Za prethodnog govornika, imate ih sve na okupu i ministra ekonomije koji je to nadgledao prethodnih godina, partiju koja je dala kadrove da se to uradi i ista partija koja je vodila i zdravstvo. Oni su sa vama u Vladi, pa onda vidite kako ćete imati bolje rezultate.
U svakom slučaju, što se tiče zaduženja, veoma sam ponosan što sam kao ministar finansija učestvovao u tome da se zaduženje naše zemlje smanji i to je danas apostrofirao i trenutni ministar finansija, da je dug sa 160% BDP smanjen na jedva 30%. To nije bio momenat velike privatizacije, ali ono što jeste tačno, to je da veliki infrastrukturni projekti i oni koje volite da kritikujete poput mosta u Beogradu i mnoge druge stvari, su pokrenute za vreme Vlade DS. Videćemo i podvući, veoma smireno, bez ikakvog nerviranja, sa činjenicama rezultat vaše vladavine. Za sada, 11 meseci kasnije, na računu je četiri milijarde evra dodatnog zaduženja Republike Srbije od prvog dana rada ove vlade, pa do danas. To su nepobitne činjenice. Za sada nema ni jednog jedinog novog kapitalnog objekta, ničega novog. Zapravo, u ovom rebalansu sa inicijalno planiranih 500 miliona evra za kapitalne investicije, za sada je potrošeno samo 50 miliona evra. Vidimo da veoma teško ide sprovođenje svih tih projekata.
Zbog toga mislim da bi bilo korektnije, a i produktivnije za naše građane i za našu državu da pokušate da se suočite sa ovom izuzetno teškom krizom, da vidite da umesto da prebacujete konstantno odgovornost na nekog drugog, pošto imate odgovornost i to vam neće mnogo pomoći, da vidite kako ćete pokrenuti nešto što je krvotok naše privrede.
Mi smo usvojili jedan program koji nije Sveto pismo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Pogledajte ideje u poljoprivredi, u domenu energetike, kulture i načina na koji to može da se finansira.

Što se tiče kapitalnih objekata, mi smo veoma ponosni, kao i svi Beograđani, na most na Adi, veoma. Cifre nisu privatne cifre. Što se tiče projekta, gospodin Hajdin, najpoznatiji u Srbiji, a jedan od najpoznatijih u svetu, je rekao da je po veličini to sasvim opravdano. Videćete da u godinama koje dolaze, kao i sada, to nije samo opravdana i veoma korisna investicija za Beograđane i za celu našu zemlju, ali to nije sve što je DS uradila, od onoga što je izgrađeno je i Koridor 10, aranžmana za Koridor 11, koji danas ova vlada iskorišćava od Azerbejdžana preko Kineza, kako se to popularno kod nas kaže, to su sve stvari koje su urađene tokom mandata naše Vlade.
Danas su naučnici na ulici. Kapitalne investicije, od Petnice, pa do Naučno-tehnološkog parka na Zvezdari, do obnovljenih objekata u Novom Sadu za fakultete i mnoge druge stvari, to su sve stvari koje je radila DS. Za sada, želim vam da vi napravite neke kapitalne investicije i da dovedete neke nove investitore. To bi bilo korisno za naše građane. Ali, za sada, činjenice su neumoljive, što se tiče novih kapitalnih investicija koje ste vi otpočeli, našli novac, otpočeli radove, uradili, za sada je tu prazan skup.
Što se tiče investitora, kojima ste potpisali ugovor o razumevanju, pa onda ugovori i neke investicije, za sada je to i dalje prazan skup. To je za sada bilans vaše Vlade posle godinu dana i to su neumitne činjenice. Vi možete sa tim da se složite ili ne, ali matematika je podosta tvrdoglava.
Što se tiče investicija, pogledajte na sajtu Narodne banke Srbije, koji vodi broj dva vaše partije, što je apsolutno neprimereno i jedinstveni je slučaj u svetu da aktivni političar, ma koliko bio zamrznut, kao što kažete, vodi Centralnu banku za sada …
(Predsedavajuća: Vreme.)
To je cifra koju možete da proverite - investicije su 155 miliona evra, sve što je prethodno ugovoreno za vreme Vlade DS.

Predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, govoreći o ovom rebalansu, imali smo proslavu nepostojećeg datuma za početak pregovora za ulazak u EU, u petak, a danas imamo raspravu o rebalansu. Kada znamo da je Zakon o budžetu, jer ovaj rebalans je i dalje zakon o budžetu, samo izmenjen. To je jedan od veoma retkih zakona koji iziskuje apsolutnu većinu i, kao i u svakoj drugoj zemlji, podrazumeva da bude predmet konsenzusa u Vladi. Čuli smo da taj konsenzus postoji.
Međutim, danas vidimo, na primer, u Vladi Zorana Đinđića, kada je i Mirko Cvetković bio premijer, da nema ni premijera, nema ni predstavnika drugih političkih stranaka, tu čak nisu ni veoma bitni ministri, ministar poljoprivrede, mnogi drugi, koji su i te kako pogođeni ovim rebalansom, kako bi mogli da im postavimo pitanja i da oni meritorno, iz njihovog sektora, odgovore na njih. Ne, danas imamo samo jednog ministra, ali istina jeste da iza ovakvog rebalansa, jer će to pokazati dan za glasanje, stoji i SNS, SPS, PUPS, stranka gospodina Ljajića i stranka ministra Dinkića. Zbog toga se danas neću obraćati ministru, nego Vladi. Vladi, koja nije danas ovde i koja nas nije udostojila njenim prisustvom da razgovaramo o jednom bitnom, ako ne i najbitnijem zakonu naše zemlje.
Kredibilitet Vlade da priča o javnim finansijama je danas ravan nuli. Iz razloga što, kada smo slušali po prvi put ovu vladu po pitanjima rebalansa, nam je ona govorila da je to iznuđen potez. U oktobru, krajem oktobra meseca, kada smo imali budžet za ovu godinu, Vlada nam je rekla da je ovo najbolji budžet u poslednjih 20 godina i da citiram neke medijske naslove – da će Srbiji da svane, da su svi problemi rešeni i da je bankrot izbegnut. Evo nas nepunih 5-6 meseci posle početka ove godine i Srbija, to građani moraju da znaju, ima ubedljivo najveće povećanje deficita prema budžetu, ima najveće pogoršanje stanja javnih finansija u Evropi. To ne može ići bez posledica.
Posledice jesu da jedan broj finansijskih institucija koje su kupovale državnih dug Republike Srbije, to više ne čine. Da citiram guvernerku Narodne banke, citiram jednu englesku kuću, rekla je da je on loš kupac, da je Ministarstvo finansija loše biralo kupce, jer je ona odlučila da izda za sebe, a i za druge, njenu preporuku da se papir Srbije više ne kupuje, nego prodaje. To jeste nešto što upozorava i mi smo ovde zbog upozorenja i Fiskalnog saveta i Međunarodnog monetarnog fonda da je ovaj budžet nerealan i da klizimo ka deficitu ili od 5,5-6% prema Fiskalnom savetu ili 8% po proceni Međunarodnog monetarnog fonda.
Kredibiliteta nema. Kada se pojavite već peti ili šesti put u ovom domu i govorite da je to to. Poslednji put smo to čuli u maju mesecu. Tada ste rekli da promene poreskih zakona, koje su u suštini bili otimanje 200 miliona evra od lokalne samouprave, toliko o ravnomernom regionalnom razvoju o kome smo slušali jutros, da bi se koliko-toliko, gospodine direktore Penzionog fonda, isplatile penzije i da nam neće biti potrebno da se vidimo povodom budžeta sve do jeseni, ako to uopšte bude potrebno. Evo nas, kraj je juna, početak jula, raspravljamo o tome, a kredibilitet toga što je pred nama je dodatno okrnjen, ne samo činjenicom da u ovome rebalansu nema baš nikakve ideje, nego zbog toga što i sam Fiskalni savet kaže da povećanje od 120 na nekih 178 milijardi dinara deficita nije uverljivo, da će verovatno budžet biti oko 200 milijardi dinara, pola na prihodima, pola na rashodima. Povećanja tj. smanjenja prihoda, a sam Međunarodni monetarni fond smatra da će rupa u budžetu biti još značajnija.
Danas smo čuli ekspoze koji je bio o svemu, osim o rebalansu. Čuli smo mnogo toga o raznim podacima koji se tiču makroekonomije, kao ovlašćeni predstavnik naše grupe moraću malo i o tome, ali ću naravno više pričati o onome što je predmet danas, a to je pitanje rebalansa koji ukupno, pogledajmo minutažu, od 50 minuta izlaganja predstavnika Vlade, samo su četiri minuta bila posvećena rebalansu, jer se posle pričalo o nekim reformama koje tek treba da se sprovedu. Mislim da to nije slučajno. To je zbog toga što je ovaj rebalans bezidejan, zbog što on ne donosi ništa dobro našim građanima i našoj privredi i ja ću to u sledećih nekoliko minuta obrazložiti.
Počnimo malo sada malo o generalnim stvarima. Ne znam koliko puta smo čuli da nije nikakav problem to što se donosi rebalans budžeta - pogledajte, Rusija donosi rebalans budžeta.
Poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, evo elemenata o rebalansu ruskog budžeta, pa da to skinemo napokon sa dnevnog reda. Da se podsetimo - ruski federalni budžet direktno zavisi u iznosu od 50 odsto od cene nafte i gasa, a indirektno 80 odsto. Kako to uporediti sa jednom Srbijom, koja ne proizvodi sirovu naftu? To uopšte nije toliki deo našeg budžeta. Ali u budžetu koji je Duma usvojila 24. maja, uopšte nije promenjen budžet u iznosu, kao što se danas dešava u Srbiji, uopšte nije povećan deficit budžeta. Kolega Popović koji prati Rusiju veoma dobro i te kako to potvrđuje. Oni su isplanirali njihov budžet tako da bude izvodljiv i sa cenom nafte od 91 dolar po barelu, a kada je cena pala sa 125 dolara po barelu na 100 dolara po barelu, imali su tu opreznost da smanje prihode od nafte, da to nadomeste iz prihoda onog fonda koji su formirali za te slučajeve, a da sve ukupne rashode očuvaju, i nije samo to, nego to su odlučili da neke neproduktivne stvari smanje i da povećaju razdele i rashode u poljoprivredu i u investicije. Tako nemojte više da nam pričate o Rusiji. Rusija je uradila oprezan, pametan i jedan pravi zaokret u javnim finansijama koje stavlja na mnogo održivoj putanji.
Ovaj rebalans pokazuje samo nesposobnost Vlade da vodi javne finansije. Vlada se ponaša, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, bez ikakve želje da ovde se bavim nekom dnevnom politikom, nemam bolje slike od grogiranog boksera pred nokautom. Svaki drugi mesec dobijaju udarac koji nisu predvideli, uvek imaju previše optimizma, a mi kao građani trpimo posledice.
Poštovani narodni poslanici, nije to samo pitanje nekih apstraktnih cifara. Pitajte učitelje vaše dece i rodite lje, ne samo među poslanicima, već i među građanima. Danas nema vakcina za decu. Od 11 obaveznih vakcina, u ovom momentu u Srbiji ih nema devet. Proverio sam sa Institutom Batut, ako hoćete da dobijete vakcinu za besnilo, nema je, postoji samo za vanredne situacije. Juče je jedan od mojih prijatelja, koji je imao ozbiljne srčane probleme, informisan da u Kamenici nema više nijednog stenta. Neopreznost u vođenju javnih finansija nas dovodi do toga da neki od naših sugrađana imaju ugrožene živote.
Šta je ovaj rebalans, poštovani građani Republike Srbije? Ovaj rebalans je rebalans koji dovodi do smanjenja izdataka od tri milijarde dinara za poljoprivredu, a čuli smo koliko, od ekspozea premijera do danas, se to predstavlja kao prioritet. Ako je nešto prioritet, ako želite da imate poverenje poljoprivrednika, onda je minimum da održite obećanje i ono što je bio budžet, da ga ispunite u potpunosti.
Ali nije samo pitanje onoga što se već dešava sa poljoprivrednicima, to svi dobro znaju, a to je da se ne isplaćuju već zacrtani zakonski i onim zakonom koji je ova skupština izglasala pre nekoliko meseci, minimalni doprinosi za određene kulture. Ne, imamo aferu aflatoksin koja nije rešena, jer 15. marta je trebalo da bude rok kada je nivo aflatoksina u mleku trebalo da bude spušten na 0,05%. Ne znamo gde smo na tome, ali jedino što je ova vlada našla za shodno u domenu poljoprivrede je da smanji izdatke za kontrolne službe, veterinarsku službu u ovom slučaju, i mnoge druge koje moraju da obezbede da hrana koju unosimo u naša tela, za našu decu bude bezbedna. Tu se štedi. To je rebalans ove vlade. Još manje bezbednosti za hranu koju konzumiramo.
Šta je ovaj rebalans, poštovani građani Republike Srbije? To je tri milijarde dinara manje za obrazovanje i za nauku, a govorimo i pričamo da nam je to bitno. Imamo ministra koji beži od predstavnika medija, koji se nervira kada dođe u Skupštinu da odgovori na izuzetno bitne stvari, imamo direktora naše najprestižnije Matematičke gimnazije koji govori, a retko se izražava na taj način, a znamo ga više od 20 godina u medijima na taj način, da se radi o sumraku našeg obrazovanja, jednoj od najtežih stvari koja nam se desila, ovaj krah sa maturom. To pokazuje, uz kupovinu raznih diploma, rasulo u onome što je najbitnije i ovaj rebalans samo je dodatni korak u rasulu našeg obrazovanja.
Ono što je mnogo bitno reći, to je da oni koji već godinama se bave naukom će dobiti 1,8 milijardi dinara manje za njihova istraživanja. Oni uopšte ne dobijaju sredstva za materijalne troškove i nemojte da se neko pita za dve do tri godine ili da njih napada ukoliko budu manje u stanju da rade ono što su sa dosta uspeha radili i proteklih godina, a to je da objavljuju u najkvalitetnijim naučnim časopisima i da se čuje malo više glas Republike Srbije u domenu ekonomije znanja. Prazne su te priče o informacionim tehnologijama, ako se ne daju sredstva onima koji treba da obezbede bazna, osnovna istraživanja u tom domenu iz kojih će proisteći istraživanja, pa rezultati, pa patent i onda neke firme koje će biti u stanju da izvoze. Ovakvim rebalansom mi negiramo našu budućnost. Ovakvim rebalansom koji smanjuje sredstva za nauku, koji smanjuje sredstva za poljoprivredu, mi kažemo – ne, budućnosti.
Kada govorimo o infrastrukturi i o građevini, čuli smo sada od strane Vlade da je navodno građevina pokretač. To svi znamo. Ali pogledajte onda cifre koje nam pokazujete danas. Ono što se najviše smanjuje su upravo investicije za građevinu. Svako ministarstvo koje je imalo bilo kakav projekat, koje je moglo da uposli našu građevinsku aktivu, je ukinuto. Sve što je trebalo da se gradi, što je trebalo da gradi naša domaća operativa je ukinuto, nema više. Onda nemojte da nam pričate da treba da se reaktivira neki kredit. To su, nažalost, neki veći tenderi, gde zbog nekih drugih pravila o kojima treba da raspravljamo i ja to očekujem u ovom domu, uglavnom pobeđuju neke strane firme, pa neke od njih posle i bankrotiraju. Ono što je bitno je da nađemo način da uposlimo našu građevinu sada.
U ovom momentu 120.000 radnih mesta je ugroženo. Građevinske firme, nijedna nema nikakav ozbiljan posao u perspektivi u sledećih šest do devet meseci. O tome je poslanik jedne druge opozicione partije govorio, o tome moramo da pričamo. Nemojmo onda da se čudimo ukoliko krajem godine vidimo da smo izgubili još 50.000 do 60.000 radnih mesta i da imamo naše ljudi koji su rasuti po svetu i pokušavaju da nađu uhlebljenje.
Ovaj rebalans je rebalans koji je ukinuo sve investicije koje su bile predviđene za mere za vanredne situacije. Čak su i neki članovi Vlade kritikovali druge članove Vlade zbog toga. Šta ako bude grada? Bilo ga je. Šta ako bude poplava? Bilo ih je. Šta radi Srbija da obezbedi i svoju poljoprivredu i svoju budućnost i bezbednost ljudi koji žive u njoj? Ne, ova vlada kaže – to nije najbitnije, to nije bitno, smanjićemo odmah skoro do nule sve investicije u tom domenu.
Kada govorimo o kulturi, i tu su prepolovljena sredstva za investicije. Moje kolege poslanici će o tome pričati nešto kasnije. Ovo je ne samo najgori budžet u poslednjih deset godina za domen kulture, nego je sada po strukturi još godi i mi se sa tim ne možemo i nećemo složiti.
Kada govorimo o ciframa koje smo čuli, evo bar ima jedna dobra vest, a to je da pada nezaposlenost. Poštovani narodni poslanici, ovo su cifre ankete o radnoj snazi i da vam dam cifre koje se tiču ove vlade.
Prvo merenje stope nezaposlenosti tokom mandata ove vlade, pošto se ova anketa radi dva puta godišnje, a to je oktobar 2012. godina, ta stopa je bila 22,4%. Cifra koju smo danas čuli je tačna, u aprilu mesecu je 24,1%. Ne znam koliko znam matematiku, ali znam da je 24,1 više od 22,4. Tokom mandata ove vlade nezaposlenost je, nažalost, povećana. Prestanite da manipulišete sa raznim ciframa i prestanite da lažete građane Republike Srbije. Vređanje naše inteligencije je jedna stvar, a uvođenje u zabludu naših građana i naših partnera je mnogo, mnogo gora stvar.
Kada govorimo o raznim stvarima, kao što je npr. izvoz, čuli smo razne cifre. Tačno je da je u prvih pet meseci izvoz nešto povećan, i to posle jednog velikog pada prošle godine. Mi ćemo prvi biti srećni i zadovoljni ukoliko izvoz raste. Ali, ako hoćete da kažete sve cifre, zašto ne kažete da je u maju mesecu izvoz pao za 10% u poređenju sa aprilom? To je istina. Zašto je to istina? Zato što je ove godine Uskrs bio u maju, a ne u aprilu, tako da je u aprilu bilo više radnih dana, a u maju ih je bilo manje.
Kad pogledamo listu naših izvoznika, nažalost, vidimo da tu i dalje ima dosta onih za koje je potrebna značajna državna podrška. Mi i dan danas ne znamo kolika je podrška "Železari" Smedereva, zato što se ona, nažalost, ne nalazi u budžetu, zato što se ona sprovodi kroz garancije Fonda za razvoje i zato što se, uprkos našim pitanjima, niko za sada nije udostojio da nam kaže istinu o tome koliko košta da ova vlada pokaže određeno povećanje industrijske proizvodnje i koliko košta da se pokaže neko povećanje izvoza.
Tako da, kada govorimo o situaciji, moramo da kažemo i neke druge cifre. Ova vlada je u početku rekla, tj. oni koji su je formirali su rekli da ćemo imati 100 milijardi evra do kraja decenije. To vam dođe nešto više od 10 milijardi evra godišnje. Onda smo prešli na malo realnije cifre, zato što su takve cifre postignute u datom momentu tokom nekih drugih vlada Republike Srbije. Na primer, kod poslednje godine Vlade Mirka Cvetkovića strane direktne investicije su dostigle dve milijarde evra. Prošle godine, tokom mandata ove vlade, ali hajde da bude da je to bilo pola prethodne Vlade a pola ove, je bilo 200 miliona. Sa sajta Narodne banke Srbije, tako da mogu svi da provere, kao i građani Republike Srbije, cifra stranih direktnih investicija za prva četiri meseca je 155,5 miliona evra. To je za četiri meseca. Kad pomnožite sa tri, vidite da ste još veoma, veoma daleko, tri puta ispod onog cilja od dve milijarde evra. Vidimo mnogo ljudi koji dolaze, ali za sada ne vidimo mnogo onih koji potpisuju i ako se potpisuje, to je za veoma skromne iznose investicija.
Poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, nema ništa od dve milijarde evra. Bilo bi dobro da imamo i milijardu. Šta to znači? To znači da moramo da planiramo situaciju da bude eventualno i pola milijarde, a da devizne rezerve naše zemlje ne počnu da se tope.
Jutros je bilo malo reči o tome. Amerika, kojoj ide nešto malo bolje u ekonomiji, o njoj pričam zato što prestaje štampanje novca, koje je bilo ogromno. Ono već ima efekte, lančani efekat na Evropu, a i na nas zbog toga, jer će biti neminovno povećanje kamatnih stopa. Pošto je veliki deo našeg duga u varijabilnim kamatama, neko ozbiljan mora da planira i da kroji budžet za ovu godinu i rebalans za sledeću godinu, sa dosta nepovoljnim predviđanjima u domenu kamata. To nije slučaj ovde.
Ovde se ponašamo kao da ćemo uvek biti u jednom podosta čudnom momentu, gde su kamate za razvijeni svet na nuli, a za nas na nekih 6 do 7%. Zbog toga ni ovaj rebalans nije realan. Šta treba raditi, o tome ćemo pričati tokom debate. Jasno je da onaj ko želi dobro našoj zemlji mora da kaže – od nečega mora da se živi, pa da se onda napuni budžet. Prvo treba obezbediti pravi budžet za poljoprivredu. Treba ono nepovučenih kredita apsolutno, ne programirati, nego reći Evropskoj investicionoj banci, Svetskoj banci i svima drugima da to više ne može biti naš prioritet. Možda je u nekim boljim vremenima to trebalo uraditi. Te tri milijarde moramo relocirati na realni sektor, da podržimo postojeća preduzeća, da im damo podršku, da im damo garancije da mogu da kupe mašine, da oni koji već sada imaju određene poslove mogu da ih razvijaju. Na taj način će, i to je plan DS, naš plan za 500 miliona evra, koji su apsolutno mogući za deset vodećih gradova, realni ljudi i realne firme dobiti realna sredstva i na taj način će moći da razvijaju realna održiva radna mesta.
Ova vlada više nema nikakav kredibilitet u domenu javnih finansija, ali ako je neko grogirani bokser pred nokaut, to nije samo njegov problem, to je problem svih nas i zbog toga će se DS tokom ove debate truditi da da i nekoliko predloga da se izbegne ono što je, ako se stvari ovako nastave, neminovni finansijski krah. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče. Milo mi je što ste se vi vratili. Čestitam vam na doktoratu.
Što se tiče ovih podataka, interesantna je ta matematika. Sada smo čuli da 24,1% nezaposlenih nije više od 22,4%. Znači, 24,1% nije više od 22,4%.
Ono što je tačno, to je da ova vlada nastavlja da zapošljava u državnoj administraciji. Hiljadu u poslednjih 12 meseci, državna uprava. Ono što je tačno, to je da je u državnim vodoprivrednim preduzećima zaposleno još 1.414 ljudi, da budem egzaktan.
Danas smo mnogo čuli o reformi javnog sektora. Gde su ti konkursi? Gde je ta departizacija o kojoj se pričalo toliko puno? Koliko, tri konkursa, možda četiri, sa današnjim, kad vas je baš mnogo iznervirao direktor Puteva Srbije, pa ste mu raspisali konkurs? Jel se tako poštuje zakon? Kada vas neko iznervira, onda vi raspišete konkurs. Ako neko ćuti, onda ne raspišete konkurs. Kada će da se poštuje zakon koji je ovde izglasan? Kada će da se desi ta departizacija, da ovo o čemu se govori postane malo više od samo nekih apela?
Ministar nam je rekao jednu interesantnu stvar i među ovim izvoznicima imam jedno pitanje za ministra – ima li jednog jedinog kojeg je dovela ova vlada? Nema. Zato vam hvala na velikom komplimentu za Vladu koju je vodila DS, zato što svi ovi izvoznici koje ste napomenuli su oni koje je obezbedio i budžet koji toliko često kritikujete i subvencije koje smo dali i zajednički rad i lokalnih samouprava i Ministarstva poljoprivrede koje je radilo na tome da obezbedi i zemlju i mnoge druge stvari. Milo mi je što čujemo danas da se radi sa gospodinom Kravčenkom, jer bilo je partija u prethodnoj vladi koje su se protivile aranžmanu sa Ruskom Federacijom koji je DS pokrenula.
(Predsednik: Vreme.)
Ovaj budžet, time zaključujem, kako možete da nam kažete da je on dobar za zapošljavanje, kada smanjuje za tri milijarde dinara, jedini budžet za aktivne mere zapošljavanja, tri milijarde manje, a povećava za pet milijardi dinara tranzicioni fond, a to je za otpuštanje? Ovaj fond i ovaj budžet su fond i budžet za otpuštanje. Toliko od mene.

Slušali smo 15 minuta stožerne stranke ovde i nismo čuli, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, jednu jedinu reč o rebalansu. Samo smo čuli da je rečeno da su nesrećni, da nisu najzadovoljniji, ali će ipak glasati i onda uobičajena stvar, kao da smo na kraju jula meseca prošle godine, da je za sve kriva prethodna Vlada.
Bio sam ministar finansija 2001. godine, pa neću mnogo o tome. Nasledio sam 400 miliona evra za dve neisplaćene penzije, 341 milion evra za 20 penzija poljoprivrednicima koje nisu uplaćene, 70 miliona evra neisplaćenog dečijeg dodatka i 4,8 milijardi evra ukradene devizne štednje koju tek sada vraćamo. Nadam se samo da neću biti ponovo ministar finansija sa takvim sličnim stvarima. Nadam se da nećete napraviti tolike rupe.
To je efekat radikalsko-socijalističke vlade što smo nasledili. Dobro je što sada branite EU i što hoćete da uđete u nju, a trebalo vam je 20 godina da vas ubedimo u to.
Što se tiče aflatoksina, znajte da nećemo mi da uđemo tamo preko Rusije ili Amerike, jer standard vredi u EU i neće nametnuti to Rusija ili Amerika, nego EU. Čujem da mislite da je aflatoksin afera. Ne, ako ima kriminala, neka se kazni, ali činjenica jeste da naša deca piju najlošije mleko u regionu. To je činjenica.
Činjenica jeste da ne možemo da iskoristimo današnji ulazak Hrvatske u Evropu, da zauzmemo njene pozicije tamo gde možemo, zato što ne poštujemo ono što su standardi.
U svakom slučaju, cifre su veoma tvrdoglave. Evo nas godinu dana kasnije. Kada govorite da smo u bankrotu, onaj koji kaže da je bankrotirao, ne ide i ne zaduži se za dodatnih četiri milijarde evra, a za toliko ste zadužili Srbiju, ali ja ne vidim nijedan put, nijedan most i zaduženje Beograda ispod 400 miliona evra i dosta više sa tim manipulacijama.
Moram da vam kažem, sva vaša izbegavanja...

Znam ja da vi volite mene da prekidate, pogotovo na veoma dugačka izlaganja gospodina ministra i ljude...
(Isključen mikrofon)

E, ovako. Decembra 2000. godine, dug Republike je Srbije 14,5 milijardi evra. To je preračunato naravno, pošto da vam kažem, da vas malo upoznam, pošto pre koji mesec, gospodine Arsiću, imali smo dosta čudnu raspravu gde ste govorili da su kamate na dugoročne kredite, da trebaju da budu niže od kratkoročnih, mislim da oko finansija, dozvolite da vam kažem nekoliko stvari u ove dve minute koliko imam.
Prvo, preračunali smo, jer mi smo imali dug i u dolarima i u nekim drugim valutama. To je 14,5 i ono što je još gore, da je tu bilo mnogo kamata, i ponosan sam što sam bio deo pregovaračkog tima koji je uspeo da napravi rekordni otpis duga od 67%, ponosan sam na to. To je dovelo do toga da naša zemlja ima ponovo značajan prostor za disanje, zbog toga smo bili jedna od zemalja koja je imala najniže zaduženje godinama, i to je bila velika stvar za našu zemlju. Zbog toga ne možete prenebregnuti jednu činjenicu, a to su neki elementi realnosti.
Od momenta formiranja ove vlade, pa do danas spoljni dug, suvereni dug ukupno je porastao za 4 milijarde evra. To imate na sajtu Ministarstva finansija, NBS, pogledajte ako meni ne verujete, to jeste istina.
Drugo, kada govorimo o onome što se radi sa tim parama, možda mi je nešto promaklo, ali ja ne vidim ni jedan kapitalni objekat, ne vidim ništa konkretno što je urađeno sa tih dodatnih četiri milijarde evra. Ja ne vidim ništa.
Zapravo, kad pogledam ovaj rebalans, vidimo da se ovih 500 miliona evra, koliko je bilo predviđeno u originalnom budžetu, što i onako nije dovoljno za investicionu infrastrukturu, da li znate na koliko je to svedeno, tj. koliko je za prvih šest meseci potrošeno? Pedeset miliona evra. Manje od 10 miliona evra mesečno ova Vlada investira u infrastrukturu.
Da vam navedem još jedan interesantan podatak. Na tom poslu rade ne jedan, ne dva, nego tri ministarstva. Iako se stvari ne promene, bićemo veoma blizu te čudne situacije, gde administracija koja treba da gradi košta više nego ono što treba da gradi. Još jedan tužni rekord kada se na nesposoban način vode javne finansije.
To su činjenice i svako mora da snosi odgovornost za ono što radi.

Gospodine Arsiću, hvala vam na iskrenosti. Rekli ste da ste nesposobni. Zbog toga ja to ne moram ovde da ponovim, jer jeste nesposobni da vodite javne finansije kao vlada. Ne kažem vi lično, vi niste zaduženi za to, ali činjenica jeste da će i SNS da glasa kroz koji dan, jer ovo treba da stupi na snagu veoma brzo, po hitnom postupku, da se smanje subvencije za poljoprivredu za tri milijarde dinara.
Govorili ste da će za 600 miliona evra da se uštedi na javnim nabavkama. Ne vidim u rebalansu budžetski fond koji će to dokazati. Vidimo da će se otkazati skoro sve javne nabavke. Jedna je stvar uštedeti na javnim nabavkama, a druga stvar je otkazati. Javna nabavka je nešto što će obezbediti nekoj našoj građevinskoj firmi da nešto uradi, a vidimo crno na belo da sve investicije u građevini, u izgradnji, sve te investicije, sve se to ukida, nažalost.
Kada govorite o dugu, čuli smo od strane Vlade devet milijardi za četiri godine. U redu, a kako je to onda četiri milijarde za 10 meseci?
Kada dete izbegava odgovornost i pokušava stalno da prebaci na nekog drugog, to još nekako može da se razume, ali kada to rade odrasli ljudi, to je već nešto drugo. To je već za neku drugu analizu.
Jeste, postoji odgovornost za sve nas. Odgovornost postoji onog momenta kada se formira vlada. Moguće je bilo doneti neke druge odluke. Vi ste odgovorni od kraja juna. Doneli ste odluke koje su nas dovele do povećanja stranog spoljnog suverenog garantovanog duga od četiri milijarde evra.
Činjenica jeste da, ukoliko ne privatizujete, a vidimo da većih privatizacija neće biti, otkazana je ona za "Telekom", vidimo da ne možete da prodate ni "Galeniku", ni ništa drugo, to znači kada se budemo videli, ako se ne vidimo pre za rebalans rebalansa do tada, da ćemo se videti i možemo da predvidimo da ćete imati deficite za sledeću godinu i da će to biti dodatni dug. Hoćemo li mi biti odgovorni za taj dug sledeće godine? Znači, ministri ste, poslanici većine, odgovorni ste. Imajte minimalnu odgovornost prema vašim funkcijama i četiri milijarde evra je matematički i sasvim egzaktno dodati dug koji ste napravili našoj zemlji.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ovih nekoliko minuta bih komentarisao ne samo ovaj paket nego i generalnu situaciju javnih finansija sa kojom su oni veoma tesno povezani.
Čini mi se da su tri reči prava karakteristika ovog paketa. To su bahatost, neznanje i šteta. Pošto su to ozbiljne reči, hteo bih da podsetim da država,, to su pre svega policija, odbrana i pravda, a da bi se to finansiralo, nužne su javne finansije. Bez zdravih javnih finansija, nema ni države. Zbog toga govorimo dan posle upozorenja MMF, koji je bar ovde neutralan, da će nam budžetski deficit biti 8% BDP i istoga dana upozorenja Fiskalnog saveta, da je ova Vlada pogrešila za 90 milijardi dinara, 800 miliona evra pogrešne računice u prihodima.
Situacija je izuzetno ozbiljna. Mislim da bahatost kao prva reč nije na mestu. Nama je predloženo da diskutujemo o ovom bitnom paketu za jedan dan. Demokratska stranka i druge stranke opozicije su obezbedile da to bude dva dana, ali to sigurno nije način na koji možemo i moramo da raspravimo o ovako bitnim temama.
Bahatost je isto i vređanje inteligencije građana Republike Srbije. Samo ću na nekoliko jasnih primera, koje smo čuli ponovo danas, pokazati gde se nalazi ta bahatost. Bahatost je reći da se ništa ne menja zato što stopa od 80% u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave se ne menja, a istovremeno smanjiti osnovicu sa 12% na 10%, tj smanjiti te prihode za 20%. To je bahatost i to je potcenjivanje građana Republike Srbije.
Bahatost je isto kada se kaže da ovo rešava probleme penzionog sistema, kada znamo da ovo što se prebacuje sa lokala u penzioni sistem je jedna četrnaestina ukupnog jaza u našem penzionom sistemu. Jedan mesec, malo manje. To uopšte neće rešiti penzioni sistem.
Bahatost je isto govoriti o tome da je na lokalnim samoupravama da reše problem prebacivanja 300 miliona evra iz njihovih budžeta koji su već alocirani i gde su već mnogobrojne javne nabavke i po novom zakonu raspisane. Bahatost je reći da moraju da budu efikasniji, naročito kada to dolazi od onih koji su pre dve godine žarko branili suprotne teze i onoliko koliko se sada oduzima lokalu, borili se da se u tom momentu njima da.
Bahatost je isto kada se kaže – ovo će pomoći kulturi, zato što sa 3,5% se povećava na 5% ukupni iznos koji može u prihodu da se alocira u aktivnosti u domenu kulture, kinematografije, sporta itd, kada znamo da je ove godine kinematografija ravno dobila nula dinara u budžetu i da je ovo najslabiji budžet za kulturu od 5. oktobra.
Bahatost je reći da će ovo pomoći tehnološkim firmama zato što se proširuje podsticaj i mogućnost da se 20% ukupnih investicija u istraživanje u neke nove tehnologije tretira na isti način na koji su se tretirala osnovna sredstva, kada se istovremeno odustaje volšebno od onoga što je diskutovano sa tom industrijom. Možda nije bilo najbolje formulisano, ali mogu vam reći da oni koji se danas raduju tome jesu Bugarska i Rumunija, zato što one imaju i te kako jasne podsticaje za investicije u ekonomu znanja.
Bahato je isto govoriti o tome da je ovo povoljno za poljoprivrednike, zbog toga što se navodno ukida porez na katastarski prihod. Jedna veličina koja je bila toliko mala i toliko je bila zapuštena da nikada nije bila revalorizovana i svake godine smo u ovoj Skupštini odlagali naplatu tog poreza. Niko neće da kaže, ja ću to da kažem, da se uvodi poljoprivredno zemljište na isti način kao i sve druge forme zemljišta i, poštovani poljoprivrednici, vrednovaće vam se po tržišnoj vrednosti, pa ćete na to platiti porez.
Bahato je govoriti o tome da, eto, porez na imovinu to je da se nadokandi, tj. ove promene, ono što je ukidanje naknade za upotrebu građevinskog zemljišta. Neću mnogo o tome, jer mislim da je moj kolega malo pre briljantno rakskrinka i tu bahatost i pokazao da ne može, kada se ukine amortizacija, kada se ide na tržišno vrednovanje, reći da to ništa ne menja – i te kako menja, i to će 1. januara videti naši građani.
Nadam se da će Vlada, možda, do 31. decembra, bar u ovom slučaju koji je bitan, uslišiti ono što je glas razuma i obezbediti da se i ovaj zakon promeni. Priznajte i ovu grešku.
Mogao bih još mnogo govoriti o bahatosti. Mislim da iza bahatosti, u suštini, stoji neznanje. To neznanje je neznanje koje dovodi do toga da Srbija danas ima, pogledajte sajt MMF, najveću promenu u proceniti budžetskog deficita u svetu danas – Republika Srbija. Ako neko misli da to neće čitati rejting agencije, ako neko misli da to neće dovesti do povećanja cena našeg duga, taj se nikada nije bavio finansijama.
Još nije kasno. Ako sve ovo bude, od reformi javnih finansija, odgovorno tvrdim, loše nam se piše svima zajedno.
Neznanje je nepostupiti po onome što svako ko radi na bilo kojoj pumpi u našoj zemlji zna već mesecima, a to je da se bio goriva mešaju sa evro dizelom i da se to prodaje kao evro dizel. Šta vam je trebalo toliko vremena?
Sami priznajete da je 100 miliona evra izgubljeno za budžet Republike Srbije. Neznanje je isto brutalno povećanje akciza. Svi smo govorili da ovako povećanje akciza, i nije tačno da se u Srbiji ubira malo akciza - možda u nekim proizvodima to izgleda malo prema nekim razvijenim zemljama u onome što je konačna cena, ali je danas Srbija zemlja koja ubira najviše u proporciji sa BDP i akciza. Onda nemojte da dolazite danas i da se iznenađujete zašto odjedanput postoji velika siva ekonomija. To je nestručnost, to je neznanje, to je amaterizam.
Želim da kažem da je veoma bitno da i neke stvari koje mislim da su urađene nehotice, a ovaj paket je prepun tih stvari. Na primer, porez koji se plaća u zakupninu je možda metodološki korektno sada klasifikovan kao jedan porez na kapital i mali detalj, onda pripada republičkom nivou a ne lokalnom nivou. Gde je ta računica? Ko će to nadoknaditi? Čak i neke dobre ideje, a dobra ideja je ta pojedinačna poreska prijava, mene je strah kao izuzetno iskusnog poreznika, kada vidim da se pozivaju neki obveznici da na nekom pilon projektu, tamo negde u oktobru, probaju da li to stvarno funkcioniše. Hajde da se ne kockamo i sa onime što je ključna poreska forma u našoj zemlji, koja je i dalje i te kako bitna za lokalne budžete, a boga mi i za republički budžet.
Da li ste vi to stvarno dobro spremili? Sve mi se čini da niste. Pošto ne znate koji će biti efekti poreza na imovinu, pošto očigledno, a to vidimo iz obrazloženja izlaganja, niko ovde nije siguran da će stvarno ta forma uspeti da nadoknadi ukinutu, sasvim sigurno, od 1. januara 2014. godine, naknadu za gradsko građevinsko zemljište. Mislim da bi bilo najpametnije da se ceo ovaj paket, zbog njegove bahatosti i nestručnosti, povuče, da onda lepo uzmemo tih nekoliko nedelja i da ga analiziramo, da vidimo šta se stvarno u njemu dešava, da vidimo sa svakom opštinom kakve će biti posledice, jer valjda je sada jasno da od ove decentralizacije nema ništa. Kada para nema, nema ni decentralizacije.
Naravno, nestručnost je i to što nam se kaže do danas da nam za ovo nije potreban rebalans. Naravno da treba. Ako se menja prihodna strana budžeta, pobogu, mora da se menja i budžet koji ima tu prihodnu stranu.
Ako menjate prihode, formu prihoda penzionog sistema, to bi kolege iz PUPS mogli da kažu, i te kako mora da se usvoji finansijski plan penzionog sistema i sve ono da se menja, i iznos i način i količina naročito novca, a da ne govorim o rashodnoj strani jer nije budžet izglasan u ovom visokom Domu, da posle toga Vlada volšebno odluči da li će da potroši ili neće da potroši. Da, mi pričamo da postoji maksimum, ali ako je nešto izglasano to mora i da se izvrši. To je ono što je odlučila ova Skupština. Ne može neki ministar sam da odluči ko će dobiti više, a ko će dobiti manje. Da bi to odlučio mora da ima podršku ovoga doma i zbog toga rebalans mora da bude izglasan što pre. Šteta je već velika.
Kredibilitet Republike Srbije kroz ove stalne promene je i te kako okrnjen. Jedan broj naših ljudi koji imaju kredibilitet u javnim finansijama bi morali da se zapitaju da li žele da učestvuju i dalje u ovom eksperimentu. Mogu samo da kažem jednu stvar – đavo je odneo šalu. Kada je rupa milijardu evra, kada je budžetski deficit jedan od najviših sada u Evropi, i dok svi drugi smanjuju naš se povećali i od onoga prošlogodišnjeg, onda moramo da svi zajedno sednemo, nadam se već u četvrtak sledeće nedelje, na sednici koju je inicirala DS da vidimo šta nam je činiti.
Sada metodološki – nemojte da odgovor na obe činjenice bude "držte lopova". Ako ima lopova uhapsite ih i nemojte da bude jedini odgovor – vi ste krivi. Dobro se sećam da su ovome domu ova vlada i ovaj ministar govorili da u potpunosti preuzimaju odgovornost za budžet za 2013. godinu. Napokon, budite ministri, budite Vlada, mi ćemo biti opozicija, mi ćemo dati ideje. Ali, ova zona opasnosti u koju ulazimo je bez presedana u poslednjih deset godina.
Apelujem na sve poslanike prisutne nezavisno od njihove političke orijentacije da što pre zaustavimo ovo propadanje, da sednemo i da pokušamo da vratimo javne finansije na pravi put. Hvala puno na vašoj pažnji.

Znate kako, nijedna količina vike, besa, drhtanja ne može da opovrgne činjenicu da imamo istog čoveka koji je pre nekoliko meseci govorio da ćemo dovoljno povećati PDV sa 18% na 20%, porez na dobit preduzeća sa 10% na 15%, akcize i da će sve biti u redu, da manje plaćamo naš dug i da će se to stabilizovati.
Evo nas sada sredinom maja i vidimo da nam MMF najavljuje probijanje 65% nivoa kaže da se pokušava prikazati dug niži nego što on jeste, zato što se prikazuje sa BDP koji još nije napravljen.
Kada već čitate kao osnovac ono što piše Fiskalni savet, hajde da vam dodam još malo. Evo šta je rekao juče – razdevica u 2013. godini, stanje javnih finansija loše, deficit preko 5,5%, javni dug iznad 60%. Kriza javnog duga je veoma moguća. Čitajte i to ako čitate ovo prvo. Zašto čitate samo ono gde Fiskalni savet? I da ste stvarno vi ekspert ikada bili, onda bi pročitali ono što je pre dve godine taj fiskalni savet napisao i na zakon koji je doveo do posledica koje se sada ovim izmenama zakona menjaju. Ali to nećete da uradite. A ja mislim da je situacija dovoljno ozbiljna da prestanemo da lažemo jedni druge, da kažemo istinu. Istina je da ne ide u javnim finansijama uopšte na način na koji je ova vlada predvidela. Istina je, to kaže i Fiskalni savet, evo pokloniću vam i ovo ako niste pročitali juče, to je dostupno svim građanima Republike Srbije, da ni jedna ozbiljna reforma nije preduzeta od početka rada ove vlade. Istina je isto da niste doveli ni jednog jedinog novog investitora…
(Predsedavajući: Vreme.)
…Istina je isto da imamo povećanje nezaposlenosti i brutalni pad potrošnje. I istina jeste da, ako je jedini odgovor koji imate - držite lopova i krivi ste vi, loše nam se piše. Hvala.

Hvala vam gospodine predsedavajući, da kažem, budimo egzaktni, 200 miliona evra otimate sada, a dodatnih 100 miliona otimate tako što ukidate naknadu korišćenja građevinskog zemljišta i ukidanjem parafiskalnih nameta.
To je ono što je ministar malo pre rekao i repliciram na to. Mislim da stojim veoma čvrsto na izrečenim rečima, zato što jeste vređanje inteligencije kada vam se stalno prikazuju stvari na suprotni način onoga što je prava realnost. Kaže se da se razdužujemo, a Srbija ima 4,5 milijardi evra duga više. Da vam kažem, kada govorimo o stručnosti, nije sporno da u ovom paketu ima nekih stvari koje su možda poželjne. Daću jedan primer – jeste, dobro znamo mi u DS da jeste evropski standard, da kada neko gradi za dalju prodaju može da to čuva samo godinu dana, a da ne plati porez. Znamo, to jeste standard.
Postavljam vam pitanje – da li je ovo momenat, sada kada u Srbiji ima toliko napravljenih, ne prodatih stanova, sa građevinskom industrijom koja je na kolenima? Da li stvarno iko ovde prisutan misli da je ovo idealan momenat da postojeću odredbu, da investitori mogu da čuvaju taj stan u zalihama i da ne plaćaju porez, da li ovo vreme, kada moraju u roku od godinu dana da plate porez na ono što svi, dobronamerni gospodine ministre, dobro znamo da ne mogu da prodaju te stanove?
Niko ne može da ih proda u ovom momentu. Zašto ih guramo da plaćaju porez na nešto što u napred znamo ne može da bude prodato? Jeste, evropski standard, danas nije primenjiv. Povucite ovaj paket. Vreme je da stručno, mirno razgovaramo, bez uvreda, ja nikoga ovde nisam i nikada neću lično uvrediti, ali ono što mene brine i nas u DS to da svakog meseca vidimo da jaz u javnim finansijama se produbljuje, vidimo da polako panika nastaje.

Hvala. Da kažem da ono što je trebalo da sudi, što ste vi najavili kada je krenula da radi ova Vlada to je da će se veoma brzo doneti veoma jasni propisi kojima će se taj namet nadoknaditi. Evo, to je tek sada. Vidimo i po vašem obrazloženju da niko zapravo ne zna koliki će biti efekti.
Hoćete da čitam iz vašeg obrazloženja. Kažete pošto se sve to nalazi na nivou lokalnih samouprava, očigledno niste sarađivali sa njima da vidite koji su pravi efekti, niko ne može danas da sazna za tačnošću ni približnu cifru koliko će se novca ovde nadoknaditi. Pa se ide u neke zone, pa se onda ide na neke transakcije itd.
Moram da vam kažem, ako hoćemo da budemo egzaktni, mi smo proverili, u budžetu koji ste nam predložili i koji je usvojen na kraju, u brodogradnji za koju kažete da je nema u obrazloženju tog budžeta one i te kako postoji, milijardu i dvesta.
Tako da hajde prvo da dobro znamo zakone koji su ovde usvajaju i onda kažemo istinu jedni drugima. Istina danas jeste da smo u mnogo težoj situaciji nego što ste nam ikada hteli da kažete i da bi bilo mnogo bolje da ne pod pritiskom MMF-a, nego zato što je to nacionalni interes, pre leta, posle sednice koje ćemo imati u četvrtak, gde ćemo mi kao DS dati predloge, i videćete malo kritikovati, predloge ćemo dati da vidimo kako možemo, verovatno u nekoj drugoj konfiguraciji izvući Srbiju iz ovako teške situacije. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo građani Republike Srbije, DS ne može podržati ovu odluku, zato što iza pokušaja jedne procedure, koja je u početku izgledala kao da će biti transparentna, na kraju krajeva, šta smo videli, svako može da konkuriše, ali jedino je bitno da nije radio tokom prethodne Vlade.
Ako je to već bio ključni argument, a vi ste gospođo Kovač, kao predsednik tog odbora, upravo izrekli, a to je da jedini pravi kriterijum jeste da neko u nezavisnosti od njegovih ili njenih profesionalnih kapaciteta nije radio u prethodnom periodu, onda je to tako trebalo da bude napisano u Zakonu o javnim nabavkama, da se zna ko je podoban, a ko nije, ili da ste to stavili kao kriterijum. Ovde vidimo da ste rekli da je 13 od 14 kandidata prošlo testove, mi ne vidimo te rezultate. To kako je bilo ili nije bilo dogovora, vidimo kao jedan čovek, šest predstavnika vladajuće koalicije, prvi na listi može, drugi na listi po bodovima ne može, treći na listi sa bodovima može, četvrti ne može, peti može itd. Vidimo da nema ni jednog jasnog kriterijuma po kojem ste došli, na kraju, do ovako predložene liste, osim što je jedini pravi kriterijum bio da nije radio ni na koji način u Vladi, a u kojoj je učestvovala vaša partija, a i mnoge druge.
No, hteo bih da kažem još dve stvari povodom ove odluke, a to je da se na ovaj način zaokružuje ono što je trebalo da bude odrađeno kao veliki posao, barem je tako najavljen ovaj zakon. Počevši od 1. aprila, to je već sledeće nedelje, počeće primena ovog zakona. On je najavljivan gromoglasno. Hteo bih, kao član ovog Doma i član Odbora za finansije, da kaže da ćemo odmah tražiti izveštaj od ove sada ustanovljene komisije o rezultatima javnih nabavki u prvom kvartalu 2013. godine. Neka to bude njihov prvi zadatak. Neću tražiti da nam se dokaže, ako je već najavljeno 600 miliona evra, i pokaže da je ušteđeno 150 miliona evra za taj prvi kvartal, jer će neko ovde reći da se zakon primenjuje od 1. aprila ove godine.
Hajde da vidimo već u prvom kvartalu da li je bilo ušteda. Neka ova komisija to pokaže. Neka nam kaže da li je tačno to što mi čujemo, ali da ne bi bilo rekla kazala, imamo informacije prema kojima ministarstva koje vode ljude koje je ova Vlada imenovala, javna preduzeća koje vode ljudi koje je ova vlast imenovala, ovaj režim, ubrzano raspisuju javne nabavke po hitnom postupku i po direktnom pogađanju. Kao obrazloženje čuli smo da misle da ovaj zakon, koji počinje sledeće nedelje, nije sprovodljiv.
Ne želim ovde da špekulišem, ali predlažem da radimo sa činjenicama i da vidimo kako je u prvom kvartalu išlo sa javnim nabavkama, koliko se uštedelo i da li je bilo manje postupaka po hitnom postupku ili ih je bilo više. Mislim da ćemo videti, na kraju krajeva, da od one velike i gromoglasne priče kako će ovaj novi zakon rešiti sve, a to ste pokazali kada ste odbili naš amandman tokom rasprave u ovom domu prošle godine, niste hteli da pokažete u istoriji naših javnih finansija da postoji mehanizam povratne informacije i da ako neko mesecima, tokom predizborne kampanje, a posle formiranja Vlade kaže da će određeni zakon imati kao efekat uštedu od 600 miliona evra do milijardu evra, da prihvati mehanizam koji će to dokazati. Tada smo rekli, ponavljam, ukoliko izglasate rebalans budžeta, gde će se uspostaviti taj budžetski fond…
(Predsedavajuća: Gospodine Đeliću, molim vas, vratite se na temu.)
… koji će omogućiti da pokažemo da li ovaj zakon daje efekte ili ne. Za njega ćemo glasati, ali me je strah da se ovakvim postupkom, ovakvim odabirom kadrova, na kraju krajeva, gde je jedini pravni kriterijum to da nije radio tokom prethodne Vlade. Hvala.

Zamolio bih vas, pošto ste to pomenuli, rekli ste da je to lični utisak. Mislim da u ovom domu ne treba da se bavimo ličnim utiscima. Ovo su previše ozbiljne stvari. Predlažem da se onda napravi izveštaj i da vidimo po čemu je prethodni saziv loše radio ili je dobro radio, da imamo neke činjenice, pa ćemo onda imati neku osnovu, ne zbog ove ili one partije, ove i one vlasti, da uporedimo kako je radio prethodni saziv, da se podvuče neka crta, neki izveštaj, i da onda vidimo kako će raditi ovaj novi saziv. Ako su tražili da budu kandidati na bazi novog Zakona o javnim nabavkama, očekujem od njih da su deo poduhvata, koji će obezbediti transparentnije, zakonitije i jeftinije javne nabavke. Ukoliko i oni u njihovom radu ne doprinesu da se uštedi barem 600 miliona evra godišnje za naše građane, neka priznaju da nisu za ovaj posao.

Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, državni sekretaru, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, DS će podržati predložene izmene i dopune Zakona o žigovima zato što one jačaju pozicije naše zemlje u domenu ekonomije i znanja i zbog toga što ove izmene doprinose usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
Svi znamo i ne samo ovde u Srbiji, nego u svetu za žigove poput "Fejsbuka", "Gugla", "Majkrosofta", ali u Srbiji se pojavljuju i brendovi, koji u pravnom značenju te reči se zovu žigovi, poput "Strouberija" "DND" i mnogih drugih softverskih firmi koje su omogućile da 2011. godine Srbija izveze čak 240 miliona dolara softverskih proizvoda. Po prvi put smo te godine izvezli više softvera nego malina. To je samo početak.
Prethodna Vlada gde sam imao čast da budem, pre nego što me nasledio gospodin Obradović, koji je nastavio veliki broj programa u tom domenu, zahvalan sam mu na tome, prethodna Vlada je investirala čak 400 miliona evra u naučnu i tehnološku infrastrukturu naše zemlje. To je najveća injekcija, taj domen ekonomije i znanja, u istoriji naše zemlje i neke od konkretnih stvari koje danas imamo zahvaljujući tom naporu prethodne Vlade jeste blistavi naučno-tehnološki park na Zvezdari, koji je započet pre 20-ak godina, ostavljen je u korovu i napokon danas završen. Prvoklasni prostor od 16.000 kvadrata je na raspolaganju našim inovativnim preduzećima i njihovim inostranim partnerima.
To je kapital sa kojim danas raspolaže Beograd, ali postoje mogućnosti da se slični parkovi, i postoje projekti za to, pojave i u Kragujevcu i u Nišu. Da ne zaboravimo u Novom Sadu prva faza tog programa je završena.
Ekonomija znanja nije samo softver, to nisu samo "start apovi". Ekonomija znanja je žig koji pokazuje da je ugrađeno naučno dostignuće i zdravlje u jedan prehrambeni proizvod. Zapravo, kada pogledamo ono što lansiraju kao proizvode, velike multinacionalke iz tog domena u svetu, vidimo da već 10 godina se ne govori više o tome da je hrana sočna i kvalitetna, ta priča je u velikoj meri ispričana, nego da postoji sastojak koji obezbeđuje da ta hrana obezbedi bolji, kvalitetniji i duži život.
Zbog toga, ekonomija znanja je nešto što pokriva skoro sve sektore. U obući, u tekstilu, poštovani narodni poslanici, imamo žigove koji pokazuju da iz domena, nama nauka, sastojci određenog predmeta imaju pozitivan efekat na zdravlje građana.
Da li smo još daleko od te tematike? Jesmo, ali zbog toga je pitanje žigova centralno pitanje intelektualne svojine za nas. Bilo bi dobro da učeći iz onoga što je danas najpropulzivnije u svetu, obezbedimo da resursi koje imamo a koji nisu neograničeni, da daju najveći efekat. Danas ekonomija više nije ekonomija prve industrijske revolucije, koja je bila radno intenzivna, pa ni druge industrijske revolucije koja je bila kapitalno intenzivna.
Danas za one koji znaju da primene znanje i u softveru i u prehrambenoj industriji i u obući i u metalu, ta primena ekonomije znanja obezbeđuje da imamo firme u svetu koje su profitno intenzivne. Jedan "Fejsbuk" sa 7.000 zaposlenih vredi 60 do 70 milijardi dolara, jedan "Apl" sa 70.000 zaposlenih je najvrednija kompanija u svetu. O tome pričam i zbog toga će DS, zbog toga što je ovaj zakon koji ne može rešiti sve, jedan skroman ali realan korak napred, da što je veći broj naših preduzetnika i inostranih partnera naših firmi, imaju poverenja u naš pravni sistem koji će obezbediti zaštitu domaćih žigova da oni budu dobro zaštićeni na našem terenu i da obezbede pohod na regionalna evropska i svetska tržišta. Zaštita tuđih žigova na našem terenu je element pravne sigurnosti koji možemo obezbediti da se više investira u našu zemlju, tačno tamo gde nam je od najveće koristi, a to je u ekonomiju znanja i ne samo u softver nego i u sve druge delove naše ekonomije.
Međutim, DS misli da ove promene koje ćemo podržati nisu dovoljne. Samo ću napomenuti četiri ključne teme zbog kojih mislim da ćemo morati da se veoma brzo vratimo na ovu tematiku. Kroz ovaj zakon, ali i kroz neke druge zakone koji pokrivaju strogu materiju, koja je veoma bitna za jačanje žigova, jačanje brendova, jačanje intelektualne svojine, reč je o jačanju ekonomske krvne slike naše ekonomije.
Prvo, o tome je pričao ministar, ali verujem da on sam vidi da ono što je predloženo u ovom zakonu, u smislu zaštite reči i nekih drugih izraza koji su u svakodnevnoj upotrebi je nešto što ovaj zakon ne reguliše u dovoljnoj meri. Želim da kažem da mi danas u Srbiji imamo firme koje u njihovom žigu, koji je zaštićen, imamo reč – hleb, kifle, voda, jelen i mnoge druge reči ili izraze iz svakodnevnog života.
Danas u Srbiji nemamo dovoljno jasnu doktrinu, ovaj zakon to pokazuje, oko tog bitnog pitanja. Zašto je to bitno? Zbog toga što, ako neko uspe da zaštiti tu reč za proizvod iz sektora koji je centar njegovog delovanja, ta firma, taj preduzetnik imaju veliku prednost nad drugima. Ako neko prodaje ili trguje obućom i uspe da zaštiti cipelu ili čizmu u sopstvenom žigu, to konkretno znači da bi naši građani razumeli, da neko drugi sutra neće moći na isti način da zaštiti tu istu reč. Biće spora. Ovo što piše jeste da mora da postoji neki grafički izraz, da bude nešto specifično, ali vidimo iz tih izraza veoma jasno da to daje veliku dozu diskrecije Zavodu za zaštitu intelektualne svojine i nadležnom ministarstvu da možda nekome da nešto što sutra neće moći ili hteti da da nekom drugom.
Mislimo da to nije dobro. Neko će reći – "Epl" na engleskom znači jabuka, jeste, zaštićeno je ali to je u domenu informatike. "Epl" nije aktivan i to dobro znamo, u domenu proizvodnje i trgovine jabukama ili voća i povrća, niti ima bilo kakvu aktivnost u domenu prehrambene industrije, tako da možemo da kažemo da to što je ta reč zaštićena ne daje samo po sebi direktnu prednost toj velikoj tehnološkoj firmi u onom domenu njene aktivnosti gde ona širi njeno poslovanje.
Zbog toga mislimo da bi bilo veoma bitno za budućnost poslovanja u našoj zemlji da ministarstvo, Vlada i Zavod za zaštitu intelektualne svojine izađu sa mnogo jasnijom doktrinom. Najjednostavnije bi bilo da se kaže da sve ono što se nalazi u nekom rečniku ne može biti zaštićeno, od sada. Onda znamo da je to tako pa ako je neko aktivan u obući i ako želi da ima brend, onda mora da zaštiti ili svoje ime, kao što su to uradile mnogobrojne italijanske porodice, ili nešto drugo, što je njima svojstveno. Mi mislimo da je to veoma bitno jer u protivnom može nam se desiti i moram da kažem da se to već dešava, da neki radoznali ljudi počinju i sve više će ići na zaštitu određenih žigova za koje znaju da će možda biti interesantni za nekoga sutra. Valjda nije predmet Zavoda za zaštitu intelektualne svojine da omogući takvu sekundarnu trgovinu nekim žigovima. To sigurno ne bi trebala da bude njegova aktivnost.
Drugi element, mi imamo iskustvo, evo sada nekih 10-ak godina sa ovom materijom. Bio sam ministar finansija kada je jedna multinacionalka iz domena duvanske industrije došla u jedan veliki spor sa jednom firmom registrovanom u Mostaru, koja je registrovala isti žig kao ta velika japanska multinacionalka, u domenu duvanske industrije. Bio je spor, vidim da neki poslanici koji su ovde duže klimaju glavom i sećaju se toga, bilo je teško objasniti toj multinacionalki koja je zaštitila njen žig svuda u svetu, kako je bilo moguće da neka domaća firma, tj. iz regiona, je uspela da ga zaštiti ovde u Srbiji? Srećom, poslednjih godina imamo mnogo manje takvih problema.
Imamo drugi tip sporova i odmah da kažem, ne ulazim u meritum spora koji ću sada pomenuti. Već nekoliko godina imamo spor oko žiga "Voda Voda". Ponavljam, ne ulazim u meritum da li je neko u pravu ili nije, ali ono što se ovde desilo to je da jedna firma koja je ušla u poslovni aranžman sa strateškim partnerom, jedna od partija je izmislila vlasništvo žiga te vode na ime i na vlasništvo neke inostrane firme. Danas taj sudski spor je izuzetno kompleksan i ide u nedogled i pojavljuju se neke nove firme i taj žig se konstantno prenosi u vlasništvo neke druge firme.
Ovo nije samo materija ovog zakona, ali mislim da je veoma bitno, ako želimo da imamo investicije u našoj zemlji, ako želimo da neko bude partner nekim našim firmama, naročito u ekonomiji znanja, naročito tamo gde se nalazi vredan žig, gde žig znači mnogo, onda moramo imati jasniju doktrinu o tome kako se može izmisliti taj žig.
Da li taj žig mora po difoltu da pripada firmi, a ne vlasniku firme i da se odvaja vlasništvo firme, sa jedne strane i vlasništvo nad žigom, sa druge strane?
To možda izgleda tehnički komplikovano, ali to je veoma bitno za poslovanje. Verujte da veliki broj validnih investitora u našoj zemlji sve više postavlja pitanje – kome pripada žig, kome pripada intelektualna svojina i da li neko ko je partner u datom momentu može izmestiti tu veoma vrednu imovinu iz te firme? Kao što ne bi bilo dobro da se sklopi neki sporazum, a sutra jedna od partija bude u stanju da premesti imovinu, npr. zgradu ili fabriku na neku drugu firmu, isto tako, pa i štetnije je da neko izmesti ono bez čega firma ne može da funkcioniše. Možda hala može da se zameni, ali firma ne može da se preimenuje.
Videli smo na primeru koji ću ovde pomenuti našeg investitora, jednog od mnogobrojnih koji je probao da posluje i da investira u Hrvatskoj, šta se dešava kada se žig zloupotrebi. Imamo našeg preduzetnika Slobu Vučićevića, koji je uložio 18 miliona evra da preuzme trgovinski lanac u Hrvatskoj "Turbolimač". Ušao je u sudski spor koji je, ne mogu ovde da komentarišem, zato što kao što ne smemo da komentarišemo sudske sporove u Srbiji, ne možemo da komentarišemo ni one u Hrvatskoj, ali efekat je da njegov partner, koji je bio jedan bivši ministar u nekim hrvatskim vladama, je obezbedio da onaj koji je investirao više ne može da upotrebi žig. Kako onda može da funkcioniše ta trgovina?
Naš investitor koji je bio poznat po regionalnom delovanju je posle prodaje njegove firme "Drogi Kolinskoj" je bio generalni direktor jedne regionalne grupe i niko nije mogao da dovede u pitanje njegove dobre namere i na hrvatskom tržištu je izgubio ceo kapital koji je uložio u toj zemlji. Neka i taj primer pokaže da zloupotrebe u ovom domenu mogu da dovedu do ozbiljnih pitanja. Zabrana upotrebe žiga u datom momentu je veoma bitna, kao što vidimo.
Druga tema je šta se dešava za žigom kada dođe do spora, da li se sme izmestiti, da li se sme zabraniti upotreba žiga kada dođe do spora oko njegovog vlasništva ili vlasništva firmi, to je tematika koja, verovali ili ne, postaje veoma brzo veoma kurentna, veoma bitna i to je nešto gde Srbija mora da prednjači.
Treći element u ovom zakonu, koji ne vidimo u dovoljnoj meri, sigurno je da je u momentu kada je ovako velika kriza, ovo ne može biti prioritet za naše građane, ali mi kao najviši dom u ovoj zemlji moramo pratiti u potpunosti ono što se dešava u domenu žiga i intelektualne svojine u EU. Šta se desilo? Posle skoro dvadeset godina mukotrpnih pregovora, EU je došla do konsenzusa oko jačanja internog jedinstvenog tržišta u domenu koji se tiče intelektualne svojine, zaštite patenata i žigova. To je bio ogroman predmet, neću ići u detalje. Na primer, Španija i Italija su godinama blokirale taj sporazum zato što se predviđalo da bi se smanjili troškovi da patenti i sve ono što ide u smislu dokumentacije ne bude prevedeno baš na sve jezike EU. Oni su to blokirali, ali je došlo do konsenzusa.
Ono što je bitno za nas ovde danas, to je da je došlo do dogovora da se rokovi smanjuju i da se troškovi značajno smanjuju za zaštitu na jedinstvenom evropskom tržištu.
Mi ovde imamo mnogo toga što je rečeno i to je tačno da imamo usklađivanje sa onim što je zakonodavstvo EU, ali strah me je da ono što se desilo krajem prošle godine, jeste da je nedavno, ali se ne vidi u dovoljnoj meri u ovom zakonu. Mi iz DS očekujemo da veoma brzo, i nije nikakva bruka u tome, da se ponovo pojavi ovaj zakon i drugi zakoni iz domena intelektualne svojine, da bi se u potpunosti uskladili sa onim što je bio mukotrpan rad, veliki kompromis unutar EU i da mi u neku ruku iskoristimo taj kompromis, da ne čekamo da ga usvojimo i da kao zemlja kandidat, a nadam se sutra zemlja koja će početi pregovore, da to iskoristimo u pravoj meri.
Na kraju, četvrta stvar koja sigurno nije domen ovog zakona, ali je nešto što može obezbediti da on bude dobro ili loše sproveden. Mislim da u našem domu toliko puta pričamo o toj temi, pa je bitno da je i ovde pomenem. I najbolji zakon, ukoliko bude traljavo ili loše sproveden, da ne govorimo i o korupciji i drugim stvarima, je zakon koji nema istu vrednost od onoga koji je možda malo manje loše koncipiran, ali se dobro, valjano i transparentno sprovodi.
Ovde, slušajući šta namerava Vlada da radi generalno, apelujem na Vladu Republike Srbije da iskoristi, kada već misli da treba da se ide u reformu mreže sudova, u specijalizaciju jednog broja sudova za ovu tematiku. Zašto to kažem? Mislim da svako ko želi da pročita ovaj zakon i sve one druge zakone koji pokrivaju intelektualnu svojinu, zna da ono što mi danas imamo u našim zakonima je samo jedan mali delić onoga što i tužilac i advokat i sudija moraju da znaju da bi valjano branili, napadali i sudili.
Mnogo toga se nalazi u međunarodnim konvencijama. Mnogo toga se nalazi u veoma kompleksnim mišljenjima međunarodnih i evropskih tela. Drugim rečima, da bi neko dobro ovde vladao materijom, mora da bude specijalizovan. Ovde je moj apel u ime DS – specijalizujte nekoliko sudova. Evo, prethodni put bilo je specijalizacije za parnične postupke. Danas imamo u Beogradu par sudova koji su veoma specijalizovani i mislimo da to počinje da daje dobre rezultate, jer kad se nešto dobro zna, onda se to dobro i oceni i dobro se sudi.
Mislimo da možda i više od nekih promena ovog Zakona o žigovima, specijalizacija nekih sudova za ovu tematiku bi imala najveće efekte da rokovi budu ispoštovani, da troškovi budu što manji i, što je najvažnije, da ono što se odluči kada dođe do spora, a takvih sporova ima mnogo … Pogledajmo najveći spor svih vremena ovog momenta između "Epla" i "Samsunga" u domenu mobilne telefonije i milijarde evra koji se dodeljuju u jednom ili u drugom pravcu u tom domenu. Daleko smo mi od takvih bitki ovde kod nas, ali specijalizacija će dovesti do kvaliteta. Kvalitet će dovesti do poverenja u naš pravosudni sistem u tom domenu. Poverenje u pravosudni sistem u tom domenu će dovesti do više investicija u ekonomiju znanja. Toliko sa naše strane. Hvala.