Hvala predsedniče.
Danas je ministar Bačević u Kini i mi iz DS postavljamo sledeće pitanje – šta će biti sa ovom zemljom ako on bude uspešan? Čujemo da želi da zaduži Republiku Srbiju za dodatnih 12 milijardi dolara, da bi se izgradio kanal do Soluna.
Ova Vlada nas je zadužila već za više od dve milijarde evra, za samo šest meseci njenog rada. Po budžetu koji je usvojen ovde, ne sa našim glasovima, predvideli ste dodatnih 4,5 milijardi evra. Tako da do kraja godine može nam se desiti da se Srbija zaduži pet milijardi evra. To je više od polovine naše ekonomije, dodatnog zaduženja. Demokratska stranka traži od Vlade i od predsednika Vlade, da pod hitno se podnese izveštaj, jer više ne želimo da slušamo prazne priče ministra finansija i privrede, da nam se objasni za šta se Srbija zadužuje, kakve će to imati efekte i da li ćemo mi uopšte biti u stanju da vratimo takve dugove.
Ekonomija je i dalje u padu, situacija je ozbiljna i ovakvi nerealni projekti moraju biti po svaku cenu zaustavljeni. Ovo je Vlada gde ministar finansija potpisuje Sporazum za zaduženje sa Ruskom Federacijom od 800 miliona dolara i onda po povratku u Beograd, dovodi u pitanje ono što je sam potpisao. Čujemo da će tražiti da se Vlada ponovo izjasni oko nekih pitanja. To nije ozbiljno. Ruska Federacija je ozbiljna država.
Šta će biti ukoliko ministar zaduži Srbiju za 12 milijardi dolara, da li to znači da ćemo sutra ponovo morati da se izvlačimo iz nekog aranžmana koji je neko potpisao u naše ime? Rusija i Kina su ozbiljne države, one su deo naše ekonomske i državne budućnosti i nedopustivo je da se neko igra sa reputacijom Republike Srbije na velikoj svetskoj sceni. Uz to, dovodi u ozbiljnu opasnost ekonomsku budućnost naše zemlje.
Tražimo od predsednika Vlade, da u najkraćem roku dođe i kaže nam šta se tu dešava i da naši građani znaju da li će sutra ući u dužničko ropstvo? Isto želim da pitam Vladu, šta će uraditi da ministar pravde podnese odgovornost za ono što je poslednjih meseci uradio?
Ovim se pridružujemo apelu civilnog sektora i svih onih političkih snaga, koje kažu da nije dostojno Republici Srbiji da ima ministra pravde koji defiluje sa ekstremističkim organizacijama ispred ovog doma. Ovaj dom brani, ne samo zakonitost, nego i ustavnost. "Obraz" je zabranjena organizacija, Ustavni sud je zabranio, a imamo ministra pravde koji defiluje ispred ovog doma, koji treba da brani Ustav, sa ustavno zabranjenom organizacijom. Šta reći o njegovom nastupu u nedelju, u "Utisku nedelje", gde je rekao da neće samo biti čupani jezici, nego leteti glave pripadnicima civilnog sektora. Govorio je o tome da je to nešto što je sasvim prihvatljivo, ali ministar pravde koji je to slušao, tj. pripadnik "Naši" je to rekao, nije dobio kontru od ministra pravde.
Ministar pravde nije samo predstavnik neke političke opcije, on ne brani samo određenu ideologiju. Od onog momenta kada postaje ministar Republike Srbije, on mora da brani zakonitost i mora da obezbedi bezbednost svih građana Republike Srbije. U nedelju, ministar pravde, gospodin Selaković je to na najspektakularniji način odbio da uradi. Nije zaštitio pripadnike civilnog sektora, nije zaštitio zakonski i Ustavom jemčana prava svih građana i to slušajući pripadnika jedne organizacije, za koju i neki članovi njegove partije kažu da sada ima novih elemenata zbog kojih bi ona mogla da bude zabranjena od strane Ustavnog suda.
Zbog toga DS traži od predsednika Vlade, da traži odgovornost ministra pravde za njegovo skandalozno ponašanje. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, kolege iz ministarstva, narodni poslanici, građani Republike Srbije, niko se neće žaliti zbog činjenice da mi danas raspravljamo o poljoprivredi. To je verovatno jedan od retkih elemenata konsenzusa u našoj zemlji, građana ali i dobro namernih prijatelja u svetu koji kažu da možemo mnogo više sa resursima koje imamo. Resursima koji nisu samo ti 3,9 miliona hektara obradivog zemljišta visokog kvaliteta i koji ne bi trebalo da bude previše pogođen klimatskim promenama koje su neizbežne. To je pre svega određena tradicija, znanje i stanovništvo koje je spremno da se angažuje.
Zbog toga moram da kažem da mi danas ne želimo da kritikujemo ovaj zakon da bi ga kritikovali, nego više da kažemo da smo razočarani možda zbog manjka ambicija ovoga što nam se danas predstavlja. Ovo je ključna branša u našoj ekonomiji. Iskreno govoreći mi ćemo reći da je dobro, da imamo zakon, čak tu ima i elemenata oko ruralnog razvoja koji se po prvi put nalaze u zakonu, zakonskoj materiji i to je nešto što daje više izvesnosti.
Pogledajmo na razini od 12 godina i tačno je da šest vlada, ovo je šesta vlada posle petooktobarskih promena, a bilo je mnogo promena u agrarnoj politici i to ne samo u radu prethodne Vlade, nego i onih prethodnih vlada pre njih. To nije bilo dobro i zato imali bi podršku od DS ukoliko bi išli ambiciozno na jedan dugoročni plan razvoja našeg poljoprivrednog sektora. Mogao bih da se našalim, da je možda naše razočaranje veće zbog toga što mi demokrate uvek više očekujemo od naših članova, pa bogami i od naših bivših članova.
Zbog toga, ministre, mi želimo danas da vas ohrabrimo da i u raspravi oko ovog zakona, ali i generalno oko ove materije pokažete više ambicije. Nemojte da date da vam se drugi mešaju u resor koji znaju mnogo manje. Nemojte da date drugim ministarstvima koji možda imaju drugačije ciljeve da ulaze u vaš atar, ako smem tako da kažem.
Sad nekoliko pojedinosti. Mislim da će moje kolege u ovoj raspravi obrazložiti amandmane koje smo pripremili i kao što sam rekao nemaju nikakvu političku primesu, nego samo da pokažu da je moguće uraditi bolje i sa jednim ovakvim tekstom. Ključni problem ovog teksta je sledeće. On u suštini duplira jedan drugi tekst, jer već postoji Zakon o poljoprivredi, mogao je da se taj zakon upotpuni i imali bi isti efekat. Taj zakon ima i programe koje ste jutros spomenuli ministre kada ste obrazlagali i vi ste uzeli elemente iz tih programa i stavili ih u zakon i neke elemente uredbi i to je možda dobro, da vidimo šta će se planirati kod nas, ali tu ste stali. Dali ste minimalne cene koje su odavno postignute, sa izuzetkom sedam dinara po litru mleka i to neće biti lako postignuti, mislim da ste svesni toga. Onda ste sve drugo ostavili vama i Vladi da odluči.
Tako da od neke sigurnosti koja je ovde najavljena nema baš mnogo šta. Mislim da ono što fali u ovome zakonu uz određene tehničke probleme koje ću sada napomenuti jeste nedostatak vizije i jasnog opredeljenja gde treba da ide naš strateški sektor poljoprivrede. Tehnički problemi su to što imamo premije i sada govorimo o zakonu, nema više uredbi, koja kao što znamo se lakše promeni, dovoljna je jedna sednica Vlade, ovde imamo premije koje su u dinarima i koje nisu indeksirane. Dobro znamo da je guvernerka rekla da ćemo ići na 5,5 inflacije ove godine i to ćemo tek videti, ali je već ona rekla da će se minimalno obezvrediti u evrima premija za 5,5% od momenta kada se izglasa ovaj zakon, pa do sledećeg budžeta za 2014. godinu.
Imamo iskustvo, evo poreski zakoni imaju ugrađene sisteme indeksacije, ne u evrima, ali bar za ono što će biti inflacija za predstojeću godinu. Nema nikakvog razloga da resorni odbor odmah usvoji na sednici indeksaciju za inflaciju koja bude konstatovana na kraju godine i da na taj način pokažemo da u realnom iznosu premije koje su ovde naznačene neće biti obezvređene.
Drugi element, ja danas slušam kolege poslanike koliko puta smo čuli tu debatu, resorni ministri žele da imaju deo budžetskog kolača. Poštovani ministre, poštovane kolege i građani Republike Srbije, nije dobro za one koje žele dobro nekom sektoru da žele da imaju procenat budžeta iz veoma jednostavnog razloga. Naši budžeti, ma ko ih pravio, su pre svega budžeti iz kojih se isplaćuje subvencija tj. dotacija našem penzionom fondu, dosta plata i u suštini taj procenat budžeta skoro u potpunosti zavisi ne od agrarne politike Vlade, nego od politike plata i penzija koje Vlada želi ili može da sprovede u datom momentu.
Zamrznite plate i penzije kao što je slučaj u ovom budžetu koji ste predložili i izglasali i lakše ćete doći do većeg procenta budžeta jer subvencija za penzije neće biti tolika, neće rasti onoliko koliko treba da raste da se pratila inflacija za naše penzionere i one koji imaju plate iz budžeta. Dođite u momenat kada postoji socijalna tenzija za povećanjem budžetskih plata i mehanički će taj procenat budžeta pasti.
Razmislite o tome i kažem vam odgovorno da je jedini način da mi svi, ma kojoj partiji pripadali, možemo da pratimo koliko stvarno izdvajamo za određeni resor, ovde poljoprivredu, jeste učešće u BDP, nema boljeg. Jer, BDP je kolač koji proizvedemo svi mi zajedno i na tom kolaču se vidi, na podeli tog kolača se vidi koji su pravi prioriteti naše nacije. U tom slučaju nema više tih eksternih faktora poput povećanja i zamrzavanja plata i penzija.
Napokon, moram da vam kažem to sad više nije tehnika, mada vidite da ovo baš nije bezazlena tehnika za ovo što se predstavlja kao višegodišnje i dugoročni budžet, vidimo veliki problem iz iskustva, iz vaše odluke da se vratite na premiranje hektara, ma šta se na tom hektaru radilo. Parložen, ne parložen, intenzivan, ekstenzivan, prisutan, ne prisutan. Godine 2007. ja sam jedan od autora te mere koja je bila veoma bitna, a to je uvođenje te mere premiranje po hektaru.
Setite se, to je bila jedna od ključnih mera koje je DS predložila za izbore 2007. godine. Ona je primećena sa razlogom i ona jeste doprinela, sa tim ćete se složiti, povećanju naše proizvodnje i ovih rezultata, uprkos suši kojom smo posegnuti prošle godine.
Mi smo imali sada i nekoliko godina iskustva i zato je Ministarstvo poljoprivrede, razmatrajući efekte te mere, videvši da ona počinje da ima neke nelogične posledice, možda neće ići do onog momenta kao što je jedanput imao jedan bugarski ministar poljoprivrede koji je morao u Evropskoj komisiji da objašnjava da snimci satelitski za neke premije koje je očekivao iz evropskog budžeta su išle sa nečeg što su parkinzi i ni na koji način poljoprivredna zemlja koja se obrađuje. Postoje ozbiljni problemi sa tim, ali da ne kažemo i da ne pričamo o potencijalnim zloupotrebama, ni o nepravdi, gde neko dobija istu cenu radio ili ne radio. Suštinski problem je da je EU uvela premije po hektaru u momentu kada je imala hiperprodukciju, a istovremeno je želela da očuva kapacitet sela. Zato nisu gurali u prinos.
Ministre, jutros smo čuli od vas i mi dobro znamo da je to nama potrebno. Nama treba prinos i nama treba kvalitetan prinos, pre svega tamo gde kultura donosi najviše, jer poljoprivreda od svih grana u našoj zemlji jeste ona koja je najmanje uvozno zavisna i koja u najkraćem roku može da doprinese ne samo spoljnom bilansu, blagostanju našoj zemlji, nego zbog toga što je malo uvozno zavisna doprinosi stabilnostima makroekonomije dinaru i mogu isto da kažem da je to još jedan nusproizvod poljoprivrede o kojem se malo priča. Ona kroz biomasu i neke druge nusproizvode može doprineti energetskoj efikasnosti i ekologiji.
Ono što nama fali u ovom zakonu su ključna pitanja koja ću samo izlistati, jer verujem da mi danas tokom ove debate moramo o njima pričati.
Prvo, gospodine ministre, moramo se odrediti prema EU. To vam kažem i kao potpisnik Sporazuma o pridruživanju. Zbog Haga, Kosova i danas krize u Evropi spremni smo, gospodine ministre, da podržimo vaše napore, aktiviranje zaštitnih mehanizama, jer rokovi o kojima se govorilo 2002-2003. godine, kada su počeli pregovori, pa sve do 2008. godine, kada su se završili, su probijeni sa strane EU. Verujem da mi ovde možemo da postignemo nacionalni konsenzus oko tog pitanja. Imamo svo pravo da tražimo da neki prelazni periodi budu produženi, da neke naše kulture budu zaštićene. To je nešto što je veoma bitno za veliki broj naših poljoprivrednika i tražim od vas, ministre, da se angažujete. Čuli smo da ste napisali neko pismo u tom pravcu. Dajte nam to pismo i hajde da svi zajedno radimo na tom bitnom pitanju.
Drugo pitanje – zašto, kada smo svi složni da moramo obrnuti proporciju između ratarstva i stočarstva, ne vidimo nikakav iskorak ovde da u mnogo većoj meri naša poljoprivreda bude prosvećena stočarstvom? Treba li pomenuti da kvota za izvoz "bebi bifa" nikad nije ispunjena više od 18%, a za taj proizvod i za mnoge druge iz tog programa postoje i te kako solventne potražnje na tržištu EU?
Želim još samo da kažem da ne vidimo ovde što se tiče ruralnog razvoja mnogo štošta, osim organske proizvodnje. Hajde da se malo našalim, nije valjda zbog toga što je šef ove stručne grupe koja je pisala ovaj zakon i te kako lično aktivan u tom domenu, činjenica da se nalazi toliko napisanog oko samo tog programa? Bilo bi dobro da sve to bude predstavljeno na pravi način.
Ima još mnoga toga što želimo da kažemo. Na kraju želim da kažem nekoliko reči o zemljištu. Sa 3,2 hektara u proseku Srbija je daleko ispod minimuma onoga što može biti velika produktivnost, ono što nam treba da dođemo do šest, sedam, deset milijardi dolara suficita u našoj razmeni. Moramo se pitati šta će biti sa ovih nekoliko stotina hiljada zakasnelih ostavinskih rasprava koje nikako da se završe. Gde su mere da objedinimo na jedan dobrovoljan način, uz podsticaj te posede?
Gospodine ministre, jutros ste rekli da nam je potrebna jedinstvena politika. Niko oko poljoprivrede neće deliti Srbiju. Svi od Subotice do Vranja se slažu da je to šansa.
Govorili ste i o nestabilnosti agrarne politike. Iza te nestabilnosti ne stoji samo politikanstvo, postoji nešto suštinsko, a to je da imamo bar tri područja koja su topografski, sociološki i po istoriji podosta različiti od Vojvodine, centralne Srbije i brdsko-planinske poljoprivrede.
Moramo imati regionalizaciju ove agrarne politike. To će DS predložiti. Ne delimo tako Srbiju. Ono malo što piše ovde o ulozi pokrajine nije dovoljno. Verujemo da ćemo samo na taj način imati mir u kući kada se priča o poljoprivrednom zemljištu.
Na kraju, DS nije protiv aranžmana o kojem je vaš kolega i vi ste pregovarali sa Arapskim Emiratima. Tu postoji problem komunikacije, a verovatno i strategije. Poljoprivredno zemljište nije samo osetljivo pitanje u Srbiji. Poštovani poslanici, malo severnije, u mađarskom parlamentu pre nekoliko nedelja Mađarska, makar bila punopravna članica EU od 2004. godine, donela je zakon kojim zabranjuje poljoprivrednog zemljišta strancima.
Mi ne kažemo da trebamo ići u tom pravcu, ali kada znamo da neke od naših zemalja suseda nemaju samo domaća sredstva, nego imaju često dupliranje njihovog agrarnog budžeta, poput Hrvatske, koja već danas ima 400 miliona domaćih evra i koja će kroz koju godinu, kada dođu i direktna davanja iz evropskog budžeta, imati skoro milijardu evra godišnje za agrar, makar imali i tih 5% u budžetu, bićemo tri do četiri puta manji.
Ne treba uvesti nacionalizam tamo gde nema mesta, ali moramo biti svesni da oko pitanja poljoprivrednog zemljišta može nam se nehotice pojaviti ogroman politički problem sutra. Naša odgovornost kao narodnih poslanika i vas, nosioca izvršnih vlasti je da anticipiramo i da donesemo mere i da imamo jednu nacionalnu raspravu o poljoprivrednom zemljištu, nacionalnom blagu i da vidimo pod kojim uslovima mi koji još nismo članica EU, želimo da raspolažemo njim sve do ulaska u tu istu Uniju, a dobro znamo da će to potrajati. Zbog toga nemojte se ljutiti ukoliko vojvođanska Vlada danas formira ekspertsku grupu sa osam izuzetnih stručnjaka. Znam da ih vi poznajete. Nek daju svoje mišljenje. Hajde da svi dobro pogledamo šta je u tom sporazumu i da on ne bude kamen spoticanja, nego da se unapredi tamo gde treba, da se unapredi, da bude taj prvi korak u onome sa čime se slažemo. To je način da uz domaću snagu imamo mogućnost da privučemo velike investicije u ono što će biti, ma ko bio na vlasti, u to sam uveren, jedna velika šansa za našu zemlju. Hvala puno na vašoj pažnji.

Hvala gospodine generale, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, od cele priče o nekom preokretu u domenu javnih finansija, koji će ovaj zakon obezbediti, šta mi konstatujemo?
Konstatujemo da sinoć, gospodine Arsiću niste uslišili apsolutno utemeljene argumente naše kulturne javnosti. Ne prihvatate amandman da dokažete na pravi način da će biti ušteda. Ovaj amandman, ukoliko ne prihvatite ono što je matični odbor podržao, što očigledno opozicione partije će podržati i po svemu sudeći, bar jedna partija bez koje nemate većinu da izglasate ovaj zakon, nema razloga da ne prihvatite amandman koji ide u pravcu onoga što ste rekli da treba da bude ključni cilj ovog zakona, a to je borba protiv korupcije i transparentnost.
Žao mi je što mi iz DS nismo predložili ovakav amandman, ali spremni smo da podržimo amandman koji je predložio SPS, iz razloga što vidimo iz iskustva proteklih 10 godina da je mnogo veći rizik ono što se dešava u realnosti, a to je da neki znaju kada će biti koji tender. Da neki zbog toga mogu mnogo bolje da se pripreme za njega, da se neki zapravo dogovaraju sa nekima kako će nastupiti na tom tenderu, a da mnogi drugi koji bi bili konkurenti o tome ne znaju ništa, nego neka umišljena i rizik, da kada već postoji otvorena informacija, to neko može zloupotrebiti. Ne možete imati podeljenu filozofiju, ne možete u svim ovim članovima zakona da govorite da ćemo se dogovoriti da se sve publikuje na portalu, pa onda podržavate odborski amandman da ne postoji samo jedan porto, nego dva portala, jer bi se u to dodao i portal "Službenog glasnika". Onda samo u jednom delu koji je veoma bitan, a to je da se zna šta će se kupovati u datoj godini, vi kažite to je štetno. To jednostavno ne stoji.
Zbog toga, gospodine Arsiću mislim da kao jedan od 130 osmina predlagača, veoma je bitno da prepoznate kada postoji snaga argumenta koja prevazilazi bilo kakvu eventualnu ideju ili sujetu ili ne znam šta. Nemojte ostati zapamćeni kao ljudi koji su odbili mehanizam da se pokažu uštede, kao ljudi koji nisu shvatili kako u godini, u kojoj je veoma smanjen budžet kulture, podržite kulturne radnike i ovde da ne uslišite argumente svih iz vaše većine, dosta klimave, kao što vidimo i nas iz opozicije. Prihvatite amandman koji je dobar za Srbiju pa i za vas. Hvala.

Hvala.
Hteo bih prvo ova dva minuta po amandmanu, pa posle vreme kao ovlašćeni moje poslaničke grupe.

Želeo bih samo da kažem da i ova diskusija koju smo sada čuli u dosta dobroj meri odražava ono što smo videli na jednom odboru na kome ste vi predsedavali, a to je da smo videli velike razlike onoga što je trebalo da bude, rekao bih konsenzus, i DS je rekla da u slučaju da se usvoji par amandmana i mi bi bili spremni da glasamo za ovaj zakon. Na odboru i večeras vidimo da oko ovog zakona nema saglasnosti ni unutar vladajuće koalicije. Građani Republike Srbije moraju da znaju da smo dva i po sata imali raspravu ne samo između vlasti i opozicije nego i u velikoj meri unutar vladajuće koalicije, gde ni amandmani PUPS oko pitanja koje se tiče srca političkog programa, a tiče se firmi koje zapošljavaju prevashodno invalide, niti pitanja SPS i tu smo videli želju da se ne skrnavi jedan od napretka koji je obećan ovim zakonom, a to je da rokovi teku tek od momenta objavljivanja na portalu Uprave za javne nabavke. U poslednji momenat, ne znam da li DSS prihvata ovo rešenje, zato što gospodin Nušić, njihov bivši visoki funkcioner sada je sa naprednjacima i postavljen je da vodi taj Službeni glasnik i bilo kako bilo, ono što je apsolutno neverovatno je da zakon koji se navodno sprema dve godine od strane SNS, koji je navodno odležao svoje pravno vreme u Skupštini danas smo videli na Odboru za privredu i finansije kada je predsedavajuća dobila 15 amandmana Odbora. To uopšte nisu mali amandmani. To su amandmani koji na primer priznaju elementarnu grešku, a to je da se zaboravilo reći ko je taj koji drži registar ponuđača. Odjedanput su se setili da to treba da bude APR. Odjedanput su se setili da postoji "Službeni glasnik" koji treba da brani i obezbedi ono što je zakonito.
Uzgred budi rečeno, hajde da je bila obaveza da se objavi za one veće nabavke u pisanoj formi jer možda internet nije toliko dostupan ili možda neki ljudi u našoj zemlji više vole da pročitaju tekst. Ne, predlaže se amandman kojim će se obezbediti da se to objavi na drugom portalu. Gde je tu plus? Portal Uprave za javne nabavke ili portal "Službenog glasnika"? Velika stvar. Ne samo to, ono što je izuzetno razočaravajuće je da ovaj amandman koji smo predložili, koji je samo hteo da bolje uredi po dobroj pravnoj praksi, da premesti neke definicije, pojmove, i o tome su poslanici DSS govorili, ne da bi menjali tekst nego samo da stvari budu stavljene gde treba, i taj amandman se odbija. Ne razumem zašto.
Odbijen je amandman SPS. Podržali smo ga. On je samo predložio dobru stvar. Dobro je što su se oni setili. Žao mi je što se mi nismo setili toga, a to je da se publikuje na internetu svaki plan javnih nabavki sitnih naručioca. To je odlična ideja. Predlažem da svi podržimo taj amandman. Zašto?

Koristim vreme ovlašćenog.

Želim da naznačim u uvodnom momentu mojih 15 minuta kad amogu da govorim o onome šta želim, a ne samo o amandmanu. To je pravilo Poslovnika kjoi bi vi trebalo da poznajete bolje od mene.
Ono što je zaprepašćujuće u ovom momentu jeste da jedan dobronameran predlog koji dolazi iz vladajuće koalicije, uočeni problemi koji postoje u javnim nabavkama, a to je da neka javna preduzeća, naručioci po zakonu imaju obavezu da veoma rano u godini objave taj plan to ne rade i ponekada čekaju dosta pozno u godini da to objave. Neki od njih, i to smo svi dobro uočili, tu nema političkih razlika, to objavljuju usred leta i daju izuzetno kratke rokove da se te javne nabavke obave. Veoma je dobar i podržavamo amandman SPS. Loše je što druge članice vladajuće koalicije to ne podržavaju, da se svi planovi javnih nabavki objave na internetu. To je u skladu sa ovim što, poštovani predlagači iz SNS, i vi sami predlažete u smislu transparentnosti.
Na raku bih hteo da kažem nekoliko reči i o amandmanima koje smo mi predložili i za koje ne razumem zašto nisu prihvaćeni. Jedan amandman je pokušao da izbegne izuzetak koji se po prvi put uvodi, a to je da na velikim tržištima koji su međunarodnog tipa i postoji velika tradicija svuda u svetu javnih međunarodnih tendera, a to je za lične karte i pasoše. Skoro četiri miliona biometrijskih pasoša u Srbiji. Svi moraju da imaju ličnu kartu. To su izuzetno bitni veliki momenti i nikakva tajnost neće biti prekršena ukoliko to ostane u domenu javnih nabavki. Ono što mora da ostane tajno, sve zemlje to rade, kada je nabavljala u prethodnom periodu te čipove i ono što je trebalo da obezbedi beli šengen. Nema nikakvog razloga da se sada to izuzme iz primene. Iz najbolje namere smo predložili amandman koji predlaže da kada već predlagač sa pravom želi da se dodatni radovi kroz aneks smanjuju sa 25 na 15%, mi smo rekli 10%. U redu, možda to nije najbitnije kao dodatni rad. Predložili smo da takva ekstenzija radova ne može biti po cenama koje su drugačije od prvobitnog tendera koji se sproveo sa punom konkurencijom.
Gde je tu problem? Da li ovde idemo na neku visoku politiku? Ne, to je zdrav razum. Prihvatite amandman. Možemo ga ispraviti, nije još kasno, da na taj način možemo da obezbedimo da tih dodatnih 15%, neka bude po vašem, se ne radi po drugačijim cenama.
Istovremeno, pozdravljam što je prihvaćen naš amandman, o tome će pričati moj kolega, u smislu, na način na koji može da se obezbedi konkurencija. Ali, ono što na kraju stvarno ne mogu da razumem, to je obrazloženje koje je dato na amandman, koji, čini mi se, i tu ne polažem naročita autorska prava, na amandman koji pokušava da na ovom bitnom slučaju za naše građane, uvedemo jedan generalni princip, a to je, da kada se najavljuje ušteda, predloži se istovremeno i mehanizam da se proveri da li se ta ušteda efektivno realizuje.
Mislim da je to veoma fer. Ukoliko vladajuća koalicija, naročito SNS, koja je već više od godinu i po dana, a i u ovoj debati obećava i najavljuje između 600 miliona evra i milijardu evra na godišnjem nivou ušteda, predložili smo mehanizam kojem ćemo obezbediti da taj eventualni uspeh bude i dokazan u našim budžetima. Ideja je veoma jednostavna, da svi oni koji naručuju, procene uštede koje će imati, da te uštede ne bi nestale na neka druga trošenja, da se formira budžetski fond.
Nije u redu obrazloženje koje kaže da se time kažnjavaju oni koji su efikasniji, iz razloga što može Vlada da obezbedi da iz tog fonda se nagrade oni koji će napraviti najveće uštede. Na taj način će čak biti i eklatantnije da taj fond ušteda iz javnih nabavki može da se veoma jasno pokaže ko je taj koji radi najviše u interesu naših građana, pa onda da dobije mogućnost da finansira nešto drugo, ili pak da naša nacija, kroz izveštaj ministra finansija, svakog kvartala sledeće godine u ovom Domu, a posle toga kroz budžete da onda obezbedi da ide više novca na ono što nam je toliko potrebno.
Mi smo vas pažljivo slušali. Jeste, uštede su u Srbiji danas potrebne. Jedan od najbezbolnijih načina da se te uštede realizuju jeste kroz bolje funkcionisanje javnih nabavki. Hajde onda da usvojimo ovaj mehanizam i da kroz taj mehanizam ima više novca za poljoprivredu, ima više novca za samohrane majke, ima više novca za žene koje moraju da održavaju trudnoću, da ima više novca za one koji su socijalno najugroženiji, da ima više novca za vodoprivredu, da ima više novca za podršku domaće privrede. Mislim da oko toga možemo da se dogovorimo.
Zbog toga postoje samo dva razloga za odbijanje ovog amandmana. Prvi je da ga niste shvatili ili ste videli neku zlu nameru tamo gde je nema. Ponavljam, zle namere nema i ja vam predlažem da ovaj princip, koji mi ovde predlažemo da uvedemo u ovim teškim vremenima, a to je da svuda gde se obećavaju ili očekuju uštede, da se to proveri, da imamo povratnu informaciju od svih javnih politika koje budemo izglasavali u ovom visokom domu i žao mi je što se ovde pokušava videti neka politička pozadina gde nje stvarno nema.
Mi smo ovde otvoreni. Ako ne možete 600 miliona evra sledeće godine, dajte cifru, da promenimo amandman. Ako ne želite da to bude tako što se formira budžetski fond, nego želite da smanjite za te uštede poreze, to je prihvatljivo.
Ponavljam, DS je spremna, ukoliko usvojite ovaj amandman, da glasa za Zakon o javnim nabavkama. DS će posle toga glasati po ovom amandmanu za rebalans budžeta koji će obezbediti da naši građani imaju mogućnost da prate da li se te uštede od 600 miliona evra, ili koliko vi kažete, efektivno realizuju. Ako ih realizujete, mi ćemo vam na tome čestitati, ali strah me je posle ove diskusije i diskusije na Odboru i ovog praznog obrazloženja, strah me je zapravo razlog zbog čega se ovo odbija, a to je da ni vi sami više ne verujete u vaša obećanja, da sada kada ste suočeni sa onime što jeste vlast, a to je odgovornost, kada morate da odgovarate za ono što ste obećali, odjedanput klecaju kolena, odjedanput čujem na desetine praznih obrazloženja da to tek treba da se uhoda, da zakon treba da se odgodi, da zakon treba da počne da funkcioniše malo kasnije, da to baš nije sasvim lako, da sada moramo da vidimo koji će nivo uraditi na taj način i dolazimo do apsurda svih apsurda, a to je u ovom obrazloženju da kada neko štedi, da je on kažnjen. To je u potpunosti u suprotnosti sa onim što mora da bude naš cilj, svih nas, nezavisno od toga šta su naše političke opcije, a to je da obezbedimo da državni novac bude upotrebljen i zakonito i ekonomično.
Gospodine Arsiću, kolege, nije još kasno. Možete u danu za glasanje možda za sebe da obezbedite jednu veliku pobedu. Evo, mi iz DS vama nudimo mehanizam za to, ali ukoliko vi to odbijete ili vidite politički napad tamo gde ga zaista nema ili ne verujete u ono što ste tako dugo pričali. Hvala vam na vašoj pažnji.

Moram da kažem, prepuštam iskusnijima da protumače šta smem a šta ne smem. Meni je rečeno da mogu, pa ako mogu, to sam i uradio. Ali, ako nisam smeo, neću ponovo.
U svakom slučaju, samo da primetim da su i kolega Arsić i kolega Radenković pričali o nekim temama koje nisu predmet ovog amandmana. Samo tražim da ukoliko ja nisam imao pravo to da radim, da nemaju pravo ni oni, ali čini mi se da sam imao pravo i ja, a verovatno su imali i oni.
Sada bih da se vratim na stvar i suštinu. Šta konstatujemo ovde? Na plenarnoj sednici konstatujemo da poslanik stranke na vlasti, iz čijih redova dolazi premijer, misli da je njegov amandman dobio podršku, a čujemo predlagače iz stranke stožera ove koalicije da mu ne pada na pamet da usvoji taj amandman. Izvinite, valjda bi bilo vreme da sada kad smo došli do ovog momenta, zakona koji je navodno toliko čekao i gde ste se svi onako dobro dogovorili, da se bar dogovorite među vama.
Mi smo rekli naš stav. Mi podržavamo ovaj amandman. Žao mi je što nismo koautori, ali bilo bi dobro da i na ovoj temi ne vidimo toliki rascep u ovoj koaliciji.
Na kraju, samo da podsetim kolegu Mihajlova, žao mi je što kao glavni kadrovik DSS se ne sećate da je gospodin Ljušić bio direktor ne "Službenog glasnika", nego Zavoda za udžbenike. Tek da vas podsetim. Što se tiče tog postavljenja, mi smo dali naš stav oko njegovog imenovanja. Hvala.

Hvala.
Mera dobrog zakona je mera njegove realnosti i zbog toga DS nije uložila amandman na ovu odredbu, ne zbog toga što mi u nekom idealnom svetu ne bi hteli da tako bude, nego zbog toga što moramo da se suočimo sa uslovima koji ponekad nisu najpovoljniji. Jeste, mi smo akcionari Evropske banke za obnovu i razvoj, mi smo akcionari Svetske banke, ali mali akcionari i pravila tih institucija, da bi održale njihov rejting koji je najbolji na svetu i da bi imali kamate koje su u stanju da nam dostave, imaju i svoja pravila. Mislim da je to nešto što možemo da prihvatimo i da se pod tim okolnostima izborima za najbolji mogući ishod za naša preduzeća. Znam da ima iskusnih ljudi u ovom domu, nije sve u uslovima u kojima se posluje sa tim međunarodnim finansijskim institucijama. Mnogo toga može da se obezbedi unutar tog okvira, da naša operativa bude dobro predstavljena. U suštini, ima tu mnogo prostora u uslovima tendera, posle toga u uslovima koji se daju onome koji eventualno kao međunarodni igrač dobije posao. Ta bitka nije zaustavljena.
Mi smo u Vladi Republike Srbije imali seriju sastanaka, da ono što ponekad ministri izvojevaju koju bolju poziciju za naša preduzeća, ne bude izgubljeno kada se dođe na pregovora na nižim nivoima. Ali to je šira priča i nedvosmisleno bi bilo bolje da ima više domaće štednje i da više finansiramo naše projekte iz domaće štednje i da imamo tu slobodu, da radimo ono što želimo.
Kada već govorite o "Ikarbusu", za vreme vaše Vlade je sprovedena privatizacija koja ga je oslabila, kolega Mihajlov, raskinuta je. Danas DS, kao stranka kojoj godi Beograd, se obavezala da u nezavisnosti o tome kakav može biti kvalitet onoga što "Ikarbus" proizvodi, da ćemo kupiti sve u sledeće dve godine što "Ikarbus" bude u stanju da proizvede. Da li je to dovoljno? Čini mi se da je to jače od ovog amandmana koji ste vi predložili. To su otvorena vrata "Ikarbusu" da proizvede sve što može. Ne može više, ne može bolje od toga, čini mi se, ali na "Ikarbusu" je isto odgovornost zbog činjenice da su trebali juče da isporuče 32 autobusa za naše građane koji žive u glavnom gradu, da se voze u novim autobusima. Na žalost, oni nisu to u stanju da urade. Oni će, prema poslednjim informacijama, kasniti dva do tri meseca.
Moram da vam kažem da bi bilo mnogo bolje da se oni usredsrede na to da ispune u potpunosti onaj plan koji će im dostaviti grad Beograd i mislim da, kada završimo sa ukupnim kapacitetom koji "Ikarbus" može da ispuni, da onda prepoznamo realnost, a to je da su potrebe Beograda još veće i da onda ono što se predlaže, a to je nabavka autobusa na međunarodnom tenderu, za koju su obezbeđena finansijska sredstva ne bude predmet novopolitičkog sporenja, nego da lepo za beograđane, u skladu i sa ovim zakonom koji se večeras ovde predlaže, nabavimo i te dodatne autobuse. Nema tu politike, to je život i nešto bolji život za dvomilionski Beograd. Hvala.

Budite uvereni da će grad Beograd ispuniti ono što je rekao da će uraditi, kao što je bio slučaj protekle četiri godine. Zbog toga su i ljudi koji su ga vodili dobili rekordnu podršku, i to pod teškim okolnostima i za vreme krize.
Da, Beograd će, kao što je to bio slučaj i prethodnih godina posle propale privatizacije ... Gospodine Mihajlov, zajedno smo radili na privatizaciji NIS i veoma dobro znate da je nama stalo da sve privatizacije kada su nužne uspeju. Nezavisno od toga iz koje zemlje one dolaze, tako moramo da se postavimo, na jedan neutralan način prema svima. To je jedini način da to bude uspešno.
Sa druge strane, priznajmo da kada kažemo da ćemo u sledeće dve godine biti sve što "Ikarbus" proizvede, ne možemo mu dati bolje uslove od tih. Šteta je što, prema našim poslednjim informacijama, i tu avans nije bio problem, nego je problem bilo to što su oni u ovom momentu od 32 autobusa, nažalost, završili samo jedan. Ako je kasnio koju nedelju avans, valjda to nije razlog zašto su između nula i 32 ostali na jedan.
Ako je to već tako, onda moramo da budemo odgovorni i da kažemo – radićemo na tome da "Ikarbus" povećava kapacitet i da bude što moderniji, ali Beograđani ne mogu da zavise samo od tog preduzeća da bi se vozili pod civilizovanim uslovima i zbog toga je potrebno da se upotpuni, zato što su potrebe Beograda velike, sa dodatnom kupovinom koja se može sprovesti i po ovom zakonu koji će se, uveren sam, u subotu izglasati. Hvala.

Samo bih hteo da kažem da u ovom momentu krize ovo je jedna od onih stvari koju možete da uradite za kulturu i pre svega za vrhunske stvaraoce koji mnogo znače našem narodu. Ima ih iz svih političkih opcija. Ovo je način na koji možete da od njih napravite ravnopravne članove našeg društava i da jednostavno usvajajući ovaj amandman obezbedite da se njihov tretman izjednači sa drugim tretmanima koje imaju naročito u poreskim zakonima i da bar delimično nadoknadite ono što se desilo u budžetu koji je ovde nedavno izglasan, a jedan od razloga zašto mi iz DS nismo glasali za taj budžet jeste da je on urnisao kulturu.
U njemu, suprotno od onog što je najavljeno nema ni dinara za ozbiljne građevinske radove, i ono što je još gore, značajno su smanjena sredstva za bilo kakvu stvaralačku aktivnost. Kad već ima toliko manje para, dozvolite da bar naši ključni stvaraoci ne žive u strahu da možda krše zakon. Obezbedite da budu ravnopravni građani našeg društva. Hvala.

Moram da vam kažem da u ovom momentu krize, neke veoma bitne stvari se možda ne mogu finansirati i mi za to imamo razumevanja. Ali, nemamo razumevanja da najsvetlija imena naše kulture budu dovedena u strah da neće poštovati zakon ili pak, da bi mogla da se sprovede normalna sezona, budu uvedeni u apsurdne korake.
Mislim da kolega, doktor, iz poslednjeg reda, iz vašeg poslaničkog kluba, možda namerno a možda i nehotice je dao veoma validne argumente da vaša politička stranka prihvati ono što je dobronamerno, a to je da obezbedimo da kultura može da funkcioniše.
Vidite, kada predlažete ovakve stvari, ja isto mogu da vas pitam, da vidimo kako su stvari apsurdne, pošto ste vi imali neka zvučna imena, da li ste sproveli tender za Đulijanija? Kako ste došli do njega? Da li ste konsultovali Upravu za javne nabavke i da li ćete publikovati ugovor koji ste sklopili sa njim?

Gospođo predsedavajuća, narodni poslanici, dame i gospodo, ovaj amandman ide u pravcu onoga što je predlagač ovog zakona hteo da postigne, to je bio predmet i naših elemenata zakona, predstavljenih u ovom domu u januaru mesecu ove godine, kada je DS činila vlast i vodila Vladu RS.
Imam ovde u ovom predloženom amandmanu dva aspekta. Prvi je aspekt je da se smanji sa predloženih 15% na 10%, maksimalni iznos dodatnih radova, koji se mogu odobriti na već ustanovljeni, originalni ugovor o javnim nabavkama.
Sada, da li je to 15% ili 10%, to je možda manje bitno. Ono što je bitnije, to je drugi deo ovog amandmana, koji, ukoliko se ne usvoji, će omogućiti nažalost da se neke ne pravilnosti koje su konstatovane poslednjih nekoliko godina. Naime, veoma je bitno da predlagač prihvati ovaj amandman, da se onda jasno kaže u zakonu, da bilo kakvi dodatni radovi, ne mogu biti odobreni po drugačijim cenama dobara i usluga, od onog prvobitnog ugovora, koji je bio predmet javne nabavke.
U protivnom, možemo doći u situaciju gde se odobravaju možda tih dodatnih 15% ukupnih sredstava, za veoma malu količinu dodatnih dobara ili usluga. To nije nigde regulisano. Imamo sada iskustvo već 10 godina, da na taj način se iskorišćava jedna rupa u zakonu, da se to desi na jedan zakonit način, a da zapravo ceo postupak se može u potpunosti obezbediti. Ukoliko je cena veoma niska i na taj se način dobija ovaj originalni posao, a posle toga kroz dodatni rad, uz veoma malo truda se dođe do značajnog iznosa novaca. Tu se pravi taj profit i na taj način možda neka bolja ponuda je u prvom koraku odbijena. Onaj ko iskorišćava ovu rupu u zakonu, koja dan danas postoji i koju mi ovde kao DS, predlažemo da se zatvori, onda me je strah da te zloupotrebe mogu da se nastave. Zbog toga apelujem na sve stranke da ovaj tehnički, dobronamerni, čini mi se, posve dobar amandman bude usvojen. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, evo nas u jednom momentu interesantnom, čini mi se, za naš parlamentarizam. Kolega iz LSV je podsetio da sam imao tu čast da budem autor prvog zakona o javnim nabavkama pre deset godina. Pratim ovu tematiku. Čini mi se da je prvi put ovde jedna opoziciona stranka predložila mehanizam kojim će moći da dokaže da je stranka na vlasti bila u pravu i da od toga ima koristi ona sama, a što je mnogo bitnije da od toga imaju koristi građani Republike Srbije.
Cele ove godine, a i nešto pre toga, smo čuli da zakon koji će predložiti SNS će obezbediti uštede između 600 miliona i hiljadu miliona evra našim građanima na godišnjem nivou. Zbog toga, apelujem na SNS, na stranke koje formiraju ovu većinu, a i na druge opozicione stranke, da podrže naš amandman. Ovaj amandman je amandman dobre volje. On je fer. On predlaže zakonski utemeljen i logičan način da se proveri da li je ono što je rekao predlagač, kao krunski razlog, da se dovodi ovaj zakon, a to su ove uštede, realnost ili nije?
Jedini način da znamo da li je ovo tačno ili nije jeste da usvojimo amandman, zato što ga donosimo sada posle budžeta, da posle toga glasamo svi zajedno. Ponavljam, DS, ukoliko usvojite amandman gde će se smanjiti u rebalansiranom budžetu za koji ćemo mi glasati sve stavke ukupno za 600 miliona evra, a pojavi se budžetski fond u istom iznosu, gde će ministar finansija svakog kvartala dolaziti u ovaj visoki Dom da nam obrazloži da li ima tih ušteda ili nema, mi ćemo glasati…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… za zakon za javne nabavke i glasaćemo za rebalans budžeta. Na ovaj način imaćemo novi momenat, gde za cilj jednog zakona, za jednu javnu politiku imamo mehanizam da proverimo da li je ono što je predlagač rekao istina ili nije. Nemojte bežati…
(Predsedavajuća: Hvala gospodine Đeliću.)
… od sopstvenog uspeha. Prihvatite naš amandman i ukoliko ovo bude uspešno, mi ćemo na tome čestitati. Ukoliko ne predložite da se usvoji amandman, čini mi se da je to dokaz da nikad … (Isključen mikrofon.)

Gospodine Arsiću, nema problema. Ako vam već sad klecaju kolena i vidite da od ovih 600 miliona evra nema ništa, dajte cifru, koliko možete sledeće godine? Evo, izmeniću moj amandman, 300, 400. Ne zaboravite da po nomenklaturi javnih finansija, da, ja sam rekao da će to biti uštede svih naručioca, nisam rekao gde, a sasvim je moguće da imate budžetski fond koji je na nivou razdela Ministarstva finansija, a da se iz njega troši ne samo na budžet Republike Srbije, nego da postoje transferi prema drugim nivoima vlasti. To je moguće.
Otvoreni smo za diskusiju, ali nemojte bežati od vaše odgovornosti. Rekli ste građanima Republike Srbije da ovaj tekst za koji ćete glasati i ukoliko usvojite ovakav ili donekle ispravljeni amandman koji smo predložili, glasaćemo i mi i biću u ovom domu sa mojim kolegama iz DS, da vam čestitamo na realizovanim uštedama sledeće godine, ali nemojte odbijati mehanizam, jer sve što ste sada rekli ni na koji način ne ide protiv ovog principa koji smo vam predložili i zbog toga, ukoliko uopšte verujete u sopstveni zakon i u vaša obećanja, prihvatite amandman ili ga donekle ispravite. Mi ćemo to podržati. Nemojte bežati od odgovornosti jer, u protivnom, čini mi se da će građani Republike Srbije videti da je ovo pre svega bio jedan marketinški trik, nešto što ste govorili da bi govorili, nešto kao što je bila ova departizacija, nešto kao što je bio ovaj kanal do Egejskog mora, nešto kao što je bio slučaj od 10 milijardi evra investicija svake godine. Nemojte tako rano u vašem mandatu da pokazujete da niste u stanju da ispunite vaša obećanja. Hvala vam.