Gospodine Arsiću, manite se Evropske komisije, pustite vi njih. Mi ovde pravimo zakon za Srbiju. Ono što kaže Evropska komisija, to je da postoje određene direktive. Oni nikada nisu rekli da ne može da se uspostavi mehanizam gde će se videti da li ušteda ima ili nema. Nećete da budu u ovom delokrugu lokalne samouprave. Nema problema, hajde da počnemo sa Republikom. Dajte vašu cifru, dajte vaš mehanizam. Nijedan argument nisam čuo protiv našeg amandmana. Nijedan argument validan nisam čuo. Ovo je amandman koji vama omogućava da pokažete da ste bili u pravu. Zašto bežite od toga? Usvojite amandman i ukoliko budete uspešni prvi ćemo mi priznati to, ali strah me je, kao što pokazujete ovde govoreći o nekim računima trezora, o nekoj Evropskoj komisiji, o nekim aspektima Ustava kojih uopšte nema u ovom amandmanu, vi već sada bežite od vaših obećanja, bežite od vaše odgovornosti i to nije dobro i to građani Republike Srbije i na ovom veoma jasnom slučaju veoma dobro vide. Hvala.

Ne samo da niko ne beži, nego niko ne sme da beži. Ako se bilo kakva nepravilnost konstatuje, oni koji su je napravili moraju da odgovaraju.
Ponovo ste počeli tako što ste rekli da verujete u 600 miliona do 1.000 miliona evra ušteda. Prema tome, nema nikakvog razloga da odbijete fer predlog da jednostavno u realnosti proverimo da li je to tačno ili nije. Demokratska stranka je predložila jedan drugi amandman, o kome ćemo pričati kada za to dođe vreme, da primena ne počne 31. marta, nego nešto ranije, tako da uštede za građane budu još veće i što pre. I to je moguće.
Prema tome, otvoreni smo da diskutujemo o našem predlogu. On je fer i on je u interesu naših građana. Veliki deo rešenja u ovom zakonu ste preuzeli iz zakona koji smo predložili u januaru mesecu prošle godine. Nije to nikakav problem. Ovo je bitno za građane Republike Srbije i apsolutno bi bilo neshvatljivo da stranka koja već godinu i po dana govori o tome, pa i sada pre koji sekund, da se mogu realizovati uštede od 600 miliona evra, nekako okleva da prihvati mehanizam koji će pokazati da je to tačno.
Mi ovde ne nudimo mehanizam da prikažemo da će nešto što ćete vi raditi biti loše, mi ovde predlažemo mehanizam da će ono što ćete vi raditi biti dobro. Prihvatite mehanizam. Nemate nikakav razlog da sumnjate, osim možda sumnje u ono što ste vi tvrdili pre nekoliko minuta, da je to istina. Dozvolite da svi u ime svih naših građana izglasamo ovaj zakon, kada usvojite ovaj amandman, da izglasamo rebalans budžeta, gde ćemo na nivou budžeta Republike Srbije i drugih nivoa smanjiti stavku po stavku. Dajte vaš predlog. Evo, neka vaš ministar finansija izađe ili bilo koji drugi ministar i neka kaže – smanjićemo tu i za toliko. Ako ne možete 600 miliona evra, neka bude manje. Dajte cifru da to krene, pa onda možda 2014. godine da bude više i da onda pratimo primenu ovog zakona. Nemojte se plašiti fer predloga, dobronamernog predloga, da proverimo da li je ono što ste najavljivali kao dobrobit za naše građane istina ili nije. Hvala vam.

Napredujemo. Da li budžet treba da predloži vlast? Apsolutno, ovo je sada vaša prilika, imate većinu u ovom domu. Izvolite, mi smo ovde predložili u amandmanu neke namere. Mi smo predložili da takve ušteđevine budu utrošene na porodice, na poljoprivredu, na privredu, na infrastrukturu. Ako neko u ovom cenjenom domu ima bolju ideju neka izvoli. Na kraju, naravno, vi ćete predložiti  budžet. Mi ćemo za to glasati.
Znači, ako vi sada kažete da ovakav mehanizam nije postojao pre, a ovo je bolje, onda uzmite bolje. Zašto ne želite da budete bolji? Uvedite mehanizme za praćenje onoga što je izrečeno u političkom okršaju tokom predizborne kampanje. Dokažite, evo mi vam dajemo mehanizam, kao bivši ministar finansija sam predložio apsolutno validan način da se to radi. Izvolite i neka to bude neka navika da svaki put kada neki ministar kaže ušteda će biti tolika, da istovremeno svi mi ovde tražimo u ime svih naših građana, ma za koga oni glasali, da uvek postoji način da se to proveri. Ako se to ne realizuje da se pitamo da možda nije bila u slučaju dobra primena, pa da menjamo primenu, da možda mehanizam nije bio dobar pa da ga menjamo ili da možda menjamo ministra.
Mislim da je to demokratija. Mislim da je to fer. Mislim da je to fer da tako bude za budućnost, da proveravamo da li ono što mi kažemo je istina ili nije. Da imamo mehanizam da proverimo da li je tačno ono što kažemo građanima. Valjda ćemo tako da vratimo svi zajedno malo više poverenja u datu reč u ono što govore političari.
Uzmite ovu šansu. Prihvatite ovaj amandman. Spremni smo da o njemu pregovaramo. On je dobar za naše građane i siguran sam da ukoliko postoji mehanizam za praćenje utoliko će uštede biti veće, jer pritisak na naručioce će biti još veći, zato što će neko u Vladi, u Skupštini svakog kvartala imati debatu oko toga da li se ovaj ključni zakon valjano primenjuje. Ima dobrih stvari u ovom zakonu i mi smo to već rekli. Gospodine Arsiću, imate veliku šansu prihvatite je.

Želeo bih samo da podržim inicijativu kolege iz DSS i da ukažem narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije, danas, pokušaj da se krišom ponovi novi preokret u javnim finansijama.
Koliko pre tri nedelje, čuli smo da se dešava…

Reći ću da je to član 106, jer čini mi se da će građane ovde zainteresovati činjenica da suprotno onome što je rečeno, a to je dostojanstvo ove Narodne skupštine, da će doći do promene u vođenju javnih finansija i da se više neće Srbija zaduživati da bi se obezbedila likvidnost javnim preduzećima. To smo čuli iz usta ministra finansija i privrede, koliko pre tri nedelje.
Poštovani građani Republike Srbije, pokušava se u ovim večernjim satima proturiti paket od 220 miliona evra zaduženja za te namene. Zbog toga mislim da je vrlo bitno da imamo dužu raspravu o ovome.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pridružiću naš glas činjenici da ovde stvarno razgovaramo o jednom paketu zakona koji imaju veoma malo veze sa drugima. Ima tu i nekih, da tako kažem, sinergija, ali u suštini se radi o različitim tematikama.
Što se tiče energetike, dok smo ovde raspravljali ja sam, kao i verovatno ne mali broj drugih poslanika, dobio veliki broj poruka od ljudi koji se bave ovom tematikom. Jedna od boljih stvari koja se desila prethodnih godina, a jeste se predugo čekalo proteklih 10 godina da se prvo usvoji uredba gde će se odrediti cena i pod kojim uslovima će se otkupljivati proizvedena električna energija iz raznih izvora, ali to se desilo i onda je tu bio jedan broj investitora koji su se suočili sa našom administracijom i, u ne maloj meri, učilo se dok se radilo. Veliki broj njih sada pita da li treba uopšte da nastavljaju da investiraju, jer preko noći se menjaju neki uslovi.
Prethodni zakon se može kritikovati, ali tu je i bivši ministar, pa ću to prepustiti njemu. Činjenica jeste da je on godinu dana bio raspravljan. Činjenica jeste da je to bila temeljna rasprava i da je dobio zeleno svetlo Energetske zajednice, čiji smo mi član, koja je locirana u Beču.
Nedvosmisleno nije dobro, ako već želimo da se pokažemo kao zemlja gde vredi investirati u obnovljive izvore energije, da se jednostavno u roku od nekoliko dana posle jedne rasprave, kojoj ja nisam prisustvovao, ali sam dobio nekoliko poruka, hajde da verujem onima koji su mi poslali tu poruku, da se tokom te diskusije u Privrednoj komori nije pričalo o ovim elementima, nego se pričalo o finding tarifama, tj. o uslovima otkupa električne energije.
Hajde da kažemo istinu šta se tu stvarno desilo. Moj kolega Nikolić je već pričao o tome šta mi smatramo da nije dobro u ovom zakonu. Moja koleginica Čomić će malo kasnije govoriti o članu 11. koji nedvosmisleno ima elemente retroaktivnosti i unosi nestabilnost u uslove poslovanja. Zbog toga neću mnogo više govoriti o ovom zakonu. Govoriću o ovim zakonima za ministarku.
Dobili smo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti energetike. Ako se dobro sećam, a mislim da se dobro sećamo svi ovde prisutni narodni poslanici, ovaj tekst je već bio ovde uvršten u dnevni red i naprasno je povučen iz dnevnog reda. Mislim da se dobro sećam, kao što se svi ovde dobro sećaju da je ministarka, ako se ne varam, rekla da će pomno proveriti šta se tu dešava jer je poslanica DSS izrazila određene sumnje u način na koji se došlo do tog teksta. Ostavljam njoj da o tome raspravlja.
Moje pitanje je dosta jednostavno. Pošto sam uporedio dve verzije i nisam uspeo da vidim jednu jedinu zapetu razlike, da li na taj način, gospođo ministarko, potvrđujete, imajući u vidu da ste posle temeljite provere vratili i sada branite pred nama večeras tekst Sporazuma između Srbije i Italije u domenu obnovljivih izvora energije, da je ono što je određeno bilo najbolje moguće? Ne vidim drugo objašnjenje. Na ovaj način potvrđujete da nije bilo razloga za bilo kakve sumnje i na tome sam vam zahvalan. Na taj način mi potvrđujemo da će Republika Italija, sa kojom godinama radimo, biti i u tom ključnom strateškom domenu energetike jedna od naših veoma bitnih partnera u godinama koje dolaze.
Neću pričati o Fondu, mislim da je dovoljno rečeno. Samo da kažem da je verovatno ovako prirodnije, da kad već imamo jedan broj ciljeva, gde postoji i razvojna komponenta, kao što se to pokazalo na nivou Republike, bolje da imamo jednu instituciju "Svi generis", jednu specifičnu instituciju, nego da pokušavamo takve ciljeve, da pokušamo da uguramo u jedan veoma striktni okvir poslovne banke. Na taj način mislim da ćemo imati i stabilnije rešenje za Vojvodinu. Naravno, DS će glasati za taj zakon.
Što se tiče, i tu bih se koncentrisao, ovih predloga zakona o davanju garancija, tu imamo energetike, a nemamo samoenergetike. Želim da vas podsetim, poštovani narodni poslanici, kao i građane Republike Srbije, da smo tačno pre mesec dana čuli od ministra finansija i privrede u ovoj vladi da dolazi do preokreta u javnim finansijama, da će Srbiji da svane, da se više neće gurati novac i sredstva u ono što nema budućnosti i veoma konkretno, imamo ovde i zapisnik, tj. stenogram sa te sednice, rečeno je da je gotovo sa garancijama za likvidnost za javna preduzeća.
Nemojte mi reći da je to bilo rečeno tako što će se to primeniti sledeće godine. Ne znam šta je to preokret na odloženo. Ako je preokret, neka bude odmah. Šta će nam preokret, ako ne treba da preokrene nešto što mora pod hitno da se menja? To je jedan argument koji nije prihvatljiv. Onda je trebalo reći pre mesec dana da je i prethodna Vlada, u kome je i on bio deo, i to veoma bitan u domenu ekonomije, morala da se suoči sa ozbiljnim udarima krize, da nije bilo lako ni tada, kao ni danas. Odmah velika kolebanja u ceni gasa prebaciti na našu oslabljenu privredu i na naše građane i da se zbog toga ispružio i podmetnuo budžet da amortizuje taj šok na našu privredu, koja je već tada bila dosta prodrmana. Ne, za uzvrat smo imali demagogiju da je to neko neodgovorno radio, da je to loše promišljeno i da to ne treba raditi. Mi smo vama pre mesec dana poverovali. Zato, žao mi je, nema podrške od DS za ovo što vi pokušavate uraditi, a to je da odustanete od onoga što ste nam rekli da ćete raditi, a to je taj preokret u javnim finansijama.
Poštovani narodni poslanici, pošto se stalno ovde pokušava uporediti pre i posle, hajde da vidimo cifre. U prvih sedam meseci ove godine ukupni iznos za garancije za likvidnost i za druge stvari, pre svega za Građevinsku direkciju, da se grade stanovi, to je većina investicija, korisna, jer se kaže da građevinarstvo pokreće čak 16 sektora oko sebe. To je bio prvi cilj garancije koje su date ove godine. Pre toga "Galenika" i delimično "Srbijagas" i JAT. Ali, mi nismo govorili o tome da odjedanput sada treba sve to preokrenuti. Imali smo cilj da to bude ona inicijalna kapisla koja treba da vodi ka restrukturiranju.
Šta danas konstatujemo? Evo nas, mesec dana posle burno najavljenog preokreta u javnim finansijama, posle štetne navodno politike neke prethodne Vlade, mada su i oni učestvovali u njoj, imamo paket, ništa manje, od 225 miliona evra. Prvih sedam meseci ove godine – 15 milijardi dinara, oko 140 miliona evra. U poslednji momenat ove godine – 225 miliona evra.
Sada ću pogledati pojedinačno ove četiri ratifikacije, da dam stav DS. Prva garancija se daje u korist "Deutsche bank London" po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, radi realizacije Projekta Južni tok.
Poštovani narodni poslanici, ukoliko dobijemo valjane odgovore na pitanja koja ću sada postaviti oko uslova ovog kredita, DS će podržati ovu garanciju. Zašto? Zato što je predsednik Boris Tadić 2007. godine pokrenuo sa gospodinom Putinom diskusije koje su od samog početka zamišljale ono što treba da postane strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom, zato što u tom ključnom domenu Ruska Federacija ima šta da ponudi našoj zemlji, i to u nezavisnosti od onoga što je principijelni stav Ruske Federacije oko pitanja Kosova i Metohije.
Gospođo ministarka, ako se dobro sećam u to vreme ste dosta blogovali protiv toga, pa me interesuje da li i danas kada eto NIS u sklopu Gaspromnjeft se sprema posle uspešno realizovane investicije od 500 miliona evra u revitalizaciju Rafinerije u Pančevu, očekujemo da će apsolutno ekološki, po evropskim standardima gorivo, derivate izvoziti u region u iznosu od 800 miliona evra.
Čak mi se čini da sam čuo i da ministar finansija i privrede koji je bio neprijatelj tog sporazuma je pohvalio jedan od retkih elemenata koja će obezbediti veći izvoz iz naše zemlje. Tu se vidi zašto su DS sa predsednikom Borisom Tadićem na čelu toliko i dosledno, uprkos mnogobrojnim kritikama, pa i nekim političkim opcijama koje su nam bliske nastavili, istrajali na tom putu. Zašto je predsednik Tadić i DS išla i završila to strateško partnerstvo u domenu naftne i gasne industrije.
Danas imamo obnovljeni NIS koji će biti regionalni lider sa značajnim izvozom naftnih derivata iz naše zemlje. Srbija iz raznih razloga nije bila u stanju da obezbedi te investicije i nije imala, možda je to iskustvo i težinu u tom strateškom domenu da dođe do te pozicije. Tu govorimo ne o ljubavi, nego govorimo o zajedničkim interesima. Ali, pandan u svakom momentu je bilo da se izgradi "Južni tok".
Koliko smo puta čuli da je to iluzija? Koliko puta su ljudi kritikovali govoreći da je sve u svemu to jedna velika prevara? Da će, da citiram – NIS jeftino biti prodat, rasprodat i zatvoren, jer ko želi sada da ima rafinerije u ovom delu, ionako je višak kapaciteta u ovom delu Evrope. A šta ako padne cena nafte? Ionako od tog "Južnog toka" nema ništa i protiv njega je Evropa? A šta danas vidimo?
Pre koji dan da je gospodin Putin bio u Briselu i razgovarao sa evropskim zvaničnicima i da ono što je možda bilo konkurencija se sve više pretvara u saradnju. Od Nabuka po svemu sudeći nema ništa. Ključni partneri, naročito nemački iz njega izlaze. Zbog toga danas kada nam Vlada predlaže da se odobri garancija za kredit od 30 miliona evra za Srbijagas, da Srbija počne među prvima da gradi taj "Južni tok", mi kažemo – milo nam je, milo nam je ne samo zbog toga što DS je vodila taj proces, nego zbog toga što je to dobro, da gospodo, i sa DSS, mi to nismo zaboravili, i sa nekim drugim partnerima. Danas kada i ova Vlada nastavlja tim putem mi kažemo da je to dobro za našu državu.
Ali, ja imam nekolik pitanja u ime DS. Prvo, kada smo govorili o postrojenjima od ove gasne industrije, jedan od bitnih projekata je bio podzemno skladište. Zašto? Da bi izbegli 2009. godinu, da bi imali kao neke druge zemlje mogućnosti da prenebregnemo razne geopolitičke ili druge ekonomske, ne daj bože, terorističke napade na ono što je sistem prenosa gasa.
Mi smo obezbedili i domaće ali i inostrane izvore i sad je veoma bitno to notirati, za takve investicije obezbedili smo nekomercijalni kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj koja je tu po prvi put finansirala Srbijagas i pod veoma povoljnim uslovima mi smo ne samo na taj način imali jeftinije izvore finansiranja za tu investiciju, nego smo naravno, ušli, jer Evropska banka za obnovu i razvoj i te kako je bliska EU, onome što, na kraju će uvek biti istina, a to je da u domenu energetike, Evropa i Rusija će sarađivati. Mi imamo samo da dobijemo od toga što ćemo pametno odigrati naše karte u tom strateškom partnerstvu.
Međutim, šta vidimo ovde? Dobili smo kredit od koga? Od Deutsche bank iz Londona. Sada ću vam reći koji su uslovi. Prvo, za ono što je dugoročni projekat ovaj kredit je samo na pet godina i on ima samo jednu godinu počeka. Dva, koja je kamata? Kamate, euroribor na tri meseca, danas u 16,00 časova kada sam proverio on je bio 0,186% plus 6,2% marže, tj. 6,386% kamate u evrima. Dodajte na to, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, i nadoknadu od 1,5% na ukupno odobrena sredstva i evo nas skoro na 8% u prvoj godini.
Da li je to uspeh? Gde je sada taj ministar finansija koji nam je govorio pre mesec dana da tržište kapitala podržavaju Republiku Srbiju. Čuo sam 4,8, 5% kamate, odakle 8%? Zašto, gospođa ministarka i to je pitanje za vas koliko i za one koji vode Srbijagas, niste tražili, niste dobili od međunarodnih finansijskih institucija kredit i podršku za jedan ovakav poduhvat? Još jedno pitanje. Naravno, da niko ne veruje da je 30 miliona eura dovoljno da se izgradi "Južni tok".
Voleo bih da čujem od vas, kakav je vaš plan da ona sredstva i vi ćete nam siguran sam reći u kom iznosu će biti obezbeđena da Srbija pokrije svoj deo investicija tako da "Južni tok" funkcioniše onda kada je to očekivano, ako se ne varam koliko već za dve do tri godine u punom kapacitetu. Toliko o ovoj garanciji. Mi ćemo za nju glasati i očekujem da ćemo razumeti zašto niste išli tamo gde smo mi išli i bolje prošli i zašto i kako tj. kako ćete obezbediti iznos novca koji još fali da se taj "Južni tok" realizuje.
Na kraju, imamo tri garancije, čisto onako kako nam je rečeno da smo mi loše radili, a da vi nećete raditi - 170 miliona eura za Srbijagas. Da ste nam rekli, mi ovo radimo i razumemo da ste vi to radili, da se da jedna forma amortizacije značajnog rasta cene gasa za naše građane, mi bismo možda to i podržali. Međutim, ovde od preokreta nema ništa. Sada želim da pitam ministarku kada već govorimo o gasu, jedna Bugarska u poslednjem momentu njenih pregovora oko "Južnog toka" je obezbedila značajno smanjenje cene gasa, za njene građane. Nedavno je jedna Nemačka dobila značajno smanjenje cene gasa za njene građane.
Da li imate strategiju, vi koji ste potpisali nedavno okvirni sporazum za koji ste i vi lično, slušao sam vas na televiziji, rekli da je to samo neki okvir i da ćemo se tek kasnije dogovoriti oko cena? Da li biste mogli da nam potvrdite, da radite da poput naših suseda ćete obezbediti nižu cenu od Gasproma, a samim tim ono što ste nam već najavili, a to je povećanje cene gasa, da nje uopšte ne bude, tj. da bude mnogo niža od onih 10 do 20% koliko ste najavili, ako sam vas dobro shvatio pre kraja grejne sezone?
Ako pogledamo, što se tiče Srbijagasa, ovde je još lošije. Nije se našla ni jedna banka, išlo se na tri. Koliko traže? Onaj euroribor o kome sam pričao malo pre i maržu koja ide od 6,2 do 6,95% marže plus na to 1,5% provizije. Znači, evo nas na 9%. Evo nas na 9% sve sa suverenom garancijom o kojoj mi ovde raspravljamo. Suverena garancija Republike Srbije, prevedeno na naš jezik to znači da ako Srbijagas ne plati, neće moći da plati, platiće budžet Republike Srbije.
Evo šta misle po svemu sudeći sada stvarno ta tržišta kapitala o riziku Republike Srbije. Zašto je ovo ovoliko skupo? Ta Vlada koju ste toliko kritikovali i to Ministarstvo finansija koje ste toliko kritikovali je dobijalo, da vas podsetim, maržu od 4,5 do 5%, uglavnom. Manje su bile marže za ovakve kredite. Ne samo to, kada govorite o naknadama očigledno su malo bolje pregovarali i ja o tome slobodno govorim, nisam lično pregovarao, jer su te naknade bile između 0,2% ili 0,5%. Kada se kaže 0,5% na 170 miliona evra svaka decimala to su milioni.
Naravno, ono što naročito zabrinjava to je činjenica da ni ovaj kredit nije uopšte na neki duži rok. Evo i ovaj kredit je na pet godina i mi stvarno ne razumemo zašto nije bilo moguće da se obezbedi više novca za ovu potrebu.
Napokon, ova dva dodatna aranžmana. Što se tiče Galenike, voleo bih da ministarka, mada ona nije tu nadležna, ali da nam se bar odgovori zašto ovde nemamo nikakve elemente oko ovog kredita. Voleo bih da ministar finansija dođe i da nam to objasni. Ovde nam je rečeno da se daje garancija u iznosu od 15 miliona evra plus svaka kamata i svaka druga nadoknada. Samo što ovde u tekstu, nisam video ni trag od toga. Šta se ovde krije? Ne bi trebalo da se krije. Mi tražimo iz DS, naročito imajući u vidu, da već nekoliko meseci, da ne kažem, godinu, godinu i po, postoje osnovane sumnje u ozbiljne nezakonite radnje u tom preduzeću, da nam se kaže koliko će ovo na kraju krajeva da košta.
To je minimum transparentnosti koji je, nužan, da razmatramo na jedan ozbiljan način ovu garanciju.
Na kraju, JAT. Dakle, deset miliona evra, evo i ovde, euribor na tri meseca plus 6,95%. Nikada nije bilo ovako skupo, nikada nismo imali ovakve marže na ono što treba da garantuje Republika Srbija i na to dodajte jedan posto naknade. Ovo je malo duže, ovo ide na sedam godina, imamo unutar toga dve i po godine počeka, to je malo bolje, ali marža, trošak ovoga, to je veoma nepovoljno. Još jedna stvar, da li oni koji danas vode Vladu znaju da se trenutno isplaćuje 13 plata i bonusi u JAT? Ako ne znate, raspitajte se. Pogledajte šta se tamo dešava. Nisam siguran da ste uopšte obezbedili transparentnost i taj zaokret u vođenju javnih preduzeća o kojima se govorilo.
"Srbijagas", moj dragi kolega, njega ste imenovali, a i poslanik istovremeno, za direktora tog preduzeća, par dana pre nego što smo izglasali ovde Zakon o javnim preduzećima, zato što, da se sačekalo, on ne bi mogao da bude imenovan. Na kraju, želim da kažem da nažalost, čini mi se, da i u ovom slučaju, vidimo jednu stvar koja je konstanta u radu ove vlade, gromoglasne najave, a onda ponovo preokret u onome što se radi. Mi smo čuli pre leta da Zakon o NBS, da je usklađen u potpunosti sa regulativama EU, i mislim da je dva i po meseca kasnije, morao je na vrat, na nos da bude menjan, da ne bi bio iskritikovan izveštaju Evropske komisije za 2012. godinu.
Ovde mi nemamo mišljenje Evropske komisije. Moglo je to da se traži. Nije ovo bezazleno. Hajde da se ne lažemo. Energetika sa poljoprivredom, je jedna od onih strateških sektora gde i te kako EU želi da bude pitana. Kada budemo članica EU i kada počnemo da pregovaramo, mi nećemo moći da gradimo nikakvo postrojenje, ni gasovod bilo kog gabarita, a da za to ne dobijemo zeleno svetlo te EU, neka to zapišu ljudi iz DSS ako ih interesuje. To je tako.
Nije se slučajno gradila, to kolega Škundrić veoma dobro zna i ovi drugi koji su bili ministri, jedan od najsnažnijih mehanizama koji postoji za zapadni Balkan jeste ta energetska zajednica, koja ulazi, kako narod kaže, sitna crevca svega onoga što se dešava u ovom domenu.
Mi u DS, evo već sada, mada je bilo malo vremena dobijemo poruke iz budžeta, nisu bili konsultovani, nisu bili pozvani u tu vašu privrednu komoru. Zašto? Nema razloga. Šta je ovde toliko hitno? Zašto lepo ne povučete, kao što je moj kolega Nikolić predložio, povucite ovaj zakon i mi ćemo sa velikom srećom, gospođo ministarka da vas sretnemo ponovo u januaru, februaru mesecu, kada nam pokažete da se zajednica slaže sa ovim, kada malo popričamo i sa svim investitorima u ovom domenu i da lepo vidimo ukoliko je sve u najboljem redu, da izglasamo ovaj zakon, ali u ovom stanju, narodni poslanici, Zakon o energetici donet preko noći, sporazum sa Italijom, koji je povučen, koji je ministarka povukla i rekla da tu ima ozbiljnih problema, a danas nam ga vraća uz zapetu istog. Garancije za izgradnju "Južnog toka" gde se nije obezbedilo da to bude finansirano iz nekomeracijalnih uslova, kao što mora da bude i eventualno uz podršku EU, bespovratnih sredstava napokon, ova garancija za likvidnost, za koju ste nam vi govorili da je bila veoma loša i rđava u prethodnoj vladi, a sada predlažete da to uradite i jednom, jedan i po puta više, nego što je bio slučaj prethodne vlade, mislim da građani Republike Srbije veoma dobro shvataju zašto po ovim okolnostima, DS neće i ne može podržati ove predloge.

To je baš interesantno. Znači, vi sada kažete da cena ne može da bude manja, jer smo mi neka poslednja rupa na nekoj gasnoj svirali.
U momentu kada ste rekli da Bugarska postaje čvorište, zato što ima sada ne jedan, nego dva gasovoda, to dobro znamo, pa valjda je bio momenat da vi nešto ispregovarate.
Da se ja pravim malo manje naivan nego što jesam, znam da ste probali. Kada vi govorite o partnerskom odnosu, da li je vama slučajno promaklo da od svih zemalja kroz koje prolazi "Južni tok", jedina koja još nije članica EU, je Srbija, a da to možda u maloj meri menja način na koji mi možemo da utičemo na neke odluke.
Kada govorite o ceni, uvek treba uporediti u vremenu. Ja jednostavno nisam čuo da ministarka nastoji da cena bude manja. Čuli smo danas da vi ne možete tu ništa. Ako već ne možete ništa, evo večeras ću da vas pitam, jer mnogo građana Srbije to očekuje, za koliko, zbog toga što ne možete da dobijete manju cenu gasa, ćete povećati cenu gasa za građane, počevši, kada? U januaru ili u februaru?
To su jednostavne stvari. Vi ste ministarka to vam je specijalitet. Kao što znate, to već dugo pratite, ja od vas tražim samo dve stvari – koliko u procentu i kada. Valjda toliko možete da kažete, jer to je veoma bitno za određene odluke koje će naši građani i naša privreda donositi u mesecima koji dolaze.
Kada govorite o partijskom odnosu, mogu da vas pitam, kada ste vi bili savetnica u kabinetu potpredsednika, zašto ste dopustili da se ispusti onih 50% "Jugogorosgas"? Zašto niste uradili ono što ste morali vi da uradite? Imali ste te ingerencije da Srbija ne izgubi 25% u "Jugorosgasu".
Još da vas pitam, pošto je to izašlo u medije, čak ste dobili i preko predsednika iz vaše partije, probali ste da isključite, ako se ne varam, posrednika iz trgovine "Jugorosgasom". Niste uspeli. Šta imate da kažete na to? Da li je to sada u redu ili nije u redu?

Mislim da smo večeras, što se tiče građana Republike Srbije, dobili dve informacije, struja i gas će biti skuplji.
Čuli smo takođe da postoji dobra volja i ja je pozdravljam, ali bez ikakve naznake ili bilo kakvog elementa platforme kako ćemo obezbediti da gas sada, kada cena pada za mnoge potrošače, bude niži kod nas.
Na kraju, pošto ste to pomenuli, pokazao bih vam ovaj grafikon. Možda to ne učite na nekim fakultetima gde vi predajete, ne znam, ali ovo je nešto što se uči na prvoj godini bilo koje srednje ekonomske škole. Ovde imate kamate, a ovde imate ročnost. Vi ste sada nama objasnili da moramo da budemo srećni zbog toga što smo sada na pet godina platili 8%, a pomenuli ste da smo na jednoj obveznici, koja je na 10 godina dva puta dužoj i to za gospodina Arsića jer je istu grešku napravio pre koju nedelju. Sećam se, bio sam malo šokiran.
Znači, da vas podsetim, postoji kriva prinosa. Što je duža ročnost, utoliko je veća kamata. To je slučaj i na evro-obveznicama Republike Srbije. Zbog toga, kada se tranša izdaje na 10 godina, to je skuplje od onoga što je devet godina i devet godina je značajno skuplje od onoga što je pet godina.
Hvala vam što ste pokazali da ono gde smo se mi zaduživali na 10 godina je bilo jeftinije od ovoga što se vi zadužujete na pet godina. Nisam mogao lepše da pokažem zbog čega je umeće bilo na našoj strani. Hvala vam puno.

Gospodine Arsiću, imam jednostavan predlog. Idemo zajedno kod gospođe Tabaković. Da li možete? Hajde, idemo sutra. Jeste da je zamrzla funkciju u vašoj partiji…
(Predsedavajuća: Gospodine Đeliću, molim vas da se malo uozbiljite.)
Ne, ovo je zaista ozbiljna stvar. Imamo šefa poslaničke grupe najveće partije na vlasti i moram da kažem da jedan broj studenata ekonomije i jedan broj srednjoškolaca verovatno se pita da li je dobro učio u školi.
Gospodine Arsiću, da vam kažem dve stvari. Prvo, kredit na dinare i kredit sa deviznim znakom to nije isto. Prvo to. Drugo, da vam kažem još jednu stvar. Kredit ukoliko je obezbeđen, to nije ista cena kao kada nije obezbeđen. Zašto su kratkoročni krediti, tzv. beli, bez namene, skupi? Zato što banka tu ima najveći rizik.
Sada da budemo malo ozbiljniji. Kada pogledate obveznice, imate uvek kamatu koja raste. Zašto? Baš zbog toga što novac koji ostavite duže, naravno da ćete tražiti da to dobije veći prinos zbog toga što ćete ga duže imobilisati. To je vrednost vremena u finansijama. To je ključni element u ekonomskom životu.
Malo sam zabrinut da čujem ovo što danas čujem, jer to pokazuje da imamo ljude koji treba da donose sudbonosne odluke o našim životima, koji očigledno nemaju fundamente za to, ali smo spremni da radimo sa vama da tako više ne bude. Hvala.

U prethodnom sazivu sam uvek kupovao knjige vašeg bivšeg šefa partijskog, Vojislava Šešelja. Sada ću da vam poklonim jednu knjigu o pitanju plasiranja novca koja će, nadam se, obezbediti da ne idemo na neke lične osnove, nego da vidimo malo šta je istina, jer, nema tu nekih šablona. Jednostavno, postoje neke stvari koje su matematika i realnost u životu sa kojim se suočavaju svi naši građani.
Bilo bi dobro da svi mi ovde u ovom domu, zato što donosimo izuzetno bitne odluke za naše građane, napravimo taj napor. Vi možete u tom domenu, ja možda mogu u nekim drugim domenima gde nemamo dovoljno znanja da pokušamo da budemo najbolje mogući, a sve u interesu naših građana. Hvala.

Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je bitan zakon. Imam tu slobodu da vas podsetim da sam pre deset godina imao, u ime tadašnje koalicije na vlasti, čast da branim prvi zakon o javnim nabavkama u istoriji naše zemlje. To je bilo pre deset godina i do tada naša zemlja uopšte nije imala regulativu u tom domenu. Do tada je svaki državni organ mogao da kupi po sopstvenom nahođenju, nije bilo obrazaca.
Način na koji je krenula primena tog prvog zakona, to ja zapravo ono što je opravdalo njegovo postojanje, došlo je do značajnih ušteda. Kao što danas čujemo da će ovaj novi zakon rešiti sve, moram da vas upozorim, da vam kažem da nije slučajno to da veoma razvijene zemlje i zemlje u tranziciji koje su postale nove članice EU i dan danas kubure sa ovom tematikom. Jednostavno, u ne maloj meri, radi se o konstantnom naporu da se bolje uredi veoma kompleksna materija, da se uvede nova tehnologija. Ovde ima tragova u smislu elektronskih prijava portala, da bi se obezbedila veća konkurentnost, transparentnost, zakonitost i da se obezbedi dobra cena za građane. To je najbitnije u momentima krize poput ove koja pogađa svet.
Godine 2004. došlo je do promena onog prvog zakona. Moram da kažem da su one bile u pravcu smanjenja transparentnosti. Ono što je obeležilo tu promenu zakona jeste da se u velikoj meri izuzela policija iz njene primene. To je bilo loše.
Godine 2008. došlo je do novog zakona koji je hteo da obezbedi napredak. Bilo ga je, ali moramo priznati, otvoreno, da je u proteklih nekoliko godina procenat onih postupaka, koji se nisu sprovodili po normalnom institutu otvorenog tendera tj. nadmetanja između nekoliko činilaca koji su hteli da predlože njihove robe i usluge, je povećan. Zbog toga je DS u januaru mesecu ove godine predložila zakon i taj zakon je ušao u proceduru. Na žalost nova većina i Vlada su povukli ovaj zakon. U njemu se nalazi veliki broj rešenja koji se i danas predlažu. Sada niko ovde nema prava na intelektualnu svojinu predloženih rešenja, ali izraziću zadovoljstvo u ime DS zbog činjenice da veliki broj inovacija koje smo predlagali u januaru mesecu su našli svoj put u ovom predlogu zakona.
Zbog toga bih hteo da počnem sa kratkim osvrtom stanja u javnim nabavkama i da kažem ono što mislim da je dobro u ovom predlogu zakona, nadam se da nećete biti iznenađeni, i da ukažemo na njegove manjkavosti i na kraju da dam jedan predlog u ime DS za koji očekujem da će dobiti podršku, ne samo drugih opozicionih stranaka, nego i većine koja danas postoji u ovom visokom domu.
Imamo, zahvaljujući postojanju regulative o javnim nabavkama, napredak u našoj zemlji. Nije činjenica da imamo javne nabavke koje proizvode korupciju. Činjenica da imamo zakon o javnim nabavkama je zapravo ono što omogućava da razlučimo ono što se sprovodi po zakonu i što obezbeđuje uštedu onoga drugog. Nije sporno i svi dobro znamo, kao građani, a isto tako i kao poslanici, da je bilo pokušaja, na žalost, nekih uspešnih da se postojeći sistem javnih nabavki izvrgne ruglu, da se nameštaju, kako se kaže u narodu, određeni postupci i dobro je što ovde zakonodavac pokušava da predloži jedan broj mehanizama da bi takvi slučajevi bili što manje prisutni. Nije dobro što danas skoro trećina javnih nabavki ne ide po normalnom postupku i što nije dovoljan broj njih objavljen.
Predlagali smo u januaru mesecu ove godine da se tome stane na put. Nije dobro to što je bilo više malih nabavki, a naročito u domenu građevine. Dešavalo se da se jedan broj postupaka završi tako što pobedi neko sa najnižom cenom, a onda bi se kroz anekse, koji bi se nekoliko puta pojavljivali za značajan iznos tih radova, ceo postupak doveo do apsurda. Kada bi se stvari gledale u ukupnom obimu, ne bi došlo do najboljeg rešenja za naše građane.
Ima elemenata u ovome predlogu koje smo i mi predložili u januaru mesecu ove godine. To je dobro. Uvodi se obaveza objavljivanja na sajtu, na portalu, svega. Stvara se osnov za elektronske javne nabavke. To je dobro. Treba iskoristiti mogućnost da se uštedi na papiru, ali pre svega da svako na bilo kojoj tački naše zemlje, u svetu, bude odmah obavešten o mogućnostima da se konkuriše za javne nabavke u našoj zemlji. Dobro je što se po prvi put uvodi ekološki kriterijum i kriterijum energetske efikasnosti. Tačno je da javne nabavke, kao poluga koju ima naša država, se moraju iskoristiti da se napreduje na ta dva velika plana ekologije i energetike. Dobro je što se objavljuju sve male javne nabavke, jer je javna tajna da je u tom domenu dolazilo do nekih zloupotreba.
Poput onoga što smo predložili u januaru mesecu, po prvi put, tu se slažem sa kolegama iz DSS, ima različitih viđenja, ali nedvosmisleno je dobro, kao što smo predložili u januaru mesecu, da dođe barem do delimične centralizacije javnih nabavki. Nije dobro, nije normalno, neobjašnjivo je da istu stvar država plaća u ceni koja može biti i do četiri puta veća u jednom delu države, kada uporedimo sa najboljom cenom koja je postignuta u nekom drugom postupku javne nabavke u nekom drugom delu naše države. Zbog toga ne treba bežati od centralizacije. Mora se obezbediti da ona ne dovede do obustave opskrbljivanja države tj. naših građana u osetljivim elementima, pre svega mislim na lekove, mislim na ono što je neophodno da bi država funkcionisala. Naravno, treba obezbediti da se na taj način dođe do značajnih ušteda.
Ima tu dosta onoga što bi predložili da se uradi drugačije. Predlagač nam je malo pre rekao, čuli smo i predsednika Narodne skupštine, koji je rekao da se na ovaj način ukida svaka mogućnost da se bilo ko dogovori, da će sve ići na otvoreni poziv i na nadmetanje. Kolege iz LDP su o tome pričale, šta je onda član 36? Šta je pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda? Taj institut je očuvan. Nije dobro.
Kada pogledamo u članu 7. koji izuzima od primene ovoga zakona jedan broj dobara ili potreba, nerazumljivo je, i zbog toga je DS uložila odgovarajuće amandmane, da se odjednom sve što se tiče proizvodnje novčanica, sa jedne strane, ili pak bezbednosnim ispravnim dokumentima, a tu govorimo o ogromnim tržištima ličnih karata ili pasoša, odjedanput se predlaže da se taj veoma bitan element u potpunosti izuzme iz delokruga primene ovog zakona. Za to, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, nema nikakvog objašnjenja. Ovo je domen gde postoji veliki broj i domaćih i stranih ponuđača, koji rutinski odgovaraju na međunarodne tendere u tom domenu.
Nije tačno da će se na taj način odati neka tajna, način na koji mi zaštićujemo naše lične karte, pasoše i način na koji neko može posle toga da krivotvori novčanice, to nije tačno. U uslovima se daje nivo bezbednosti, a posle u konkretnim rešenjima, naravno, ono što mora ostati tajno, ostaje tajno i nije ni na koji način predmet javne nabavke.
Zbog toga očekujemo od ovog doma da prihvati naš amandman u tom domenu i da isključimo ovo isključenje i da vratimo izradu novčanica, pasoše, ličnih karata u domen javnog nadmetanja. Nema nikakvog razloga da to tako ne bude.
Nije dobro što je onaj član koji definiše pregovaranje bez objavljivanja sadržan otprilike u istom iznosu. Mislim da možemo ići korak dalje danas u tom domenu. Pozdravljamo činjenicu da tzv. aneksiranje dodeljenog posla se svede na mnogo manji nivo. Ne razumemo zašto sa 25% smo prešli na 15%. Zbog toga je DS predložila amandman i očekujem od kolega da ga podrže, da se to svede na 10%, jer jeste istina da ponekada nije moguće sve predvideti, ali veoma je bitno da se i ponuđači i naručioci naviknu da u raspisivanju javne nabavke uračunaju taj elemenat rizika koji uvek postoji i mnogo je bolje da se onda u samom postupku javne nabavke uračuna u cenu, u ponudu činjenica da postoji taj rizik nego da se svi kolektivno pravimo da ga nema, pa da onda otvaramo ovu rupu u zakonu, da neko može naknadno, bez dodatnog nadmetanja da dobije dodatni posao. To je jedan aspekat i mi predlažemo da to bude spušteno na 10%. Ali ima drugi aspekat koji nisam čuo ni u momentu kada je govorio predlagač, a ni u ovom tekstu, veoma je bitno da, ukoliko bude produženja tih radova, da budu pod istom cenom, a ne drugačijim cenama, od onoga što je u originalu dodeljeno, jer je javna je tajna, to postoji i dosta je dokaza da je došlo do zloupotrebe ove mogućnosti u zakonu, da neko da ponudu koja je atraktivna u onom osnovnom postupku, a posle toga, pod velikim znacima navoda se nadoknadi u aneksu tako što ponuđuje mnogo veću cenu za ista dobra i iste usluge. Zbog toga je DS predložila amandman prema kome, ukoliko dolazi u tom smanjenom obimu do dodatnih radova, da to ne može biti pod drugačijom cenom, ona može biti niža, ali ne može biti veća od onog originalnog postupka koji je sproveden kroz javno nadmetanje.
Želim isto da kažem da, što se tiče DS, verujemo i o tome je bilo već malo reči jutros, je izuzetno bitno da ljudi koji budu prisutni i u komisiji i Upravi za javne nabavke imaju dovoljno iskustva. Tačno je da 2002. godine, kada je po prvi put predložen zakon, nismo imali mnogo kadrova koji su bili iskusni u ovom domenu, ali evo nas deset godina kasnije. Zašto su uslovi koje imamo, predloženi u ovom zakonu, samo malo strožiji od onoga što postoji u postojećem zakonu? Zbog toga smo predložili amandman, nadam se da ćete ga podržati, da profesionalni uslovi koje imamo, pre svega iskustvo u domenu bude značajno sa strane onih koji će biti u članovima Uprave, a naročito Komisije za zaštitu prava ponuđača.
Ovde imamo jedno pitanje, možda je ovde u slučaju previd, ali malo je čudno da, što se tiče komisije, se predviđa u ovom zakonu da se ide na izbor novih, a što se tiče Uprave čiji se delokrug dosta menja, jača, nema predviđenog novog konkursa za direktora. Mislim da bi bilo dobro da, ako se već ide na novu komisiju, da se ide i na novu upravu, jer bitno je da to bude sprovedeno na jedan transparentan način. Bilo bi paradoks da u slučaju Uprave za javne nabavke to ne bude jedno javno nadmetanje najboljih i da imamo mogućnosti da razmotrimo možda i neke nove kadrove u tom domenu.
Mislim da ovde ima i elemenata koji su na ivici, da ne kažem demagogije, ali ima dosta deklarativnog ovde u borbi protiv korupcije. Moramo da se borimo protiv korupcije, ali moramo da mislimo isto na način na koji će se sprovoditi ovi postupci. Ovde imamo novu obavezu onoga koji raspisuje javne nabavke, a to je da ta osoba, ta institucija je dužna da obezbedi konkurentnost, tj. da je dužna da obezbedi nekoliko ponuda, čak i tamo gde se ne javi niko ili gde se javi jedan ponuđač. Mislimo da transparentnost u postupku, otvorenost, činjenica da je sada sve elektronski, to je sve ono što mora da obezbedi da svako ko želi da ponudi dobra i usluge može to da uradi, ali da posle toga postoji dodatna obaveza nekoga kome je jedina obaveza da sprovede kako treba, po zakonu, da ima dodatnu obavezu da se pojave bar dve ili tri firme, to je nešto što, znajući svi mi kako funkcionišu stvari, će dovesti ili do otkazivanja organizacije neke javne nabavke ili pak do nekog fingiranja konkurencije tamo gde je nema. Zbog toga smo mi ponudili određene formulacije koje su u skladu sa duhom onoga što mora biti u Zakonu za javne nabavke, ali ne ići ni korak dalje.
Na kraju, želim da pogledam i ekonomske efekte ovog zakona. Čuli smo proteklih meseci da je ovaj zakon kao neki magični sastojak koji će obezbediti da se odjedanput dođe do izuzetno velikih ušteda za naše građane. Mislim da bi bilo mnogo uputnije da ne razmenjujemo velike cifre onako apstraktno. Zbog toga je DS predložila amandman koji je amandman dobre volje, amandman koji ide u pravcu onoga što su govorili predlagači ovog zakona, pre svega mislim na SNS koja je proteklih meseci govorila da zakon koji će oni predložiti, evo ga danas pred nama, će obezbediti da na godišnjem nivou, to smo čuli koliko još jutros i juče sa strane predsednika Narodne skupštine i predlagača pre nekoliko minuta, da ćemo imati uštede od 600 miliona evra do milijardu evra.
Da ovo ne bi ostalo samo na deklaraciji, predložili smo amandman prema kome za sledeću godinu do kraja januara kada, kao što očekujemo, bude usvojen ovaj zakon, da do kraja januara ovaj dom predloži izmenu i dopunu Zakona o budžetu, tzv. rebalans, za koji će DS glasati, koji će obezbediti da stavke za kupovinu dobara i usluga raznih naručioca budu smanjeni za tu cifru, neka ne bude milijarda o kojoj ste pričali, hajde da krenemo sa 600 miliona evra, rebalans budžeta gde će se smanjiti stavka po stavka u ukupnom zbiru te stavke za kupovinu dobara i usluga za 600 miliona evra i da taj novac ne bi nekako nestao, da se formira budžetski fond u razdelu Ministarstva finansija, gde će se locirati tih 600 miliona evra. To je veoma jednostavno. Predlažemo da ministar finansija svakog kvartala dođe u ovaj dom i da vidimo da li se te najavljene uštede realizuju ili ne. Ako se realizuju, na šta se ta ušteda troši. Demokratska stranka je predložila da to ide pre svega za porodice, trudnice, za one kojima je najteže, za socijalne politike, za infrastrukturu, podršku privredi i poljoprivredi.
Kao što vidite, ovde nema nikakve polemike, nego samo želimo da, kada se već toliko govorilo u javnosti o efektu nekog zakona, predlažemo da se to proveri i u praksi i da naši građani na taj način možda vrate malo više poverenja u ono što se govori u ovom domu i sa strane političara, da kada neko kaže stvarno toliko često da će ušteda biti 600 miliona evra, da imamo mehanizam, evo ga, kao neko iskusan u javnim finansijama ja sam ga predložio i DS, ponavljam, će glasati za rebalans budžeta koji bude obezbedio ovu verifikaciju onoga što treba da realizuje ovaj zakon, a to je ušteda od 600 miliona evra. Ukoliko uspete sledeće godine, vi koji sada držite vlast, da smanjite troškove za 600 miliona evra, mi ćemo vam na tome čestitati. Ali, ukoliko ne uspete, mislim da ćemo onda videti da je, nažalost, ovde bilo pre svega marketinškog, političkog trika, bez ikakve veze sa onim što je realna mogućnost i stvarnost u našoj zemlji. Hvala puno na vašoj pažnji.

Gospodine Arsiću, nisam očekivao da ćete tako brzo priznati da od ovih 600 miliona evra ušteda očigledno nema ništa. Evo vas danas nekoliko minuta posle vaših najava i već vam klecaju kolena. Predsednik ovog doma je rekao juče – idemo, 600 miliona evra ušteda. Od vas čujemo da se sada možda očekuje ta ušteda i sada čujemo da niste spremni da prihvatite veoma jednostavan mehanizam, nego pokušavate da to sakrijete iza nekih nemogućnosti da se uspostave mehanizmi, da je sve to u nekom kontinuumu, da treba da vidimo šta će od svega toga biti.
Gospodine Arsiću, građani očekuju od nas da ispunimo ono za šta se zalažemo. Da li je DS ispunila sve? Danas smo u opoziciji, građani su rekli svoje. Danas od vas očekujemo i tražimo da prihvatite mehanizam ovaj ili možda malo drugačiji od onoga koji smo ovde vama predložili, da pokažete da ste govorili istinu. Hajde malo hrabrosti, uđite u dijalog i prihvatite ovaj mehanizam. Imate mogućnost, ako ne želite da se napravi budžetski fond, pa da se onda tih 600 miliona evra troši na nešto drugo, nema problema, predložite, kao što sam shvatio da ste hteli da predložite da ćemo imati rebalans gde će se smanjiti za 600 miliona evra obim budžeta, pa utoliko smanjite poreze. Smanjite, kao što niste hteli, PDV na bebi opremu. Obezbedite da žene koje održavaju trudnoću imaju 100% njihove plate.
Ima mnogo toga što možemo da uradimo sa smanjenim porezima, ali ako ne želite da prihvatite ni jedan mehanizam koji će u konkretnom životu pokazati da ovaj zakon ispunjava vaše obećanje ili ne, nema druge, vi niste ni verovali u ono što ste pričali. Hvala.

Sad sam ja malo izgubljen, gospodine Arsiću. Rekli ste da ćete uštede uložiti u poljoprivredu i u privredu. Sada shvatam da ćete podržati amandman DS. Na tome vam čestitam, jer mislim da smo na taj način uveli jedan mehanizam, gde, umesto da samo pričamo o nekim stvarima, imamo i proveru u realnosti. Zbog toga očekujem da ćemo u daljoj diskusiji dodatno razraditi jedan mehanizam.
Imamo puno razumevanja za činjenicu da neki od novih instituta tek treba da se uhodaju. Možemo da pričamo o tome da možda to ne počinje 31. januara, kao što smo predložili, ali ne bih mogao da shvatim da to počinje mnogo kasnije od februara ili marta meseca, jer smo čuli da imate mnogo toga pripremljenog, o kancelarijama za brze odgovore, ali i dalje u Beogradu očekujemo jedan takav vaš predlog.
Tačno je možda da nije ukinut PDV na bebi opremu, ali ga niste ni vi. I ne samo to, nego ste povećali PDV. Pazite kako stvari idu brzo. Imamo na ovoj sednici i govorite o tome da se zakoni donose polako i da imamo debatu. Imamo Zakon o energetici, jedan sistemski zakon koji je usvojen na Vladi u četvrtak i mi već danas, u ponedeljak, moramo o njemu da raspravljamo.
(Veroljub Arsić, s mesta: Izmene i dopune.)
Veoma bitne izmene i dopune koje menjaju u potpunosti način funkcionisanja investiranja u tom ključnom domenu za našu državu. I ne sam to, čuli smo pre nekoliko nedelja da je jedna od suštinskih stvari za budžet za sledeću godinu, o kojem smo upravo pričali, da neće biti novih zaduživanja za likvidnost javnih preduzeća. Gle iznenađenja, evo ove nedelje, tri nedelje kasnije, moramo i za "Galeniku" i za JAT i za još ne znam šta, za "Srbijagas", da obezbedimo dodatnu likvidnost.
Građani znaju da kazne. DS zna i šta to znači, ali, budite uvereni da možete sve da prebacujete na neku prošlost, vreme vaše odgovornosti i te kako dolazi.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, pomoćniče ministra, žao mi je što ministar Mrkonjić nije danas ovde, jer mislim da, kada se prvo pokušalo ići na ukidanje "Plovputa", ja se vama ovde obraćam kao višegodišnji nacionalni koordinator za izradu dunavske strategije EU u ime naše zemlje. Reakcija je bila instant i veoma negativna.
Ja ovde imam kao što i vi imate u Vladi pisma svih relevantnih institucija unutar EU, bilo da su državne, da su nevladine organizacije, neke od onih koje su obezbedile da "Plovput" dobije mogućnost da radi na integrisanom upravljanju našom rekom Dunavom i da završi taj posao mnogo brže nego mnoge druge zemlje, uključujući u to i neke lendere u Nemačkoj. Imamo nekoliko FP projekata, imamo u suštini "Plovput" koji kao direkcija nema suprotno onome što se priča veće plate od ljudi koje imaju u državnim organima, nema nikakve privilegije i bavi se stručno profesionalnim poslom.
Poštovani narodni poslanici, želim da vas upozorim da ukoliko izglasamo ovakve izmene i dopune zakona koji su, čini mi se, pre svega, plod neke profesionalne ljubomore, nego bilo čega drugoga. Srbija će sebi izbiti iz ruku jedan od ključnih argumenata i aduta koje smo imali u sprovođenju dunavske strategije.
Zbog toga, gospodine ministre, apelujem na vas, jer znam da poštujete profesionalnost u radu i na vas gospodine Galiću, pošto smo pratili zajedno tu materiju neko vreme u Vladi, da odustanete od ovog pokušaja koji neće ništa uštedeti Srbiji, a ugroziće veliki broj projekata koji su započeti, i ne samo to, umesto da budemo jedan od lidera u sprovođenju dunavske strategije, gde će biti nešto i fondova u predstojećoj budžetskoj prespektivi EU, mi ćemo sebi po ko zna koji put zabiti autogol.
Zbog toga, bez ikakve političke primese, želje da se ovde polemiše, kao bivši nacionalni koordinator za izradu dunavske strategije naše zemlje, apelujem na vas ministre i na Vladu da prihvate amandmane koje smo mi ovde predložili i da se održi profesionalna organizacija koja više decenija omogućava da Srbija ima dobar učinak, a sada kada se priprema dunavska strategija, može imati veliku korist od njenog funkcionisanja i u budućnosti. Hvala.

Samo bih hteo da, pošto naši amandmani u suštini imaju kao cilj da se održi jedna, čisto profesionalna organizacija, koji koristi našoj zemlji, njenim građanima i koji će omogućiti da jedno od dve makro regionalne strategije EU, Strategija za Podunavlje, bude od koristi, ne samo za podunavske opštine, njih 24, nego i šire. Skoro trećina naših opština može konkurisati za projekte.
Poštovani narodni poslanici, drage kolege, mogu vam svedočiti da na mnogobrojnim događajima, na mnogobrojnim pregovorima, "Plovput" i menadžment koji nije partijski, čisto profesionalni, je bio od ogromne koristi za našu zemlju. Ne vidimo ni jedan argument zbog kojeg Srbija, koja na žalost još nema mnogo aduta u toj velikoj evropskoj bici za te fondove, ukine ono, a o tome svedoče i evropska delegacija i Evropska komisija i jedna austrijska organizacija, koja je poludržavna, a pola je nevladina, tj. … (ne razume se) i država Nemačka "Vijadonal", koji su svi u startu, čim se obelodanilo, ovaj pokušaj izmene i dopune zakona, su rekli da ne razumeju zašto Srbija želi da ukine nešto što se pokazalo kao veoma korisno i što se pokazalo kao dobar partner za sve naše evropske partnere.
Poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, danas se na Dunavu transportuje deset puta manje robe nego na Rajni, a Dunav je na žalost tri puta zagađeniji od te iste reke.
Danas EU na žalost nema mnogo pozitivnih, propulzivnih, razvojnih projekata, koji se nas tiču, sada kada još nismo članice, a još nismo počeli pregovore. U izradi dunavske strategije, Srbija je bila tretirana prvi put kao punopravna članica. Zbog toga apelujem na sve narodne poslanike, ponavljam, bez ikakve želje ili potrebe da se politički prepucavamo ili polemišemo, da usvojimo ove amandmane i da obezbedimo da jedan od retkih aduta Srbije, ostane da radi za sve naše građane. Hvala vam.