Samo bih rekao, pošto je direktno pomenuta naša stranka, da mi nikada nismo bežali od odgovornosti i da nije tačno da je Dragan Đilas rekao da smo loše radili, nego je rekao da nismo uradili sve ono što smo mogli da uradimo i da je za neke kriza bila suviše lagodan izgovor. Zbog toga nas ima u DS, jedan sam od njih, kada cilj koji smo sebi zadali, a na primer, cilj je da dobijemo status kandidata, i kad on nije bio dostignut, 9. decembra 2011. godine, dao sam ostavku na mesto potpredsednika Vlade.
Jedan broj mojih kolega je danas dao ostavku na mesto poslanika. Što se tiče DS, sve je smenjivo, niko nije bogom dan, naša ideologija, naš cilj jeste da bude bolje građanima Republike Srbije i da ukoliko napravimo grešku, mi to priznamo i ukoliko ne uradimo sve što smo mogli da uradimo, ponesemo i neke konsekvence za to.
Mislim da je to ono što je različito između DS i svih drugih. Hvala.

Poštovano predsedništvo, situacije je dovoljno teška danas da DS ne uvodi dnevnu politiku u ovu veoma važnu raspravu. Međutim, u petak nam je resorni ministar rekao da je apsolutno sve loše u ovoj zemlji upravo nasleđe DS, dok je ovaj budžet radikalni preokret, preobražaj, u neku ruku neko mesijansko štivo, neki sveti nadzor koji će svojom genijalnošću da nam obezbedi mnogo bolje sutra. Kamo sreće da je to istina.
Hajde da pogledamo po detaljima da li je to tako. Prvo, o nama, mi ne bežimo od naše odgovornosti i mi smo platili tu cenu na izborima i juče smo na izbornoj skupštini krenuli taj mukotrpni rad reorganizacije i dobijanja poverenja naših građana, ali to što mi nosimo odgovornost, ne znači da oni koji su delili odgovornost sa nama u prethodnoj vladi, mogu da je u potpunosti zaborave.
Pitam se ko je bio zadužen za ekonomiju u prethodnoj vladi i onoj pre? Pa, vi gospodine Dinkiću i vaša partija. Samim tim, vaša je odgovornost to što je stopa nezaposlenosti prešla sa 13 na 26%, na rekord Evrope.
U ovom budžetu nismo videli ni jedan ozbiljniji program koji će se baviti pronalaženjem radnih mesta za naše građane. Kako je moguće da su i dalje potrebne te subvencije za gubitaše? Ko je bio zadužen za to? Vi lično i osoba koju ste posle imenovali na vaše mesto, koja je po vašim rečima bila najbolja koju ste imali. Ko je dopustio da docnje u zdravstvenom sistemu o čemu ste govorili u petak, dostignu 26 milijardi dinara? Vaši ministri, gospodine Dinkiću, i gospodin Tomica Milosavljević i gospodin Stanković, jer kada se preuzme odgovornost za jedan resor, ona je potpuna i ne može se deliti. Kako je moguće da su, tako čujemo, lokalne finansije destabilizovane do te mere da im pretite kaznom, ukidanje transfera ukoliko se potvrdi da ulažu u sopstvene plate, a ne u kapitalne investicije.
Niko u ovom domu nije zaboravio ko je bio inicijator one promene zakona o finansiranju lokalnih samouprava i zašto danas sve to moramo ponovo menjati. Kako je moguće da su regionalne razlike danas veće nego što su bile pre četiri godine i to je bilo vaše ključno obećanje i vaše ključno zaduženje u prethodnoj vladi? Toliko o prošlosti.
Mislim da bi bilo mnogo bolje za sve nas da pogledamo i ono što smo uradili i da ne prebacujemo odgovornost na druge i da podnesemo odgovornost za onaj deo koji nam pripada, a samim tim, imajući u vidu kakav je bio učinak, možemo postaviti pitanje kakva nam je perspektiva i kredibilitet za budućnost.
Prvo, nije tačno da ste se dogovorili sa Fiskalnim savetom. Imamo predsednika koji je ovo vikenda bio na javnom servisu i koji je rekao da i dalje na prihodnoj strani vidi problem sa precenjenim prihodima od poreza na dobit preduzeća za najmanje pet milijardi dinara.
Što se tiče PDV, da li treba slaviti to što su ti prihodi veći, jer dobro znamo da su oni veći zbog veće inflacije od one koja je projektovana i sa 14% nažalost, deli se pola – pola odgovornost, 7% za prvo polugodište, neka to bude prethodna vlada, a 7% za drugo polugodište ove godine i to je ova vlada i vaš novi guverner.
U svakom slučaju, ono što je bitno da niste uspeli suprotno onome što je državni sekretar najavljivao i nadao se da postignete dogovor sa MMF. Mislim da je slaba uteha za građane Srbije to što saznajemo da oni nisu tehnički potkovani, mnogo je bitniji signal koji bi mogao da se pošalje ne samo međunarodnom tržištu kapitala, nego onima koji bi hteli da ulažu u našu zemlju, da je ona bezbedna za investiranje.
Tog dogovora, suprotno najavama, očigledno nema, čuli smo da će možda biti u januaru, februaru, a sada je sve to odloženo za proleće. Znamo kako to ide. Znamo veoma dobro, ukoliko dogovor nije napravljen na ovom budžetu, da će uslov MMF za dogovor koji želite da bude rebalans ovog budžeta, a PDV je veći samo zbog toga što su porezi veći i što je inflacija veća i samim tim ta prenesena inflacija u sledećoj godini je veća.
Veći prihodi su slaba kupovna moć naših građana, veoma slaba uteha. Dobro je što je ovaj zakon poslat na vreme i uglavnom postoji saglasje, pa i sa onima koje ste kritikovali od Evropske banke za obnovu i razvoj, pa nadalje, da će privredni rast biti neki 2%.
Međutim, sada je jasno da ovaj konsolidovani deficit od 3,6% nije realan. Nije realan i zbog prihoda o kojima sam govorio, ali i zbog rashoda. Ti rashodi, kada gledamo subvencije, npr. u privredi, dobro je što ste rekli da je to pre svega zbog toga što je manje subvencija za "Fijat". Koliko smo saznali, subvencije za privlačenje investicija su već alocirane u prethodnim programima, pa bi bilo interesantno znati koliko je slobodnih sredstava u budžetu za sledeću godinu za dovlačenje novih investicija, a koliko je budžetu "Siepe" i drugih agencija već alocirano na prethodne programe kojima ste rukovodili.
Za građane, u svakom slučaju, je najbitnije reći istinu, a to je da ovde nema magije, nego da se deficit smanjuje tako što im se zamrzavaju plate i penzije. Kada vidimo da su one povećane za 2% u oktobru, nezakonski predviđeno 2% u aprilu sledeće godine, a pretpostavka u budžetu je da će se one samo povećati za 0,5% u oktobru mesecu ove godine. Kada to uporedite sa inflacijom, ona koja je već sada realnost i ono što ste vi planirali u ovom budžetu, vidimo da obećavate građanima RS i penzionerima, da će i opasti kupovna moć za najmanje 11% za prvih 18 meseca rada ove vlade. To su tvrde činjenice i to je istina.
Ukoliko dinar depresira sledeće godine, utoliko će se više ta kupovna moć u evrima erodirati. Tako da smo veoma daleko od deklarisane politike premijera Vlade koga nema, kao ni drugih ministara, pozdravljam potpredsednicu, ministarku koja nam se pridružila, da podele odgovornost za ovakav budžet. Zato ne iznenađuje da vaši koalicioni partneri iz PUPS traže rebalans budžeta, tako da se ovaj program za tzv. "Trinaestu penziju" ipak utvrdi i u sledećem budžetu. Očigledno je da tu saglasja nema. Bilo kako bilo, DS će glasati za amandman PUPS koji se tiče trudnica, jer je to i naša politika.
Socijala, kada znamo da je suštinska politika ovog budžeta smanjenje kupovne moći svih građana Republike Srbije za najmanje 10%, to je nešto što nije mnogo kredibilno. Ali, najveća mana koju mi vidimo u DS u ovom budžetu je njegova apsolutna statičnost.
Kada govorimo o gubitašima, nema ni dinara za restrukturiranje budžetu za sledeću godinu. Najavljuje se izrada strategija i papira sa Svetskom bankom i građani moraju da znaju da zbog toga što nema dogovora sa MMF, neće biti, i to je predstavnica Svetske banke pre koju nedelju rekla ovde u Beogradu. Neće biti ni veoma povoljnih kredita za budžet u iznosu od 400 miliona dolara, koji su vezani za dobijanje jednog sporazuma sa MMF. Tako da, kad je reč o prosveti, ekonomiji, radnim odnosima, bezbednosti novca za finansiranje tih reformi nemate, za tih reformi neće ni biti.
Priča o reformama se svela samo na JAT, "Srbijagas" i možda "Galeniku", a ostalih 170 preduzeća u restrukturiranju će biti na istom režimu tokom sledeće godine. Kada govorimo o odsustvu tih reformi, moram da vam kažem da, nažalost, vremena se menjaju, bio je neki prethodni period kada je možda bilo lakše raditi javne finansije, kada je svet bio u jednoj neodrživoj, ali ipak ekspanziji, i kada je rastao pet do šest odsto godišnje, ovo je duga priča. Ovo je svet gde je evro zona u recesiji, gde je npr. u Nemačkoj, centralnoj ekonomskoj sili našeg kontinenta, i u njoj, nažalost, svakog kvartala raspada i bilo bi mnogo bolje za sve naše građane da se pravi budžet iz srednjoročne projekcije javnih finansija na realnim bazama, a ne na željama, jer strah me je da se one neće realizovati.
Kada govorite o garancijama, dobro je što nema garancija za likvidnost. Uzgred budi rečeno, vaši poslanici, a i bivši ministri su glasali za sve te garancije i na Vladi i u Skupštini, ali nećemo sada o tome. Dobro je što ih nema, ali bilo bi dobro i pošteno da se kaže i drugi deo priče. Kada već naši građani, naša privreda ne plaćaju cenu gasa, koje mora "Srbijagas" da plati ruskom partneru, bilo bi dobro onda ako već nećete davati garancije za likvidnost, da kažete iskreno to da će cena gasa morati da bude povećana.
Kada kažete da JAT neće dobiti garancije za likvidnost, bilo bi dobro i pošteno da kažete koliko će ljudi u JAT izgubiti radno mesto. Realnost je, kad već govorimo, i time bih ja sada zaključio, da bi mnogobrojni drugi, moje kolege iz naše poslaničke grupe ima li dovoljno vremena da diskutuju ovaj budžet.
Želim na kraju da se malo pozabavim ovim što smo čuli jutros, a to je ili rezultat neznanja ili pokušaj obmane, moram da kažem. Ovo je pitanje uspeha na tržištu kapitala. Ovo je, i mi ćemo iz DS, ovaj grafikon, čiji je izvor "J.P. Morgan", koji svim međunarodnim bankama drži indeks zaduživanja svih zemalja "emerging markets", tj. u razvoju, ovo ćemo staviti na vaš sajt i svi će moći i u orginalu da prođu ovaj grafikon.
Šta je realnost? Kažete da plaćate jeftinije na tržištu kapitala od Vlade. Prvo bi bilo pošteno da kažete obveznice koje ste izdali su deo, bar one na devet godina programa koji je ugovorila prethodna Vlada. Kada poredimo obveznicu na deset godina sa obveznicom na devet godina, upoređujemo babe i žabe, zato što postoji normalna kriva i svaki student na prvoj godini ekonomskog fakulteta zna da su kamate na duže obveznice više, zato što neko ko investira duže i više svoj novac, tako da je normalno da kamata na deset godina bude veća na devet godina, a da ne govorim da ovu obveznicu o kojoj sada govorite, ona nije ni na devet godina, nego je na pet godina. Bilo bi minimum poštenja u diskusiji da ne mešamo babe i žabe, i da uporedimo ono što je deset godina - sa onim što je deset godina, sa onim što je devet godina - sa onim što je devet godina.
Ono što je bitnije, to je ovo što vidimo na ovom grafikonu. Vidimo na ovom grafikonu da tokom cele 2011. godine, Republika Srbija je plaćala istu premiju rizika, tj. iste kamate kao susedna Mađarska i Hrvatska. Evo šta se desilo od vašeg dolaska na vlast, za Mađarsku i za Hrvatsku te kamate su pale za 2%, a za nas četiri puta manje.
Dame i gospodo, građani Republike Srbije, prethodnom obveznicom Srbija se zaduživala po kamati koja je bila niža od kamate koju su plaćali Hrvatska i Mađarska. Ovim obveznicama Srbija se zadužuje po kamati koja je mnogo veća od onoga što plaćaju Hrvatska i Mađarska, i to je realnost. Ako je nekome ovo previše komplikovano zbog neznanja i možda loše volje da dam onom, što je saopštio i sam ministar finansija Rusije u petak, evo Ruska Federacija, Republika Srbija, isti zajmodavac, isti zajmoprimac, pre godinu i nešto, obezbeđen je kredit na 12 godina sa dve godine počeka, sa kamatom koje 3,39%. Upravo ste dobili jedan kredit koji će se povlačiti pet godina i gde je kamata na tako kraći iznos 4,1% kamate, tako da bilo bi dobro u ovom teškom momentu, da ne govorimo o preobražaju, nego da govorimo o realnim problemima, jer to je ono što od nas očekuju svi građani RS. Hvala.

Kako kaže narod – ko vas ne zna, skupo bi vas platio.
Bilo kako bilo, što se tiče zdravstva, ovo je najžešći napad na vođenje zdravstva sa strane G17 plus i URS u poslednjih osam godina koji sam ikad čuo. Za dva ministra za koja kažete sada kada imate jednu ministarku iz redova SPS, odjedanput se može raspravljati i menjati sistem. Zašto nije moglo pre? Zašto tokom tih devet godina rukovođenja zdravstvom sa strane URS i G17 plus niste inicirali makar diskusiju oko svega toga?
Dok sam bio u Vladi to nisam čuo ni jedan jedini put. Ali, mislim da je za naše građane mnogo bitnije to što nam niste rekli ni reč o tome kako mislite da smanjite stopu nezaposlenosti od 26%, ni reč niste rekli kako mislite da u onim opštinama gde je ta nezaposlenost veća od 40% smanjite na prihvatljivi nivo. Niste ništa rekli o tome kako će sredovečni ljudi naći drugu šansu. Niste rekli kako će ljudi koji dolaze na tržište rada moći sada kada vidimo da one mere koje ste predložili punih pet godina unazad nisu dale rezultat i njihova stopa nezaposlenosti je skoro isto 50%. To nismo čuli.
Potvrdili ste, čini mi se, da se u ovom budžetu predviđa pad kupovne moći od najmanje 10%. Niste odgovorili šta ćete uraditi da Srbija, makar kao što je to bio slučaj prošle godine, se zadužuje bar na onom nivou na kome se zadužuju jedna Hrvatska i jedna Mađarska, a ne pod značajno nepovoljniji uslovima. Hvala.

Hvala. Javiću se još jedanput zato što građani Srbije nisu dobili odgovor na nijedno od mojih pitanja.
Šta ćete preduzeti da stopa nezaposlenosti, koja je bila vaše zaduženje u poslednjih pet godina, koja je povećana sa 13 na 26% padne, naročito za ljude koji su tzv. srednja generacija, kojima je teško, jer su možda jednog momenta proglašeni tehnološkim viškom, teško se bore na tržištu rada? Vidimo da sve mere koje ste predložili u poslednjih pet godina ne daju rezultate. Nezaposlenost i dalje raste. Šta predlažete u budžetu za 2013. godinu da tu situacija bude bolja? Ne vidim ništa novo.
Drugo, da li ima subvencija za nove investitore? Prema nekim informacijama, skoro ceo budžet je već alociran na ono što je već odobreno u prethodne dve do tri godine kada ste vodili taj resor. Pitanje je da li uopšte ima u ovom budžetu svežeg novca za privlačenje nekog eventualnog novog investitora? Šta ćete uraditi da situacija bude bar malo bolja od ove godine, gde vidimo da za razliku od prethodne, gde je privučeno 1,2 milijarde evra, a ove godine padamo na nekih 200 miliona evra investicija da obim investicija bude nešto veći? Koje mere, sa kojim sredstvima, sa kojim programima?
Koliko će ljudi u JAT-u, pošto nećete finansirati likvidnost, izgubiti posao? Sa koliko dinara će se povećati cena gasa jer nećete finansirati likvidnost tog preduzeća, a ne vidi se da će se raskorak između cene koju plaćamo ruskom partneru i ono što se plaća na tržištu će biti smanjeno? Napokon, kada ćete obezbediti da suprotno onome što je uspela Mađarska, jer mislim da posle kritika na račun vodećih međunarodnih finansijskih institucija, imajući u vidu da je predsednik Republike tokom posete Budimpešti najavio još bolje odnose između susedne Mađarske i Srbije…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… da nije uputno da se kritikuje na ovaj način paušalno njihova ekonomska politika? Bilo kako bilo, oni u poslednjih šest meseci plaćaju 2% kamate manje. Sada je za njih na tržištu kapitala mnogo jeftinije nego za nas. Hvala.

Hvala. Javiću se još jedanput zato što građani Srbije nisu dobili odgovor na nijedno od mojih pitanja.
Šta ćete preduzeti da stopa nezaposlenosti, koja je bila vaše zaduženje u poslednjih pet godina, koja je povećana sa 13 na 26% padne, naročito za ljude koji su tzv. srednja generacija, kojima je teško, jer su možda jednog momenta proglašeni tehnološkim viškom, teško se bore na tržištu rada? Vidimo da sve mere koje ste predložili u poslednjih pet godina ne daju rezultate. Nezaposlenost i dalje raste. Šta predlažete u budžetu za 2013. godinu da tu situacija bude bolja? Ne vidim ništa novo.
Drugo, da li ima subvencija za nove investitore? Prema nekim informacijama, skoro ceo budžet je već alociran na ono što je već odobreno u prethodne dve do tri godine kada ste vodili taj resor. Pitanje je da li uopšte ima u ovom budžetu svežeg novca za privlačenje nekog eventualnog novog investitora? Šta ćete uraditi da situacija bude bar malo bolja od ove godine, gde vidimo da za razliku od prethodne, gde je privučeno 1,2 milijarde evra, a ove godine padamo na nekih 200 miliona evra investicija da obim investicija bude nešto veći? Koje mere, sa kojim sredstvima, sa kojim programima?
Koliko će ljudi u JAT-u, pošto nećete finansirati likvidnost, izgubiti posao? Sa koliko dinara će se povećati cena gasa jer nećete finansirati likvidnost tog preduzeća, a ne vidi se da će se raskorak između cene koju plaćamo ruskom partneru i ono što se plaća na tržištu će biti smanjeno? Napokon, kada ćete obezbediti da suprotno onome što je uspela Mađarska, jer mislim da posle kritika na račun vodećih međunarodnih finansijskih institucija, imajući u vidu da je predsednik Republike tokom posete Budimpešti najavio još bolje odnose između susedne Mađarske i Srbije…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… da nije uputno da se kritikuje na ovaj način paušalno njihova ekonomska politika? Bilo kako bilo, oni u poslednjih šest meseci plaćaju 2% kamate manje. Sada je za njih na tržištu kapitala mnogo jeftinije nego za nas. Hvala.

Gospođo Tabaković, slušajući vas čini mi se da živim u nekoj prelepoj bajci. Sada pokušavamo na tanan i lep način da uskladimo te evropske standarde i da uprkos određenim specifičnostima našeg pravnog sistema obezbedimo da u svakom momentu svaki funkcioner ima zajamčena ljudska prava. Čujemo koliko je bitno da čak i ono što je privid depolitizacije postane prava depolitizacija. To nam danas saopštava zamenik predsednika SNS. O čemu ovde pričamo?
Govorite o tome kako bi bilo najbolje da se na pravi način oceni razlog za eventualnu smenu nekog funkcionera, a vaša stranka i vaši koalicioni partneri nisu imali ni najmanju želju pre nekoliko nedelja, nekoliko meseci da ocene zašto bi oni koji su tada vodili NBS trebali da odu sa njihovih pozicija.
Ne, tu vam uopšte nije bio potreban ni Ustavni sud, nije vam bio potreban ni Upravni sud, nije vam ništa trebalo, nego ste sproveli političku čistku, kao što ste i uradili izmenama zakona, koje su obezbedile da neki ministar može bez ikakvog obrazloženja da nekoga smeni, makar se ta osoba godinama trudila da poveruje ono što joj je govoreno godinama, a to je da se ide u profesionalizaciju državne uprave.
Gospođo Tabaković, ne može ovako dvolično. Ne može s jedne strane da pokušavate da kažete da treba sprovesti istinsku depolitizaciju, a da sprovodite političke čistke, da smenjujete ljude koji vode NBS, samo da bi vi došli kao političar koji ovoga puta nije uspeo da postane premijer, na njihovo mesto. Kada već govorimo o kompetentnosti, čuli smo da ovde zbog ekonomičnosti i efikasnosti u radu ove Narodne skupštine, dolazite samo sa dobro promišljenim koracima. Izvinite, i sami ste sada priznali da je član 10. protivustavan. Sami ste priznali, onim amandmanom koji je sada predložen i uvažen, da ono što je predloženo, a to je ukidanje ustavne žalbe, je nešto što je protiv člana 170. našeg Ustava. Toliko o poštovanju Ustava.
I dan danas imamo odluku o imenovanju članova Saveta. Kao član Odbora za finansije, pozvan sam prošlog petka na Odbor, gde je jedina tačka dnevnog reda bila povlačenje te odluke. Posle deset minuta su me zvali da mi kažu da se povlači povlačenje i da se zapravo na dnevnom redu tog odbora nalazi rasprava o amandmanima.
Prošle nedelje je bilo rasprave u ovom domu, a i danas imamo odluku, koja je očigledno u koliziji sa ovim zakonom. Da ne govorim o tome da ste nam pre tri meseca predložili jedan zakon, gde ste napisali da nema ni jednog evropskog teksta sa kojim treba da se uskladi, a danas smo čuli celu priču o tome koliko ne možemo da budemo upola usklađeni.
Gospođo Tabaković, za početak, ako ste stvarno iskreni u usklađivanju sa evropskim standardima, prepoznaćete da prava politizacija jeste i ovo što je kolega Radojko Obradović rekao malopre. Mnogo je veći rizik da dođe do politizacije u imenovanju viceguvernera ukoliko se direktno biraju u Skupštini. Ovoga puta je to izbegnuto i na tome vam čestitam, ali ne možemo raditi na pojedinačnim slučajevima i u zavisnosti od osobe.
Naravno da treba da se vratimo na onu prethodnu praksu, gde je Savet imao ingerenciju da na predlog guvernera bira viceguvernere. Moramo da se vratimo na praksu da nemamo dvovlašće u NBS, nego guvernera koji upravlja bankom i koji, u skladu sa primedbama koje držimo u ruci, koje nisu uvažene, i Evropske centralne banke i Evropske komisije, koje su zabrinute o odlukama koje ta uprava može doneti, i napokon, na kraju da vam pročitam i drugi put, gde se kaže sa strane EU sa kojom želite tako da se uskladite, sa tim velikim svetom – da postoji ozbiljna zabrinutost zbog činjenice da je guverner NBS nedavno izabran za zamenika predsednika SNS. Mada se kaže da su te funkcije zamrznute, to može da uspostavi potencijalni konflikt interesa i da ugrozi nezavisnost Centralne banke i guvernera, što je u potpunosti u kontradikciji sa članom 130. osnovnog teksta EU.
Gospođo Tabaković, nema razloga da nas ovde uveravate da oko nekih odluka, razrešenja ćemo naći bolji način da se zaštite ljudska prava funkcionera, uraditi ono što bi vaša profesionalna etika trebalo da naloži, vratite ono što je bilo u zakonu pre, i obezbeđivalo da ne bude politizovano i dajte ostavku na mesto zamenika predsednika SNS. Hvala.

Hvala predsedniče.
Hteo bih da dobijem razjašnjenje od gospođe guvernera, kada je na kraju njenog izlaganja rekla da se nada da će biti u Srbiji, da li je to njena pratnja mojih putovanja kada se nešto desi, da li je to neka pretnja i uobičajni odgovor na argumentovane kritike? Hteo bih da saznam zapravo šta je vaša ideja. Hvala.

Gospođo Tabaković, samo bih vas informisao da manir nije da se preti opozicionom poslaniku. Što se mene tiče, biću u Srbiji, kao što ćemo svi biti u Srbiji i onog momenta kada mi budemo kontrolisali šta ćete vi raditi, jer je vlast smenjiva. To je nešto što je normalno.
Molio bih da u budućnosti, u slučaju, ako neko ima bilo kakve sumnje da se to dešava na način kako to treba da se desi, a da očuvamo dostojanstvo u ovom domu, da ne pretimo jedni drugima. Demokratska stranka se ne boji nikoga, ona ne štiti nikoga ko su bude ogrešio o zakon, ali će braniti sve njihove članove. Očekujemo da se na taj način i vi ophodite, i vi gospodine predsedniče, da bi videli, nezavisno od toga kome pripadamo, kojoj političkoj opciji, imamo ista prava. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospođo guverner, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, mislim da je ova diskusija u proteklih nekoliko dana bila produktivna, utoliko pre što se radi o jednoj izuzetno bitnoj temi za naše građane, u zemlji koja je doživela dve hiperinflacije, gde je devizna štednja bila konfiskovana, gde smo imali ogromne probleme u bankarskom sistemu, gde je izazov u svakoj zemlji i dan danas u Evropi, pa i u svetu, da se taj finansijski sistem održi, pa napokon u slučaju EU činjenica da dok raspravljamo o ovom zakonu se uveliko priprema i reforma nadzora finansijskog sistema evro-zone, pre svega, ali isto tako i generalne EU. To su sve teme koje sa pravom zavređuju veliku pažnju Narodne skupštine, pa i naših građana.
Demokratska stranka pozdravlja činjenicu da je predlagač zakona NBS prihvatila jedan broj amandmana. To jeste unapredilo ovaj tekst. Međutim, verujemo da ovim izmenama i dopunama zakona se ne odgovara u dovoljnoj meri na izazove centralnog bankarstva i potrebi da stvarno obezbedimo nezavisnost naše centralne monetarne institucije. Zbog toga i samo zbog toga DS neće podržati ovaj zakon, jer mi očekujemo da ćemo, kao što smo imali mogućnost samo tri meseca posle prvih izmena i dopuna zakona, da ponovo po hitnom postupku razmatramo ove, da ćemo posle sigurno, u mesecima koji dolaze, ponovo imati na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o NBS.
Hteo bih da kažem da, čini mi se da nam je svima stalo da obezbedimo nezavisnost ove institucije, zato što je to jedan od ključnih garanta stabilnosti naše valute, sa jedne strane i sa druge strane, mogućnosti da se NBS izbori za ono što je već od 2003. godine pa do danas, jer se to nije menjalo u matičnom zakonu, Zakonu o NBS, da ispuni njen ključni cilj, a to je da se suzbije inflacija, da se obezbedi cenovna stabilnost.
Očekujemo da ćemo kroz dodatne izmene i dopune zakona izvršiti dodatnu depolitizaciju ove institucije, da se imajući u vidu da imamo i formalne, ovoga puta, i dobroj je što je guverner NBS tražila sugestije što Evropske komisije, što MMF, što Evropske centralne banke, imamo dobru bazu i videćemo na primeni ovih izmena i dopuna kakav će biti njihov učinak. Ono što nas sada očekuje jeste da vidimo da li će Srbija ove i sledeće godine biti rekorder po inflaciji u svetu. Imaćemo debatu tokom budžeta i posle će sigurno deo vlasti reći da je za to kriva prethodna vlada. Ali, činjenica jeste da se inflacija za sada ne usporava, da će to biti veliki izazov za Centralnu banku. Čuli smo ministra finansija i privrede, koji kaže da je apsolutno potrebna Srbiji da bi bila stabilna i da bi dinar bio stabilan da imamo dve do tri milijarde evra godišnje stranih direktnih investicija. To je tačno. Sigurno je da odgovor za stabilnost dinara ne može biti još dodatno zaduživanje kroz evro-obveznice koje su započete u martu mesecu prošle godine.
Poštovane narodne poslanice, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, DS ne može podržati ovakve izmene i dopune, zato što one ne ispravljaju u dovoljnoj meri ono što je pogoršano prethodnim izmenama i dopunama i zbog toga što nas ne dovode dovoljno u skladu sa onim što su principi modernog centralnog bankarstva. Ali, sigurno je da ćemo insistirati u nedeljama i mesecima koji dolaze da sve kontrole finansijskog sistema budu sprovedene do kraja, da niko ne bude pošteđen i želimo da Centralna banka u potpunosti ispuni njene ciljeve.
Nadam se isto da ćemo imati mogućnosti i kroz izveštaje o radu da razmotrimo ono što će se dostignuti u ovoj godini i da će Srbija, nadajmo se, u sledećih dve do tri godine, imati mogućnosti da napokon inflaciju svede na nešto što već postoji u regionu, da će Srbija imati mogućnost da očuva stabilnost finansijskog sistema i da Centralna banka bude u potpunosti depolitizovana.
Neću zaključiti, kao što sam više puta tražio tokom ove debate, ali mislim da je to nešto što ne košta ništa, što je posve moguće i što nikome neće nauditi, niti će pasti, kako sad čujem da se često kaže u našem političkom miljeu, nikome neće pasti kruna sa glave ukoliko da ostavku na mesto, na jednu političku funkciju, ako je već izabrana. Na taj način mislim da bi stvarno imali korak napred i obezbedili da, kada naš guverner se druži i raspravlja, pre svega, raspravlja i o načinu na koji će Srbija biti više uključena u taj sistem centralnih banaka Evrope, da razgovara sa punim kapacitetom i legitimitetom, znajući da se ophodi i da ima funkciju koje su u skladu sa onim što jeste stvarno evropski standard i evropski princip. Hvala puno na vašoj pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo raspravljamo o veoma bitnom zakonu. Radi se o Centralnoj banci i Narodnoj banci Srbije.
U zemlji koja je doživela konfiskaciju štednje svih njenih građana, koja je doživela dve hiperinflacije, svako pitanje koje se tiče centralne i monetarne vlasti je od prvoklasnog državnog značaja. Zbog toga želim prvo u ime DS da izrazim negodovanje činjenicom da je i ovaj put zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije došao na ovaj način.
Mi smo dobili ovaj zakon juče u 13,00 časova i vidimo da je priprema takva da i predlagač, i to guverner Narodne banke Srbije, nije bio upoznat do momenta predlaganja ovog zakona sa pravim primedbama onih sa kojima se očigledno dogovarala oko ovih izmena i dopuna, a to je Evropska komisija i Evropska centralna banka. Samim tim, strah me je da ovako kako smo krenuli, proći ćemo kao što je bio slučaj i u avgustu mesecu. Tada smo govorili da su predložene izmene i dopune beskorisne, da zapravo predstavljaju korak nazad za ono što se postepeno uspostavilo kao napredak Narodne banke Srbije kao moderne centralne monetarne institucije i vidimo da danas na ovim promenama se bavimo, pre svega, kozmetikom, a uopšte ne suštinom.
Hteo bih da obrazložim razlog zašto DS neće glasati za ovaj zakon. Verujemo da se ovaj zakon ne bavi onim što je zapravo pravi problem danas u našoj zemlji, ono što zapravo ne omogućava da i naši građani i naši domaći i inostrani partneri stvarno poveruju da je ova institucija posve nezavisna. Prvo u smislu metodologije. Teško je prihvatiti argument da danas predlagač, koji je na mestu guvernera Narodne banke Srbije, oseća slobodu da ide protiv onoga što je predložila kada je bila šef poslaničke grupe SNS. Utoliko manje što je očuvala njen politički angažman, o tome ću pri kraju mog izlaganja.
Govori se o tome da je ovde potrebno menjati zakon ne zbog toga što predstavlja bilo kakav problem, nego zbog toga što to želi EU i zbog toga što to traži Evropska centralna banka. Verujem da ne treba da menjamo propise zbog toga što to neko od nas traži, već zbog toga što mislimo da treba da donesemo najbolje moguće zakone za našu zemlju. Utoliko pre što mi prepisku koju smo čuli, nismo dobili. Dobili smo je iz Evropske komisije. Ona ima čak sedam stranica i ona veoma jasno pokazuje, kao i dopis iz Evropske centralne banke, da ako je bila intencija da se ovaj zakon upodobi sa zahtevima Evropske komisije, tj. od Evropske centralne banke, u tome se nije uspelo. Nije se uspelo prvo zbog toga što kada vidimo obrazloženje onog prethodnog zakona, u kome se jasno kaže da ne postoje odgovarajući propisi EU, sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, mi danas vidimo od istih predlagača da zapravo ti propisi postoje. Ne samo da postoje, nego se ovde apostrofiraju najvažniji tekstovi koji se tiču EU, ono što je zapravo Ustav EU, osnovni tekst.
Ako se sa tim treba uskladiti, onda dozvolite da vam kažem prvo i da vas podsetim poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, čitaću jer mislim da je tako najverodostojnije, ono što je rekla Evropska komisija kada je ocenila prethodne izmene i dopune zakona. To je na strani 54. njenog izveštaja o napretku Republike Srbije, kaže se: "Izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, ozbiljno dovode u pitanje nezavisnost Centralne banke i time predstavljaju veliki korak nazad u usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU".
Postavlja se pitanje, ako je to jedna ocena, da li će ovaj zakon koji je danas predstavljen omogućiti da se ovakva ocena, kada se već ne sluša opozicija već Brisel i Frankfurt, da li je moguće da se ovim zakonom ta falinka, manjkavost, premosti? Veoma jasno je da to nije slučajno. Zbog čega? Zbog toga što se ovaj zakon bavi veoma sitnim odredbama.
Kolega iz DSS je spomenuo da jedna od konkretnijih stvari koja je ovde uvedena jeste ono što je postojalo u zakonu koji smo predložili u to vreme, 2003. godine i uveli smo tu mogućnost da se članovi Saveta na tzv. stepenasti način biraju i da ne dolazi do promene onog nadzornog organa Narodne banke Srbije, odjedanput. Da to ne bude politička čistka, nego da, kao što postoji u mnogim zemljama, na različitim funkcijama to bude postepeno, da jedna nova većina ne može preko noći da promeni sastav Saveta Narodne banke Srbije.
Ovde se ovo vraća. Prvo, nije bilo potrebe da se to menja i verujem da je dobro da se to vrati. To nikako ne može da nadomesti suštinski problem, a to je da je zakonom koji je promenio Zakon o Narodnoj banci Srbije u avgustu ove godine, značajno smanjena ingerencija Saveta. Mnogo je bitnije da taj savet ima ozbiljne ingerencije, nego kako se njegovi članovi biraju, na tri, četiri, pet, šest godina. Uzgred, Evropska centralna banka i Evropska komisija i dalje imaju primedbu na način na koji bi bili zamenjeni ti članovi kojima bi prestala funkcija pre roka.
Druga stvar, govori se o načinu na koji će biti izabran direktor Uprave za nadzor finansijskog sistema. Mi smo kao DS upozoravali u avgustu mesecu da se na ovaj način u velikoj meri uvodi dvovlašće unutar centralne monetarne institucije. Želeo bih da vam citiram ono što je iz zvaničnog dopisa Evropske komisije, koji je dospeo danas. Tu se ponovo apostrofira pitanje i vidi se veoma jasno kao što smo govorili, da jedno ovakvo rešenje koje je dobro, gde se nadzor nad finansijskim institucijama čuva i unutar Narodne banke. Nije dobro to što guverner sadašnji ili budući nema autoritet nad direktorom te uprave. Citiraću iz zvaničnog mišljenja Evropske komisije. Oni kažu: "Neke zemlje članice stavljaju nadzor nad finansijskim sistemom unutar Narodne banke. To nije problem, ukoliko taj autoritet je zapravo pod nezavisnim sistemom odlučivanja unutar Narodne banke Srbije".
Takođe kaže da je najveći problem ukoliko taj direktor, ta uprava odluči, na primer, nešto što se tiče jedne finansijske institucije i na taj način ugrozi finansijsku nezavisnost NBS. Drugim rečima, neka odluka o dokapitalizaciji, neka odluka koja se tiče garancija u našem finansijskom sistemu, bi dovela do ozbiljnog urušavanja kapaciteta Narodne banke da obavlja njene funkcije. To je ono što se nalazi na strani 6 zvaničnog mišljenja Evropske komisije.
Istina je da je dovoljno teško u ovom momentu krize imati sveukupni pogled na naš finansijski sistem. Republika Srbija nema onoliko složen finansijski sistem kao neke zemlje zapada, pre svega SAD, gde postoji veliki broj nebankarskih finansijskim institucija. Poslednjih 10 godina to je nešto što je nekoliko vlada radilo i to je dobro. Sve veći deo našeg finansijskog sistema se
nalazio "pod kapom Narodne banke Srbije". Počelo se sa bankama, nastavilo se sa osiguravajućim društvima, proširilo se na lizing kuće i mnoge druge institucije, jer finansije su takve da će verovatno oni koji su prisutni na tržištu, pokušati da naprave arbitražu i da idu pod regulativu koja im je lakša, ukoliko se jedna takva mogućnost njima otvara.
Zbog toga je štetno, sada kada je sve pod kapom Narodne banke Srbije, da se uvodi dvovlašće ili da se uvodi rizik, koji može dovesti u problem i samu Narodnu banku. Zato ovaj zakon ne bi trebalo da se bavi kozmetikom, na koliko dana ili nakon 90 dana će biti izabran direktor te uprave, nego trebamo da ukinemo dvovlašće unutar Narodne banke Srbije. Mislim da bilo ko ko je guverner ne bi hteo da preuzima odgovornost za one ingerencije koje nema.
Što se tiče našeg ustava, pomenuo bih da član 10. nije u skladu sa Ustavom. Ne može nikome, pa ni onim odgovornim licima unutar Narodne banke Srbije da se oduzme ono što im jemči Ustav, a to je jednu sudsku zaštitu. Ne treba pokušati da se uvede politika tamo gde joj nije mesto ili demagogija, da se pokuša pokazati da oni koji su veoma odgovorni moraju biti još odgovorniji, a način da se to dokaže je da nemaju istu zaštitu kao građani Republike Srbije. To nije pravi put. Svako mora da odgovara za ono što je odgovoran.
Što se tiče odredbe prema kojoj je moguća žalba prema Ustavnom sudu, napomenuo bih da je Ustavni sud poput Narodne banke Srbije, ustavna kategorija i da jedan zakon, osim matičnog zakona u Ustavnom sudu, ne može da širi njegove ingerencije. Ukoliko ovo ostane, a nadam se da će amandmanom biti izbrisano, Ustavni sud kada dođe žalba će reći da se to njega ne tiče i šalje na redovni sud. Neka bude kao što treba, neka bude deo našeg pravosudnog sistema.
Želeo bih da kažem, kada govorimo o suštini stvari, da sam govorio o činjenici da Savet više nije onaj savet koji je potreban za pravi nadzor Narodne banke Srbije. Rekao sam da je način na koji se biraju viceguverneri mnogo manje bitan od toga da li će to biti na tri, četiri, pet godina, nego je bitnije da se formira profesionalna ekipa na čelu Narodne banke Srbije.
Gospođo Tabaković, vi jeste predložili profesionalce za viceguvernere. To je dobro, ali ne možemo zavisiti od jedne osobe. Ne možemo zavisiti od jedne okolnosti. Mnogo je bitnije da se vratimo na onu odredbu koja je omogućavala da guverner predlaže viceguvernere Savetu i da taj savet, koji ima elemente nezavisnosti, odluči da li ti kandidati imaju nužne profesionalne kvalitete.
Na kraju bih da kažem nekoliko stvari o onome što je prava suština. Možda su viceguverneri i članovi Saveta, čiju profesionalnost pozdravljam, bitni elementi sistema. Ali, ništa ne može da izbriše činjenicu, Srbija je danas jedinstvena po tom sistemu u svetu, da imamo guvernera koji posle dolaska na mesto guvernera, koje mora biti nezavisno, izabran za zamenika jedne stranke koja je na vlasti. Imamo situaciju, gde gospođa Tabaković je partijski šef predsedniku Narodne skupštine. Kakvo je to mešanje žanrova? Kakva je ta organizacija?
Gospođo Tabaković, vi ste nekoliko puta govorili o tome da ste veoma ponosni na činjenicu da ste uspostavili kontakt sa ljudima iz Evropske centralne banke i vašim kolegama iz drugih zemalja. To je dobro. Dobro znate da niko među njima, kao što niko u svetu među guvernerima centralnih banaka, nije aktivni političar.
Zbog toga, gospođo Tabaković, nije ni čudo što na kraju zvaničnog mišljenja Evropske komisije, a ja o njemu pričam zbog toga što ste vi rekli da je to ključan razlog zašto se danas nalazimo zajedno i raspravljamo o ovom zakonu.

Utoliko,  gospodine predsedavajući, govorim o tome da baš na izmene i dopune ovog zakona Evropska komisija, koja se toliko puta apostrofirala kao pravi izvor ovih promena, na poslednjoj stranici kaže da žele da izraze njihovu veliku zabrinutost zbog činjenice da je guverner NBS nedavno izabran za zamenika predsednika SNS i mada je ta politička funkcija predstavljena kao zamrznuta, to može da bude potencijalni konflikt interesa i ugrozi nezavisnost guvernera, što je princip koji se nalazi u članu 130. Ustava EU i člana 7. Statuta svih centralnih banaka Evrope.
Zbog toga, na kraju, mislim da je ovo o čemu mi danas raspravljamo stvarno kozmetika. Pokušava se na jedan mali način da se prikaže da smo se nešto uskladili sa EU, ali suštinski problemi sa ovim se ne rešavaju. Mislim, kada govorimo o ovom zakonu, o kome raspravljamo samo tri meseca posle njegove promene, i po tome je Srbija jedinstvena, to je u neku ruku profesionalna bruka onih koji ovo danas predlažu, mislim da bi časno bilo, gospođo Tabaković, da izaberete između ove funkcije i političke funkcije. Pozivam vas da ukoliko stvarno želite da se uskladite sa onim što kažete da želite da budete usklađeni, izaberete. Ukoliko je politika bitnija, dajte ostavku na mesto guvernera. Ukoliko vam je ovo mesto guvernera Centralne banke bitnije, dajte ostavku na mesto zamenika SNS. Hvala.

Ovo je već ustaljeno. Na kritike se ide pretnjama. Navikli smo na to i spremni smo na to. Nemate drugi način. Samo to znate da radite. Nastavite. Izvolite, imate vlast, ako je bilo ko od nas zgrešio, izvolite. 
Što se tiče ovoga što ste rekli, naravno da nije tačno što ste rekli. Trebalo bi da znate bar vaš matični zakon. Pre izmena iz avgusta, Savet je na predlog guvernera birao vice guvernere. Sada to više ne radi. To radi Skupština. Time je očigledno smanjena uloga Saveta. Savet je pre birao spoljnog revizora. To više ne radi. Ima mnogo drugih takvih stvari koje jasno pokazuju da filozofija koja je postojala u zakonu iz 2003. godine i da posle otvoreno ovde o tome pričamo, ideja je bila, zbog specifičnosti, osetljivosti pitanja kojima se bavi naša centralna monetarna vlast, da se napravi u neku ruku tampon, tj. jedno telo koje će obezbediti da naravno bude pod nadzorom Narodne skupštine, ali omogući kroz njegove ingerencije da NBS može da funkcioniše u potpunosti i na profesionalnim osnovama, to je nešto što je narušeno ovim izmenama iz avgusta meseca i što je dovelo sigurno do rizika politizacije, i to bi samo hteo da kažem, jer ne znam da li dovoljno dobro čitam, ali koliko vidim, ovo mišljenje iz kog čitam je iz 31. oktobra 2012. godine. Ne znam, da li je danas 1. novembar? Ne znam koliko je to staro.

Mislim da treba da se bavimo suštinom, a ne detaljima. Dopis je datiran 31. oktobra i tačno je da se u tom dopisu pominje mišljenje koje je dostavljeno prošlog meseca, što ne znači da ovo što piše u dopisu i dalje nije relevantno.
Da podsetim, u ovom dopisu se pominju stvari koje nisu promenjene ovim izmenama i dopunama. Pitanje o kojem sam govorio u mom izlaganju, a to pitanje je dvovlasti, se i dalje pominje ovde. To nije rešeno ovim izmenama i dopunama, ni na koji način. Pitanje izbora gospođe Tabaković na mesto zamenika predsednika SNS, koje se pominje u ovom mišljenju, je i dalje prisutno. Pitanje koje se ovde pominje o rizicima koji postoje u slučaju da Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama donese odluke koje mogu ozbiljno ugroziti kapital NBS i dalje ostaje nerešeno ovim izmenama i dopunama.
Mislim da bi svima nama bilo bolje, jer NBS i stabilnost naše monete su od prvoklasnog značaja, da se skoncentrišemo na ono što je suština, a suština jeste urušavanje nezavisnosti te institucije koje je donela olako prihvaćena promena zakona u avgustu mesecu ove godine, koja očigledno nije uspela da preživi sto dana ove vlade, nego moramo već sada da ga menjamo. Hvala puno na vašoj pažnji.

Gospođo Tabaković, mislim da imajući u vidu koliko su ozbiljne ove teme, nema razloga da se pravimo nevešti, ni vi a ni ja. Fakat jeste da je ovaj dopis došao ne nekoj mojoj koleginici, nego gospođi Milici Delević koja je predsednik Odbora za evropske integracije i to je zvanični dopis ambasadora EU u Beogradu, gospodina Vensan Dezera, koji se ne obraća njoj kao koleginici i neko ko treba tajno da dostavi neki dokument da bi mi znali koje su kritike vama upućene, nego kao što je sasvim normalno, pošto odgovarate Narodnoj skupštini, predsednica Odbora za evropske integracije, veoma je zvanično dobila i potom potpuno zvanično dostavila svim članovima Odbora za evropske integracije ono što su i dalje validne kritike i komentari Evropske komisije, jer nije pitanje datuma nego činjenice da na ono što su oni ukazali, vi niste odgovorili.
U ovom dopisu piše da je ozbiljan problem to što ste posle izbora na funkciju guvernera izabrani na mesto zamenika partije na vlasti. To jeste problem. Zamislite da čujemo da u Mađarskoj, Bugarskoj, guverner jeste neko ko je zamenik stranke na vlasti i da se onda pitamo kako bi u slučaju da ta stranka na vlasti koja mora da snosi odgovornost generalno za situaciju u zemlji, zatraži od centralne banke, konkretno od guvernera, pod znacima navoda, da pripomogne. Da li je rizik veći da se to desi ukoliko je osoba van politike ili je veći kada je ta osoba u predsedništvu te stranke? Ostaviću građanima Republike Srbije da donesu sami veoma lako zaključak koji se ovde nameće.
Kada govorimo o problemu dvovlašća, moram da vam kažem da je to jedna ozbiljna stvar zato što kada kažete da se ništa nije promenilo, vi ste pomenuli neke odredbe u zakonu i ja ću vam samo citirati, da pre promene u avgustu mesecu i to je bio član 24. u Zakonu o NBS, guverner je veoma jasno bio zadužen da pred izvršnim odborom i pred savetom brani ne samo monetarnu politiku, nego i rezultate kontrole finansijskog sistema. To je zamenjeno novim članom 24. gde je i dalje guverner dužan da najmanje jednom u tri meseca Savetu dostavi izveštaj o sprovođenju monetarne politike, ali Uprava za nadzor je dužna da najmanje jednom u tri meseca Savetu dostavi izveštaj o izdavanju i oduzimanju dozvola iz člana 15. ovog zakona.
Veoma je jasno i to je samo jedan od mnogobrojnih primera od međunarodne saradnje pa nadalje, gde se kaže, preko Narodne banke Srbije, vidi se da je napravljena uprava koja ima mnogo više od autonomije, koja bi trebala da joj pripada unutar Narodne banke Srbije.
Gospođo Tabaković, ovde nije pitanje ličnih odnosa ko se kome sviđa. Imamo ozbiljne primedbe i Evropske komisije i Evropske centralne banke za koje su nam rekli da su glavni pokretači ovih promena. Imamo problem vašeg političkog angažmana i kao što dobro znate, nijedan guverner u svetu nije istovremeno visoki funkcioner nijedne političke partije. Nema razloga da to bude i ovde u Srbiji. Cenim vašu profesionalnu odgovornost i pozivam vas da se napokon odlučite između politike i mesta u Centralnoj banci. Hvala.

Javljam se po članu 104. povreda dostojanstva narodnog poslanika.
Rečeno je da je razmena mišljenja ovde preganjanje.
Izvinjavam se, gospođo Tabaković, vi ste dugo bili poslanik i mislim da nemožete reći da, kada narodni poslanici iznose argumente, je tu da bi se neko preganjao sa nekim.
Mi smo ovde da raspravljamo o veoma bitnoj stvari. Veoma bitna stvar je kako je ustrojena centralna monetarna vlast.
Činjenica jeste da ćemo završiti ovu godinu sa najvišom inflacijom u Evropi od 12, a možda i nešto više. To je po zakonu bilo i dalje važi centralni cilj.
U nedeljama koje dolaze videćemo šta će biti sa kursom. Kao građanin ove zemlje, nezavisnosti od toga kakva su naša politička stanovišta, priželjkujem da postoji stabilnost. Pričaćemo o tome kada dođe na dnevni red budžet za sledeću godinu, za koju verujem da ne daje dovoljno dobru bazu za vođenje jedne rasterećene monetarne politike.
Ne smete reći da kada govorimo o ozbiljnim stvarima, ustrojstvu, na koje nemamo samo mi iz DS ili Evropska centralna banka i Evropska komisija veoma ozbiljne primedbe…