Hvala vam.
Gospodine Tomiću, dve stvari. Ne obraćam se gospodinu Tomiću, nego na ovo što je sada upravo rečeno.
Prvo, kako se može polomiti sistem koji ne postoji? Godine 2000. i 2001. imali smo sistem gde samo 20% svih tokova novca države je išlo kroz budžet. Sve ostalo je išlo kroz specijalne račune.
Drugo, kakav je to sistem kada imate stope poreza na promet koji idu od 2% do 29% i koje se menjaju, tj. na Vladi, na ministru je bilo da se odlučuje koja stopa se primenjuje na šta, pa smo tako otkrili kada smo počeli da radimo da je ćebe bilo repromaterijal, a da odeća za decu koja se oporezivala nižom stopom je mogla da ide i do brojeva koji bi mogli da odgovaraju i šefu poslaničke grupe SNS.
Znači, nedvosmisleno, to nije bio sistem. Kakav je to sistem u kome smo imali deficit budžeta od 12% bruto domaćeg proizvoda? Kakav je to sistem koji je doveo do duga države koji je bio 126% BDP? Kakav je to sistem u kome je 80% cigareta bilo u nelegalnim tokovima? Kakav je to sistem gde je više od 70% nafte točeno van sistema? Zna se kada je uveden sistem, kada je odjednom smanjenja za 70% proizvodnja jedne rafinerije u Bugarskoj, pa znamo gde su oni točili i gde su prodavali pre. Znamo ko je vrisnuo i ko je pritiskao kada smo uvodili red u promet cigareta.
(Predsednik: Vreme.)
Na kraju, rekao bih da sam začuđen, pošto se mi u DS slažemo da stranci ne mogu biti ministri, ali neki koji su iz SNS-a treba da se dogovore sa gospodinom Vučićem koji je hteo stranca za ministra. Mi nismo postavili direktora poreske uprave već ova vlada i nemojte da kažete da stranci ne mogu da nas vole. Ja se sećam gospodina Štroskana, koga ste vi doveli, rekao je da voli Srbiju. Hvala.

Sad ste mi i otvoreno pomenuli. Jedino što ne može da se izbegne u životu to je elementarna nepogoda i smrt. Te sankcije, to bombardovanje, to je vaš bivši šef, kada ste bili u SPS-u, prouzrokovao i njegovi radikalski saveznici, gospodin Nikolić, gospodin Vučić. Glasnogovornik i portparol te politike je bio gospodin Dačić. Nije to elementarna nepogoda koja je pogodila Srbiju. Srbija je jedina zemlja koja je dobila ekonomske sankcije. Hrvatska i onakav HDZ nije dobio te sankcije.
Gospodine Tomiću, nije to palo s neba, nego je to proizvod jedne katastrofalne, samoubilačke politike, koja je obezbedila da naša zemlja izgubi 63% BDP, 60% njene industrijske proizvodnje. To je ono što smo mi zatekli, gospodine, kada uporedimo 2000. godinu sa 1990. godinom. To je istina.
Kada govorite o privatizaciji, jeste, tokom sankcija nije bilo mnogo otvorene privatizacije. Bilo je one prikrivene, kada se to radilo telefonom, pa nije smelo ništa da se privatizuje dok šef ne kaže. Sve je to bilo pripremljeno. Kada je došla prelazna vlada, onda su profunkcionisali svi telefoni i svi ti direktori su krenuli da uzimaju za sebe velike pakete. To svi veoma dobro znamo.
Mi smo razmišljali, kada smo doneli taj Zakon o privatizaciji, da onemogućimo te štetne posledice i zato smo rekli da bi to bilo retroaktivno i da ne bi bilo dobro. To je istina. A jedina privatizacija koju ste sproveli je privatizacija bez tendera „Telekoma Srbije“, zbog koje je jedan ministar u italijanskoj vladi morao da da ostavku zbog korupcije. Veoma sam ponosan što sam bio u Vladi kada smo vratili paket koji su Italijani kupili od vas, a vratili smo posle toga i onaj grčki. Danas je 100% „Telekom“ u državnom vlasništvu i to je DS uradila.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u ime DS želim odmah da kažem da je činjenica da nećemo podržati ovaj finansijski paket, niti budžet, niti je ni na koji način naša želja da kritikujemo poteze Vlade samo zbog toga što smo opozicija.
Pokušaću da u sledećih 20 minuta prikažem duboke razloge zbog kojih mi mislimo da strategija koja se ovde predlaže, a i mere koje su odraz jedne takve strategije nisu ono što je potrebno Srbiji danas, možda u nekim drugim vremenima, možda u nekim drugim zemljama, ali danas sigurno ne.
Prvo bih želeo da pohvalim dve stvari. Prvo činjenicu da je bar budžet stigao na vreme i da suprotno je onome što se desilo prošle godine, nije u poslednji momenat toliko promenjen, kao što je bio slučaj sa budžetom za 2013. godinu. Da, činjenica da je došla na vreme je u potpunosti anulirana tim amandmanom, pa je to bila još gora situacija za nas poslanike jer smo morali da dajemo amandmane na tekst koji je u potpunosti bio obezvređen amandmanima Vlade. Nije da niste amandirali budžet. O tome ćemo pričati sledeće nedelje.
Drugi elemente, mora se reći da ste se potrudili da prikažete stanje javnih finansija naše zemlje. Bio sam na vašem mestu pre deset godina i dobro je što se vraćate praksi da nema više ničega, kako kažemo zanatlije javnih finansija ispod crte, a da kažemo narodski, da se sve ono što treba da se prikaže a tiče se javnih financija se nalazi u dokumentima koji su dostavljeni za raspravu. Mislim da je to dobra praksa, koja nije bila praksa ni mog naslednika ni vašeg prethodnika, kojoj se vraćate, i zbog toga mislim da nećete imati onoliki problem koji je imala naša nacija sa činjenicom da budžet za ovu godinu, koji uzgred budi rečeno gospodine ministre i vi veoma dobro znate, bi morali da rebalansirate, po ko zna koji put, verovatno treći put, jer prethodnik je premašio prihode budžeta za milijardu evra stavljajući sve nas na magareću klupu javnih finansija Evrope. Zapravo ste više slušali vaše saradnike i predložili prihode, za koje eto mislimo da su donekle preduvani, naduvani, da neće biti u potpunosti prihodi iz PDV onoliki koliko ste zacrtali.
Sigurno nećemo imati problem da u sred godine sledeće se moraju pomerati toliko jednačine da se oduzima 300 miliona evra od lokalnih samouprava, u sred budžetske godine npr. da se u potpunosti uništava budžet grada Beograda. To vidi i ovo privremeno veće. One probleme koje imaju, na njihovo iznenađenje proizilaze iz odluka koje su donesene od strane ove većine i koje su u mnogo čemu ugrozile funkcionisanje našeg glavnog grada.
Ako je ovo došlo na vreme i nije previše amandirano, finansijski sistemi su došli prekasno, ovi zakoni, imali smo jedva dva, tri dana da vidimo šta ovde predlažete, na vreme i biti iskreni, strah me je da to neće biti dovoljno. Zašto neće biti dovoljno? Imali smo prilike juče gospodine ministre, da sa vašom ekipom ukrstimo neke argumente.
Rekao sam da ovaj paket predstavlja sumrak srpskih javnih finansija, za koje nisam okrivio vas, nego činjenicu da oni ne predstavljaju adekvatan odgovor za prave izazove naše nacije. Juče ste rekli da je to demagogija. Da vas citiram. Danas smo videli da doaen naše makroekonomije, ako ne verujete baš meni, jel mislite da nisam dovoljno objektivan jer sam sa vama isto ovde učesnik u jednoj političkoj areni, gospodin Stojan Stamenković, koji prati i mislim da je jedinstven u tom slučaju u našoj zemlji, makroekonomiju naše zemlje i pratio je sve pregovore sa MMF, pa sve od Milke Planince. Vaša većina, ne mi, vi, vi ste ga prošle godine predložili za člana Saveta NBS i samim tim u potpunosti je uveden u tokove finansija. Kada nam gospodin Stamenković kaže, da je deficit koji se predlaže u budžetu rekordan u svetu, kada on kaže da jedine zemlje koje imaju ovoliki deficit od 7,1% su zemlje da citiram – koje su u ratu ili koje imaju nestabilne političke sisteme, mislim da je to dovoljan razlog da svi mi budemo zabrinuti.
Dodaću još jednu stvar, da nastavim da ga citiram. To je ono što sam hteo zapravo u ime DS, a verujem i svih ljudi koji stvarno žele dobro javnim finansijama i našoj zemlji, da kažem, a to je da ovaj budžet nije ono što će obezbediti da Srbija ne bankrotira.
Gospodin Stamenković kaže – da sa ovakvim budžetom će biti potrebno što pre, već na proleće da se napravi dogovor sa MMF i da citiram – da se dogovori hitan plan za reprogramiranje javnog duga, jer postoji opasnost da 2017. godine devizne rezerve ne budu dovoljne za pokriće jednomesečnog uvoza robe i usluga, da prevedem na srpski jezik, idemo u bankrot i nećemo imati sa čim da platimo uvoz, dinar će klizati i krenuće inflacija.
Ovo nije za mene način da sada uvodim nemir u srce naših građana, ali mislim da je naša odgovornost u ovome domu, da ukažemo na posledice onoga što se predlaže. Ovaj paket nije dobar zato što budžet ima i finansijski zakoni imaju tri funkcije, makroekonomsku, ekonomsku i socijalnu. Ako hoćete, te funkcije su se posle Drugog svetskog rata gomilale i postepeno tamo gde nije bilo ekonomskih, postavile su se za vreme nju dila, za vreme Ruzvelta, pa posle Beveridž i drugim reformama u Evropi, a mi smo sledbenici svega toga, formirali su sistemi socijalnog obaveznog osiguranja i Srbija poput drugih zemalja u javnim finansijama imala je sve veći broj socijalnih funkcija.
Makroekonomski ovaj paket koji predlažete nije nigde. Niti je tamo niti je ovamo. Niti smanjuje deficite i zaduženje, niti obezbeđuje pokretanje bilo kakve aktivnosti u našoj zemlji. Imamo vrtoglavi rast zaduženja. Našli ste Srbiju sa 15 milijardi evra suverenog duga. Rekli ste da je blizu bankrota. Do sada ste dodali pet milijardi evra, za nepunih 18 meseci. Predlažete da se to poveća, ne samo za 5,8 milijardi evra, koliko je bilo u budžetu, nego za dodatnih 800 miliona evra, koje eto tako ste dodali, za 16% povećali pre nekoliko dana. O tome ćemo kada budemo razgovarali o budžetu.
Problem je što u budžetu i ovde, kada vidimo šta se dešava sa poreskim zakonima, zauzvrat imate mere koje smanjuju kupovnu moć građana kroz povećanje PDV, smanjujete podsticaj za investicije, i to čini mi se na najtrapaviji mogući način, ako mi dozvolite taj izraz, u zakonu koji daje veoma skromne podsticaje za one koje investiraju u ovo nevreme. Vi kažete, nećemo to više dozvoliti, efekat nije toliko veliki, to je pet milijardi dinara 2015. godine, znači nećemo ništa od toga imati u državnoj kasi sledeće godine.
Gospodine ministre, mislim da samo ovo što sam sada rekao, i pozivam druge partije, naročito one koje formiraju većinu, da jednostavno povučemo taj zakon.
Ekonomski smanjuju se sredstva za poljoprivredu, a svi kažemo da je strateška. Nema ništa za građevinu, a znamo da ona pokreće 16 sektora u našoj zemlji. Što se tiče kapitalnih investicija, nema ničega novog od onoga što je formirano i lansirano, osim onoga što je pripremila prethodna Vlada. Zbog toga ovaj paket nema ni ekonomsku funkciju.
Socijalno gledajući, kada ste predstavili mere bar ste govorili da će se formirati neki fond koji će možda, ne znamo, 2014, 2015. godine ne sećam se baš sasvim, ali je bio uputan, je bio tu da najugroženijim, najsiromašnijima donekle, u meri ublaži efekte povećanja PDV, na osnovne namirnice, na lekove, na komunalije. To je suštinski problem.
Ovaj paket nema ničega u sebi, on je samo preslikavanje onoga što ste zatekli i malo uvažavanja onoga što mislite da su zadate veličine.
Gospodine ministre, vi ste tehnokrata, ja sam bio pre desetak godina. Imate zaštitu najmoćnijeg čoveka u državi, imao sam i ja, mada je imao veliku konkurenciju i bilo mu je još teže. Iskoristite mandat, nemojte kao što ste govorili juče na Odboru da kažete – biće kasnije, samo što nismo. Mnogo je komplikovano, ima tu otpora. Ako vi u ovom momentu ne iskoristite mandat, to se neće ponovo pojaviti.
Mislim da ovako pokazujem ozbiljnost ovog trenutka situacije, kada apelujem na vas i mi iz DS smo predložili seriju amandmana, i nadam se da ćete ih prihvatiti, ne zbog toga što bi DS onda rekla, mi više znamo, mi smo iskusniji, to je bolje, nego zbog toga što je veoma bitno da u ovom momentu se ojača reformi kapacitet ovog paketa. To je moguće još uraditi, mada, čini mi se, u mnogo čemu, je ovo sve veoma rđavo postavljeno.
Dozvolite da kažem u sledećih devet minuta nekoliko pojedinosti oko raznih zakona, pa da umesto da govorimo uopšteno, kažemo šta je to što bi moglo da bude bolje i zašto neke stvari koje su ovde predložene, nisu dobre.
Radi se o porezu na dodatu vrednost. Postoji razlog zašto nijedna zemlja u poslednje dve, tri godine u Evropi nije predložila da se poveća niža stopa PDV. Razlog za to je da u izuzetno krhkoj ekonomsko-finansijskoj situaciji poput Srbije, čak i ako zaboravimo socijalni momenat, a ne smemo, finansijski i ekonomski efekat ove mere nije dobar.
Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, cifre u Srbiji su danas sledeće: proizvodnja u prehrambenoj industriji - minus 16% od početka godine; proizvodnja soka – minus 22%; proizvodnja piva – minus 40%; generalno promet u trgovini – minus 15%. Ovo su uslovi pod kojima i prethodno povećanje stope PDV-a, protiv koga smo bili, je dovelo do toga da su premašeni prihodi za milijardu evra. O tome smo pričali.
Zbog toga ovo što danas predlažete jeste direktan i najbrutalniji mogući atak na džep najsiromašnijih građana jer bez hleba, zejtina, mleka, bez lekova i komunalija niko ne može. To su tzv. neelastična dobra. Desiće se da ljudi dodatno beže u sivu zonu, da će se i te potrepštine nalaziti, kao što je slučaj sa duvanom pa sada predlažete zakon kao neku reku spasilac ili vatrogasac piroman, zbog povećanja od strane vaših prethodnika i ove vlade, značajno akciza imamo sada ono što imamo u domenu duvana, a isto će nam se desiti, zapamtite i zapišite, i oko ovih ključnih stvari. I pričate sa trgovcima a to je ono što njih u ovom momentu brine.
Minimum koji morate da obezbedite, i o tome ćemo mi pričati na rashodnoj strani, ako i dalje insistirate, a mi ćemo biti protiv toga da se podigne PDV, to je da se na rashodnoj strani budžeta obezbede određena sredstva i da za najsiromašnije penzionere za koje je ukinuta i ta minimalna 13. penzija i ne razumem kako kolege iz PUPS-a mogu da ne pričaju o tome, i činjenica je da se te mere smanjenja i ograničenja rasta plata i penzija sprovode linearno, bez ikakvog osećanja da je nekima mnogo teže. Svima je teško, a nekima naročito teško. Morate na rashodnoj strani delimično to ublažiti i to je ono što ćemo mi predložiti kao istinska socijaldemokratska stranka.
Oko budžetskog sistema ne treba biti mnogo pametan niti verziran u domenu javnih finansija da bi videli da u ovom paketu koji ste predložili crno na belo piše da ova Vlada nudi građanima, svim penzionerima, njih milion i 700, kao i svih onih 700 hiljada u javnom sektoru, a mimetičkim efektom se to tako dešava u Srbiji, privatni sektor prati ono što radi javni sektor, pogledajte statistike, pogledajte iskustvo u poslednjih 12 godina, jednostavno je to tako, imamo činjenicu da posle pada od 5% kupovne moći poslednjih 18 godina, rekli ste da će inflacija koju planirate, doduše, niža nego pre zato što je potražnja tako mala, biti 10,8% povećanje skoro nikakvih 0,5%, 1%, 1,5% sledećih godina kombinovano za 2014, 2015, 2016. godinu 3,5% otprilike.
Znači, garantujete svima da, kao što je bio slučaj proteklih 18 meseci, svima će u državi biti lošije u sledeće tri godine i to svake godine. Ne može to biti rešenje. To čak nije samo socijalno neodgovorno, nego je to ekonomsko i finansijski gubitnička strategija. Došao vam je MMF u posetu. Evo, ja sam tamo proveo dva meseca pre leta. Baš da vidim šta se kuva u toj kuhinji. U tom momentu je izašla jedna studija koja je odjeknula kao bomba među onima koji se bave ekonomskom politikom, a to je da je i sam MMF priznao da strategija koja je primenjena u slučaju Grčke na najdrastičniji način, taman ova koju vi ovde predlažete, nije dala rezultate. MMF nije neka dobrotvorna skupina. Njima je bitno, zato smo mi nju i formirali posle Drugog svetskog rata, oni paze da svaka država i svaka vlada bude u stanju da plati svoje dugove. To je jedino što njih interesuje. Ovako kako je uradila Grčka i što smo mi rekli da treba da uradimo, nije dobro. To uvodi Grčku u dodatni problem za otplatu njihovih dugova.
Zbog toga odustanite od ove gubitničke strategije koju sprovodite već više od godinu i po dana. Za sve naše građane ja apelujem na vas da promenite ovaj pristup. Idemo, poštovani građani i narodni poslanici, svi zajedno u zid, u finansijski zid koji znači u datom momentu, gospodin Stamenković i drugi, već više nedelja, o tome pričaju, da neće moći da se isplati penzija, kada neće moći da se vrati dug. Na vama je odgovornost. U ovom momentu imate najveći prostor, mada znam koliko je teško da to izbegnete, vi morate da iskoristite taj mandat. To je vaša, rekao bih, ne istorijska, ali jako ogromna odgovornost u ovom momentu.
Zbog toga, nemam vremena da uđem u detalja drugih zakona, kako možete da odlažete još godinu dana funkcionisanje centralnog registra za isplaćivanje plate. To je dobra ideja. Evo, pohvalio bih vašeg prethodnika za to. Čemu to? Šta čekate? Perfekciju. To treba da se uradi, da znamo ko gde radi.
Gospodine ministre, juče sam vas pitao i danas vas pitam pred celom nacijom, rekli ste na vašem prvom medijskom nastupu da vi, kao ministar, mislite da nije normalno da uz ministarsku platu primate još dve prinadležnosti. Gospodine ministre, danas nam predlažete zakon gde možete… To je amandman DS, od vas tražim da ga prihvatite, da se zabrani bilo kome u ovoj državi ko radi za javni sektor da prima bilo gde platu, osim na matičnom mestu.
Da li treba da pokazujem sve novine? Pune su ljudi koji primaju, evo ovaj, sedam plata, 454.356 dinara. Da li je taj čovek neki preduzetnik? Nije, nego se snašao. Ovaj, šest plata, 335.000, tri hiljade evra mesečno, ničim zasluženo. Gospodine ministre, imamo svi zajedno mogućnost da ispravimo to i da u ovome zakonu, koji predlažete, ukinemo duple, tri, četiri, pet, šest plata, a onda ćete videti koliko će vam biti lakše da uvedete ono što sam ja uveo 2002. godine, a to su platni razredi. Zato što onda stvari otpadaju i onda ćete biti u stanju da izmerite mnogo lakše i da uvedete red tamo gde je potreban i koji je proteklih godina bio ugrožen.
Nažalost, nemam mnogo vremena. Samo bih hteo da napomenem dve stvari ovde. To je da nije dobro da kažete dve godine niko ne sme da bude zaposlen, osim ako ne moli neko telo u Vladi i uvodi ponovo politiku. Dali smo amandman da se to zabrani – nema izuzetaka, ali zato u samoj definiciji kažemo za mlade naučnike, koji treba da dođu, sada završavaju, vi ste išli u Petnicu, bili ste polaznik, pa znate da ljudi koji su sada završili, mada je trenutno u toku javni konkurs za naučne projekte, ako ovo ostane ovako dali smo svetu naše inteligencije jasnu poruku da emigriraju. Razmislite o našem amandmanu. Nije strašno ambiciozan. Obezbedite da mogu mladi naučnici da se priključe naučnim projektima tokom ovoga.
Druga stvar, predvideli ste u budžetu da masa plata u ovom budžetu raste za 7% kada uporedimo sa 2012. godinom. Da li je to odgovornost? Za sledeću godinu ste rekli 3,2%. Rekli ste da je to zato što neki napreduju. Da li shvatate da ste ovim zakonom obezbedili da bilo ko ko ide u penziju neće biti zamenjen. To je otprilike 2-3% ljudi svake godine. Neka bude 1,5%. Otvorili ste prostor za 4,5% povećanje plate. To će ljudi iskoristiti. Videćete.
Zbog toga tražimo od vas da dobro razmotrite amandmane DS. Tražimo da povučete Zakon o porezu na dobit pravnih lica, jer je vaš kolega Radulović i danas rekao da su strani investitori šlag na torti, a da je naša torta pokvarena, da su oni kapitalna budalaština. Ne možete dozvoliti da ne znamo u kom pravcu idemo i šta radimo u ovoj državi. Ovo su suviše ozbiljne stvari da bi se neko igrao sa njima. Odlučite u Vladi da li hoćemo strane investicije ili nećemo. Ako hoćemo, neka vaše kolege prestanu da seju kontradiktorne signale, jer vi dobro znate iz sveta iz koga dolazite, a u kojem sam i ja bio, da svaka reč, bilo kog ministra, ima svoju težinu.
Napokon, apsolutno je nepojmljivo da posle višedecenijskog čekanja porodica kojoj je iz ideoloških razloga oduzeta imovina, kada je 2011. godine DS sa tadašnjim koalicionim partnerima obezbedila da se izglasa Zakon o restituciji, da na prvom kažete da će biti odložena primena. Ne znam da li znate, ali od 2003. godine, isto predlogom DS, se hrani, puni…
(Predsednik: Vreme.)
… namenski račun Trezora Republike Srbije u Narodnoj banci Srbije gde ima 150 miliona evra. Procenjuje se 20 miliona evra i po dogovoru sa MMF to se neće računati u deficit. To je jednostavno tako. Iskoristite to i nemojte kažnjavati ljude.
Na kraju bih da zaključim, ako mi date 30 sekundi, gospodine predsedniče.
Gospodine Krstiću, ima onih koji kažu da je mnogo teško, da je sve to puno prepreka, da realnost ne može da se menja. Tehnokrata ste. Imate zaštitu najmoćnijeg čoveka. Iskoristite to, vreme prolazi, skoro pa je prošlo. Razmislite o tome. Hvala na pažnji.

Gospodine Krstiću, hajde da probamo ponovo. Retko kad neko ima mandat kao vi. Ja sam 25. januara 2001. godine dobio jedan sličan mandat. Svakoga dana smo se borili svi zajedno sa teškim stvarima i u „Zastavi“ i koliko štrajkova i platnih razreda koje smo uradili i poreske reforme, koja je dubinski urađena, to su stvari koje su dale neke temelje. Da, ova velika kriza je u mnogo čemu poremetila neke sisteme. Teško je, pa baš sada mora nešto da se uradi korenito.
Strah me je da ovim pristupom, kada kažete – ja lično neću da imam tri plate, pa ću ja to da uplatim u budžet, ali to sam ja, a znate da naši građani ne mogu da shvate da od njih tražite da plate skuplje hleb, mleko, a da im se šetaju likovi koji primaju tri ili četiri hiljade evra svakog meseca, samo zato što ispotrebljavaju, raubuju određeni sistem. To je neprihvatljivo.
Da li shvatate, gospodine ministre, da je mandat u ovako teškom momentu da prepoznate problem i da ga odmah rešite, da kažete – niko ne prima duple plate iz budžeta, a ako bude potrebno, naravno, kroz dijalog koji ste trebali da imate ranije, videćemo ako kroz amandmane možemo to da uredimo, videćemo da li postoji bilo kakav sistemski izuzetak.
Ono što vi ovde predlažete, to je da su svi kažnjeni isto, svi koji imaju neku platu, nema veze da li su dobri, loši, oporezovani su isto, lekari, profesori, inženjeri, itd. Posle toga kažete – niko neće biti zaposlen. Lokalne samouprave, one koje su poštovale zakon koji je 2009. godine donesen, koji ste zaboravili da stavite van snage… Imamo veoma opasnu situaciju kada imamo dualitet zakonskih normi. Kada dođe do suda, ljudi neće znati šta moraju da poštuju. To je veoma opasna stvar. Morate pod hitno da stavite van snage ako želite one zakone koje sada menjate, jer neke stvari se tu ponavljaju.
Kažnjavate lokalne samouprave koje su pratile i koje su bile savesne.
(Predsednik: Vreme.)
Nemojte nama reći da mi ovde uvodimo neke teške reči, kada smo pre godinu dana govorili da mora da se menja strategija. Rekli ste malopre ono što nas je malo u DS pogodilo, a to je da niko ne nudi rešenja. Gospodine Krstiću, ja sam juče to obećao, evo vam lična potpisana verzija jednog plana za izlazak Srbije iz krize, koji je pripremila DS. Nadam se da ćete ovde naći mnogo inspiracije.

A da li je Đinđiću bilo lakše? Da li je bilo lakše Đinđiću kada je zatekao i vodio Srbiju posle rata u kome su učestvovali i koji su vodili Srbiju, i Milošević, i Nikolić i Vučić? Da li je tada bilo lakše? Da li je bilo lakše kada smo zatekli ruševine? Da li je bilo lakše kada smo imali dve godine zaostatka u isplati dečjih dodataka? Da li je bilo lakše kada smo dugovali šest i po meseci penzionerima? Da li je bilo lakše kada se sve cigarete švercovale? Da li je bilo lakše kada je nafta i na ulicama bila u švercu? Da li je bilo lakše kada su se šetale „Odredi smrti“ po našim ulicama? Da li je tada bilo lakše? Da li je to bio lak mandat? To je prava reforma. To je Demokratska stranka koja je u najtežim momentima znala da odgovori na mandat. Gospodine ministre, ovo je ništa prema tome.
Pokažite, ili bar onaj ko stoji iza vas, i prvi potpredsednik, i premijer Vlade, minimalnu hrabrost da ono o čemu pričate, a to je reforma, sprovedete u delo.
Nijedan naš amandman reformski ne prihvatate. Sve će biti samo što nismo, leti polovni avion, nema investicija. Koliko je para od Arapskih Emirata došlo? Konkretno, koliko je novca sa jednog računa iz Emirata prosleđeno na račun u Srbiji? Ja vam kažem nula i to veoma dobro znate.
Dosta je predstave, dosta je bajke, dosta je nečega što tek treba da se desi. Ministre, gori i reagujte na to.

Sada ću da vam kažem, gospodine ministre, pošto na ove apsurdne napade više ne odgovaram. Nemate poleta zato što nemate rezultata. Po svim  merilima Srbija od početka rada ove Vlada nazaduje u svemu.
Vi kažete – zatekli smo grudvu. Vi od toga pravite lavinu i to je problem. Posle 15 milijardi evra zaduženja, što nije malo za zemlju Srbiju, dodali ste evo još prošle nedelje, još milijardu ukupno ste povećali zaduženje zemlje na 20 milijardi evra. Šta nam nudite? Nudite nam još više od 6,6 milijardi evra sledeće godine.
To nije način na koji se zaustavlja grudva, gospodine ministre. Ne smanjujete plate u budžetu, ne iskorišćavate mogućnosti. Koliko smo slušali o famoznom Zakonu o javnim nabavkama? Poštovani građani Republike Srbije, o tome ćemo pričati sledeće nedelje. Troškovi za kupovinu roba i usluga svi mogu da vide na internet prezentaciji Skupštine. Povećanje je za 10%. Da li je to ušteda? Gde je tih milijardu evra ušteda? To je problem - poleta nema, kredibiliteta nema. Jedini odgovor koji imate je uvreda vašeg političkog protivnika. To više jednostavno ne pali. To ne ide. U to više niko ne veruje. Potrebni su Srbiji konkretni odgovori. Srbiji je potrebna perspektiva. Srbiji je u budžetu potrebno da se vidi više novca za poljoprivredu. Treba joj novca koji neće ići za 500 miliona dolara od Svetske banke i 200 miliona evra iz vašeg tranzitnog fonda samo da se ljudi otpuste, i to ljudi kojio imaju 50 godina, ljudi koji nemaju nikakvu visoku stručnu spremu poput vas, koji ne mogu da se snađu na tržištu rada danas. Vi im kažete napolje bez ijednog programa za njihovu budućnost. Dajte budućnost ljudima, to je ono što Srbiji treba.

Gospodine ministre, prvo da vam se zahvalim što ste nam dali najeklantantniju ilustraciju o pogrešnosti ciljeva koje trenutno pokušavate da dostignete. Sada ste nam objasnili kako ste upotrebili, ako se ne varam, četiri milijarde. Pažljivo smo vas slušali. U tih četiri milijarde evra nema ni jednog evra ni dinara za ekonomiju Srbije.
Da budem specifičan, rekli ste da ste dokapitalizovali Komercijalnu banku. Znamo zašto. Drugi akcionari insistiraju već dve, tri godine na tome, pa da li možete da kažete ne Evropskoj banci za obnovu i razvoj? Žuri im se. Oni bi da pretprodaju njihov deo. Znamo sve to, ali u momentu kada kreditna aktivnost u Srbiji pada, kada su sve banke povukle milijardu evra prošle godine u njihove matice, kada ta Komercijalna banka ima likvidnost, to je luksuz. To nije trebalo tada uraditi. Rekli ste nam da su pokrivene neke banke. Ako ima nekih nezakonitih stvari, neka svi organi rade, ali nasuprot onome što je rečeno za neke od tih banaka, pokrili ste i štediše koji su bili iznad limita zakonskog. Niste morali.
Još jedna stvar, gde je bio taj rizik sistemski da tolike banke koje imaju jedan ili dva posto učešća na tržištu navodno ugroze stvari. Ne bi. Vratili ste 300 miliona evra ili dolara Londonskom klubu. To je marketing. To ništa ne menja ulogu u agregatu, nikakve pokazatelje. To je uradio vaš prethodnik, da biste rekli da se nešto vraća. Možemo i dalje.
Gospodine ministre, samo da vam kažem jednu stvar, ne radite prevashodno na tom mestu, niti oni koji su vas postavili za interes međunarodnih finansijskih institucija i ne radite u interesu akcionara banaka. To su bitni ljudi, ali prevashodno u ovom momentu i oni će to shvatiti, morate, kako kažete, da se obratite građanima, proizvodnom sektoru, pa kada ti bankari kažu da nije dobro, vi im kažite – ako se ovako nastavi, sledeći koji će umreti ste svi vi. Vaši prioriteti su naopačke postavljeni.
Ove četiri milijarde ste proćerdali i ovih 5,8 plus 800 ste loše postavili. Tu je problem i to je razlika.

Gospodine ministre, čini mi se da vidimo gde je problem sada mnogo preciznije i ja se neću više javljati ovim povodom.
Samo da kažem da me veoma mnogo zabrinjava da sto miliona evra, kada to kažete, da je to tek tako.
U ovom budžetu za celu nauku Republike Srbije je predviđeno jedva 14 milijardi dinara, odnosno jedna malo više od te cifre.
Govorite o solidarnom porezu, a samo jedna garancija za „Srbijagas“, što ste vi rekli, ne mi, vi ste rekli u Vladi da je nećete dati, biće dva puta veća.
Pobrkani su lončići. Situacija jeste teška. Lončići nisu veliki, a kada su pobrkani imamo veliki problem, naročito u momentu kada imate malo sredstava morate veoma dobro da razmislite šta je prioritet. Ko je rekao da mi vas napadamo da radite za međunarodne finansijske institucije? Ne, samo smo rekli da u datom momentu bi bilo mnogo pametnije da za tih 100 miliona evra, da uzmemo taj primer ste povećali za 50 miliona evra budžet za našu poljoprivredu. Smanjili ste ga za tri milijarde dinara. Za tri milijarde dinara ste ga smanjili. I da ste povećali za 20 miliona evra npr. za nauku, tako da napokon naučnici imaju sa čime da finansiraju direktne materijalne troškove.
Da obezbedite npr, za 50 miliona evra jedan fond o kome ste vi pričali, a ne mi, koji bi bio sigurnost za penzionere najsiromašnije i za druge slojeve koji su pogođeni povećanjem niže stope PDV. Je li ovo fer što sam rekao? Je li ovo demagogija? Ovo može da se uradi. Ajde da to tako uradimo. Što ne bi uradili? Akcionari Komercijalne banke bi preživeli.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege, poštovani građani Republike Srbije, ovim predlogom mislim da vidimo pravu prirodu ovog režima.
Poslanička grupa najveće stranke u ovom parlamentu, tj. u ovoj vladajućoj koaliciji je predložila zakon koji u suštini šalje poruku svim ljudima koji teško žive danas u Srbiji. Veoma jasno u ovom predlogu zakona, koji Vlada nije imala ni minimalnu hrabrost da zajednički usvoji i predloži i kukavički izbegavala do današnjeg dana da da svoje mišljenje jer veoma dobro zna šta je zapravo napisano ovde, ona je ovo uradila, SNS, da bi poslala poruku onima u Priboju, onima u Kraljevu, onima u Kruševcu, u Kovinu, u Leskovcu, u Vranju – ako se budeš borio za tvoja prava, proglasićemo te za kriminalca. To je predlog ovoga zakona. Da govorimo srpski i otvoreno, umesto da se predloži nešto da bi se izbegle posledice, predlaže se da se kriminalizuju porodice onih koji izađu iz očaja na železničku prugu.
Demokratska stranka se protivi ovome. Naš amandman briše ovaj predlog. Apsolutno ne shvatam kako stranke koje su nominalno socijal-demokratske orijentacije, poput SPS i SDPS, mogu da predlože jedan ovakav zakon, to jest da ga podrže ovde u Skupštini, jer ovo ide ka onom putu na koji mi upozoravamo već nekoliko meseci.
Za građane koji su se pitali da li je tačno to što priča DS, a da idemo ka sužavanju sloboda, da idemo ka autorativnom režimu, dozvolite da vas sve podsetim o onome što se desilo u Priboju. Ljudi koji mesecima nisu dobili ni platu, kada su videli da neće moći da leče sopstvenu decu, da ne mogu da overe knjižice, onda su izašli na prugu, da bi privukli pažnju. Šta se onda desilo? Prvi potpredsednik je rekao, država, tj. ja ću doći ukoliko se sklonite sa te pruge.
Pošto ne veruju više nikome rekli su – želimo da vidimo rešenje. Dok se to dešavalo, predsednik opštine Priboj, gospodin Lazar Rvović, nažalost on je pravnik po formaciji, je na javnom servisu, zato postoji video zapis, grmeo, rekao – nećete da ide sa pruge, ima da letite vi u firmi i ima da krenu velika hapšenja po Priboju. Sada ćete da vidite šta ćete videti. Šta se desilo? Došao je prvi potpredsednik. Našlo se neko, veoma privremeno rešenje, koje ne rešava zapravo ništa, nego samo da ljudi mogu da se leče. Gle iznenađenja, ni od smena, ni od hapšenja ništa. E, to je ta vaša pravda. To je vaš pravosudni sistem, i to su vaši principi i vrednosti. Ako mi se suprotstaviš, kriminalac si. Ako me slušaš, radi šta god hoćeš.
Samim tim kao što u prethodno usvojenom zakonu, čiji je zapravo jedini cilj bio da se ukine sud u severnoj Kosovskoj Mitrovici, da bi mogli da počnu pregovori za ulazak u EU, da se ne lažemo, ovaj zakon ima kao jedini cilj da se pripremi bezbednosno, ako smem tako da kažem, usvajanje budžeta za sledeću godinu, vaših 500 miliona dolara od Svetske banke, da otpustite ljude i 200 miliona evra za beznađe i otpuštanje.
Spremate Srbiju na masovna otpuštanja. Na desetine hiljada ljudi u najosetljivijim sredinama će ostati bez hleba, ali ne smete to da kažete tj. pripremate vašu policiju, pripremate odrede, da one koji žele da iskažu po sve racionalno obrazloženi gnev zato što im ne nudite ništa, evo šta poslanička grupa SNS ovde nudi.
Poštovani građani Republike Srbije SNS vam nudi pendrek. To je ta politika. Demokratska stranka je protiv nje i borićemo se na terenu, videćete kako, i ovde u Skupštini na sve načine, da ljudi kojima je teško ne budu tretirani kao kriminalci, nego da im nađemo rešenje i neko bolje sutra. Hvala puno.

Ne znam ko je skakutao, ali građani koji sve pamte znaju ko je bio tada protiv ulaska u Evropsku uniju. To dobro znamo. Sećaju se dobro građani šta ste pričali tada, kako ste pretili, kakav ste doček spremali predsedniku Tadiću i meni po povratku iz Luksemburga. Sećamo se. Ali, nije bitno čega se mi sećamo. Sećamo se čega se sećaju i građani Republike Srbije.
Zbog toga mi danas kažemo – za vreme prve polovine vašeg mandata, vi ste već skoro na pola vašeg mandata, investicije su pale, cene rastu, podigli ste, tj. za koji dan ćete podići PDV na zejtin, na hleb, na šećer, na komunalije, na lekove. Jutros smo videli da nećete da uslišite ni ono što štampani mediji traže, a to je da se ne poveća PDV - i to ćete uraditi.
Suštinski, ove promene koje predlaže SNS su zapravo prava priprema i, gospodine predsedavajući, ja sam sve vreme pričao o amandmanu, ako treba da vas podsetim, ovde se govori o amandmanu koji treba da briše član 5. gde SNS kaže da treba da postane krivično delo zaustavljanje prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima. Ja sam sve vreme pričao o tome. I svako u Srbiji veoma dobro zna da je ovaj zakon po najvećem hitnom postupku došao u Skupštinu posle onoga što se desilo u Priboju. To svi znaju. Ovo je FAP zakon. Ovo je protiv svih onih ljudi koji ne znaju šta će sa sobom i sa svojim porodicama.
Zato je naš amandman veoma jasan – brišemo ovu odredbu. Ne možemo rešiti muku ljudi tako što ćemo ih sve, i njihove porodice, proglasiti za kriminalce. Moramo da nađemo pravo rešenje. Zbog toga ćemo mi, i tu ću zaustaviti ovu moju repliku, u nedeljama koje dolaze izraditi plan za izlazak iz krize i za one najteže slučajeve, poput Priboja, Kraljeva, Kruševca, Leskovca, Vranja, pa i Kikinde, Sombora, Novog Pazara. To je ono što od nas očekuju naši građani i tamo gde SNS obezbeđuje 600 miliona evra u budžetu za sledeću godinu samo da bi otpustili ljude, a ovim zakonom hoće da im kaže da ako se bune onda su svi kriminalci, DS kaže – mi to ne želimo, mi ovo odbijamo i mi želimo da nađemo rešenje i programe da vas zaposlimo i da nađemo pravo rešenje za vašu budućnost i za budućnost vaših porodica. To je pravo rešenje i to će biti naša politika.

Hvala.
Ja sam direktno pomenut. Stvarno nemamo nameru ovde da polemišemo, ali upravo smo čuli pokušaj da virus optuži lek za bolest. Šta je drugo od toga, kada posle vladavine Miloševića, Šešelja, Nikolića, Vučića, Dačića, nađete Srbiju gde je prosečna plata manja od 50 evra? Šta je to od virusa kada nađete zemlju gde ne funkcioniše finansijski sistem, gde samo veoma dobro povezani ljudi mogu da dobiju uopšte bilo kakav kredit. Šta je to drugo od zemlje koja je najsiromašnija u Evropi, koja je izgubila 67% njenog BDP i 56% njene industrijske proizvodnje? Šta je to od virusa, kada vam ulicama idu ljudi povezani sa organizovanim kriminalom, vrše otmice određenih ljudi, njihove dece? Šta je to drugo od kada imate švercere cigareta koji imaju 80% ukupnog tržišta? Šta je to od onda kada imate situaciju gde je skoro cela nafta u rukama švercera, koje posle toga ucenjuju, koji ubijaju novinare? Do dana današnjeg ne znamo koji su ti odredi smrti. I opozicione političare i oni koji su morali da beže za sopstvenu kožu. Da li moramo danas, 2013. godine da slušamo lekcije od tih ljudi, onih koji posle toga u javnim preduzećima, koja ovde napadaju, uspevaju da naprave i dalje afere? Ko je upropastio „Galeniku“?
Te 24 privatizacije, to nije bilo tokom vlade Zorana Đinđića, to je bilo posle. Time se bavite. Bavite se onim što i dan danas radite Srbije, a nas vidite kao lek i ponovo će biti potreban lek našoj zemlji. U to smo uvereni.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, juče ste, ministre, tokom izlaganja argumenata DS se nervozno smejali i na kraju ste rekli da vam je sve to što mi kažemo smešno. Zbog toga ću početi sa nekoliko primera onoga što nama nije smešno, pa bih voleo da vidim da li je to vama i dalje smešno.
Gospodine ministre, da li je vama smešno to što nama nije smešno vaša zakonska odluka da svi zaposleni i svi penzioneri, nezavisno od toga kolika im je plata i penzija, imaju pad kupovne moći bar za 10% u sledeće tri godine?
Ako meni ne verujete, da citiram vašeg kolegu potpredsednika Ljajića, koji je rekao da je prosečna korpa onoga koji uđe u bilo koju prodavnicu u našoj zemlji za mandata ove Vlade pala sa 500 dinara na 354 dinara. To je pad od 27%. Da li vam je to smešno? Demokratskoj stranci to nije smešno.
Da li vam je smešno to što ste u vašem budžetu zaboravili po prvi put u poslednjih 12 godina da stavite prebijenu banku, jedan dinar za aktivne mere zapošljavanja? Da li je to smešno što smo mi to primetili i kritikovali?
Da li je vama smešno to što smo se borili protekle nedelje, bez prisustva vaših poslanika, da suluda odredba Zakona o platama, koja je mogla da dovede do toga da od 1. januara budu otpušteni svi profesori, osim redovnih na fakultetima? Da li je to smešno? Da li je smešno to što smo se borili protiv toga i naterali vas da to promenite? Nama to nije smešno.
Da li je vama, gospodine ministre i onima koji su sada spremni da glasaju za ove zakone, smešno to što se ovim budžetima, suprotno onome što čujemo, predviđa devalvacija dinara sa sadašnjih 114,9, koliko je bilo jutros, na 118,8 koliko ste zacrtali u budžetu za sledeću godinu i čitavih 127 dinara po evru u 2016. godine u proseku. Da li vam je to smešno? To je 7% devalvacije za sve one koji imaju kredite. Nažalost, većina njih je i dalje u deviznom znaku.

Da li vam je smešno? Ja govorim o budžetu, gospodine Arsenoviću.

Šta je sad ovo? Vi svaki put, gospodine predsedavajući, mene.

Gospodine predsedavajući i vi koji aplaudirate, ja vas molim da onda od službe zatražimo da vidimo koje su prve reči ministra kada je naš ovlašćeni predstavnik završio govor. Da li je rekao da je ovo sve smešno? Da li je rekao?
Ministre, da li ste rekli da je ovo smešno?
Jeste, rekli ste. Hvala što ste pošteno potvrdili.
U redu, gospodine predsedavajući. Neću ponavljati ono što je ministar sada priznao da je rekao. Da li je u redu tako? Ali, nama nije ništa smešno, jer u ovom budžetu šta konstatujemo? Konstatujemo da ne može biti povoljno, da li može ta reč, poljoprivrednicima kojima se smanjuje budžet za tri milijarde dinara, da ne može biti uputno da se i dalje, suprotno onome što smo čuli jutros, na strani 408, ovo je zakon o kome mi pričamo, itekako nalazi 951 milion dinara za žičare. Ovde piše, da li hoćete da citiram, ovo nije moje štivo, nego vaše, da su postojeće instalacije žičare stare, podložne stalnim kvarovima i zastojima u radu koji iziskuju povećane troškove održavanja i negativno utiču na imidž i uslove u ski centru Kopaonik, što je bio razlog za pokretanja podprojekta rekonstrukcije žičare „Krčmar“ u ski centru Kopaonik.
Poštovani građani Republike Srbiji, ovo izmislio nisam. Da li smemo da kažemo da ne verujemo u Demokratskoj stranci da u ovome momentu to bude prioritet? Da li ćete shvatiti zbog čega smo predložili da to ne bude izdatak? Čini mi se da je to razumno.
Kada govorimo o onome što se radi, mi smo prošle nedelje predložili amandman koji je mogao da ima pozitivan efekat na budžet, jer kaže se da se štedi, a vidimo da, suprotno onome što je najavljeno kao spasonosni Zakon o javnim nabavkama koji je trebao da obezbedi između 600 miliona evra, to je bila niža procena, ušteda, vidimo da nabavke rastu za 10% u sledećoj godini.
Čuli smo neka objašnjenja, ali to su sve objašnjenja koja ne mogu da opovrgnu činjenicu da sredstva za kupovinu roba i usluga su predviđena za rast od 10% sledeće godine. Toliko o ključnoj priči o Zakonu o javnim nabavkama, toliko o tome.
Nama se ne čini uopšte normalno u ovom momentu kada se traži od najsiromašnijih da istrpe povećanje cene hleba, mleka, lekova, komunalija, zejtina, a što se tiče mlađih i manje mlađih, i povećanje cena računara, da se povećava u sledećem budžetu posle 6,7% koliko je priznao ministar za plate u ovome budžetu za sada, da se povećava taj izdatak za 3,2%, a kada znamo da ne mali broj ljudi će otići u penziju, a ne nameravate da iz zamenite, to će porasti još više.
Gospodine ministre, predložili smo amandman koji je samo pratio vaše reči. Da li smo se mi složili sa vama? U pravu ste, trebali smo i mi to trebamo da uradimo ranije, da zakonski obezbedimo da niko ko radi u javnom sektoru ne može dobiti više od jedne plate. Vi ste taj amandman odbili. Vi niste omogućili da se izbegne anomalija da neko ko nije preduzetnik, niti ima neverovatne sposobnosti po dve, tri do četiri hiljade evra mesečno. To je loše.
Sada ću da vam kažem šta se dešava od kada smo se videli prošli put, to beše petak. Da li znate koliko se ljudi zapošljava u ovom momentu? Da li znate koliko je postupaka pokrenuto? Pomenuo sam neke primere. Hoćete li, gospodine ministre, da se upoznate sa činjenicom da postoje sredine gde odbornici, oni koji danas formiraju većinu u ovom parlamentu, nude našim odbornicima da se antedatiraju konkursi, pa tako ajde ne galamite vi, pa ćemo vama dati neku kvotu? Da li znate da ima takvih pokušaja? To je razlog zbog kojeg ste morali da prihvatite naš amandman prošle nedelje koji je omogućavao da svi postupci koji su pokrenuti od momenta formiranja ove rekonstruisane Vlade budu ništavi i da da Skupština, pošto je to dosta čupavo, kako kaže narod, konstatuje i odobri tu aktivnost, jer ove mere koje ste predvideli će biti izigrane.
Vi ste studirali etiku. Tako da mislim da etika rada u javnom poslu iziskuje da se prate reči koje su izrečene, naročito kada ih kaže ministar finansija.
Sa druge strane, možda ste studirali etiku, ali izgleda da niste studirali Etihad. Znate, mi mesecima pokušavamo da dobijemo ugovor. Jedino što ovde vidimo i to nam je na strani 108, vidimo da na razdelu Ministarstva privrede, koje uzgred budi rečeno, je veoma šturo i obrazloženje isto, predviđeno je 8,3 milijarde dinara za „Fijat“ i Etihad tj. Er Srbiju.
Molimo vas gospodine ministre, očekujući od ovog doma i naših građana što je mnogo bitnije, da se odobri ovaj budžet koji predviđa značajna sredstva za Er Srbiju, tj. za ono što ste već uradili, jer koliko znamo bilo je subvencija i ove godine, a i Fond za razvoj je odobrio jednu garanciju za koju mi i dalje ne znamo ništa. Ne znamo ni koliki je iznos.
U suštini, danas ću da vam pokažem ono što i mnogi ljudi koji rade u tom sistemu su nam dostavili. Ovo je samo u formi pitanja. Ovo je izvod iz APR, koji je dostupan svima. Ovo je Er Srbija dame i gospodo, evo Er Srbije, kako je zvanično registrovana u APR.
Tu piše da je Er Srbija osnovana 29. februara 1992. godine. Kako to ministre? Da li ste vi to uradili pre 21 godinu, kada ste se setili? Reći ću vam kako – Er Srbija, dame i gospodo, do daljnjeg, prema ovim dokumentima nije ništa drugo do onog našeg starog JAT Ervejza. Samo ste mu promenili ime.
Hoćemo dalje? Evo i jednog broja ugovora. Na vama je da kažete da li su oni tačni ili ne, gde vidimo da oni ugovori za avione koje ste uzeli, ono što leti, danas slavodobitno, ide se u Ljubljanu gde smo i pre leteli, piše da za jedan avion A319, ugovor gde se jasno vidi da je ugovor između JAT Ervejza, tj. Er Srbije i Etiharda. To znači da naši poreski obveznici plaćaju za sve one njoke, za svo ono prskanje po aerodromima, za sve one marame i za sve te interiore, koji su možda i bolji od onoga što ima „Lufthanza“. Znate koliko plaćamo? Sada ću vam reći.
Plaćamo 3.137,8 dolara po satu, a pošto je predviđeno da leti 415 sati, to dođe 1,3 miliona dolara mesečno, malo manje od milion evra. Ministre i poštovane kolege, da li znate kada je napravljen ovaj avion? Da li znate, ti novi avioni? Taj avion je fabrikovan novembra 1999. godine. Imamo i ovaj iz 2000. godine.
Vreme je da nam kažete, pošto od „Al dahre“ i poljoprivrede nema ništa, kažite nam kada je napravljen taj avion Novak Đoković. Kažite nam istinu koliko to plaćamo, pa ćemo možda i to podržati, jer je dobro da se nađe rešenje za JAT Ervejz. Preklinjem vas u ime svih poreskih obveznika Republike Srbije da ne krijete istinu. Nemojte kriti istinu, jer što se nešto više krije to postaje sve više sumnjivo.
Zbog toga vas molim i ovo je poslednji papir koji ću vam pokazati, ovo su gospodine ministre, amandmani koje je pripremila DS, njih 50. U njima ima ideja i za ono što ste zaboravili. Zaboravili ste programe za obrazovanje mladih, niste dali dovoljno novca za Komisiju za akreditaciju, niste dali u skladu sa zakonom novac ni za jednu lokalnu samoupravu. Način na koji ste smanjili transfere kažnjava one koji su bili najodgovorniji, koji su najmanje zapošljavali i oni koji su predvideli kroz tzv. subvencije da finansiraju ekonomski rast i zapošljavanje.
Umesto da dižete za 80 odsto porez na imovinu u Beogradu i u drugim gradovima i mi smo bili protiv tog zakona u maju kada ste ga predvideli, dajte nešto novca i Beogradu. Sada kada ga vodite nemojte da kažnjavate Beograđane. Nemojte da kažnjavate Srbiju. Nemojte da kažnjavate sve one koji žele istinu i nemojte ni na koji način da mislite da je bilo kome smešna ova situacija u kojoj se nalazimo. Hvala.