Da. Hvala vam.
Drago nam je što je vam je bilo lepo u avionu. Ne znam, čuli smo da avion danas nije mogao da poleti za Atinu. Da li je to zato što je star skoro kao naš proslavljeni teniser? Ne znam, ali nadamo se pošto mi nemamo ništa protiv tog aranžmana, shvatite našu diskusiju u svetlu želje, svesni činjenice da je potrebno naći rešenje za sva javna preduzeća, uključujući i JAT da je veoma bitno za sve naše građane da se saznaju činjenice.
Od vas drugi put, jer sam vas to molio i prethodni put kada ste bili ovde za neke druge zakone, da nas udostojite, zbog toga što kao narodni poslanici moramo da glasamo za ili protiv ovog budžeta, koji očigledno predviđa budžetska sredstva za taj projekat, da nam lepo dostavite taj ugovor. Da li ćete, gospodine ministre, udostojiti ne DS nego ovaj dom i što je mnogo bitnije sve građane RS ugovorom sa Etihadom? On nije privatna stvar. Ako tražite jedan dinar, a znam da to znate, iz kase državne, zajedničke, to ne može biti privatni aranžman. Imamo pravo da znamo sve o tom aranžmanu. Ako ima neka linija koja je poslovna tajna i to ćemo razumeti. Pitaćemo – zašto, ali u redu.
Zašto sve krijete? Zašto svaki vaš aranžman nekako nije dostupan javnosti? Ne znamo ništa. Ne znamo ništa ni o onom hotelu. Ne znamo zašto onaj aranžman sa Al Dahrom koji je trebao da bude pozitivan, gde su trebale da dođu investicije, a ne kredit i vi ste u pravu. Ovo malo, 265 miliona dolara, koliko je već predviđeno za navodnjavanje, jeste bilateralni kredit i verovatno je kamata 3 do 4% uobičajena stvar. Kažite nam zašto sporazum, ukoliko je tako najavljen, sa Al Dahrom je propao? Pitali smo vas isto na ovim razdelima kada kažete da je šturo, a nije šturo. Žao mi je što tu nije ministar privrede. Da li ukidate Sijepu ili ne ukidate tj. do kada uplaćujete podsticaje za zapošljavanje?
(Predsedavajući: Vreme.)
Samim tim, gospodine ministre, shvatite našu brigu u svetlu ozbiljnosti ove situacije. Ne pada nam na pamet da ovde vršimo neku polemiku, ali očekujemo konkretne odgovore od vas.

Moram da kažem da nisam u potpunosti zadovoljan sa odgovorima i hteo bih da pitam ministra oko ove sledeće stvari. Imamo informaciju da je na jučerašnjoj Vladi, a verujem da ste bili na Vladi, jedna od tačaka bila pod oznakom „poverljivo“ – dodeljivanje dela aerodroma „Nikola Tesla“ „Etihadu“. Da li je to tačno? Ako nije tačno, kažite da nije tačno, jer Vlada ne treba da radi tajno. Možda ima nekih razloga zašto mi ne možemo da znamo šta je u toj tački. Ne znam zašto, ali ne možete da krijete da ta tačka postoji ili ne postoji.
Da li je ta tačka bila na dnevnom redu i, ukoliko je bila, zašto postoji osnovanost da postoji poverljivost te tačke i, ako je moguće, kažite nam da li je moguće da posle „JAT Ervejz“, koji je preimenovan u „Er Srbija“, je odjedanput neko dobio 49%, a nije uložio ni prebijeni dinar u tu firmu, za sada, da sada neko bez ikakve investicije dobija i deo, ako hoćete monopoliste, par ekselans je do daljnjega za međunarodni transport, za glavni grad, postoji samo jedno mesto gde se može sleteti, a to je aerodrom „Nikola Tesla“? Da li je to tačno, ministre?

Gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, DS ne podržava ovaj amandman iz razloga što je on već usvojen u sličnoj formi u Sloveniji i dao je loše rezultate. U ovom momentu poslednja stvar koja treba mrtvom tržištu to je da se nanesu dodatni troškovi. Istina jeste da je pravo bitno. U ovoj Skupštini ima mnogo pravnika i mnogo advokata i tu nije ništa sporno. Međutim ovaj amandman je odlika ovog zakona, a to je bajka. Pričamo o tržištu nekretnina koje ne postoji, koje je prema nekim procenama palo između 40 i 80%. Istina jeste da kada dođe do velikih transakcija ugovorne strane unajmljuju i advokatske kancelarije, jer to je veoma obimna stvar. Možemo reći da tehnički je još bitnije da tu postoje ljudi koji poznaju građevinu itd.
Mislimo da je stručni ispit dobar korak u dobrom pravcu koji ako se usvoji ovaj amandman, koji mi ne podržavamo, bi doveo do povećanja troškova. U suštini, ljudi bi unajmljivali tuđe biografije ili kao što se uveliko radi poslednjih 15, 16 meseci zarad popunjavanja mesta u državnoj upravi, kupuju se diplome, pa će se napraviti koliko god hoćete lažnih diploma, lažnih fakulteta. To će se za čas posla uraditi. Imamo i ljude na najvišim državnim funkcijama koji su istu stvar uradili.
No, gospodine potpredsedniče Vlade, pravo pitanje za vas je – šta ćete uraditi ako uopšte postoji nešto? Ako bi trebalo da se posreduje to je da postoji neka materija. Da li ste gospodine potpredsedniče zvaničnu instrukciju Ministarstva finansija za sledeću godinu? Posle katastrofalnog rebalansa gde ste promašili brojke za milijardu evra i posle toga ukinuli i poslednji dinar za bilo kakvu građevinu, u zvaničnom uputstvu Ministarstva finansija ne postoji ni jedan jedini dinar za građevinu. Pričajte sa bilo kojim ozbiljnim čovekom koji se bavi građevinom, od velikih dugovanja firmi očekuju da dođe do masovnih otpuštanja. Tu je 120.000 ljudi koje ćete morati da dovedete i da dodate na vaših 130.000 koje ste već najavili.
Gospodine Ljajiću, da li vam je sve jasnije da u ovoj desničarskoj Vladi čiji je jedini recept da se oglubi sirotinja i da ukinu svake investicije, vama nema mesta. Na našoj listi ste obezbedili devet mandata od kojih zavisi ova većina. Možda je vreme da umesto da nam predlažete…

Završavam. Umesto da nam predlažete apsurdne zakone koji regulišu nepostojeću materiju, da se bavite materijom i da u ovom domu počnemo napokon da se bavimo urgentnim stvarima.
U Priboju FAP je samo prvi primer onoga što očekuje našu zemlju. Pozivamo vas gospodine potpredsedniče i sve poslaničke grupe da govorimo o ozbiljnim stvarima u ovom domu. Hvala.

Hvala gospodine potpredsedniče što ste pomenuli i ljude koji se bave ovom aktivnošću. Dobro je što se ne prihvata.
Znam da ćete me ubrzo prekinuti, ali mislim da je bitno da prekinemo sa bajkama. Već 10 dana polovni avion uzet na lizing, na teret građana Republike Srbije je vest, ali vest jeste to što jedini odgovor na one koji danas brane sopstvenu decu na pruzi, jeste predlog poslaničke grupe SNS za sledeću sednicu, a to je, pročitajte, da se sedenje na pruzi proglasi krivičnim delom. To je poruka ove poslaničke grupe SNS, da oni koji brane svoju egzistenciju su kriminalci.

Mi ne možemo podržati, po istoj logici koju smo i malopre izrazili i ovaj amandman, iz razloga što se ovde pozivaju posrednici da rade profesionalno sopstveni posao. Naravno, da ako je potreba da se dođe do neke pravne interpretacije treba angažovati pravnika, ali ima mnogo drugih problema. Ako postoji bilo kakva sumnja u kvalitet građevine, ako postoji bilo kakva druga sumnja u jednom drugom delu tog procesa, jednostavno, posrednik mora uraditi ono što nalaže njegova profesija.
Ali, gospodine potpredsedniče, moram učtivo da vas pitam po drugi put, predstavljajući ovaj zakon i danas na raspravi o amandmanima, niste nam rekli ni reč o kontekstu. Da li biste udovoljili našoj ne znatiželji, nego potrebi da znamo kakvo je stanje na tržištu nepokretnosti? Koliko je agencija zatvoreno u proteklih godinu dana? Koliko je stanova, kuća, drugih nekretnina, prodato, kupljeno? Da li je tačno ono što kažu profesionalci iz ove struke da je promet pao između 4o% i 80% ove godine, u poređenju sa prethodnom u zavisnosti od mesta i kvaliteta nekretnine? Da li možete da nam kažete bar reč, gospodine potpredsedniče, šta planirate da uradite da se sad situacija promeni? Koliko ćete se izboriti za budžet za izgradnju, pošto nekretnine, znamo dobro da postoji sekundarna prodaja i kupovina. Mi želimo da nam kažete nekoliko stvari o realnom životu.
Gospodine Đeliću, nije vreme za poslanička pitanja, molim vas da se držite amandmana. Hvala.

Mislim da je ovo izlaganje zapravo dokazalo zašto je ovaj amandman nepotreban. Upravo na samom kraju izlaganja ste i sami rekli da stranka u postupku će uraditi to. Velika je razlika između činjenice da kada neko ko kupuje ili prodaje će tražiti zaštitu sopstvenih interesa na razne načine. Ali, ovaj amandman zapravo u nekoj blažoj varijanti traži od samog posrednika da to uradi. Problem je u tome što se to onda donosi kao neka forma zakonske obaveze i možemo očekivati i parnice od stranke u postupku ukoliko posrednik ne uradi ono što sama stranka treba u postupku da uradi da bi zaštitila svoj postupak. Znači, ne treba opteretiti više nego što je potrebno određenu profesiju.
Ali, po treći put, najučtivije molim potpredsednika Vlade da nam da malo kontekst za ovaj zakon. Nije to samo za poslanička pitanja, gospođo predsedavajuća, mi razgovaramo o zakonima ne da bi raspravljali o nekim bajkovitim i praznim stvarima, govorimo o ključnoj struci, govorimo o veoma ključnom sektoru. Mi želimo kao poslanici da nam potpredsednik Vlade da kontekst u kome se želi sprovoditi ovaj zakon. Mislim, da ne izlazimo uopšte iz teme.

Hvala.
Mi želimo samo da podržimo ovaj amandman LDP iz razloga što znamo da se ovaj zakon priprema već više od tri godine. On je nov i vi ste u uvodnom izlaganju i rekli da je to prethodna Vlada pripremila kao predlog. Mnogo se na tome radilo.
U suštini, podzakonski akti treba na pripreme primenu zakona i zbog toga mi ne kritikujemo činjenicu da ste, kao što ste i vi rekli, gospodine potpredsedniče, predvideli realni rok za početak primene celog zakona, jer ne treba reći da jedna promena će se desiti preko noći ukoliko je potrebno da se pripremi ovo što ste vi pomenuli.
Milimo da je veoma bitno da bar u ovom domenu koji ništa ne košta, samo trud vaših službenika, da se potrude da pokažu ovom tržištu u kom pravcu stvari idu, to ništa ne košta, a kao što je koleginica pomenula, neke procene koje danas tvrdoglavo odbijate da nam date, po četvrti put vas najučtivije molim da nam kažete koliko je bilo zapravo tržište ove godine, ako ste uspeli…
(Predsedavajuća: Gospodine Đeliću, opet moram da vas upozorim i upozoravaću vas dok god…)
Dobro, znam, ali izvinite, moja koleginica je pomenula cifre od pre nekoliko godina.
(Predsedavajuća: Ne, samo malo gospodine Đeliću, moram da vas podsetim na odredbe Poslovnika. Dakle, možemo da govorimo samo o tački dnevnog reda.
Ja samo o tome i pričam.
(Predsedavajuća: Dakle, nemojte da uporno postavljate pitanja koja zaista nemaju veze sa tačkom dnevnog reda.)
Ja upravo postavljam pravo pitanje, a to je da ne postoji nikakvog prometa koji ovaj zakon treba da reguliše i ja mislim zdravorazumski, mislim da će građani republike Srbije to apsolutno dobro shvatiti, naročito oni koji pokušavaju da prodaju neku nekretninu, a još više neki koji pokušavaju da je kupe.
Izvinite, legitimno je pitanje, zašto danas nema uopšte aktivnosti na tržištu koje ovde pokušavamo da regulišemo?
Nije normalno da predsednik Vlade ne kaže ni jednu jedinu reč o materiji koju ovaj zakon treba da reguliše. Ovi ljudi, danas pričamo o tome da se pokušavaju napraviti dodatni uslovi, a znamo da realnost, to je ono što vam kažu ovi koji su predmet regulisanja ovog zakona, kažu da nemaju nikakvog posla i zbog toga je apsolutno legitimno da uđemo u dijalog i da se pitamo zašto se to dešava, zašto u zvaničnom dopisu Ministarstva finansija, da vam dam taj dokument, se kaže da je pao u domenu izgradnje 40, 50% ukupno i da u budžetu za sledeću godinu nije predviđeno ništa.
Želimo da nam predsednik Vlade kaže bar nešto o tome da li će ljudi koji se bave posredovanjem u tržištu nekretnina uopšte imati posla u mesecima i godinama koje dolaze.

Mi bi hteli da podržimo amandman koji je predložila Demokratska stranka Srbije, iz razloga što nije ovde samo pitanje trgovine, ovde je i te kako pitanje ekonomije, pa bih i oko ovog zakona zamolio da nam se kaže kakvo je stanje u namenskoj industriji. Čujemo da je „14. oktobar“ u Kruševcu, da ne govorim o mnogobrojnim drugim fabrikama iz domena namenske industrije, da izvoza zapravo ima sve manje, da ne bude da još bolje regulišemo jednu granu koja je posle teškoća u poslednjih deset godina, poslednjih četiri-pet godina povećao izvoz sa 70 na 250 miliona dolara, ali čujemo da taj izvoz opada.
Gospodine potpredsedniče, da li bi nas udostojili sa cifrom dosadašnjeg izvoza namenske industrije ove godine?

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
O tome smo pričali i u načelu. Imamo komisiju koja je iz raznoraznih razloga, u 16 odluka u 12 slučajeva sud ih je oborio. Zašto u ovom momentu telu koje je proteklih godina, jer ovo je sve dosta nova materija za našu zemlju, pokazalo da u većini slučajeva ne pogađa u metu, zašto im danas dati veću ingerenciju? To je nelogično.
Pozivam vas da prihvatite amandman koji je jedan veliki broj poslanika ovde predložio. Nije došlo vreme da uvedemo baš svaki anglosaksonski koncept u naš pravni poredak. Jednostavno, već deset godina imamo neke konsultante iz neke zemlje EU, a neretko iz SAD, koji dolaze i pokušavaju da uvedu u naš sistem neke načine postupanja i neke načine deljenja pravde i odluke državne administracije koji su možda deo njihove tradicije.
Jasno je da je Zakon EU jedna mešavina kontinentalnog i anglosaksonskog. Oni sami imaju veliki problem da se izbore. Neretko se anglosaksonski principi pokazuju kao efikasniji. To nije sporno. Evo jedan. Jedan ovde kaže veoma naizgled zdravorazumski – pa dobro, ako stranka u postupku kaže da je spremna da preduzme mere koje će po proceni komisije dovesti do uklanjanja onoga što je povreda konkurencije, zašto to ne prihvatiti? Naravno da to tako izgleda, ali u ovom momentu vidimo da je one odluke koje je sama komisija donosila u većini slučajeva sud oborio.
U ovom momentu je sigurno da ovakav član koji predlažete ne može biti prihvaćen. Pogledajte postupak koji ovde predlažete. U ovom postupku potencijalno oštećena strana, koja može biti oštećena ukoliko komisija prihvati predlog koji daje onaj ko je osumnjičen da zloupotrebljava pravila konkurencije, ona može da da primedbu, može da se obrati komisiji, ali u ovom postupku nema ničeg jasnog šta se sa tim dešava. Ne vidi se na koji način će se te primedbe izložiti. Ne vidi se na koji način će komisija po tim primedbama postupiti.
Jednostavno, daje se suvereno pravo komisiji koja je promašivala metu proteklih nekoliko godina da se dogovori sa onim kojeg je upravo osumnjičila da krši pravila konkurencije. Nije momenat za ovo. Možda kroz koju godinu, kada se budu testirale njene odluke tamo gde je mesto, na sudovima, pokaže da pogađa metu, da je uspostavila dovoljnu doktrinu i onda će možda biti vreme da se jedna ovakva mogućnost uvede.
Gospodine potpredsedniče, mislimo da je ovaj amandman u vašem interesu. Zamislite šta će se desiti kroz nekoliko meseci, godina, kada po prvi put komisija prihvati nečiji predlog. Nemojte se iznenaditi ukoliko oštećena strana kaže da je po sredi neki netransparentan dogovor, da se tu nešto dešavalo ispod žita, da se ne vidi na koji način je komisija razmotrila primedbe koje je oštećena strana uvela u ovu proceduru, a mi ovde u parlamentu postavljamo vama ili onome ko vas bude do tada nasledio veoma ozbiljna pitanja. Jer, sasvim sigurno prava konkurencija postaje izuzetno bitna stvar. Ovde se radi o značajnim sredstvima, o velikim ekonomskim stvarima, o moći, o novcu.
Zbog toga je veoma bitno da prvo, po postojećoj proceduri koja je bila dovoljno dobra za EU pre par godina, jer ovaj zakon pa i njegove promene su dobile zeleno svetlo EU, ne bojte se ništa. Znam da ste se uplašili pre neki dan od jedne rečenice u izveštaju komisije oko cigareta iz Hrvatske. Zbog toga smo dali sve, a nismo ništa dobili.
Uveravam vas, ima mnogo ozbiljnijih problema u izveštaju Evropske komisije. Mi smo ga svi čitali, od odredaba u domenu bezbednosti, pa sve do pitanja intelektualne svojine. Ima mnogo posla. Ovo nije prioritet. Zbog toga je i u vašem interesu prihvatite ovaj amandman. On je dobronameran i gledaćemo zajedno kako ide praksa Komisije za zaštitu konkurencije. Ukoliko vidimo da ona ima doktrinu, da sve te stvari koje su korisne u ovim izmenama i dopunama zakona, npr. da i u njenim redovima ima i stručnjake iz drugih bitnih oblasti, da kvalitet odluka prvo bude unapređen, pa onda kada vidimo da je sve u redu, onda možemo da im damo više vlasti. Nije došlo vreme za to. Hvala vam.

Potpredsedniče, sada sam već zabrinut. Argument koji ste nam sada dali, to je da je bio loš odabir ljudi. Valjda moramo da gradimo institucije i procedure koje trebaju da obezbede da eventualna kadrovska greška ne dovodi do velikih problema. Vi upravo predlažete ovim članom da se uvede mnogo veći rizik ukoliko neka većina ovde izabere pogrešne ljude. Mi se slažemo onda, gospodine potpredsedniče. Dali ste još bolje argumente od mene da prihvatite naš amandman.
Jednostavno, mi moramo da uvedemo ono što je korisno u datom momentu u pravni poredak Republike Srbije. Zabrinuti smo zato što vidimo, u nekoliko slučajeva već sada, da dijalog sa EU je da se ništa ne radi sve do onog momenta dok oni ne ispostave ultimatum i onda mora sve da se prihvati.
Da, bio sam zadužen za evropske integracije u momentu kada je prethodni zakon dobio zeleno svetlo. I da, tada je postojala i ta ista direktiva o kojoj vi pričate. Pa, šta smo rekli EU? Ono što sam, evo, pred narodnim poslanicima i našim građanima danas rekao. Taman to, Republika Srbija ima pravnu tradiciju koja je kontinentalna, pre svega Nemačka, delimično Francuska, kao sve druge zemlje članice EU, određeni instituti anglosaksonskog tipa su progresivno uvedeni i u evropsko pravo, a samim tim i u pravo određenih zemalja EU.
Veoma dobro znate da ni tu ne postoji jednoznačnost. Veoma svi mi dobro znamo da postoji malo, da vam kažem, rulet u zavisnosti koji konsultant vam bude poslat, a taj rulet dolazi od toga ko je pobedio na nekom tenderu da bude konsultant za određenu stvar. Pa, ne možemo mi da dozvolimo da nam od toga zavisi način na koji se određuje veoma bitna stvar u domenu zaštiti konkurencije. Zbog toga, gospodine Ljajući, upravo ste brilijantno potvrdili zašto morate da prihvatite ovaj amandman, na tome sam vam zahvalan.

Gospodine potpredsedniče, pre neki dan je bilo priče ovde da smo mi loše pregovarali SSP, i to oko odredbe o prodaji poljoprivrednog zemljišta. Da podsetim, kao što ste i vi rekli, gospodine potpredsedniče, pregovori traju pa traju i ja sam zatekao tu odredbu koja je već bila ispregovarana od strane gospođe Dulić-Marković iz G-17 plus, sada URS, i tu ništa nisam mogao da promenim. Međutim, mi nismo pristali na SSP dok nismo dobili neki ustupak. Ustupak jeste bilo 180 hiljada tona kvote šećera, ustupak jeste bio 80 hiljada tona „bejbi bifa“ i novitet za nas, koji je ipak dao neki mali ali ipak zamajac – kvota za izvoz rečne ribe i vina. To jeste činjenica.
Ja ne mogu da ne složim na tehničkom nivou. Vi ste sve dobro rekli. Tačno je da to tako ide. Ali, istina je da se zbog toga što vas je bilo strah da će se naći jedna rečenica u izveštaju koji danas treba da bude publikovan, da ste pristali da date najveći ustupak a da zauzvrat niste ništa konkretno dobili. To je činjenica. Jeste da svi mi želimo u EU, ali mislim da se sada vidi malo bolje ko tu korektno i dobro pregovara, a ko nešto slabije pregovara, čini mi se.
Zbog toga ja, kada smo stigli već do toga, apelujem na vas i na Vladu Republike Srbije da ne prihvata okvir sve dok nešto ne dobijemo. Ne možete stalno da dajete a da ništa ne dobijate.
Ja ne bih sada o pregovorima i o pitanju Kosova. Ali, čini mi se da se tu sve više vidi da je neko davao manje a dobijao više, a da neko daje mnogo a ne dobije skoro ništa. Prema tome, moj apel, ne u ime DS nego u ime naše države, jeste da se ne prihvata okvir dok se ne dobije nešto zauzvrat. Ovo je bitna stvar. Predsednik Vlade je bio u Vranju pre dve nedelje i čvrsto je obećao ljudima na jugu Srbije da će se nešto dobiti.
(Predsednik: Vreme.)
Duvanska industrija, to je jug, Vranje, Niš, to nije samo duvanska industrija koja proizvodi cigarete, to su i naši poljoprivrednici koji proizvode duvanske listove.
Čini mi se da ste napravili grešku i molim vas da ne prihvatate okvir sve dok ne dobijemo nešto zauzvrat. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani potpredsedniče, pozdravljam i vaše saradnice, neki su bili i moji, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, danas imamo na dnevnom redu veoma različite zakone, ali istina jeste, kao što smo i prošle nedelje iz DS rekli, da nam se čini da ovi zakoni tretiraju samo epifenomene, pokušavaju da regulišu domene gde nema nikakve ekonomske aktivnosti, poput prometa nekretnina, ili pak gde je situacija svakog dana mnogo teža, da li se radi o trgovini ili pak o našoj namenskoj industriji.
Ipak, moram da počnem sa onim što je vest dana, a vest dana jeste, i ona će dugo biti sa nama, da ova Vlada počinje pregovore sa EU kapitulacijom, tj. na bitnom koraku gde je bilo moguće napraviti dobitak, zato što je sa naše strane bilo pravo, tj. međunarodno sankcionisani i međunarodni ugovori poput CEFT-e ili pak Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Nedvosmisleno pod velikim pritiskom, ali i mi smo takav pritisak imali, Vlada je popustila i prihvatila da hrvatske cigarete budu i dalje uvežene po CEFT-a uslovima, a ne pod uslovima koji su ono što primenjujem prema EU, a da zauzvrat čujemo potpredsednika koji kaže da ne znamo da li ćemo išta dobiti. Čak je rekao, i ja sam mu zahvalan na iskrenosti, rekao je – evo nas sada u najgoroj mogućoj poziciji. To je istina. Ovim metodom pregovaranja od novembra meseca prošle godine do oktobra meseca ove godine, hvala vam na priznanju, doveli ste nas u najgoru moguću poziciju.
Mi se nadamo, jer DS naravno želi Srbiju u EU, ali želimo isto da iskoristimo svake pogodnosti koje taj put nama može obezbediti. Zbog toga ponavljam – naš stav je da niste morali danas da odlučite i da pišete ono pismo, a da ništa ne dobijete zauzvrat. Pa šta ako bi imali jednu negativnu rečenicu u izveštaju? Zar nismo bili svedoci, a mi smo bili izvor tih informacija, da je Hrvatska skoro svake godine imala u njenom izveštaju u pristupanju EU rečenicu koja je govorila ružno o njihovom tretmanu naših proizvođača cigareta i njihovom kršenju odredaba CEFT? Da, gospodine potpredsedniče, činjenica je da nisu čak poštovali ni odluke sopstvene antimonopolske komisije. Da li im je to smetalo da danas dobiju još jednu pobedu?
Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, da vam prikažem kako ide dinamika našeg regiona. Dana 10. oktobra Hrvatska vlada je odlučila da u poslednji krug privatizacije „Croatia osiguranje“ ulazi ko? „Adris“, tj. „Holding“ koji drži i „TDR“ i „PCD“. Koga su eliminisali? Triglav. Pod kojim razlozima? Neka oni pričaju o tome. Koji su uslovi koje daje „Adris“? Oni su slabiji od Poljaka što se tiče cene za deonice od 43% paketa, ali su značajniji u domenu dokapitalizacije. Koliko nude za dokapitalizaciju? Taman onoliko koliko im je ova današnja odluka obezbedila – nekih stotinak miliona evra. Taman smo im obezbedili da, i tu pogledajte kako Hrvatska vodi svoju politiku, hrvatska firma, koja vidi da je duvanska industrija na izdisaju, postepeno prebacuje ta sredstva, iskorišćava sve mogućnosti i pogodnosti i ulaže u nešto što je, naravno, nacionalno i te kako bitno, a to je sektor osiguranja.
Danas nisam rekao, zato što za to nemamo ni pravo, niti treba tako da vodimo stvari, ništa ružno, naprotiv, veliki kompliment Hrvatskoj. Samo da ne budem u ovoj sali kada nas oni koji vode „Dunav osiguranje“ dovedu u dodatnu poziciju i kada dođemo do prodaje brže bolje našeg lidera u osiguranju. Hajde, čik pogodite ko će se pojaviti kao najpotentniji kupac za naše osiguravajuće društvo?
Zato obraćam se režimu danas, atmosfera građanskog rata, bitka protiv svakoga ko privređuje u našoj zemlji ima i te kako ogromnu cenu, mi je danas vidimo. Nema bitnije firme i preduzeća u Srbiji iz domena agrarnog biznisa koji nije pod opsadom policije ili pod opsadom raznih provera. Da li mislite da naši susedi Hrvatska ili Mađarska se ponašaju na takav način. Ako je neko prekršio nešto mora da odgovara po zakonu da plati kaznu, ali njima ne pada na pamet da urušavaju sve njihove potencijale i da jednostavno serviraju tržište na tacnu.
To je ono što je bitno i gospodine potpredsedniče, kao što sam malopre apelovao na vas da ne prihvatite okvir o pregovaranju, ne možete da nam se vratite ovde i slavodobitno, lično ću i svi iz DS će vas pozdraviti, da pokažete da ste dobili malo više od crkavice od hiljadu tona dodatne kvote za izvoz šećera. Dobro znate, i sami ste to rekli jutros, da moramo da dobijemo bar 34.000 tona, jer to je ono što smo i onako izvozili u Hrvatsku. To je bila ta siva zona koju su oni iskorišćavali zato što su imali kvotu koja je bila povoljnija od naše. To je ono što očekujemo od vas. Nemojte molim vas da nam se vraćate pre toga. Imate našu podršku za to.
Niste rekli još jednu stvar, a to su odnosi u regionu. Nismo mi jednini ovde u pregovorima. Ovo su isti pregovori koje EU ima i sa BiH i svim drugim članicama CEFTA. Gde je bio tada zajednički front da se odbrani zajedništvo. Čak ste rekli da je većina njih pristala na ono na šta mi nismo pristali. To je realni odnos u kom pravcu i ko ima podršku u ovom momentu u našem regionu.
Druga stvar, gospodine potpredsedniče, sada govorim o Zakonu o zaštiti konkurencije. Kada smo već sada nacrtali malo tu dinamiku nećete ni na koji način demantovati ako vam kažem da je u ovom momentu, tu su kolege iz Komisije za zaštitu konkurencije, da je najveći predmet u ovom momentu blizu odlučivanja da li može hrvatski „Agrokor“ da se spoji sa budućim hrvatskim „Merkatorom“.
Zbog toga vas molim da ne bi sutra imali dodatne rasprave da prihvatite amandman DS i da nam ne kažete da je to neki princip EU. Jeste, ali mi još uvek nismo ušli u nju i nema nikakvog razloga da kopiramo u potpunosti neke elemente direktive koje još nisu došle ni na dnevni red za pregovore u EU, a to je da omogućite da eventualno „Agrokor“ izađe sa svojom ponudom i kaže – ovo mi vama nudimo, da vi nama date odobrenje za spajanjem na najvećem tržištu na Balkanu, a ono je srpsko. Onda da se pojavi još jedan veliki takmac od 30% i moj kolega iz DS je govorio o DIS, a ima i drugih trgovinskih srpskih lanaca.
Možda nije najpametnije u ovom momentu za nas. Ovde ne ulazim u ingerencije nezavisne Komisije za zaštitu konkurencije, ali istina je ako je 12 od 16 njihovih bitnih odluka oboreno na sudu da ovo nije momenat. Imajući u vidu veoma osetljive odluke koje nas očekuju i koje će i te kako imati efekta na budućnost srpske poljoprivrede i generalno našeg agrobiznisa, da mogu da se dogovore iza zatvorenih vrata, a da ne postoji nikakav drugi način da se o tome raspravlja.
Molim vas, potpredsedniče da će to biti i vama u korist. Prihvatite naš amandman i nemojte još davati prevelike ingerencije bez ikakve kontrole bilo koga, komisiji kada treba da odluči o strukturi budućih veoma bitnih sektora naše ekonomije.
Potpredsedniče, molimo vas da prihvatite naš amandman. Da što se tiče finansija komisije. Rekli ste tokom vašeg prethodnog izlaganja tj. kada ste predstavljali u načelu da nije dobro to što eto komisija kada pogreši mora da vrati i glavnicu one kazne koju je naplatila, a mora da plati i kamatu. Hajde, lepo da tu kamatu obezbedimo iz budžeta.
Gde je onda dodatni podsticaj komisiji da odlučuje kako treba? Da vam dam jednu ideju. Jeste bio problem za komisiju kada ona nema u svom budžetu i mora da plati i ako plati nema za svoje funkcionisanje. Nismo mi ne informisani. Znamo kako to ide. Mi smo predložili ovaj zakon.
Neka bude transfer iz budžeta ali mora da se zna u budžetskom razdelu komisije kakav je njen učinak. Ne može ona da prebacuje teret njenih grešaka na generalni budžet. Zamislite kako bi to bilo kada bi svaki organ tako poslovao kada bi tako radio. Hajde sve što je dobro za nas, to znači ove nadoknade i druge stvari koje idu, a onda neka idu sve greške u zajednički kazan. To je srž našeg amandmana. To je malo više od tehnike. To su podsticaji za komisiju da pazi kako odlučuje i da radi u skladu sa zakonom.
Moram da vam kažem da nam je žao zbog toga što niste predložili izmene pa samim tim mi nismo mogli da predložimo ni amandmane u domenu koji bi omogućio da se ingerencije koje Komisija za zaštitu konkurencije ima prošire i na finansijski sektor. Demokratska stranka je predložila odgovarajuća zakonska rešenja. Mi bi voleli da i druge političke partije prisutne to podrže, jer one su u interesu naših građana, a ni na koji način neće ugroziti funkcionisanje našeg finansijskog sektora.
Ponavljam, kada EU, tj. komisija kazni banke zato što imaju antimonopolsko ponašanje i ne znam da li ste to vi pratili, ima ga svakih pet, šest godina, kazne austrijske banke druge banke. Taj sektor je podložan dogovorima naročito u domenu tarifa, u domenu onoga što su usluge. Zbog toga samo podsećam da nije Evropska centralna banka ta koja istovremeno nadzire, reguliše banke, ta koja odlučuje da li ima monopola ili ne. To naravno radi komesar zadužen za zaštitu konkurencije u EU.
Naš predlog je i nadam se da ćete u nekom predstojećem periodu i DS će vam u tom domenu pomoći i našim predlozima napokon prekinuti čini mi se malo previše komforni odnos između NBS i udruženja banaka i poslovnih banaka u našoj zemlji. Jednostavno vreme je za to.
Što se tiče Zakona o posredovanju i prometu zakupa nepokretnosti. Mi nemamo ništa protiv ovog zakona samo da kažemo da i oni koji se bave ovim poslom veoma dobro znaju da posla nema, a oni koji ga imaju uglavnom ga rade oni koji nisu i neće biti regulisani, pre svega advokati, javno beležništvo koje još nije uspostavljeno. Zbog toga je veoma bitno da postoje sankcije za one koji neće raditi u skladu sa ovim zakonom. Ovde ste predvideli da oni koji se trude, potpišu ugovor, prate zakon i tu ima dobrih rešenja kao što ste i rekli, zahvalan sam na tome da je to prethodna Vlada predložila, u suštini su predviđene samo sankcije za one koji poštuju zakon, a ne vidimo sankcije za one koji rade mimo ovog zakona, tj. nisu u ovom sistemu, nema ih na internetu, a ipak posreduju. Ukoliko oni prevare naše građane za njih nema sankcija. To bi trebalo predvideti.
U svakom slučaju oko ovog domena, ono što mi očekujemo od Vlade, to nije da nam daje tekst koji reguliše ništa, jer trenutno prometa nema. Predložite u budžetu za 2014. godinu da bude bar nešto novca za socijalno stanovanje. Imam tu čast da sam bio, ako hoćete kreator mere ukidanja poreza na kupovinu prvog stana. Uzgred budi rečeno, danas sam naročito ponosan što sam član DS. Naročito ponosan što sam ministar finansija bio u Vladi Zorana Đinđića, jer je trebalo 12 godina da čujemo bivše radikale da priznaju da je on i da se ta Vlada trudila da ojača našu duvansku industriju. Da, to je istina.
Ponosan sam što sam bio ministar finansija koji je predložio Skupštini Republike Srbije Zakon o akcizama koji je bio prosrpski i koji je bio veliki problem za hrvatske proizvođače i za sve druge. To je bilo moguće, to je bilo zakonito i zbog toga, ako danas imate učešće od 8%, verujte, pitajte njih, to je pre svega što smo vodili na taj način. Nije bio momenat, a pritisci su bili strahoviti da damo naše tržište i tada na tacnu. Mi to nismo prihvatili jer DIN i DIV, Vranje, Niš su bili na kolenima. Kroz taj zakon, kroz Zakon o duvanu koji je napravio jedan sistem za otkup od naših proizvođača i mnoge druge stvari kao što su hologramske akcizne markice.
Pritisak koji sam i lično i Vlada vršili prema drugim proizvođačima da se prekine sa onom praksom prodaje u Švajcarskoj tzv. tranzitne robe koja je išla bez akcizne markice i preplavila naše tržište. To je sve radio Zoran Đinđić. To sam radio ja u njegovo ime. Na to sam ponosan. Dvanaest godina kasnije milo mi je da i u ovoj sali više nikome ne pada na pamet da kalja njegovo delo i ono što je uradio i u tom domenu. Sećamo se šta je tu rečeno. Tako smo napravili sistem i tako smo 2003. godine uspeli veoma uspešno i bez trunke sumnje u validnost postupka da privatizujemo i Niš i Vranje, broj jedan u svetu, broj dva u svetu i posle je sledeća Vlada bila u stanju da privuče i broj tri iz Japana i jednog domaćeg proizvođača.
To je ono što smo uradili i žao mi je što niste nastavili tim putem da štitite ovom odlukom koja je Twitter-om u 23.00 časova procurila iz Evropske komisije kao da se nešto sramno radi, a ne radi, zbog vašeg straha da postoji jedna negativna rečenica u jednom izveštaju, a kažete da sigurno počinjemo pregovore.
Ako vas je strah te jedne rečenice da zbog toga nećemo početi pregovore, sa razlogom vas je strah kako ćete dalje voditi ove pregovore.
Što se tiče Zakona o elektronskoj trgovini, gospodine potpredsedniče, ja ovde ne želim vas da prozivam, ali čini mi se da sa pravom možemo da vas pitamo kakav smisao ima predlaganje ovakvog zakona i ja se neću vraćati na detalje o kojima sam pričao u uvodnom izlaganju kada se spremate, a to je rekao ministar finansija, da povećate PDV na hardver, softver i na softver koji je proizveden kod nas i koji se prodaje kod nas i na sve periferne uređaje. Zar je to momenat sada kada su slabi budžeti za prosvetu, da se diže PDV? Niste mi odgovorili na pitanje, da li kao šef stranke socijaldemokratske orijentacije, članica internacionale kao demokratske stranke, možete danas da mi potvrdite da nećete glasati za povećanje niže stope PDV sa 8% na 10% i prebacivanje onih roba koje su na stopi od 8% na 20%, jer to nijedna SDP u Evropi ne radi.
Bez vas, gospodine Ljajiću, ova Vlada više nema većinu. Bez vas, koji ste bili na našoj listi, ona nema mogućnost da dodatno oglobi najsiromašnije ili da ugrozi ekonomiju znanja.
Mi računamo na vas, uzdamo se u vaše socijaldemokratske principe, vi to možete, a pravo da vam kažem, i morate i da na taj način se nađu neki drugi načini, da se uštedi, da kažete na taj način nećemo kanal, ne treba nam železnička pruga od Loznice do Valjeva, možda ćete to da objasnite kolegama iz Rusije a možemo sve to da uradimo na jedan mnogo bolji način.
Što se tiče ostatka ovog paketa, želim samo da kažem, što se tiče ugovora i rada koji imamo u domenu namenske industrije, ovo je jedna grana koju je DS, a to je čak i prvi potpredsednik priznao, podigla sa 70.000.000 dolara godišnjeg izvoza namenske industrije Srbije, mi smo se od 2009. do 2011. godine nalazili na razini od 250.000.000 dolara.
To je specifična industrija, gde su svi kapaciteti upotrebljeni i čujemo da „Krušik“ u Valjevu je već otpustio nekoliko stotina ljudi, da će uskoro postojati ozbiljan rizik za budućnost te fabrike.
Želeo bih da čujem od vas šta Vlada, jer ste njen potpredsednik, bavite se spoljnom trgovinom i SDPR je pod vama i molim vas da nam kažete šta predviđate da uradite, da nastavimo da izvozimo kao što je to bio slučaj sa DS, 250.000.000 dolara ili više, a mi vam na tome čestitali, namenske robe.
Napokon, i o tome smo i vi i ja govorili i bilateralno, dobro je što se ovo ratifikuje sa Marokom, nije dobro što je razmena tako niska, nije dobro što planom koji je jedna od retkih naših firmi tamo radila, gradila deo auto-puta između Rabata i Maroka, a znate da sam ja član jedne savetodavne grupe, tranzicija do tranzicije Evropske banke za obnovu i razvoj i imao sam prilike, jer ideja je da ovi iz Istočne Evrope pomognu onima iz tzv. „arapskog proleća“ da sprovode reforme, a bio sam u Kazablanci i očigledno je da očekuju više od Srbije.
Ne znam zašto uvozimo mnogo više sardina iz Tajlanda, nego iz Maroka, zašto uvozimo mnogo više agruma iz nekih drugih zemalja, a ne Maroka, a ima mogućnosti da oni ponude i više nama.
Ukazujem vam na mogućnosti koje je Turska, a znate vrlo dobro, iskoristila da uveže, ono što je proizvodnja veštačkog đubriva i građevinsku operativu, i ja znam da vi to vrlo dobro znate, ali želim da naša nacija to zna, da budemo uvedeni u veliki proces investicija OCP, svetskog lidera u domenu fosfata, a da mi zauzvrat dobijemo posao za našu građevinsku industriju i da dobijemo mnogo jeftinije sirovine za našu poljoprivredu.
To je moguće, gospodine Ljajiću, tu mi vas čekamo, očekujemo vas kao socijaldemokrata koji neće glasati za povećanje niže stope PDV, od vas očekujemo da date predloge za preživljavanje trgovine, da onemogućite da budemo stvarno poligon za regionalne interese, a da na svakom koraku dajemo ovu belu zastavicu kapitulacije. Hvala.

Gospodine Ljajiću, mogu da shvatim zašto nećete da mi odgovorite, a niste mi odgovorili da li ćete podržati, jer bez vas ovaj režim nema većinu. Očigledno je sigurno da će se povećati PDV sa 8% na 10%.
Ja sam, da kažem, veoma zabrinut jer ako je ministar finansija rekao da se povećava PDV na jedno dobro kao što je informatika, a čujem potpredsednika Vlade koji kaže da ništa nije odlučeno, to tek pokazuje u kom stanju je ova Vlada. Sada bolje razumem zašto ni ministar privrede nije našao za shodno da dođe na tu sednicu.
Mi znamo da vi ne znate šta treba da se uradi u Vladi, mi to znamo, međutim, problem je u tome što to nije samo vaš problem, to je problem cele naše nacije. Tako da, ako bi mogli da mi odgovorite da li ćete kao socijaldemokrata glasati, a vi imate moć da se to ne desi, za povećanje PDV niže stope sa 8 na 10%, to bi bilo čini mi se jedan važan iskorak za našu zemlju, ne samo za vašu partiju, koja bi tako dodatno ojačala svoja socijaldemokratska opredeljenja i mislim da bi vi bili pozdravljeni na sledećoj sednici internacionalom na pravi način, velikim aplauzom i mi bi to organizovali. Verujte, i to ne na pravi način, jer znamo da vam nije lako, mi znamo da vam nije lako, a sa druge strane vi to možete, tako da uradite to, gospodine Ljajiću, potvrdite da nećete podržati povećanje stope sa 8 na 10%. Vi to možete i tako ćete naterati one koji stvarno vode te finansije, znam vi to ne vodite, da nađu neko drugačije rešenje, da se nađu uštede tamo gde im je mesto, da se odustane od suludih projekata.
To bi bilo pravo rešenje, a za sve ovo drugo očekujemo mnogo jače predloge od vaše strane i da raspravljamo o realnim problemima naše zemlje u nedeljama koje dolaze. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas imamo na dnevnom redu naizgled raznorodne i različite teme. Ovo je, da upotrebim narodski izraz, kupus sednica. Ne znam da li je to zbog toga što je i organizacija Vlade u tom pravcu jer znamo kako se formirala. Što se tiče gospodina Ljajića, možda smo mogli o ovome da pričamo juče. Nije valjda da ste i vi bili u Vrbasu juče. Nadam se da niste išli sa zvaničnim automobilima i rotacijama.
Bilo kako bilo, ovo su bitne stavke. U ime DS želim da ukažem da regulisanje određenih oblasti ne može biti zamena za uspešno vođenje tih samih oblasti, jer situacija, i to ću pokušati da prikažem kroz razne zakonske predloge, u suštini čini nam se da prioriteti nisu dobro postavljeni, da umesto da nam danas govorite kako bi bilo uputno da bolje regulišemo funkciju posrednika u prodaji i zakupu nekretnina, da malo pričamo o haosu i apsolutnoj smrti naše građevinske industrije, jer je činjenica da nijedan investitor trenutno ne gradi i da je to tržište zamrlo.
Istovremeno, kada govorimo o drugom zakonu, to se zove izvoz i uvoz robe dvostruke namene, to je naoružanje, to je sve dobro, ali istovremeno moramo priznati da „Krušik“ u Valjevu i mnoge druge firme iz te industrije su u veoma teškoj situaciji ponovo. Sjajno je što danas raspravljamo o dodatnom malom uređenju Zakona o elektronskoj trgovini. Gospodine potpredsedniče, da li ćete vi i poslanici vaše stranke i vaše Ministarstvo podržati da se stopa PDV, kao što je jutros najavio ministar finansija, poveća sa 8 na 20% za informatičku robu, da li je to softver, hardver, tu je isto i onaj proizvedeni softver kao i svi periferni uređaji? Da se podsetimo, Srbija je taj izuzetak i pošto sam pregovarač sa EU niko nam neće prodati priču da za ulazak u EU baš sve moramo do tančina i svaku zapetu da poštujemo. Neke standarde da, ali sigurno je da u domenu PDV ni zemlje članice, one stare, se nisu uskladile.
Daću primer Francuske koja je izvojevala mogućnost da spusti stopu na hotelijerstvo, koje ćete takođe da ubijete u ovim kriznim vremenima kroz povećanje stope PDV sa 8 na 20%. Ta Francuska je obezbedila da se što se tiče njihovog famoznog hotelijerstva i restorana stopa PDV spusti na nižu stopu. Podsećam, kao ministar finansija predložio sam, i čini mi se i vaša partija i mnoge partije u tadašnjoj skupštini su podržale da se ukine porez na promet u domenu informatike. Bilo je bar tri pokušaja da se ta stopa kada se uveo PDV poveća na višu stopu i svaki put smo uspeli zajedno da se odupremo jer iza toga postoji jedna politička bitna poruka, a to je da je ekonomija znanje koje se najbolje prikazuje. Njeno otelotvorenje je u tome da sva naša deca imaju kompjuter, da u kućama to bude prisutno kao televizor, da softver bude manje ilegalno kopiran i u tom domenu činjenica da je PDV niži pomaže. To su nam rekli svi oni koji to proizvode.
Jednostavno, čini mi se, i sada ću preći u pojedinosti oko ovih zakona, da raspravljajući danas o ovim stvarima smo u nekoj kabini Titanika. Ponovo i generalno rasprava o zakonima koje imamo u poslednje vreme liči na to. Govorimo o odlaganju Zakona o javnoj svojini, posle govorimo o tome da treba spustiti neke bodove, ali ne govorimo o tome da javna preduzeća prave velike gubitke. Ne govorimo o tome da pola naših mladih nema radno mesto i danas i u ovim domenima i u ovom najvišem domu srpske demokratije ne raspravljamo o suštini stvari.
Zbog toga, gospodine potpredsedniče, od vas očekujemo da dođete u ovaj dom uskoro i da raspravljamo o suštini stvari, da govorimo zašto i da se pitamo zašto je promet u našim trgovinama pao za 6%. Sa povećanjem niže stope PDV koji ste najavili pašće još. Nije na meni da pričam o vašoj strategiji, ali kao Socijaldemokratska partija ne znam kako se može glasati za podizanje niže stope PDV koja direktno pogađa najsiromašnije građane, jer su tu i hleb i mleko i zejtin i komunalije.
Ministar finansija nije bio određen do kraja da li će i udžbenici, pa i oni koji se bave elektronskom trgovinom… I vaš poslanik je nedavno publikovao njegovu doktorsku tezu u tom domenu, da li će njegova knjiga biti oporezovana sa 8 ili 20%. To je apel.
Vreme je teško. Sa jedne strane, javna sednica Vlade o katastrofalnoj situaciji i bankrotu do kojeg nas je dovela ova vlada. Sa druge strane, Vlada dođe u Skupštinu i pričamo o perifernim stvarima. Nije da nisu bitne, ali u ovom momentu kada i sama Vlada kaže da smo na korak do bankrota potrebne su nam drugačije mere i drugačiji zakoni, gospodine potpredsedniče.
Što se tiče ovih zakona, Zakon o posredu u prometu i zakupu nepokretnosti, rekli ste da ga je pripremila prethodna Vlada. Samim tim i nemamo neka veća sporenja oko odredaba koje se u njemu nalaze i istina jeste da veliki deo ovog esnafa podržava donošenje ovako specifičnog zakona. Moramo paziti da za svaku profesiju ne sprovedemo sopstveni zakon jer to onda ruši jedinstvo našeg sistema i u pravu je jedan naš kolega, čini mi se iz JS, koji je rekao da bi to možda bilo moguće urediti i kroz uređenje matičnog Zakona o obligacionim odnosima.
Sa druge strane, ovo jeste specifična aktivnost i mnogi poslanici su jutros to rekli i ja potvrđujem ono što su rekli. Bilo je mnogobrojnih problema i zloupotreba i uputno je da postoji jedan javni registar na internetu koji mogu svi konsultovati i videti da li je osoba koja se predstavlja kao posrednik za kupovinu ili zakup određene nepokretnosti upisana ili ne.
Iza toga postoji određeni ispit. Nećemo se složiti, možda će vas to iznenaditi, da je nužno da svi oni koji rade u tim agencijama imaju položen pravni ispit. Mislim da postoje aktivnosti gde nije potrebno imati tu kvalifikaciju. Upućujem vas na Sloveniju gde je takva slična odredba izglasana i gde danas imaju ogromne probleme. U neku ruku, ljudi sa pravnim diplomama rentiraju, izdaju, ako hoćete, u zakup njihovu biografiju, a zapravo ne rade zato što takva kvalifikacija nije najbitnija, jer to je pre svega jedna komercijalna aktivnost, dovitljivost koje treba posedovati.
Moramo reći našim građanima, koji nemaju više obrazovanje, da mogu i te kako da se bave interesantnim profesijama. U protivnom, imaćemo inflaciju lažnih diploma fakulteta. To će se desiti i ništa drugo. Ti ljudi kupiće diplome. Ako su neki na visokim pozicijama u državi bili u stanju da kupe diplome, bogami uspeće i oni. Zbog toga mi kažemo, što se tiče ovog domena, suštinsko pitanje jeste činjenica da je prema nekim procenama, nema zvanične statistike, nažalost, tržište nekretnina je palo za nekih 60%.
Imali smo u protekloj deceniji nekoliko interesantnih mera. Pomenuću bez ikakve lažne skromnosti autorstvo ukidanja poreza na kupovinu prvog stana. To je imalo određeni efekat. Mladi parovi su bili u stanju da kroz prodaju manjih stanova njihovih roditelja ili pak onoga što su kupili pre stupanja u bračnu zajednicu da formiraju veću stambenu jedinicu i da budu spremni da imaju decu, dvoje, troje i da nekako Srbija prestane da nestaje.
Problem jeste što je budžetom za ovu godinu, naročito rebalansom, ova vlada u potpunosti ukinula sredstva za stanogradnju, od obećavajućih prvih koraka socijalne stanogradnje.
Kada govorim o ovom drugom zakonu o prodaji naoružanja, Ministarstvo odbrane i druga ministarstva su našla način da formiraju veliki projekat na Voždovcu. Možemo o njemu da pričamo, ali to je bila mogućnost da se po pristupačnim cenama pojavi jedan broj stambenih jedinica koje naši građani, koji nisu imućni, mogu da kupe.
Ova vlada, ako nisam u pravu, kažite mi, nema ni jedan jedini projekat u domenu stanogradnje. Ne samo to, nego je juče na vašem mestu bio ministar nauke, obezbeđene pare, 150 porodica naučnika koje čekaju 10 godina na krov nad glavom, 85% je završena zgrada, nikako da završe. Učinak ove vlade u domenu stanogradnje je nula, čak i tamo gde ima novca i mislim da je to prva stvar koju morate da uradite, jer uči se ne samo na ekonomskom fakultetu, a to je da je građevina, odnosno stanogradnja pokreće bar 16 drugih sektora. Ako negde treba naći uporište da izvučemo Srbiju iz ove krize, sigurno da je građevina jedna od njih. Da ne govorim o tome da više od 110 hiljada naših ljudi, koliko ih je ostalo u toj operativi, su na ivici funkcionisanja.
Dosta te demagogije da se kaže da se nije izdavalo dovoljno dozvola u Beogradu. Znate li, gospodine potpredsedniče, da u ovom momentu su izdate validne dozvole za izgradnju dodatnih dva miliona kvadratnih metara. Pošto nema perspektive, nema kupaca, pa nema ni investitora. Sve je spremno, ljudi neće, ljudi oklevaju, a pošto ne grade, nema posla ni za neimare, a nema ni posla ni za posrednice o kojima danas raspravljamo. Toliko o ovom zakonu.
Što se tiče Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namere, evo drugog primera. Ovo jeste dodatno usklađivanje i setimo se da je naša zemlja proteklih godina imala određenih problema zbog toga što se jedan deo naoružanja, koji se proizvodi u našim fabrikama, našao delimično u nekim zemljama koje su bile pod sankcijama i u koje se nije smelo izvoziti, a da ne govorim o tome, delimično istinito, a delimično kroz manipulaciju koja se posle dokazala sa naše strane, da se pojavilo u predgrađima nekih zapadnjačkih zemalja. Mislim da je dobro da postoji dodatno uređenje ove veoma osetljive materije.
S druge strane, nije dobro, makar to bilo naoružanje, da se dodaju mišljenja na mišljenja. Znam da je u prethodnoj Vladi bilo velikih problema u dobijanju mišljenja BIA, koje su dugo čekane i ponekad nikad dobijene. Bilo bi dobro, uz ono što se zove rok koji ovde uvodite, od momenta dobijanja svih validnih mišljenja do mogućnosti da se izveze, uveze, da obezbedimo u ovome zakonu maksimalni rok, a ne samo onaj generalni koji postoji, tako da sve merodavne institucije daju svoje mišljenje. Da li treba da se pita BIA? Treba. Da li se često pita o ovim stvarima kao neka druga ministarstva? Ne pita se. Veoma je bitno da tu ne napravimo usko grlo za bitnu aktivnost.
Dao bih neke cifre o učinku prethodne Vlade. Prethodna Vlada je zatekla našu namensku industriju na izdisaju. Njen godišnji izvoz je bio 70 miliona dolara. U svim godinama, od 2009. do 2011. godine, izvoz je bio 250 miliona dolara. Nisu do kraja svi aranžmani sprovedeni, znamo neke u Libiji, zbog veoma poznatih okolnosti. Ako je danas ova vlada u stanju da ide u Angolu i da govori o izgradnji neke velike medicinske bolnice ili da formira nove aranžmane, to je u ogromnoj meri zbog rada prethodne Vlade i prethodnog ministra odbrane. To su neki iz ove većine priznali.
Problem je u tome što ništa nije večno. Zbog toga vas pitam, gospodine potpredsedniče, lepo je što ovo uređujemo, ali šta ćete uraditi da se „Krušik“ u Valjevu, koji je otpustio već na stotine radnika, ne ugasi. Situacija u Užicu, u Kragujevcu sa oružarima je isto mnogo teža, nego što je to bio slučaj pre 2-3 godine. Kakva je ovde perspektiva? Da nemamo samo regulativu koja reguliše dodatnu propast u jednoj grani, gde je Srbija smogla snage, kroz neke diplomatske aktivnosti koje su postojale za vreme socijalizma, da uspostavi nove veze koje su postale komercijalne.
Sada nekoliko reči o elektronskoj trgovini. Rekao sam da ključni problem jeste što ćete povećati PDV na ovo o čemu pričam. Drugi problem jeste, dobro je što ovde vidimo, da oni koji prodaju elektronski na našoj teritoriji moraju da poštuju naše zakone. Nismo mi jedina zemlja koja ima određene probleme u tom domenu. Pogledajte ogroman spor koji ima veoma razvijeni zapad sa firmama poput „Googla“ ili „Amazona“. Prave ogromne promete i profite na njihovoj teritoriji i ne plaćaju nikakav porez. To je došlo do grupe G20 najrazvijenih zemalja. Treba pratiti taj trend i obezbediti ono što mi želimo, a to je da se razvija elektronska trgovina i da ona ostane čvrsto vezana za naše propise i za našu regulativu. To je dobro u ovom zakonu.
Povećanje PDV, činjenica, prema našim saznanjima, jeste da i dan danas niste rešili pitanje „paypal“. Dan danas nije moguće platiti. Lepo je što može teoretski da se kupi i plati. Ako nemamo platežne mogućnosti i sposobnosti da to uradimo, kao u ostatku sveta, ako nas ne prepoznaju veliki svetski trgovci u tom domenu, onda je to slaba vajda i neće otvarati specifične onlajn prodavnice za nas i to će sve ponovo biti prazna stvar.
Da ne govorim o tome da prema informacijama koje sam dobio, koje ne mogu biti statistički veoma pouzdane, ali ljudi koji se bave kupovinom određene robe na inostranom tržištu kroz elektronsko poslovanje, dan danas naša carina ima veoma slabo utemeljenu praksu u ovome domenu, čas naplati veoma visoku carinu, čas ne naplati ništa. Vidim da vaši eksperti klimaju glavom. To je ozbiljan problem. Kupite robu i ona može biti 10, 20, 40% skuplja ili ništa više skuplja od onoga što ste platili vašom karticom, ukoliko imate sreću da imate međunarodnu karticu koja može da se kvalifikuje za kupovinu, jer mnoge naše se ne kvalifikuju. Gospodine potpredsedniče, možete vi to bolje. Govorimo o suštini stvari.
Najbitniji zakon ovde je Zakon o zaštiti konkurencije. Želim da kažem da se DS ne slaže sa ovim izmenama, i to iz tri razloga. Prvi i ključni razlog jeste član 15. Gospodine potpredsedniče, u ime Vlade ste rekli, zahvalan sam vam na tome što ste zvanično potvrdili da od 16 važnih odluka, kažnjavanja, ove komisije, čak 12 je palo na sudovima. Pitam, poštovane kolege narodne poslanike, ukoliko imate telo koje u ime svih nas odlučuje i preteklih godina iz raznih razloga je pokazalo da njene odluke nisu nešto što potvrđuje naš pravosudni sistem, da li stvarno mislite da je ovo momenat da im dajemo dodatnu dozu diskrecije.
Apsolutno ne, ne treba im dati dodatnu slobodu u ovom momentu. Znamo mi dobro da to postoji, da se u nekoj Americi, u nekoj Mađarskoj tako rešava ne mali broj stvari. Ali, za naše građane ću reći šta piše na srpskom jeziku u članu 15. Piše – ona firma za koju imate osnovanu sumnju da je monopolista ili da je zloupotrebila svoju poziciju na tržištu, ukoliko vam predloži sama neke uslove da vam plati neku sumu, da ukine neke prodavnice, da sklopi ovo, komisija može to da prihvati. Ne samo to, nego u postupku uopšte nije uređeno.
Ovo je mnogo lošije uređeno od javnih nabavki, a znamo da su tu i te kako bitne stvari. Piše da oni koji su zainteresovane strane mogu da daju primedbe. Šta s tim? Ništa. Komisija je totalno suverena. Ne postoji nijedan drugi stepen, nema ničega ovde što bi moglo, osim neki posle veoma dugačak sudski spor, da dovede do svrgavanja ovako date ogromne snage ničim omeđene komisije koja za sada nije pokazala da naročito pogađa metu.
Još jedna stvar, ta druga, pa kako to da odjedanput ovo i samo ovo, procesno, pošto ste rekli u vašem izlaganju, vredi odmah i za predmete koji su otpočeti po ranijem? Materijalno čekamo po našoj pravnoj tradiciji i nemojte se iznenaditi ukoliko mi izražavamo sumnju da možda ima neki predmet koji je mnogo bitan. Neki su pisali o spajanju između „Merkatora“ i „Idee“. Tačno je, formira se drugi veliki prodavac kod nas. Uskoro, ako se odobri ovo spajanje, imaćemo dva igrača sa po 30 i kusur procenata učešća u našem tržištu. I sada dajete mogućnost komisiji kada ovo stupi na snagu, da sama odluči ukoliko ti koji se spajaju daju dovoljno dobru ponudu. Mislim da nije vreme za to. Mislim da će ovo možda biti dobro za pet do 10 godina, ali svaki dobar zakon je zakon koji omogućava realni napredak, brz, ali ne tako da dajemo ogromnu snagu onima koji mnogo greše.
Poslednja stvar, DS je u ovom domu predložila zakon kojim tražimo da se dodatno regulišu bankarske usluge, jer smo ustanovili, a mediji su to potvrdili i mnogobrojni nezavisni analitičari, da poslednjih godina, naročito u domenu naknada, naše banke naplaćuju mnogo više od onih u regionu…
(Predsedavajući: Vreme.)
Zbog toga tražimo da Komisija za zaštitu konkurencije dobije ingerencije i nad finansijskim sektorom, jer ova previše bliska veza između NBS, udruženja banaka i banaka u svemu, od regulative pa do konkurentnosti i konkurencije nije dobra na nivou Evrope. U Evropi Evropska centralna banka nije ta koja odlučuje da li ima kršenja konkurencije između banaka u EU. To je Evropska komisija i to je taj isti komesar koji se bavi problemima antimonopolske politike i za realni sektor. Hvala.