu i pod ovim okolnostima. Prošlo je vreme Pašića, prošlo je vreme onih koji su nekoliko puta premijeri, u više navrata. Jedan put se to dešava. Sa DS ste uspeli da duplirate vaš broj glasova. Imali smo određeno ideološko jedinstvo, bili smo na putu da formiramo možda jedan veći blok centra levice i levice u našoj zemlji. Krenuli ste drugim putem. Verujem da ste dobro razmislili o tome, ali siguran sam da je na kraju najbolje da vam Bog pomogne. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, jedino dobro što smo sada čuli to je da ispod šminke evropejstva, tolerancije, vidimo zapravo prave namere. To se vidi i posle izlaganja i konstituisanja odbora, da po prvi put od 2004. godine, za dva ključna odbora, gde zapravo jedini način gde bi vladajuća većina imala kontrolu opozicije i verifikovala njenu ulogu u jednom demokratskom ustrojstvu u Narodnoj skupštini, po prvi put, bez ikakvog obrazloženja, opoziciji nije dato da predsedava tim odborima i to finansijama i kontrolom tajnih službi. To jeste na kraju šta ostaje, a odluke su ono što ostaje, deklaracije i izjave su ono što prolazi.

Na isti način ovo što smo čuli pokazuje da u programu ovoga što se priprema nema mnogo ideja, ali ima mnogo želje za osvetom, ima mnogo želje sa obračunom sa onima koji su nosili državnu politiku u godinama koje su sada iza nas.

Govoriću o ovim zakonima. Naravno DS neće glasati za ove zakone i ja ću sledećih nekoliko minuta obrazlagati zašto imamo takvu poziciju.

Prvo da kažem, da ako pogledamo Zakon o ministarstvima, tu ima nekoliko elemenata koji u principu nisu sporni. Što se tiče broja ministarstava, to je konstantna tema. Tema iza koje zapravo stoji naša realnost. Naša realnost jeste, kao što to vidi i ova vlada, kao što će videti i sve druge vlade posle nje, a to je da, sve dok se ne izmeni do neke mere izborni zakon, uz vlasništvo mandata koje sada imaju narodni poslanici, to je tekovina koju niko neće u budućnosti oboriti ili ugroziti, imaćemo podosta velike vlade, imaćemo komplikovane zakone o ministarstvima, imaćemo kompromise za koje će predlagači uvek biti na velikim mukama da ih obrazlože. To je zbog toga što je Srbiji potrebna doza većinskog sistema da bi građani imali veću sigurnost da ono zašta glasaju na kraju postane Vlada i postane politika.

Jedna stvar je sigurna, a to je da niko u Srbiji nije na Đurđevdan glasao za ovakvu vladu i sigurno je da pregrupisanje koje smo videli niko nije mogao predvideti. Bilo je ilustracija tih stavova na početku diskusije, u momentu vašeg izbora, gospodine predsedniče i to je ono što će obeležiti rad ove vlade i, sve dok se ne promene neki elementi, pre svega, izborni zakon, tako će biti i u budućnosti.

U svakom slučaju, ovaj broj ministarstava nije najbitnija stvar. Nije tačno da je ovo najmanja Vlada, jer tu su četiri kancelarije. Tu se ništa neće bitno promeniti, tako da, obrni okreni, imamo nekih 22-23 ministarstava. Gospodin Vulin je sam rekao da je ono što će on voditi isto kao i ministarstvo. Time je bio iskren i pokazao da se u organizaciji državne uprave ta stvar neće promeniti.

Drugi element je to da se u organizaciji evropskih integracija čuva model potpredsednika sa kancelarijom. Ima i drugih modela. Ovaj je pokazao u proteklim godinama, tu govorim iz iskustva, da će na ovaj način, nadamo se, svi ministri biti svesni da imaju deo posla, da to nije pitanje specijalizovanog ministarstva, ili pak jedne osobe, jedne političke partije, da je to posao na kome će morati svi da rade.

Pozdravljam vraćanje tehnološkog razvoja u naziv ministarstva za prosvetu i nauku. Ne zaboravimo da su nekoliko hiljada naših naučnika, pa i akademija, i dva rektora i to Univerziteta Beograda i Novog Sada, pozivali da se formira ministarstvo za visoko obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj.

Jednostavno se nadam i nadamo se da ovako veliko ministarstvo neće, zbog ogromnih problema i potreba koje postoje u drugim elementima našeg obrazovnog sistema, zapostaviti ono što je započeto u godinama iza nas. To nije nekoliko godina, jer ako pogledamo proteklih četiri – pet vlada, bilo je tu pozitivnih pomaka i treba nastaviti na tom putu.

Napokon, među pozitivnijim stvarima, mislimo da je dobro to što se ponovo na jednom mestu nalaze pitanje rada, zapošljavanja i socijalne politike. U prethodnoj Vladi su te dve tematike bile odvojene. To je bilo loše zbog toga što, kada se prava na jednoj strani definišu, a budžeti za aktivne mere se nalaze na drugoj strani, to je onemogućavalo rad.

Ovaj zakon i ovi zakoni imaju mnogobrojne manjkavosti. Počeću od dva sistemska problema koji su već danas evocirani i mislim da se ispod šminke, i prethodnik pre mene je to dosta dobro ilustrovao, vidi zapravo kakve su prave namere.

Prava namera jeste da ne postoji sistem koji će onemogućiti rad, obračunavanje sa onima koji nemaju isto mišljenje. Kako drugačije razumeti činjenicu, da zbog toga što možda smeta neko koji je prošao konkurs validno, se ide na rušenje sistema koji je, koliko-toliko, ne samo prethodna Vlada, nego i prethodnih nekoliko vlada u poslednjih 10 godina pokušale da uspostave.

Tužan sam zbog toga. Ne zbog toga što je neko ko je bio član moje partije, ili član moje partije će sutra ostati bez posla, nego zbog toga što danas i od momenta kada su se pojavili ovi zakoni, ne mali broj veoma kvalitetnih kadrova, zbog toga što Srbija ima takve kadrove, i to nisu nužno ljudi iz partija, a ima i ljudi iz partija, i ne samo moje partije, koji su se trajno opredelili za rad u državnoj upravi, koji treba da formiraju korpus onoga što je neretko formirano u našoj zemlji i što je pozdravljeno od strane EU i mnogih drugih instanci kao tzv. administrativni kapacitet naše zemlje.

Ti ljudi koji su poverovali u proteklih nekoliko godina da njihov trud, rad, usavršavanje, prolazak kroz jedan broj ispita, je nešto što će obezbediti njihovu karijeru. Ne političku karijeru, nego rad kao onaj stub, administrativni stub koji treba da opstane u nezavisnosti od onoga što je politička situacija u zemlji, oni danas vide da su ti njihovi napori bili ravni nuli. Odjedanput će se pojaviti neki ministar, neretko, jer tako nažalost ide, sa mnogo manjim profesionalnim referencama od njih i koji će imati 45 dana da odluči o njihovoj sudbini. Kako? Naravno da ovde nema nikakvih kriterijuma.

Zapravo, ako pogledamo relevantne zakone koji su prošli diskusiju u ovom visokom Domu, imali smo i imamo bar neke komisije. Ovde je sve dato u ruku jednog političara, koji će odrediti ko od pomoćnika, od direktora mu se sviđa i bez ikakvih kriterijuma odlučiti da budu smenjeni ili ne, i to, što je veoma retko u našem pravnom sistemu, bez ikakvog prava žalbe, mogućnosti da se pokrene neki upravni postupak. Mala je uteha ono što svi veoma dobro znamo, a to je da će svi oni biti vraćeni na radno mesto, samo što će poreski obveznici Republike Srbije to morati da plate, zato što su postavljeni po zakonu, što nisu nigde u pozitivnom našem pravu zgrešili i, kao što se desilo ne jedanput u proteklih 12 godina, na ovakav način se neće smanjiti birokratija, nego ćemo samo imati dupliranje onih koji su prošli konkurse i onih v.d, koji kao politički komesari. Nema drugog načina to obrazložiti, jer oni sigurno nisu došli kroz neki konkurs kroz koji su prošli ovi koji se žele smeniti. To je nešto što podriva po dubini onaj početak poverenja koje je naša državna uprava imala u izgradnju jednog pravnog poretka.

Zbog toga naš poziv jeste da se taj član briše, iz razloga što će na kratak rok izgledati kao lakoća da se nekoliko ljudi koji možda bodu oči, budu sklonjeni, i to što pre i bez diskusije. Moramo biti svesni da će to na dugi rok i te kako koštati našu zemlju. Uveren sam da će to koštati i ovu novu većinu, zbog toga što će brojni ljudi, jer ne mogu svi biti postavljeni iz političkih partija, i te kako oklevati da rade, i te kako oklevati da rade i po instrukcijama koje će im dati ti političari, zbog toga što vide da je dovoljno da dođe neka nova većina i da promeni pravila igre, da bez ikakvog procesa i bez ikakve procedure budu smenjeni.

Drugi element koji mislim da predlagač toga nije svestan, to je da se pokušava ići protiv nečega što jeste jedna od evropskih tekovina. Možda nije u svakom slučaju korektno sprovedena, a to je da ministarstva ne odlučuju o svemu, da ministri ne odlučuju o svemu i da postoje određena javna ovlašćenja.

Ukoliko neko misli da je neko u nekoj agenciji previše plaćen, onda treba promeniti matični zakon i uredbe koje regulišu tu materiju. To je i naše opredeljenje. Ukoliko neko misli da je neka agencija razrezala prevelike tarife, postoji dokument koji je donela Vlada, postoje i zakoni koji su regulisali donošenje takve tarife i tu trebaju da se leče ti problemi, a ne na ovakav način, jer na ovakav način, koji će omogućiti da Vlada, jednostavno preko noći, ukine odluku, ukine tarifu, ukine način na koji se uređuje sada bitni način funkcionisanja u jednom delu našeg društva, to zapravo, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, će dovesti do povećanja pravne nesigurnosti, jer ne mali broj tih javnih ovlašćenja se zapravo sprovodi u domenu privrede i privreda, svi oni koji imaju da rade i da posluju sa tim delovima naše države, posle izglasavanja jedne ovakve odredbe, koja ne predviđa ni kriterijume po kojima će Vlada preko noći ukinuti nešto, neće znati da li posluju po zakonu, neće imati sigurnost da ono što su odredili, ili one troškove koje su očekivali, je ono što će biti stabilno.

Na taj način, iza deklarativnog zalaganja za pravnu državu, kroz ova dva velika sistemska napada na jedan sistem koji se gradi mukotrpno, sa tim se slažem, a jedan je profesionalizacija državne uprave, a sa druge strane to je funkcionisanje države, pre svega u domenu privrede, ovo je nekoliko koraka unazad. Ovo će unazaditi način na koji funkcioniše naša zemlja. Ako neko smeta, kažite ko smeta i zašto smeta. Ako je neko korumpiran, neka bude procesuiran. Ako neko ne radi profesionalno, postoje zakoni po kojima ta osoba može biti odstranjena i disciplinske mere će biti protiv nje određene, ali ne na ovakav način. Ovo je jedan način koji preko noći obezvređuje sve napore mnogobrojnih kvalitetnih ljudi, nekih od najkvalitetnijih u našoj državnoj upravi, a da ne govorimo o pravnoj sigurnosti.

Kada govorimo o Zakonu o ministarstvima, očigledno je da, ili pregovaračka moć, ucenjivački kapacitet, kako već to želite, se i te kako jasno vidi kroz ovakvu strukturu Vlade koja je predložena. Imamo Ministarstvo finansija i privrede, lično sam bio ministar finansija i ekonomije, ali ne privrede. Bilo je pitanje ekonomije u sistemskom smislu, jer privreda, znajući kakve su teškoće u našoj zemlji prisutne, je i te kako postao na stalno i za puno radno vreme i najvrednijih i najenergičnijih ministara danas.

Ovakvo ministarstvo je teško pokriti. Ja znam da je kolega Dinkić bio ministar i za jedno i za drugo i da sve to grupiše, vidim da se bavi kadriranjem i u Narodnoj banci Srbije, i to ne samo guvernera, nego  i vice guvernera i daju se ocene ko je dobar, a ko je loš, a da za to ne postoji njegova ingerencija, nego zna se po zakonu kako se to rešava i kako se to ocenjuje. Sa druge strane imamo cepkanje, cepkanje dva ministarstva koja su sada postala četiri. Imamo ministarstva koja se bavi sličnim temama, građevinom, urbanizmom, saobraćajem, pa onda imamo očuvanje prirodnih resursa, životne sredine, a onda razvoj tih privrednih resursa. Moram da kažem da je veoma teško shvatiti šta će taj ministar raditi, jer sa izuzetkom rudarstva, sve druge ingerencije se nalaze u nekim drugim ministarstvima. Ako je bilo potrebno naći mesto za nekoga, verujem da je bilo elegantnijih načina.

Želim da kažem, istovremeno, da su se spojile i neke oblasti koje imaju veoma malo veze jedne sa drugom. Unutrašnja i spoljna trgovina sa telekomunikacija, nemaju mnogo veze. Da li se želi dati fokus i da li će Rasim Ljajić biti onaj koji će uvesti elektronsku trgovinu u našoj zemlji? To vidim kao jednu stvar, koja  eventualno može da spoji ta dva resora.

Sa druge strane, ne vidim da se menja struktura u Ministarstvu finansija i privrede, tako da, na primer, ekonomska diplomatija, koja je u još aktuelnoj Vladi bila u Ministarstvu privrede, je nešto što bi, po nekoj logici stvari, trebalo da pripadne ovom ministarstvu. Da li ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu će imati na njegovom raspolaganju i tu ekonomsku diplomatiju ili će morati da gradi svoju paralelnu strukturu, jer kako drugačije povećati naš izvoz? Nećemo valjda duplirati te ekonomske emisare koji postoje već, ako se ne varam, više od dve godine?

Ako pogledamo, napokon, način na koji se bavimo nečim što je lokalna samouprava, uvek popularna među ministrima, vidimo da bar dva ministarstva imaju kao zaduženje da se bave lokalnom infrastrukturom. Očigledno je preklapanje između Ministarstva za građevinu i Ministarstva za lokalnu samoupravu. To su slične teme i ako može predlagač da vam objasni – kako će oni podeliti tu ingerenciju, mi bi vama na tome bili veoma zahvalni.

Na kraju, želim da kažem, pošto, istina je, čak u sedam navrata, to je kolega Samardžić primetio, se pominju predpristupni fondovi, što se tiče Ministarstva za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj, ono što je tu napisano u vezi sa predpristupnim fondovima EU je u direktnoj koliziji sa onim što je naša Vlada predala Evropskoj komisiji kao paket za sertifikaciju za dobijanje te tri dodatne komponente. Ide u koliziju sa onim što se izgradilo kao sistemu Ministarstvu finansija. Ukoliko prođe ovako nepromenjeno u Zakonu o ministarstvima, mogu vam reći da će to otežati povećanje dobijanja predpristupnih fondova našoj zemlji, jer se kosi sa principima koji su već tri godine diskutovani sa Evropskom komisijom i omogućavaju da, umesto da jedan broj funkcija bude centralizovan u Ministarstvo finansija, kao što mora da bude i o tome smo imali iscrpne razgovore sa njima, bude locirano u tom ministarstvu.

Verovatno druge članice vaše buduće koalicije nisu shvatile, ali buduća ministarka regionalnog razvoja, na način kako je ovo napisano, će u potpunosti kontrolisati treću komponentu, što je protivno pravilima EU, a verovatno nije bila u potpunosti ni vaša intencija, ali to ćemo vama pustiti da rešite u vašim budućim diskusijama.

Na kraju, želim da kažem, što se tiče DS, mi i kroz ove zakone, činjenica je da Vlada pokušava i u ovom domu da izbegne kontrolu kroz ono što već osam godina je dato, kao odbori koje vodi opozicija. Činjenica je da pokušava da ide protiv sistema koje smo zajedno gradili, jer je prethodnike kritikovao, ne shvatajući da će većina ljudi koje je kritikovao sedeti sa njegovim koalicionim partnerima u Vladi za koji dan. To su sistemske promene koje se uvode na ovaj način i koje će značajno unazaditi način na koji funkcioniše naša zemlja.

Zbog toga, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, DS neće i ne može podržati ove zakone. Hvala na vašoj pažnji.

Naravno, od svega ovoga ostaje pretnja. To je jedino što su građani Republike čuli od ovoga, i to veoma lična pretnja. Što se tiče brda papira, samo izvolite. Samo izvolite za bilo koga od nas. Samo izvolite, jer očigledno je da je to jedina konstanta koju smo čuli od vas od početka formiranja. Mi smo na to spremni. Građani Republike Srbije znaju da će to biti jedna od glavnih odlika vašeg režima.

Međutim, mi smo uvereni da ćemo, ne samo kroz pravosudni sistem, koji ćete vi izgleda reformisati, reformisati reformu, činjenice su veoma tvrdoglave i mogu samo da vam kažem da, što se nas tiče, mi smo mirni jer imamo svest onoga što smo uradili, teškoća sa kojima smo se suočili. Niko od nas nije zaštićen, a vi gospođo Tabaković samo nastavite da mi pretite, nema u tome nikakvog problema, spreman sam da sa vama suočim i argumente i dokumente. Biće prilika, siguran sam, na raznim instancama da to radimo, ja to priželjkujem i očekujem.

Što se  tiče ovog drugog što ste rekli, sa jedne strane, način na koji je napisan ovaj član 38. uopšte nije bezazlen, ovu su službenici na položaju. Ovde se radi o ljudima koji treba da artikulišu, formulišu, sprovode javne politike, državnu politiku u ključnim segmentima. Ne ide se ovde na neku masu, ovde se ide na ono što mora biti elita, vodeći kadrovi u našoj državi. Ljudi za koje se ovde pretpostavlja, zato što se ne veruje u sistem koji je uspostavljen poslednjih godina, i to ne samo u prethodnoj vladi, nego nekoliko vlada i pre vlade koju je vodio gospodin Cvetković, da mehanizmi koji postoje nisu dovoljni, nego se mora ići prekim sudom, i to jednog političara.

Napokon, što se tiče načina na koji vi pričate, da je smanjena administracija i da je to loše urađeno, imaćete privilegiju da sedite u Vladi sa gospodinom Dinkićem koji je autor tog zakona. Hvala.

Prvo, želim da kažem, da je ova debata o dugu izuzetno zdrava u onim demokratijama gde se o tome ne raspravlja dođe do problema, a kada se padne u dužničko ropstvo, kao što ste rekli, izlaz boli i traje jer to podrazumeva da određena prava, pre svega socijalna, moraju biti smanjena da ta država ne bi bankrotirala ili pak se dolazi do trajno, podređene ekonomske politike i koja ne može biti, kamoli suverena, ni autonomna nego se određuje od strane onih kojima se duguje.
Srbija, gospođo Jovanović, kada sam postao ministar finansija, posle vaše vlasti je imala dug koji je predstavljao 126% BDP, gospođo Jovanović. Danas je 45%, ne znam da li treba imati mnogo znanja iz matematike, ali kada uporedimo prema BDP to je tri puta manje. Srbija danas je u tri puta manjem problemu od onoga u kome ste ostavili Republiku Srbiju 2000. godine. To je ta neminovna činjenica koju niko ne može da prenebegne i ne samo to, imao sam i taj težak zadatak tada da budem ministar finansija kada nismo imali regulisane odnose ni sa Pariskim klubom, tj. dugo vremena naša zemlja nije plaćala ništa zvaničnim poveriocima tj. državama, kada ne plaćate ništa ne možete dobiti nikakvu drugu pogodnost.
Isto tako nismo imali regulisane odnose ni sa tzv. Londonskim klubom koji je predstavljao komercijalne naše poverioce, da ne govorim o tome da nismo imali regulisane odnose ni sa Ruskom Federacijom, trebalo nam je nekoliko vlada, nekoliko godina, da i ono što je zatečeno, a to je apsolutno neregulisani dužnički odnosi, poverilački odnosi sa Ruskom Federacijom i nije bila regulisane situacije sa Kinom. Imali smo situaciju gde je Kina imala ozbiljne zamerke oko onih odnosa u kojima je ostavljena Republika Srbija krajem 2000. godine. Mi nismo imali regulisane dužničko poverilačke odnose ni sa jednim bitnim činiocem u ovome svetu, a ne samo sa zapadom.
Godinama nam je trebalo, godine su nam trebale, prvo da smanjimo dužničko ropstvo u kome ste ostavili Republiku Srbiju bez ikakve mogućnosti da bilo koji građanin naše zemlje dobije osim nekoliko privilegovanih jedan kredit za stan, to je bila privilegija malog broja ljudi i oni koji su preko drugih političkih veza sebi obezbedili velike stanove to je bio, ja ne znam ko je to bio, baš se pitam?
Mislim, da bi trebalo oko ovog pitanja, da nastavimo raspravu koja je i te kako nužna i bitna, naša zemlja danas ako sada pogledamo budućnost je zemlja koja ima jedan od najnižih stopa zaduženosti u Evropi sa 44% učešća javnog duga u BDP, ali to i to je naša odgovornost svih ovde prisutnih ne znači mnogo ukoliko u godinama koje dolaze povećamo naš izvoz.
Javni dug treba da se gleda pre svega prema dva merila, jedan je koliko predstavlja prema BDP i Grčka koja ste govorili ima zaduženje od 120% BDP. Grčka je danas tamo gde ste vi radikali ostavili Srbiju 2000. godine, e to su cifre, a to u svakom slučaju ni pod razno ne može biti naša perspektiva, nego moramo paziti da bilo kakvo povećanje učešća javnog duga u BDP i to je sad drugo merilo koje moramo pratiti, može se povećati učešće samo u onom momentu kada se poveća učešće izvoza u našem BDP. Sa početkom izvoza "Fijata" i drugih investicija koje se dešavaju u našoj zemlji imaćemo veći izvoz, imaćemo veći BDP, u tom slučaju otvoriće se novi fiskalni kapacitet naše zemlje da se zaduži, ali guverner je u njegovoj ulozi, on uvek mora biti tu da prvi kaže i da ukaže na potencijalne opasnosti i pre nego što se one pojave. Srbija je protekle dve, tri godine kao sve druge zemlje u EU iskoristila određene razumne fiskalne kapacitete za to. Srbija ima manji kapacitet sada i u sledeće dve godine. Na nama je da kroz razvoj naše ekonomije, da obezbedimo, da taj kapacitet bude veći. Hvala puno na vašoj pažnji.

Konverzija Kragujevca kao industrijskog centra Srbije je težak proces i činjenica je da ono što su bila tržišta nekada ili su nestala, ili se moraju naći na drugi način. Ali evo, u subotu sam imao tu čast da prisustvujem otvaranju jedne naučne konferencije oko matičnih ćelija u Kragujevcu, gde zbog radinosti i ambicija ljudi našli su zajednički jezik sa našim genetičarom Stojkovićem, obezbedili smo, zahvaljujući ovoj skupštini mogućnosti da uložimo i deset miliona eura za izgradnju Centra za matične ćelije i Banku za matične ćelije koje će biti i konačan uspeh celog Kragujevca. Tako da treba se radovati uspehu Kragujevca, biće još izazova, delovi zastave npr. alati i mnogi drugi koji su privatizovani, danas imaju značajan uspeh.
Ponosan sam na to što kao zadužen za pregovore za ulazak Srbije u CERN koji je evo sada sedište najvećeg naučnog eksperimenta u istoriji čovečanstva i možda, ako se to potvrdi nalazišta će pokazati da možda baze moderne fizike moraju da se menjaju u Srbiji, a nadam se u decembru će ući u tu organizaciju, a ono što je veoma bitno reći to je da to onda kvalifikuje i preduzeće iz Kragujevca, pre svega onih koji su i pre nekoliko godina za vreme kada je moj kolega Popović bio ministar nauke su obezbedili da u taj veliki eksperiment budu ugrađeni i magneti i jedan broj drugih konstrukcija koji su izgrađeni u Kragujevcu, tako da budućnost Kragujevca se u ovom momentu odlučuje, budućnost Kragujevca je nešto što je izuzetno bitno jer budućnost naše zemlje jeste u industriji, u poljoprivredi jeste u onome što će biti dodata vrednost.
Zbog toga i ove aranžmane koje smo uradili i veoma oprezno vođenje naše zemlje da je ne prezadužimo, da nađemo strateške partnere i to je pravi način napred. Verujem da uz sve teškoće i vi ste u pravu, ima teškoća, teških ličnih sudbina, ali generalno, situacija je danas neuporedivo bolja od one koju smo zatekli pre 10 godina.

Hvala, poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, veoma kratko bih odgovorio na ovo izlaganje.
Postavljate jedno dobro pitanje, a to je, da li i kako možemo u svakom momentu uskladiti ono što su formalno definisana prava, sa onim što je finansijska realnost naše zemlje? U nečemu ste u pravu. Izuzetno je bitno da budžet Republike Srbije, u svakom momentu, verno izražava ono što su ustanovljena prava i obaveze.
Međutim, setimo se i pre deset godina, kada smo zajedno radili na određenim reformama javnih finansijska, krenuli smo iz situacije kada su postojale sijaset formalno utemeljenih prava, za koje jednostavno, nije bilo novca. Imali smo nerealne budžete, budžete koji su imali seriju odvojenih računa. Nije bio uspostavljen tzv. princip "bruto budžeta", koji, skrećem, evo 11 godina i pet vlada se uglavnom poštuje. Došli smo u situaciju gde, kao što i sami kažete, moramo znati tačno sa čime se raspolaže i onda u tom domenu videti kako se taj optimalni novac može rasporediti.
Amandman nije prihvatljiv, ne zbog toga što iza njega ne stoji jedna korektna ideja. Ta ideja jeste da, ukoliko se ne može finansirati određeno pravo, mora se promeniti i izvorni zakon, zakon koji je prvobitno ustanovio ta prava i obaveze. To je pravac.
Složićemo se da je mnogo bitnije našim građanima reći tačno kakva su raspoloživa sredstva nacije i u tom okviru raspodeliti. To dovodi do jedne realne diskusije u Narodnoj skupštini. Umesto da imamo praksu, prema kojoj, u suštini, ako bi pratili do kraja ovu logiku koji ste predložili amandmanom, kažemo da sve što u bilo kom zakonu jeste utemeljeno, mora u punom iznosu, u svakom momentu, nezavisno od situacije biti ovde zapisano.
Diskusija o budžetu bi počela onda da liči na dosta praznu priču. Raspravljalo bi se o nekoj raspodeli koja, zapravo ne bi bila ona realna. Po pravilu bi se razgovaralo o sredstvima koja ne postoje.
Izašli smo i trebalo je mnogo godina da izađemo iz takvog sistema, da imamo realne javne finansije, da kada se razgovara o jednom procentu BDP, tj. decimale koju ovde u ovom rebalansu vidimo predložena za veći deficit, govorimo o realnim kategorijama.
To je razlog zbog kojeg Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Poštovani narodni poslaniče, to ne znači da vaša ideja, a to je ideja da težimo ka jednom sistemu, gde u svakom slučaju i u svakom momentu, imamo u potpunosti usklađeni finansijski momenat, momenat budžeta sa jedne strane, i ono što su zagarantovana, tj. intencija davanja prava i obaveza da budu u skladu. Hvala vam na vašoj pažnji.

Verujem da smo već nekoliko puta razmatrali ovde investiciju Fijata. Od 2001. godine, prvih koraka u restrukturiranju, koje je bilo bolno ali nužno da bi danas jedna ovakva investicija bila moguća, uloženo je na stotine miliona evra. Taj novac je išao na očuvanje i socijalnog mira i minimuma proizvodnje koja nije bila po standardima, na način da zadovolji naše tržište, a kamo li da bude predmet izvoza.
Ove investicije, o kojima govorimo, jesu obimne, ali su investicije. U ovim sredstvima nema para za očuvanje socijalnog mira već za izgradnju jedne od najkonkurentnijih fabrika za proizvodnju automobila, ne samo na Balkanu, ne samo u grupaciji Fijat, nego u svetu.
Nedavno sam imao prilike upravo u Kragujevcu, kada smo u subotu išli na otvaranje jedne velike konferencije u domenu matičnih ćelija, da razgovaram i sa novim generalnim direktorom te firme i on je potvrdio da će ta fabrika biti na ravni onoga što imaju u Brazilu i u Poljskoj, najproduktivnije fabrike Fijata u svetu.
Taj novac je ono što obezbeđuje da naša zemlja ima učešće od 30% u zajedničkoj firmi. Značajan iznos tih sredstava ide u infrastrukturu, od auto-puta, trafo-stanica, logističke baze, svega onoga što će pomoći ne samo Fijatu nego i drugim firmama koje budu radile u Kragujevcu, a većina njih su domaće.
Treba se setiti jedne stvari kada govorimo o toj investiciji, a to je da će se na ovaj način u Srbiji otvoriti prva fabrika automobila u poslednjih pet godina u Evropi i da vidimo da naša ideja da od Srbije napravimo novu Slovačku, koja je sa mnogo manjom tradicijom u proizvodnji automobila uspela da u roku od šest godina privuče čak tri proizvođača i da danas sa susednom Češkom bude zemlja koja proizvodi najviše automobila po glavi stanovnika. Tako je sa 20% učešća u BDP izvoza prešla na današnjih više od 100%.
U tom smislu, po ko zna koji put moram i vas i sve da podsetim na to da ovo uopšte nije bačen novac nego nešto što će obezbediti i te kako interesantnu bazu za dalje investicije u našoj zemlji, i to ne samo u Kragujevcu i u Šumadiji, jer vidimo, od Niša pa do Subotice, da auto-konkurentaši sada, kada vide proizvođača koji dolazi, i te kako rado investiraju u našu zemlju.
Što se tiče Kraljeva, kada ste govorili o elementarnim nepogodama, da se podsetimo, da je ukupno dve milijarde dinara sa raznih pozicija i ne samo ove koje ste pomenuli, uloženo u saniranje posledica zemljotresa i tako će biti u budućnosti. Znamo dobro, poštovani narodni poslaniče, da ta stavke je retko kad velika, ali da je Srbija pokazala, naročito ovih poslednjih nekoliko meseci posle ove elementarne nepogode u Kraljevu, da je u stanju da mobiliše sve stavke iz budžeta, da sanira na pravi način ono što se desi kada nastupi ta nezgoda.
Što se tiče Kraljevčana, oni znaju šta je urađeno, ali kao što je rekao i gradonačelnik tamo, idemo dalje, biće obezbeđena dodatna podrška Banke za razvoj Saveta Evrope i Evropske investicione banke, za one veće poduhvate, pre svega u stambenoj izgradnji i gradskoj bolnici koje nas tek očekuju. Hvala na pažnji.

Ustav koji je bio predmet konsenzusa i sa vašom strankom je predvideo da ideje o decentralizaciji budu pretvorene u realnost. Nedavno je Zakonom o javnoj svojini, pa i Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, smo se približili onome što je predvideo Ustav.
Istovremeno, Zakon o regionalnom razvoju je predvideo i regione i jedan broj mehanizama i institucija. Ali, uočeno je da je bilo potrebno da se kroz jednu ovakvu kancelariju obezbedi mnogo veća rasprava u našem društvu, da se obezbedi dovoljna politička podrška, da teme ne budu obrađene samo na jedan tehnokratski način, administrativni način, nego da je veoma bitno da te ideje decentralizacije postoje. Zato se formiraju i kancelarije, poput Kancelarije za evropske integracije, čiji sam ja starešina, čija je prevashodna uloga da pomogne drugim delovima administracije i da informiše građane i sve druge institucije o onome što se tu radi.
Naravno, kao i svaka institucija, i ta kancelarija mora dokazati da ima dodatnu vrednost. Ništa nije zauvek napravljeno. Ukoliko neka institucija ne pokaže da ima dovoljno dodatne vrednosti, nema nikakvog razloga da u nekom srednjem roku ona opstane. Ja ne krijem da budžet za 2012. godinu i kasnije godine moraju pogledati da li sve institucije koje su kreirane proteklih 10 godina imaju svoje mesto. Tačno je da ponekad dođe i do dupliranja nekih ingerencija, a to je nešto što nije svojstveno našoj zemlji.
To nije neko namerno uradio, a takav je život, i u svakom slučaju verujem da nas očekuje jedno spremanje u nekom, ako smem tako slikovitom načinu da se izrazim, ovih svih institucija koje su kreirane ovih godina.
Što se tiče onoga što ste rekli u smislu podrške našoj izloženoj ekonomiji, vi ste u pravu. Bilo bi dobro i bolje da mi imamo više sredstava, da ne čujemo kako naši građevinci, na primer naša operativa koja ima najbolju cenu i mogućnosti da pobedi na određenom tenderu, na Bliskom Istoku u centralnoj Aziji, Africi, ne može to da uradi zato što nema podršku jedne finansijske institucije.
Poslovne banke u Srbiji nažalost nemaju tu liniju poslovanja.
Mi često sa njima o tome govorimo, ali evidentno je da nam je potrebna jedna ovakva institucija i zbog toga, kao što je predsednik Vlade najavio, do kraja ove godine, Vlada će predložiti Skupštini zakon o razvojnoj banci Srbije, koja će apsorbovati organizaciju, koju svi znaju u Srbiji po njenom engleskom nazivu AOFI, a to je u suštini Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, tako da na taj način očekujem, u onoj meri, koliko je to moguće da dođe do jačanja njenog kapitala za 2012. godinu, ali to nismo čekali, verovatno znate pošto je to ova skupština i maju mesecu, ako se ne varam ratifikovala, obezbedili smo već 250 miliona evra za podršku našim izvoznicima.
Hteo bih da iskoristim, večeras da pozovem sve izvoznike, to su domaći izvoznici, u smislu da ne pripadaju jednoj multinacionalnoj kompaniji, mogu oni biti u vlasništvu nekog stranog vlasnika, ali sve dok nisu deo neke multinacionalne, znači ova podrška koju dajemo, nije podrška za one koji su deo velike multinacionalne i za one koji su među najvećih 100 srpskih neto izvoznika u 2010. godini, imaće pristup sredstvima koja idu između 7 do 12 godina, počeka od jedne, dve, pa do četiri godine i kamatom koja će kada se apsolutno sve, svi troškovi i računi koji neće preći 5,5%, i ne mali broj izvoznika je zainteresovan da izgradi nove pogone i da pomogne oko trajnog obrtnog kapitala, da iskoristi i pod izuzetno teškim okolnostima te mogućnosti, da bi nastavili da izvoze.
Znate da je izvoz u našoj zemlji porastao u proteklih godinu dana, naravno to ni dalje nije dovoljno, ali smo na dobrom putu i verujte Vlada Republike Srbije će podržati svaku inicijativu Narodne skupštine koja bi ojačala taj sudbonosni, moram da kažem deo naše privrede.
Kada govorim o tome, dobro ste primetili, da je "Fijat" dobio podršku i dobra je vest to što će on, već sledeće godine, ako ne sledeće godine, u zavisnosti od cene čelika, ako bude visoka, neće biti ni sledeće, ako bude na ovom nivou, "Fijat" će biti najveći izvoznik iz Republike Srbije. Predviđeni izvoz "Fijata" je 1,4 milijarde evra iz naše zemlje, sa neto efektom koji će biti 800-900 miliona evra i to pokazuje kroz ovu prizmu apsolutno opravdanost ovog velikog izdatka iz našeg budžeta.

Poštovani narodni poslaniče, nema razloga da me kidnapujete, ja ću vam predložiti da dođete sa delegacijom tih opština koje ste spomenuli i sa svim političkim bojama. Jesam čuo za taj projekat i nedvosmisleno je da ćemo 15. novembra svi zajedno dobiti seriju loših vesti u smislu pražnjenja istoka, juga i zapada naše zemlje, to je sigurno, tako da ako želimo da imamo iz bezbednosnih razloga bolje uređenu zemlju moramo da podržimo sve projekte.
Tačno je da je voda veliki resurs. Videli smo u slučaju preuzimanja "Rose" sa strane multinacionalke da postoji interesovanje, da ima mnogo takvih resursa, tako da mislim da bi bilo mnogo korisnije da se takva stavka nađe u budžetu za 2012. godinu. Ova stavka će trajati samo do 31. decembra ove godine, tako da mislim da oko takvih stvari nema prostora za bilo kakvu politiku u smislu stranaka, nego da vidimo sa ljudima koji su tamo odgovorni kako bi mogli, ukoliko se pokaže da je taj projekat ekonomski i socijalno isplativ, u nekom periodu, to ne mora biti rok od dve do tri godine, kako je moguće napraviti jednu finansijsku konstrukciju.
Moje iskustvo je da ukoliko ima dobrih projekata i oni na kraju dobijaju finansiranje. To je jedan od razloga zašto mislim da bi SRS možda mogla da revidira svoj stav o Evropskoj Komisiji, o Evropskoj uniji jer 38 miliona evra je obezbeđeno u paketu za prošlogodišnju pomoć da se izrade takvi projekti.
Dobijanje statusa kandidata je momenat kada možemo da ovih 200 miliona evra, koliko sada dobijamo, umesto da ih trošimo uglavnom na izgradnji institucija koje nužno, ali nedovoljno, ima tu novca za infrastrukturu, mi možemo da preusmerimo taj novac na infrastrukturu, baš na ovakve projekte o kojima govorite, a to je samo početak.
Naravno, ne trebamo mi da idemo u Evropu zbog para i po svaku cenu, ali pod ovim teškim budžetskim okolnostima siguran sam da se tu nalazi jedan izuzetno značajan izvor novca baš za projekte poput ovog o kojem ste govorili na Vlasinskom jezeru. Toliko.

Odgovorio sam – kada nađemo dobar momenat u sledeće dve nedelje.

Mislim da je jedan od elemenata konsenzusa u zemlji ovo što ste rekli, a to je, imajući u vidu i ovu sumornu demografsku sliku koju ćemo svi konstatovati i koja nije od juče, koja postoji već od nekih 70-tih godina. Jedina zemlja koja ne raspolaže bogatim prirodnim resursima jeste da ulaže u znanje.
Želim samo da podsetim da u ovome što ste rekli, postoje dva elementa. Jedan element je tehnički. Činjenica je da, imajući u vidu da se desilo spajanje ministarstva, normalno je da se nađe u ovom rebalansu budžeta jedan deo koji podseća na sredstva koja su utrošena dok je postojalo odvojeno ministarstvo. Normalno je, pošto je Skupština izglasala izmene i dopune Zakona o ministarstvima, da zaostatak od momenta kada su ta ministarstva spojena, se nađe to na jednoj poziciji.
Drugo pitanje koje je suštinsko, to je da ovaj napredak koji urađen ove godine, koji je podrazumevao povećanje za 30% broja istraživača, značajnija sredstva koja se ulažu u investicije – danas smo svedoci toga da, uz već pomenuti centar za matične ćelije, uz vraćanje našeg eminentnog stručnjaka, prof. Stojkovića koji sada ima zadatak da napravi ekipu od 20 do 40 mladih stručnjaka oko njega i to je sada njegovo veliko zaduženje. Imaćemo investicije u Nišu, oko naučno-tehničkog parka. Imamo investicije u Valjevu, u stanici Petnica, u Beogradu na Zvezdari, da se završi ovaj projekat koji je otpočeo pre 20 godina. U Kragujevcu imamo, uz pomenute matične ćelije, isto tehnološki park i seriju drugih investicija, poput centra za nauke i materijale u bloku 39.
Ono što je isto bitno je da Srbija po prvi put na organizovani način nastupa. Ovaj rebalans budžeta će omogućiti da se u nedeljama koje dolaze, posle velike konsultacije naše naučne zajednice i u skladu sa njihovim projektima, se nabavi čak 50 miliona evra opreme, koju nije neko smislio u nekom kabinetu, nego ono što su naše ekipe predložile i što su stručne naučne ekipe procenile kao pogodno i na jedan racionalan način se sada pojavljujemo na tom međunarodnom tržištu. Kao i, a to je veoma bolna tačka.
Znam da u ovoj Skupštini ima puno naučnika, počevši od predsednice. Ona bolna tačka je bio potrošni materijal. Obezbeđeno je za Srbiju, za sledećih četiri godine, 40 miliona evra za potrošni materijal. Umesto da naše ekipe idu jedna po jedna, u momentu kada se stvori malo novca za direktne materijalne troškove i plate, po nekad i po dva i po puta katalošku cenu, mogu vam reći da je interesovanje na međunarodnom tržištu sada veliko.
Ako smem tako da se izrazim boksujemo sa punom snagom cele naučne zajednice Republike Srbije. Bićemo u stanju da platimo i ispod kataloške cene mnogo bolja sredstva i jedan mnogo bolji nastup.
Spajanjem ministarstava, to uopšte neće ugroziti. Sa kolegom Obradovićem mi radimo kao jedan. Sve ono što smo započeli, zajedno ćemo i završiti. Hvala.