Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, šest meseci se dizala tenzija, sada je jasno da je pravi cilj ove operacije bio da se ne govori o pravim problemima naše zemlje.
Danas, kada se dođe do Predloga zakona, stvari su veoma jasne. Verovatno ste hteli ovim nemogućim rokovima, po ko zna koji put, da onemogućite diskusiju u ovom parlamentu. Ostaće zapisano da je ovo zakon o strukturi izvršne vlasti koji je dat parlamentu da za nekoliko sati prouči, da se izjasni, da ono o čemu se priča šest meseci bude svedeno na nekoliko sati diskusije. Ne govorim ovde o suštini, jer kad pogledamo ovaj zakon, bez ikakve želje da bilo koga ovde uvredim, on je jedno veliko ništa. Ne da ništa ne piše u njemu, zato što Zakon o ministarstvima postoji i on postoji nekoliko godina, nekoliko decenija, ali ovaj zakon se svodi na tri stvari.
Prvo, da se podeli Ministarstvo finansija i privrede u dva ministarstva. To je izgleda bio jedini cilj ovde, da se izbaci URS, ali međutim, videli smo, sada ne znam ni kako da ga nazovem, budući bivši ministar se već vratio u izvršnu vlast, imenovan je kao zamenik realnog premijera ove Vlade, to smo i danas videli, jer od formalnog predsednika Vlade ni traga, ni glasa i nemojte da nam kažete da je bio u Briselu, jer nam je prvi potpredsednik, koji je došao i time jasno preuzeo odgovornost za sve resore ove vlasti, rekao da on odlazi, kada je otišao da ode u taj isti Brisel. Tako da, mi sada i ne znamo koji je status te partije. Da li je taj URS opozicija, da li je u vlasti i ne bih hteo da budem u koži budućeg ministra privrede, jer je dato budućem bivšem ministru da se bavi jedinim investitorom kojeg ste možda ovde doveli. Kažem – možda, zato što tih silnih poslova za sada smo videli jednu kupovinu, mislim da i ona nije uređena, hotela na Kopaoniku, a što se tiče JAT, evo, mi ovde zvanično tražimo da nam se dostavi ugovor. Mi pozdravljamo tu operaciju, ajde da vidimo do tančina koje su to obaveze Republike Srbije, jer pre koji dan smo videli da gromoglasno najavljena investicija u neke obnovljive izvore energije može da dovede do ogromnog gubitka naše zemlje. Dozvolićete da nemamo poverenja u vaše pregovaračke moći i želimo da vidimo taj ugovor.
Druga stvar, to je prebacivanje normativnog dela svojinskih odnosa iz Ministarstva finansija u Ministarstvo pravde. Znamo da je to bilo u saveznom Ministarstvu pravde, pre nego što je u momentu ukidanja državne zajednice SCG prebačeno u Ministarstvo finansija Republike Srbije. Kao bivši ministar, mogu da vam kažem da to nije dobro. Mislim da je ovde to predmet lobiranja, da li advokatskog ili drugog lobija, ne znam, ali nije dobro da sva pitanja koja se tiču imovine budu samo u jednom ministarstvu.
Setite se rasprave o Zakonu o restituciji. Imao sam tu čast i veliku odgovornost da vodim taj posao u prethodnoj Vladi i konkretan posao je tu pokazao da Ministarstvo pravde nema taj kapacitet i da je loše to što Ministarstvo finansija, koje u krajnosti odgovara za imovinu Republike Srbije, neće imati nikakvu normativnu mogućnost da interveniše, neće više imati eksperte koji će se time baviti i sve će biti prebačeno u Ministarstvo pravde, mada i dalje, i to je sada ta podela normativnog i efektivnog dela, drugostepeno odlučivanje po sporovima oko pitanja imovine ostaje u Ministarstvu finansija. To nije dobro.
Za dijasporu, mislim da je to pitanje kojim treba da se bave sva ministarstva i nije uputno da se to naznači samo jednom ministarstvu, Ministarstvu spoljnih poslova, kao da je nama dijaspora strana. Ona mora biti deo našeg bića. Naravno, u raznim pravnim statusima ne treba da se delimo na razne načine, ali to je sve što ste ovde napisali.
U ovom zakonu nema nijedne inovacije, nema jedne reči koja je promenjena u poređenju sa prethodnim Zakonom o ministarstvima. Čuli smo godinu dana velike rasprave, da je ovo neka nova lestvica, da će se neka nova struktura uvesti. Od toga nema ništa. Nema ničega što će omogućiti, u strukturnom smislu, bilo kakvu uštedu. Nema nikakve inovacije u domenu funkcionisanja naše države. Nema ništa. Sada mi, građani Republike Srbije, moramo da verujemo da će taj novi elan proisteći iz identifikacije nekoliko novih ljudi i inovacija, bar od 5. oktobra, je to što raspravljamo o ovom zakonu, a da uopšte ne znamo ko će biti ministri, a još manje šta predviđaju i šta će raditi. Nije tačno da, kada su se menjali prethodni put zakoni o ministarstvima, nismo znali ko će biti ministri i mogu da kažem, na ličnom primeru, da sam bio predočen našoj javnosti mesec i po dana pred izbore i to je neka praksa koja bi bila dobra za sve nas, naročito za one koji nisu članovi političkih partija i koji su nepoznati našoj javnosti.
Zbog toga mislim da treba pomenuti sve ono i počeću od onoga što su pripadnici ove većine govorili, da je moralo da se promeni u ovom zakonu, i time ću zaključiti, jer to će biti predmet, ne samo rasprave drugih poslanika DS, nego i naše diskusije po amandmanima koje smo podneli. Ako je centralni cilj punopravno članstvo EU, kako je moguće da ovde nema naznake da li ćemo imati potpredsednika za evropske integracije? Zašto nije bilo nikakve debate oko pitanja ministarstva, kako će se to pitanje rešiti i evo nas, posle navodnog dobijanja početka pregovora, mi nemamo pregovarače, ni dan danas. Da li će biti ministar pravde istovremeno, da li će se odreći svog portfelja, da li će se uzeti neko iz prethodne vlasti? Mi o tome ne znamo ništa i, što je mnogo gore, ni naši evropski partneri i doći ćemo u situaciju da u septembru, oktobru, da vas podsetim, pošto je država ipak ozbiljna stvar, niko danas se ne bavi onim što bi trebalo da bude dijalog sa Evropskom komisijom, tako da izveštaj koji nas očekuje u novembru, a koji će biti dovršen u septembru mesecu, bude što je povoljniji mogući za našu zemlju.
Da ne govorim o tome da ova saga itekako košta građane. Budite u koži ministara ili ljudi koji rade u njihovom okruženju i da već šest meseci ne znate šta će biti sa vama. Budite u koži onih ministara koji već dva meseca znaju da će biti smenjeni. Šta radite, šta preduzimate? Ništa, naravno. Kakva je situacija sa vašim saradnicima? Nikakva. Na njima je da ispaštaju, ali problem je u tome što ispašta i naša država, što se ništa kod nas ne preduzima. Za zaštitu životne sredine imamo apsurd za čoveka koji je navodno svemoćan u ovoj zemlji, koji kaže – slažemo se mi da ne treba to pitanje da bude podeljeno između tri ministarstva, ali eto, nema moći. Kažite nam ko je taj koji vas sprečava da mi govorimo sa njim i sa njom, pa da rešimo. Treba Srbiji, kao što je postojalo od Zorana Đinđića, pokojnog, ministarstvo koje se bavi pitanjem zaštite životne sredine. To će biti 30% budućih pregovora naše zemlje sa EU, toliki je taj „akiko minotera“.
Šta je sa saobraćajem? Valjda godinu dana vidimo da ne mogu tri ministra da se bave koridorima. Jednoga ste izbacili, možda, ne znamo još. Ništa se tu ne menja. Zašto danas, mada ste se i vi izjasnili tim povodom, više puta, priznajući da ovaj rad i funkcionisanje ministarstva prosvete ne ide, niste predložili, a to je naš amandman, da se formira ministarstvo visokog obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, a da onda, eventualno, pripojimo prosveti neke druge delove. To su sve stvari koje možete da uradite.
Mislim, time ću zaključiti, da Vlada i tu su činjenice neumoljive i vaši marketinški trikovi ne mogu dugo da funkcionišu, nezaposlenost je povećana na 40 hiljada ljudi, mladi - 51,2% njih je bez posla, ništa im niste rekli proteklih godinu dana, ništa za njih niste preduzeli. Srbija na začelju u domenu stranih direktnih investicija, suprotno onome što je bilo slučaj tokom prethodne Vlade.
Zadužili ste zemlju za dodatnih četiri milijarde evra, a ne da vraćate neke prethodne dugove. Ne samo to, kamate će neminovno da porastu u predstojećem periodu, a za to niste spremni. To ste pokazali tako što ste katastrofalno vodili javne finansije. Poslednji čin tog sramnog akta je bio promašaj od milijardu evra našeg budžeta. Time smo na magarećoj klupi javnih finansija Evrope.
U ovom rebalansu, tj. u ovom zakonu o ministarstvima i onome što vidimo da se najavljuje kao ekipa koja će doći vidimo da za privredu nam se smeši neko ko se bavi samo stečajevima, a za finansije neko ko sigurno ima dobro obrazovanje, a pošto smo radili on i ja u istoj firmi, ja na nešto višoj poziciji, mogu vam sa sigurnošću reći da nema ama baš nikakvo iskustvo u domenu vođenja javnih finansija. To je, nažalost, perspektiva ove države. To je, nažalost, ono protiv čega će se Demokratska stranka boriti u mesecima koje dolaze, da se izbegne ono što, strah me, može biti finansijski i svaki drugi vid kraha ove zemlje. Hvala.

Prvo, što se tiče ovog pitanja svojine, ja vam govorim iz iskustva, znači, saznaćete pošto o tome postoji arhiva da u radnoj grupi koja je pisala Zakon o restituciji su i te kako bili prisutni i to vrhunski pravnici, i to odgovorni ljudi iz našeg pravosuđa, pravobranilaštva. Veliki sam pobornik toga da se zakoni baš od strane tih ljudi, onih koji će znati odakle će iskrsnuti problemi u primeni.
Čuo sam vas više puta sa vašim novim prijateljem Fileom da se hvalite da je pohvalio neke vaše poteze. To je dobro, mislim da ćete se setiti koliko je i kako pohvaljen Zakon o restituciji, koji dobro funkcioniše, to je izuzetno kompleksna materija i na neki način uspeli smo možda u poslednji momenat da je i na jedan kvalitetan način rešimo.
Međutim, niste dali nikakav odgovor na druga pitanja koja nisu ništa manje velika, možda su i veća. Zašto, ako je gospođa Mihajlović, valjda neki potpredsednik vaše stranke, u više navrata govorila da treba da se formira Ministarstvo životne sredine, za zaštitu životne sredine, to nije urađeno? Zašto, ako ste toliko pričali o evropskim integracijama nemamo i dalje nikakvu strukturu, bar u strukturi orijentaciju o tome da li će biti i na koji način biti rešeno to centralno pitanje?
Zašto tri meseca posle navodnog dobijanja statusa, tj. početka pregovora ne znamo ko će voditi pregovore i tako možemo dugo? A što se tiče ovih pitanja koje ste postavili, mi nismo završili posao. Podsetio bih vas da DS kada je imala odgovornost za pitanje Kosova, ovde je i čovek koji je pregovarao i koga ste tada napadali, proglašavali ga za izdajicu, sa mnogo manje ustupaka, naša zemlja je dobila mnogo više.
Da li smo mi na bilo koji način krenuli u put tzv. oficira za vezu. Bilo li je potpisa sa nekim entitetima koji bi mogli na neki način da dovedu do implicitnog priznavanja tzv. Kosova? Da li je Srbija prihvatala sve ovo što ste vi prihvatili, a pitam vas, pošto je to i činjenica, da li smo dobili onako oštro saopštenje, to je zaključak Bundestaga, koji sada vezuje ruke ne samo tom parlamentu, nego svakoj budućoj vladi Nemačke, teško je misliti da će se ta politika na bilo koji način promeniti, ma kakvi bili rezultati njihovih predstojećih izbora? To ste dobili. Dobili ste nešto što će biti i dalje velika teškoća u našim evropskim integracijama, toliko o vašem učinku.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, DS je prošle nedelje tražila da se povuku amandmani koji su predviđali da privreda mora na dva meseca da podnosi izveštaje, dobro je što su oni i povučeni.
Međutim, jutros smo na Odboru za finansije predložili da idemo korak dalje, a to je da kada je već koalicija na vlasti našla načina da obezbedi da NBS ima direktan pristup finansijskim izveštajima naše privrede, nema nikakvog razloga da to ne bude slučaj i sa svim drugim organima, što države, što javnih institucija.
Naime, ako Narodna banka ima problem da dođe do podataka, još veći problem je to i za druge delove naše države i nalazimo se u jednoj apsurdnoj situaciji, gde jedan deo države okleva da dâ informacije drugim delovima države, naplaćuje, naravno ko to plaća na kraju krajeva, plaćaju građani, plaća privreda.
Pozdravljam to što je šef poslaničke grupe SNS rekao da je to dobra ideja, ali ne razumem zašto jutros nismo smogli snage da promenimo ovaj amandman? Jer, mi smo to mogli da uradimo kao Odbor i da danas usvojimo ovaj amandman, što bi DS podržala, čime bismo obezbedili da država naplati svoje usluge samo jednom. Da li je po sredi to što je nešto dogovoreno, kako reče predsednica Odbora, politički? Ona je rekla da je napravljen tunel između Narodne banke Srbije i APR, tj. informatički tunel i da kad se napravi informatički tunel između te dve institucije, ta informacija ne može da se dostavi drugima. Ja bih voleo da čujem kakav je to tunel? Jer, ako već jedna institucija informatički može da ima pristup tim podacima, kako je moguće da to nije dostupno svima drugima? Možda postoji valjani razlog, ali mi ga jutros nismo čuli.
U nedeljama koje dolaze, DS će predložiti u nedeljama koje dolaze jednu zakonsku inicijativu jer mislim da je svima nama stalo da se ne prave politički dogovori između APR-a koji drži G 17 plus ili URS i Narodne banke Srbije koju drži SNS u liku broja dva te partije, nego da se naprave dogovori koji su stvarno u interesu naših građana i naše privrede. Hvala puno.

Hvala gospodine predsedniče.
Mislim da je naša pozicija ovim potvrđena. Mogli smo danas ići korak dalje. Mogli smo danas obezbediti da kao što bez ikakvog tunela je, jer to informatički ne postoji, postoje zatvorene i otvorene baze podataka i tačka, naravno da postoje razne tehnike, hvala bogu, imamo i ovu internet revoluciju već godina, da to bude dostupno svima.
Ne, nešto drugo je ovde u pitanju. U pitanju je da se i dalje sačuvaju prihodi za jednu agenciju. Ne treba pasti u bilo kakvu formu demagogije. Vlada Zorana Đinđića je pokrenula formiranje APR. Zašto? Zato što je ta nadležnost pre bila razuđena, u raznim sudovima i to je bilo mnogo manje efikasno i na kraju skuplje, nego što je danas slučaj. Mi ovde ne govorimo o kritici jedne korisne agencije, ima i takvih, APR, nego govorimo o onome što je konstatovano proteklih godina, a to je da su oni počeli da naplaćuju tamo gde ne treba da naplate.
Svaka birokratija ima svoju logiku, valjda je politička vlast ovde da obezbedi i da se čuje i glas naroda i glas privrednika. To je ono što smo mi iz DS probali da uradimo jutros. Milo mi je što je kolega iz SNS rekao da je to dobra ideja i što ćemo u nedeljama koje dolaze, možda i mesecima, to zajedno i uraditi. Ali, zašto čekati?
Moram da vam kažem, očigledno je bilo da ste morali da pripretite koalicionom partneru, sada u ovim rovitim vremenima rekonstrukcije, ovakvim veoma javnim amandmanima, da popuste i da vašoj guvernerki daju, a zašto samo njoj, ove izveštaje. Jeste, predsednik republike ju je predložio, ali ima jedan mali problem. kada je izabrana, morao se menjati zakon koji ste posle kroz neku naknadnu pamet morali ponovo da ga menjate, setimo se toga. Morali ste da menjate zakon da ona kao politički funkcioner može da bude izabrana. Onda kada je bila izabrana mi smo u DS rekli – birajte, nemojte biti jedini guverner koji je istovremeno čelnik jedne političke partije, toga nema u svetu, to nije dobro za vas, to nije dobro za SNS i za ovu Vladu, to nije dobro za Srbiju.
Kada je predsednik predložio ona je bila izabrana. Ona je izabrana za broj dva vaše partije posle izbora za guvernera. Ne možete reći da ona nije time politizovana. Ako ju je predložio u ime svih građana Republike Srbije, zašto ste onda odlučili i imali potrebu da je ponovo partizujete, ako smem tako da se izrazim?
Ono što je ovde jasno, jeste to da usvajanjem ovog zakona koji ima prenošenje elemenata evropskih direktiva, vidimo da je Evropa nešto veoma konkretno. Ove direktive će uradi nešto korisno našem zakonodavstvu, a to je da mikro preduzeća imaju mnogo jednostavniji način vođenja knjiga i to je dobro. Ima mnogo dobrih stvari kojima ovde niko ne treba da se hvali, nego je to neko zajedničko dostignuće evropskih integracija, da se na jedan praktičniji način vode knjige i da se odgovornost stavi tamo gde ona mora biti.
Evo jutros smo imali mogućnost posle inicijative DS da se odustane od onih amandmana iz prvobitnih formata, da jutros dođe do mnogo boljeg rešenja i da jednostavno oni koji su deo države, a to su i APR i sve druge agencije, prestanu da se ponašaju kao da nisu njen deo. Tu je i Agencija za lekove.
Tu je Agencija za lekove. Ima i mnogo drugih agencija i nemojte da budemo demagozi da kažemo da nam ne trebaju te agencije. To su evropski standardi i ne možemo da ih imamo na pola. Ali, jednostavno u našoj zemlji neke stvari su se istrgle kontroli i vreme je da, i tu se slažemo sa vama, preispitamo tu situaciju i da ako stvarno želimo dobro građanima i našoj privredi, obezbedimo da APR ne naplaćuje nikome u državi bilo šta i da svakome kome su potrebni ti izveštaji na isti način na koji obezbeđujete ovde za vašu guvernerku, dostavi neposredni pristup tim istim informacijama. Nema razloga da sada pravimo diskriminaciju unutar državnog aparata.
Zašto da Narodna banka ima nešto što ne bi mogao da ima neki potpredsednik ili neko ministarstvo? Zašto Narodna banka može da ima pristup nekom izveštaju kojem ne bi moglo da ima, na primer, Ministarstvo finansija i privrede? Možda će tu lakše ići, zato što je ta agencija pod njihovom kontrolom. Zašto ne bi Ministarstvo energetike imalo na isti način pristup tim istim informacijama iz onog sektora koji ih interesuje?
Kada sam ja bio potpredsednik Vlade, moj kabinet je morao da moli APR, pa smo morali da pišemo, da obrazlažemo zašto nama trebaju neki izveštaji naših izvoznika. Bavili smo se sa jednim malim detaljem, a to je da izradimo neku strategiju izvoza naše zemlje. To su stvari koje jednostavno ne treba da postoje. Nema ovde neke visoke politike. Znam da ste napravili dogovor ovde URS i SNS oko toga, da je bilo tenzije oko ovoga. Zato smo i na inicijativu DS ovo odložili nekoliko dana. Pa, prestanimo sa tim.
Situacija je dovoljno teška, time ću završiti. Možda će Narodna banka Srbije imati direktan pristup, ali poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, to će biti samo da konstatuje da je prošle godine prepolovljena profitabilnost naših preduzeća i da će ove godine, kako su stvari krenule, ti izveštaji dodatno konstatovati krah naše privrede i posle rebalansa koji je ovde usvojen, koji je samo skratio investicije i u građevinu i u ono što je budućnost naše zemlje, konstatovaćemo da ti izveštaji pokazuju veoma blizak sunovrat i ogromne probleme likvidnosti koje postoje u našoj državi. hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, naravno da to nije tema, Vlada Zorana Đinđića je dve godine potrošila i to je bio jedan veoma težak postupak jer je bilo mnogo lobija, da se ne lažemo, pre svega u našem pravosudnom sistemu, koji su imali tu ingerenciju registracija i svi ovde u Srbiji možemo biti zadovoljni zbog toga što je taj otpor slomljen na kraju. Neke političke partije prisutne ovde nisu bile saglasne sa tim u to vreme, toga se dobro sećam. Jeste, činjenica je da danas Srbija ima jedan od najefikasnijih pristupa finansijskim podacima u Evropi, pa i šire. Zbog toga moramo jačati tu snagu. Kako jačamo tu snagu? Tako što otvaramo tu informaciju i ona mora da se finansira tačno onoliko koliko treba da može da izvrši njenu funkciju, a posle toga ta informacija mora da bude javno dobro i da bude dostupna svima. To je bio smisao naše diskusije jutros na Odboru i mi ćemo se vratiti, pošto vidim da imamo neku saglasnost, možda ne sa ovom partijom, nego sa nekim drugima, da dođe do tih promena.
Ovde je rečeno nekoliko čudnih stvari. Narodna banka Srbije nije tu da kontroliše privredu, a to smo čuli sada. Ne, to nije njena ingerencija. Čuli smo da neko brani SDK. Nećemo valjda da se vratimo u neki sistem gde jedan centar ima uvid u sve transakcije? Da se setimo tog sistema, mogao je i ponekad je to zloupotrebljavao, zaustavljao je plaćanje i jednom i drugom i ulazio je u bazična, osnovna demokratska prava. To je razlog zbog koga je platni promet u bankama. Nije sporno da postoje industrijski razlozi zbog kojih je taj platni promet mogao da bude centralizovan. Ako jednog dana bude moguće da se podeli to i da se podele troškovi, a da se poštuje demokratija, zašto da ne. Ali, kada govorimo o stvarima i kada se govori da je veoma bitno da NBS ima uvid u to, naravno, mi smo to podržali, ali samo želimo da to bude otvoreno svima koji rade u interesu naših građana.
Kada govorimo o izveštajima, moram da vam kažem da se npr. Zakon o javnim preduzećima ne poštuje u onom delu koji predviđa da svakog kvartala javna preduzeća moraju da objave njihove finansijske izveštaje. Ne samo to, nego veliki broj njih još nije objavio ni finansijski plan za ovu godinu. Tako da, Narodna banka, APR i svi mi bismo morali po zakonu da znamo šta se tu dešava. Mislim da moramo da izbegnemo aferizaciju i neku matricu ponašanja. Danas čujemo – i to je bila ingerencija NBS i uvek će biti, i dobro je što imaju osiguravajuća društva i srećan sam što sam bio deo te diskusije. Vi ste i sami, gospodine, kolega poslaniče, to potvrdili – dobro je što imaju tu ingerenciju. Znači, mi ovde ne govorimo populistički o Narodnoj banci i o APR. Ima nekih funkcija koje su bitne i dobro je što se sprovode, a ono što nije dobro, to je da se ta matrica ponašanja sada prebacuje i na odnos između Narodne banke i banaka. Evo, danas imamo na naslovnoj strani jednog dnevnog lista špekulacije Narodne banke o tome da su možda banke sakrile 50 miliona evra. Priča se da se ide u neku kontrolu i da će ta kontrola možda da dovede do toga da nisu iskazale nešto što su trebale da iskažu.
Moram da vam kažem da, ako banke nisu poštovale zakon, moraju da plate za to i moraju po zakonu da budu kažnjene. Svako ko ne poštuje zakon mora da bude kažnjen, ali ovaj način – najava da možda nešto nije u redu u finansijskim izveštajima, to je nešto što nije u interesu države, nije u interesu naše privrede. Odgovor na to će biti nešto neminovno, a to je da će banke biti još manje aktivne nego što su bile aktivne do danas.
Podsećam vas, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, od 5. oktobra pa do danas, po prvi put u prvom kvartalu, ove godine obim kreditiranja naše privrede je smanjen. Ne treba tražiti aferu tamo gde je možda nema, a ako je ima, ona treba da se sprovede po institucijama sistema i da eventualno oni koji nisu poštovali propise budu kažnjeni. Ova estradizacija svega ima štetne efekte na ekonomiju. Ako su sada sve banke isto krive, nemojte očekivati da neki bankari rade njihov posao, da daju kredite. Ne smemo se igrati sa državom na ovakav način. Onaj ko krši zakon mora da bude kažnjen, ali tabloidizacija i špekulacije nisu nešto što je dobro za nas.
Zbog toga, pozivam NBS da apsolutno kazni kada se sprovede kontrola i vidi da je neko prekršio zakon po finansijskim izveštajima, koje i onako ona mora, pre svega ona prva mora da ima i da kontroliše. Ali, ovakav pristup, strah me je, dovešće do daljeg smanjenja nelikvidnosti. Ne zaboravite da su banke izvukle 1,5 milijardi evra prošle godine iz naše ekonomije, a to je 3% BDP. Ako se ovako nastavi, strah me je da ovo što vidimo kao pad ukupne ekonomske aktivnosti, koje dovode do rebalansa, će se nastaviti.
Zbog toga, zaključujem, poslednji put ću se ovde javiti, niko ovde ne napada APR, ponosan sam što sam bio deo te vlade koja ga je inicirala i niko ovde ne napada NBS oko ovog pitanja. Naprotiv, mi smo hteli jutros po ovom amandmanu Odbora da ono što je sada za nju obezbeđeno bude dostupno celoj državi, svim njenim institucijama i da iskoristimo taj plus, tu aktivu Republike Srbije, koju ima u toj instituciji, da ona radi maksimalno u interesu svih naših građana.
Sa druge strane, moram da vam kažem, što se tiče ove priče o agencijama, nemojte da očekujete od nas jednu demagogiju. Ima dobrih agencija, ima loših agencija, ali ako mislite da su loše, ukinite ih. Vi ste na vlasti. Što nama posle godinu dana vladanja spočitavate da ima nekih loših agencija? Da li vam se sviđa SDK? Pa vratite ga. Izglasajte zakon i uzmite bankama platni promet i lepo vratite SDK. Ne sviđa vam se Agencija? Pa ukinite je. Demokratska stranka je već više od godinu dana opozicija. Mi radimo naš posao. Ako smo mi krivi za sve, zašto se spremate da smenite toliko ministara i državnih sekretara i pomoćnika? Možda nisu bili idealni, možda ima i tu odgovornosti, tako da je vreme da preuzmete odgovornost.
Vi ste vlast. Vi ste danas odgovorni ako nešto ne funkcioniše dobro u domenu "riportinga", tj. finansijskih izveštaja i vi ste odgovorni ako za jedan dan opstaje jedna agencija za koju mislite da nije dobra i da nije potrebna. Nemojte da mešate kategorije koje su deo demokratije. Vi ćete odgovarati na izborima za vaš učinak. Niko neće vama verovati da je vaš učinak posle ove godine, dve do tri godine, sve je pitanje DS, u to već niko više i ne veruje, a vidim u vašim očima kada uzimate reč da i vi više u to ne verujete. Toliko o tome.

Neću ja dugo, samo da kažem, u suštini pitam se da li ste vi deo ove vladajuće koalicije ili niste? Znači, nemojte mene da pitate šta vi treba da radite. Vi ste vlast. Ako je SPS za to da se izglasa zakon koji vraća SDK, molim vas, predložite pa ćemo onda da pričamo o tome, da vidimo šta je dobro, šta je loše u tome.
Ono što se dešavalo, to je da je bila spojena država i društvo, da sve finansijske transakcije i unutar države, i između države i građana i između građana su išli istim kanalom. Hajde da se ne pravimo naivni, dobro smo znali da je to bio način kontrole i politike nad našim životima, da je ta jedna partija mogla da vidi ko je kome plaćao i po kojim osnovima može to da zaustavi, jer održava sve te poluge u svojim rukama. To je suštinski razlog. Ako vam se to ne sviđa, nemojte mene da pitate, ja sam izložio naš stav i mi smo to uradili, odgovaramo za to. Nemojte sada da govorite da je to, činjenica da je sad platni promet u bankama razlog nezaposlenosti. Vaša partija je bila na vlasti 1999. godine, da li smo imali SDK? Da li smo bili bombardovani? Da li je za to kriv SDK ili politika koja je vođena?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, ne toliko daleko od amandmana.)
Nemojmo stalno da mešamo, pričamo o amandmanu i DS je inicirala da se povuče amandman prošle nedelje, koji nije bio u skladu sa evropskim standardima, kao što ni SDK nije u skladu sa evropskim standardima i to je naš uspeh danas.
Mi smo jutros hteli da idemo korak dalje i mi smo hteli da se usvoji mogućnost za sve delove države i javnih ustanova, da imaju na isti način kojim će ovim amandmanom koji je sada predložen, biti omogućeno da imaju direktan pristup. Nama je rečeno – ne može, ima neki tunel, ima neke informatički tunel, a šef poslaničke grupe stožerske stranke je rekao da nije loša ideja. Dobro, znači da ćemo se vratiti toj temi uskoro i DS će izaći sa odgovarajućim zakonskim predlogom da u celom delu naše države svi imaju isti pristup tim korisnim informacijama, kao što i treba da bude. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, ja moram ipak da odgovorim.
Znate kako, imali smo SDK i jeste, bio sam ministar finansija i četiri penzije nisu bile isplaćene. Imali smo SDK i dve godine dečijih dodataka nije bio isplaćeno. Imali smo SDK i imali smo spoljni dug koji je bio 160% BDP. To je bio učinak tih vremena.
Hajde bolje da se mi sada ne vraćamo u to vreme, jer ćete vi na tom terenu izgubiti, ali to nije tema. Danas je tema, danas u Srbiji, nelikvidnost privrede. Mi govorimo o finansijskim pokazateljima i ovaj amandman o kome sada raspravljamo treba da obezbedi i da monetarna vlast na isti način ima pristup tim informacijama.
Ja samo podsećam, procedura je jedna stvar, suština je drugo. U našoj zemlji danas profitabilnost uveliko i veoma brzo pada. Podeljene informacije će pokazati da 2013. godine se nastavlja veliki pad profitabilnosti i banaka i realnog sektora. Mi sada raspravljamo o stvarima koje više nemaju ni realnost ni mogućnost da se vrate.
Poštovani kolega, predlažem vam, sada kada dolazi i do priznanja sledeće nedelje i kroz rekonstrukciju, da nije baš sve najbolje i u najboljem redu i u koaliciji u ovoj Vladi, mi ćemo vas pustiti da vi međusobno o tome raspravljate, ali kada Zakon o Vladi dođe u Skupštinu, o tome ćemo raspravljati i kao opozicija. Jednostavno, u ovakvoj situaciji predlažemo da ne gubimo dragoceno vreme u priče koje su prošle.
Moramo da govorimo o tome kako da se vrati likvidnost, moramo da organizujemo državu na takav način da one dobre stvari koje imamo i APR je jedna dobra stvar, to ne iskoristi da se sili prema nekima, da iskoristi svoju poziciju koja je po prirodi monopolska, po prirodi stvari, pa to je u neku ruku i taj ako hoćete i taj evropski standard, koji je tu da obezbedi da preduzeća predaju njihove finansijske izveštaje na jedno mesto, pa samim tim daje monopol tom mestu. Veoma je bitno i naša je odgovornost ovde da obezbedimo da se desi to da ide na jedno mesto, a da to mesto to ne iskoristi, da naplaćuje previše i da ne dostave te informacije svima. To je tema danas.
Jedino što smo se složili da je dobro u ustrojstvu naše države da napravimo još bolje. To je smisao diskusije danas na Odboru koji smo imali. Meni je samo žao, mada su neki tokom diskusije pristali da su argumenti DS ispravni, zašto ih nisu prihvatili danas i ovaj amandman je već danas mogao da da jedan dobitak našoj državi. Pričajmo, kolege, o sadašnjosti, pričajmo o budućnosti. Verujem da smo u ovoj sali samo zbog toga i prevashodno zbog toga. Hvala.

Reklamiram povredu člana 107. povredu dostojanstva Narodne skupštine jer su izneti netačni podaci, radi se o nauci. Istina je sledeća i pozivam sve da provere to  po budžetskim podacima.
Nije tačno da je 2006. godine najviše uloženo u nauku. Kroz NIP je u dva ciklusa uloženo 27 miliona evra u opremu. Za vreme mog mandata je odobreno tačno 11,3 puta više, tj. 305 miliona evra i to: 50 miliona evra za opremu, tenderi su skoro svi završeni, 40 miliona evra za potrošni materijal, jer je konstatovano da se na taj način može jeftinije doći do njega i bilo je problema sa opremom ranije koja je ostala neraspakovana jer posle u budžetu nije bilo novca za potrošni materijal.
Ostatak novca 215 miliona evra jeste, ne za neke dinosauruse u Svilajncu, a mislim da je time povređeno dostojanstvo ne samo Svilajnčana nego onih koji rade u prirodnjačkom centru koji će biti edukativni centar za nekih 250.000 mališana iz cele Srbije da nauče kao njihovi vršnjaci u regionu kako se formirala zemlja, da nauče o geologiji, o životu. Tu se radi sa prirodnjačkim muzejom, sa adekvatnim fakultetima i to je ozbiljna institucija kao što je ozbiljna investicija bila i Petnicu na koju svi imao pravo da se ponosimo.
Ponosan sam bio što sam bio ministar kada je devet miliona evra uloženo u njenu totalnu obnovu i žao mi je što ova Vlada danas nema ni dinar za nju, jer dva, tri miliona dinara koji se daju je veoma malo, da ne govorim da je zgrada za naučnike u bloku 32 skoro završena. Kada se govori o inovacionim tehnologijama, mi smo obezbedili novac da se posle 20 godina završi naučno-tehnološki park na Zvezdari, 16.000 kvadrata koji su završeni i koji nekako ova Vlada nikako da stavi u pogon. Mi apelujemo da to i uradi. Ne bih da govorim i o Novom Sadu, dve tranše za naučno-tehnološki park tamo, zgradu rektorata i odobrena su sredstva za nanotehnologije u Beogradu i za centar za matične ćelije u Kragujevcu. Pozivam Vladu da ona ta odobrena sredstva jednostavno upotrebi i da ti veoma važni objekti za budućnost naše ekonomije znanja budu stavljeni u pogon. Eto to je istina. Hvala.

Replika, pomenuti smo.
Danas je na dnevnom redu rebalans, nije na dnevnom redu politička analiza. Kao što sam juče rekao, ponoviću, kad ste roditelj, onda znate da dete ponekad pokuša da prebaci sopstvenu odgovornost na nekog drugog. Kada to rade odrasli ljudi to je problematično, a kada to rade niz godina, to je već pitanje za neke druge analize, za neke druge stručne službe.
Što se tiče DS, prvo želim da konstatujem po pitanju nauke da je ministar potvrdio da nije rekao istinu, pošto ako je 27% povučeno, 300 miliona, to je 75 miliona evra, to je tri puta više od onoga što je tokom NIP-a uloženo u naučnu opremu, a to što nije više povučeno je pitanje za ovu vladu, koja jednostavno za sve bitne naučne projekte ne napreduje. Nije to muzej za dinosauruse, nego je prirodnjački centar, koji naša deca očekuju, ali možda to neko ne može da razume.
Demokratska stranka jednostavno ovde nema drugi način, nego da govori činjenicama. Činjenica jeste da od momenta početka rada ove vlade je dug Srbije povećan za četiri milijardi evra. To je matematička činjenica. Ako je neko mislio da smo na ivici bankrotstva, pa valjda kada čovek misli da je skoro bankrotirao, nije mu prva ideja da se još zaduži, a to je ova vlada uradila. Za deset meseci je povećala u neto iznosu dug Republike Srbije za četiri milijarde evra. To je suva činjenica, kao što je suva činjenica da danas imamo više ljudi koji su nezaposleni, nego kada je ona počela da radi. Suva činjenica je takođe da je omašila za 1000 miliona evra prihode, da je govorila da je ovo najbolji budžet u poslednjih 20 godina, koji moramo evo sada, posle samo šest meseci, da menjamo. To je sve istina.

Teško je boriti se protiv cifara i činjenica. Jednostavno, koja je to zemlja gde ministar finansija kaže – ja ću, recimo, za godinu dana da budem odgovoran za ono što se dešava u zemlji, meni nekako ne odgovara to što sam baš na kraju prošle godine za neke buduće potrebe garancije "Srbijagasa" i mnogih drugih stvari nekako ugurao u ovu skupštinu da budu izglasani?
Građanima Srbije je dosta tih manipulacija. Ovo je anketa koju ste vi pomenuli o radnoj snazi i lepo piše da je u oktobru 2012. godine ta stopa nezaposlenosti bila 22,4%, a u aprilu, u pravu ste, vaša cifra je tačna, čitamo isto, je 24,1%. Do daljnjeg, pa i u Srbiji mora 24,1 da bude više od 22,4%.
Samo da se podsetimo, u toj Vladi DS bili su i G17 i SPS i PUPS i neke druge partije. Za svaki finansijski aranžman, za svako zaduženje ste glasali, gospodo. Vaše ruke su bile na tasteru za sve finansijske aranžmane koje je prethodna Vlada izglasala. Kako ste zaboravili, pa i vi, gospodine ministre? Kada ste posle bili poslanik i vi ste glasali za sve te kredite. Da li ste vi zaboravili šta radi vaša leva ili desna ruka pre nekoliko godina? Ako je tako, strah me je za vašu budućnost.

Demokratska stranka je tu, ne bojte se ništa. Tu smo mi. Ne samo da smo tu, nego mi tako radimo. Sumiramo posle našeg nastupa šta smo uradili i dolazim da vam kažem jednu stvar, a to je da smo proverili, na primer, to sam ja sada uradio, da nema Ministarstva finansija, nema Vlade koja je ovako omašila budžet u svetu. Nema. Proverio sam tabele MMF, pa i sa činjenicom da ovaj ministar ne poštuje međunarodno računovodstvo, pa treba neke stvari da ubaci u budžet, i zbog toga je razlika između procene koju imamo danas, o kome treba da se glasa i ono što je međunarodni standard nekih 2% BDP, do činjenice da kada se govori o promašaju budžeta imate i neke fiskalne forme poput poreza na dobit preduzeća.
Nije bilo teško. O tome smo pričali u oktobru, novembru mesecu prošle godine da pozovete nekoliko preduzeća koji su veliki u doprinosu za taj porez i da vidite našta liči njihova godina.
Da vidite da ste kao što sada mi vidimo omašili za tu fiskalnu formu za nekih 40%. Vama je možda sve ovo veoma zabavno, ali činjenica danas za 11 vakcina za decu nema vakcina za devet njih, da u Užicu postoji sedam stentova, da veliki broj lekova sa pozitivne liste nije na raspolaganju i činjenica je, kao što je moj kolega Milisavljević rekao, da danas za tretiranje najopakije bolesti, a to je rak, nema dovoljno aparata, niti dovoljno potrošnog materijala. Ministru je smešno. On se smeje. Pogledajte. Fokusirajte na tog čoveka. Njemu je smešno to što danas ljudi koji imaju rak, to ne želim nikome, nemaju reangens. Ako je to vama smešno, nama u DS to jednostavno nije smešno.

Da sam brz, o tome će proceniti građani, a što se tiče ovog budžeta, čujemo ponovo u ovoj debati oko zaduženja.
Nama je interesantno svaki put kada vidimo neku formu. Tada zatražimo izvor i dođemo do jedne partije i jednog čoveka. Kako se zove ministar koji je uveo nagradu za te stečajne upravnike? Mislim da on sedi u ovim klupama sada. Kako se zove ministar koji je doveo do toga da sada mora da se u rebalansu uvede 1,5 milijardi dodatnih sredstava za reciklere? Taj isti ministar finansija koji sedi u ovoj klupi koji je prošle godine, a mi smo o tome pričali, ukinuo sopstvene prihode, a da na rashodnoj strani nije predvideo novac za već ugovorene stvari, ugovore i kada je video da dolaze tužbe i da će biti plaćeni značajni penali onda je brže bolje našao za shodno da uzme dodatni prostor od 1,5 milijardi dinara. To se zove amaterizam. Ponosan sam na moj nadimak i na profesionalizam koji on karakteriše i kamo sreće da sam imao isti pristup poslu.

Očigledno da teško možete, hajde da kažem ni pet minuta da nas ne spomenete. Ako smo baš toliko beznačajni,  zašto  i ova sada priča DS i svi drugi. Zato što smo mi jedina opozicija ovom režimu. Ne jedina, ali jedina koja će uspeti kroz koji mesec, kroz koju godinu, kada tabloidizacija Srbije počne da jenjava, pokušaj da neko ko treba da se bavi izvršnom vlašću pretvori u tužilace u sudiju, da to pokaže kao neuspeli eksperiment.
Ovo je rebalans budžeta. Ja neću pričati o tome da je stranka ministra finansija dobila 0,89% u Zemunu, ili da je bila beznačajna u svim drugim izborima u Vojvodini, osim u Kovinu. Nije to tema.
Samo ću vas podsetiti na jednu stvar. Vi ste vlast. Ne krojimo mi budžet, vi ga krojite, i resorni ministar u ime cele Vlade je rekao da za ovaj budžet u potpunosti snosi odgovornost, samim tim snosi ga Vlada. Koje su činjenice? Šest meseci posle početka primene ovog budžeta imamo najveći rebalans u svetu. Najveći promašaj u prihodima u svetu.
Najveću razliku u svetu između usvojenog budžeta i onog koji ćemo imati usvojenog, ako imate većinu, verovatno ćete imati kroz koji dan. Nemamo mi naknadnu pamet, nego smo imali avansnu pamet, kada smo vam rekli da nećete uspeti da prikupite ove prihode, niste slušali i mi smo bili u našoj ulozi, a vaša je odgovornost.
Odgovornost za loše skrojen budžet, nije samo što u nekim redovima piše drugačija cifra, nego u sred godine, jer ima onih koji su prisutni u lokalnim samoupravama i to veoma dobro znaju.
Kada menjate budžet u sred godine, prekidate već pokrenute programe, postupke javne nabavke i ni sami ne znate kolike budžetske repove ćete ostaviti na mestima koje ste odjednom ispraznili.
Ispraznili ste sve što se tiče investicija, ovaj budžet je za otpuštanje, pet milijardi dinara više za otpuštanje, a tri milijarde manje za zapošljavanje. Ovo je budžet koji negira poljoprivredu i to od "aflatoksin" Vlade, ne iznenađuje. Ovo su činjenice, izvolite odgovarajte za činjenice, a za DS, hvala lepo, bićemo ovde, konstruktivna i beskompromisna opozicija, kao što sleduje demokratama.

Hvala vam.
Prvo, znate kako, pitanje mladosti treba da se uporedi sa kompetentnošću. Mi nismo rekli da to što ste predložili ministar pravde koji ima 28 godina je nužno loše, videćemo kakav će biti njegov učinak.
Što se tiče kupovina diploma, čini mi se da predsednik Republike trenutno ima dosta pitanja na koja treba da odgovori. To je bilo samo pitanje, da smo mi to predložili.
(Predsedavajuća: Molim vas gospodine Đeliću, ja se izvinjavam, molim vas.)
Što se tiče drugih stvari, vi ste Vlada, kažete da jedinstvo ovde, ja vidim da gospodin Čolaković, koji je ovde prisutan, je dao izjavu da želi da se razdvoji Ministarstvo finansija i privrede danas, da li je tako? Videćemo na šta će ličiti vaš rebalans.
Iznenadio sam se kad sam čuo da ste vi protiv strateškog partnerstva sa ruskim partnerima. Rekli ste da ne treba da NIS ima strateškog partnera. Da li ste ovde najavili promenu politike SNS i odustajanje od strateškog partnerstva sa Ruskom federacijom, a što se tiče ovog rebalansa?
Evo pošto je pitanje naknade pameti, želim da vam kažem da je vreme nulta kamatnih stopa u svetu pri kraju. U mesecima koji dolaze, kamate će ići na gore. Na gore, zato što će biti više, a Boga mi, to će biti gore i za nas. Zbog toga vam predlažem, ovo je konstruktivna stvar, da dobro proverite kao vladajuća koalicija da li je dobro premeren rizik povećanja kamata, recimo za 2% poena i kako ćemo raspravljati kroz koji mesec, ukoliko dođe do povećanja, jer ne mali deo našeg duga jeste u promenljivim kamatama, varijabilnim.
To je još veće pitanje i za budžet za 2014. godinu, o kome ćemo pričati i da ja već najavim danas da će to biti ključni problem. Rekli ste sa pravom da ne mogu više da se povećavaju poreske stope. Videćemo kako će ići sa borbom protiv sive ekonomije, koliko je to suva drenovina, koliko ljudi stvarno odbija da plaća. Ali biće veliko pitanje kako će se sklopiti taj budžet i ja vas upozoravam da pogledate veoma dobro šta će biti sa tim kamatama. Što se tiče DS…
(Predsedavajuća: A što se tiče vremena vama je…)

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Znate kako, u zvaničnom dokumentu koji ste nam dostavili kao Vlada, ne mi, nego vi kao Vlada, ste rekli da nameravate da prodate "Galeniku". To ste vi napisali, nismo mi. Znači, dogovorite se međusobno. Nisam ja rekao da nećete, da ne želite, nego očigledno da ide teško. Ali, da postoji želja da se to uradi, to piše u zvaničnim dokumentima Vlade. Da li najavljujete da se odustaje od privatizacije "Galenike"? Treba da se dogovorite ono što želite da uradite.
Ono što mi ovde možemo samo da kažemo, za kolegu koji komentariše i lični izgled, mislim da ima i boljih ljudi u Skupštini koji bi mogli da komentarišu moj.
Što se tiče Vrnjačke banje, očigledno kada izgubite izbore treba da se promene listinzi. O tome nismo pričali. Kada mi pobedimo na izborima izgleda da ne smemo da vršimo vlast, jel tako ? Na izborima mesne zajednice u Vrnjačkoj banji. Ali to nije tema danas. Tema danas je rebalans budžeta. Ovo je budžet koji ide na dole, koji i sam po sebi će se izuzetno teško izvršiti. Zbog toga relevantne institucije poput Fiskalnog saveta i MMF, pa evo i DS u njenoj ekspertizi kaže da postoji značajan rizik i na prihodnoj i na rashodnoj strani. Rashodna strana se može kompresovati a to formira obaveze koje nisu pokrivene.
Gospodine Babiću, zahvaljujem vam se na ogromnom komplimentu.
(Predsedavajuća: Molim vas, nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku.)
Dobro. zahvaljujem se onima koji su pokazali grafikon, koji je pokazao strmoglavo smanjenje spoljnog duga Srbije. Tada sam bio ministar finansija i zahvaljujem vas se zato što je to bila mogućnost koju smo iskoristili da smanjimo za 67% dug Republike Srbije i nije tačno da je to pokriveno privatizacijom. Najveća privatizacije u to vreme su bile Cementara i Duvanska industrija.
Tako da, hvala vam. Pčeli ste sa kritikom, ali hvala na veoma lepom komplimentu.