Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, ja ću još ilustrovati iz jednog sada drugačijeg ugla, zašto ovako predložena promena neće ništa uštedeti, a sasvim direktno će naneti štetu našoj zemlji. Zbog toga apelujem najdobronamernije, na poslanike SNS i svih drugih stranaka koje formiraju vladajuću većinu, da shvate da ovde nije pitanje da se ukida neka agencija koju je neka EU nama nametnula pre koju godinu, pa sada tamo rade neki ljudi koji imaju četiri puta veće plate, ničim izazvani, od ljudi koji rade isti ili sličan posao u nekim ministarstvima, pa se sada to preklapa, pa hajde da to uradimo i biće korisno i biće efikasno. To jednostavno nije slučaj.
U ovom slučaju, imamo direkciju koja se ni na koji način ne bavi nekim nadzornim poslovima koji su u ingerenciji ministarstva, niti je neko regulatorno telo, kao što su neka od njih formirani, ona je ovde da se obezbedi da se bezbedno saobraćaja na Dunavu i na drugim našim rekama i da od činjenice da Srbija ima 588 km Dunava i tu smo zemlja, eto, geografski nam je dato, lider i koji se graniči sa najvećim brojem podunavskih zemalja. Imamo stratešku šansu da od onoga što nam je istorija i geografija dala, napravimo ekonomsku infrastrukturnu šansu. Ali za to moramo da imamo institucije, svaka na svom mestu, ministarstvo, naravno, ali u dobrom ustrojstvu, po srpskoj tradiciji, način na koji neke direkcije rade usko stručne poslove.
Zbog toga, nastavićemo i na drugim amandmanima, apelujemo na članove svih opozicionih stranaka, ali pre svega stranaka koje su sada na vlasti, da se ne bave pomodarstvom, jer ovde uštede nema, štete će biti i to nam već kažu oni dobronamerni, sa kojima smo sarađivali u proteklih nekoliko godina u izradi najveće makroregionalne strategije EU.
Bilo bi dobro da tamo gde možemo da izbegnemo da sebi damo auto-gol, to i uradimo. Hvala puno.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, javiću se poslednji put ovim povodom danas i apelujem na članove vladajuće koalicije da jednostavno se ne napravi šteta našoj državi.
Kao pokretač, u ime naše zemlje, izrade Strategije EU za Podunavlje, odgovorno vam tvrdim da, ukoliko usvojite ovakav zakon, kroz koji mesec će se ponovo morati praviti jedna forma ovakve direkcije. Zašto? Zato što za sprovođenje projekata, a znamo dobro da izvor finansiranja za projekte one teže oko infrastrukture ćemo dobiti nadajmo se što više iz donacija EU, a verovatno iz nekih nekomercijalnih kredita, bilo da je Nemačka banka za razvoj, EIB itd. Oni će tražiti da se formira jedna jedinica da bi se takvi projekti formirali. Imamo tu jedinicu. Zove se "Plovput". Decenijama radi i priznata je.
Da paradoks bude veći, krajem novembra meseca na prvoj godišnjici proslave Podunavske strategije EU, kao organizacije koja je sprovela najuspešniji projekat koji je finansiran iz EU, mi danas u Srbiji predlažemo da se ta institucija ukine, samo da bi kroz koji mesec se formirala mnogo slabija, drugačija, neiskusna institucija koja mora da radi slične poslove.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, pomoćnici ministra, narodni poslanici i obraćam se onima koji imaju danas većinu u ovom domu, nema nikakve politike u ovome. Ovo je samo jedan adut koji danas ima Srbija da bude jedan od lidera u primeni i privlačenju finansijskih sredstava, donacija i nekomercijalnih kredita sa raznih strana, koji, ukoliko se ovakve izmene i dopune zakona usvoje, će nestati, a da nikakva ušteda se neće realizovati. Zbog toga apelujem poslednji put da očuvamo kvalitet tamo gde ga ima, da nema ljubomore tamo gde nema mesta i da pustimo one koji su pokazali da mogu da na lep način brane boje Republike Srbije, da nastave to da rade. Hvala puno.

Ovo je ipak i poslednji put, poštovani ministre i gospodine Galiću.
Za stručnu javnost stvar je veoma jasna. Ovo ne bi trebalo da se usvoji, kao takvo. Mislim da će šteta biti značajna. Ona se neće videti odmah, ali biće evidentna veoma brzo. Kada imamo direkciju koja je dobila nagradu za najbolji projekat u domenu Podunavlja, u poslednjih nekoliko godina. Ona je uspela u budžetu, iz donacija, na vreme, bez ikakvih sumnji u bilo kakvu ispravnost onoga što se radilo, da uspostavi takozvani interesni put, tj upravljanje Dunavom.
Velika je šteta da ono veoma malo stručnog i uspešnog kojeg imamo u stručnoj upravi, umesto da ga gajimo i da od toga pravimo primer, ovde pokušavamo da ga ukinemo.
Zbog toga, bih samo da kažem ministru i kolegama iz Vlade, naročito kolegi Mrkonjiću, koji je zapravo zadužen za ovu tematiku, da njega očekuje osnivanje agencije za luke, jer po zakonu koje ta ista struktura, evo i gospodin Galić, i gospodin Mrkonjić su predložili zakon pre godinu dana ili dve godine, ne znam tačno, mislim da je dve godine, kojim se predviđa da se formira agencija za luke.
Sada ukidamo jednu direkciju koja radi po pravilima državne službe, a sutra po zakonu bi trebalo da se formira jedna agencija. Racionalizacija bi bila da imamo spajanje te dve institucije na način da ti ljudi ne budu plaćeni više od ljudi koji rade u ministarstvu i da možda na racionalan način obezbedimo funkcionisanje onoga što jeste značajna prirodan resurs koji ne iskorišćavamo u potpunosti, a to su 588 kilometara plovnog Dunava, na kojima nam sve druge zemlje zavide.
Neke investicije koje su urađene u prošlosti, treba još. Implementirani projekat koji obezbeđuje bezbednu plovidbu. Trinaest luka, to je previše, koje imaju međunarodni status, ali sigurno je da kada veoma dobro znamo da između Enca, u Austriji, i Konstance, na samom kraju, na Crnom moru, nema velike luke na Dunavu, pa Srbija mora da ima institucije, pažnju i strategiju da ta luka bude u Srbiji, da se oko nje napravi multimodalni punkt, da iza toga dođe logistika, da se ukrste Dunav autoput, železnica i avio-transport i da to bude pravi magnet za investicije.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da li je ovo neka politika? Mislim da je ovo državna politika i zbog toga apelujem na poslanike većine da ne idu ovim putem i da ne otežaju posao svima nama u našoj zemlji i da očuvamo ovu direkciju koja je najmanje zaslužila da bude ukinuta. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je naizgled ograničena promena jednog sporednog zakona. Mislim da interesovanje za ovaj zakon proizilazi iz činjenice da je umetnost među nama i da je ona nama važna, da je muzika, ove promene se pre svega tiču muzike, sve prisutna u našim životima. Kada bolje pogledamo stvari, vidimo da tu ima dosta ekonomskih interesa i da postoje određeni interesi.
Do dana današnjeg ove izmene i dopune zakona pokazuju da smo i dalje u situaciji da, u ovoj sferi organizacije naših života, oni koji bi trebali da budu upućeni jedni na druge se ponašaju kao rogovi u vreći. To nije dobro. Evo, novog pokušaja da se to uradi na ovaj način. Mi u DS verujemo da ove izmene i dopune neće biti dovoljne, niti su uperene u pravcu da bi dovele do saglasja u ovome domenu.
Zbog toga, ukoliko se matični odbor, a želim da preciziram da matični odbor nije Odbor za kulturu, već Odbor za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, to je razlog zbog kojeg se ovde nalazi poštovani dr Žarko Obradović, a ne ministar kulture, ukoliko te promene ne budu donesene, mi nećemo moći da glasamo za ove izmene i dopune zakona.
Ovde govorim i kao predlagač onog zakona iz 2009. godine, kada sam bio ministar nauke i tehnološkog razvoja. Samo da podsetimo da je ovaj zakon bio bitan razlog zbog kojeg je Evropska komisija u izveštaju za tu godinu, a bogami i za prošlu godinu i 2010. godinu, rekla da je domen zaštite intelektualne svojine jedan od onih gde je Srbija doživela najveći napredak i gde se skoro u potpunosti uskladila sa propisima EU.
Vidimo, to je i sam predlagač dr Žarko Obradović rekao, i na tome mu zahvaljujem, a ovde imamo i dopis Evropske komisije, da nas ove izmene i dopune zakona udaljavaju od te usklađenosti. Ono što je mnogo bitnije je to da one unose jednu formu diskriminacije u našem društvu.
Tačno je da bi na mestu gospodina Obradovića trebao da bude gospodin Dinkić. Evo paradoksa. Kada govorimo o zanatlijama, setimo se kampanje u maju mesecu. Valjda je ta pesma i ta muzika gde su zanatlije, sećam se nekog pekara, pa tu je bio i neki drugi zanatlija, branila boje te političke partije kroz taj način, kroz autorstvo, kroz umetnost. Evo tog paradoksa da ta partija, koja se služila baš umetnošću i autorstvom, danas pokušava da ugrozi protivustavno i protivzakonito interese onih koji su im, uveren sam, doneli dosta glasova na prethodnim izborima.
Da bi naši građani možda bolje shvatili šta se ovde predlaže, da vide zbog čega ovo što ću sad da kažem nije protiv zanatlija, moja koleginica Gorica Mojović je briljantno pokazala da je i ta socijalna grupa u našem društvu veoma heterogena, da uopšte nije toliko ujednačena da možemo na ovakav način jednostavno da ih isključimo iz naplate onoga što je zapravo neotuđivo pravo svojine autora.
Ako već ovaj režim želi da izglasa da se ukida taj muzički dinar, kao što je postao poznat u našem društvu, za zanatlije, da li bi onda trebalo da izglasamo i zakon kojim bi svi autori bili doživotno oslobođeni od plaćanja svih zanatskih usluga? Na primer, ovde u Skupštini imamo gospođu Milekić, imamo gospođicu Adžemović, imamo Sinišu Kovačevića, na kraju krajeva, imamo i gospodina Deretu kao autora i Mlađana Dinkića, pa da li treba sada da izglasamo zakon kojim će oni doživotno biti oslobođeni plaćanja svih usluga svakog zanatlije?
Kada tako prikažemo stvari, vidimo da to pravo svojine, pravo na plodove sopstvenog rada, koje imaju zanatlije, moraju da imaju i oni koji su autori. Zbog toga ne verujemo da će ovakva promena izdržati iole ozbiljniju tužbu pred Ustavnim sudom, a one i te kako dolaze.
Moram da kažem, poštovani gospodine Obradoviću, da se sa jednim delom vašeg izlaganja ne možemo složiti, a to je da su sva udruženja bila saglasna sa ovim izmenama i dopunama. Imamo i mi u DS, kao i sve druge poslaničke grupe, mnogo tih dopisa gde je evidentno da se oni ne slažu međusobno, u tome nema ničeg novog, ali i da se ne slažu sa ovim predloženim izmenama i dopunama zakona.
Kada smo već kod ovog ukidanja, da kažem paušalno za jednu i samo jednu kategoriju, da to krši naše međunarodne obaveze i Berlinsku konvenciju i Rimsku konvenciju. Da citiramo malo i članove zakona koji će biti, ukoliko se ove izmene i dopune usvoje, direktno u koliziji, ne samo sa Ustavom i međunarodnim obavezama naše zemlje, nego i sa članovima 32, 33, 41, 117. i 127. postojećeg zakona. Ne može na pola, ako želite da ovo promenite, moraćete da promenite i ove druge članove, da bi zakon bio koherentan unutar njega.
Obradovan sam činjenicom da je ministar Obradović spreman da prihvati, i mi ćemo to inicirati, amandman, a predsednik ovog odbora, prof. Stojković će to sigurno sutra tokom sastanka odbora predložiti, da se u članu 6. ukine ova druga diskriminacija i jedan apsurd, a to je da oni koji žive od muzike, mislimo na ugostiteljske objekte, na diskoteke, na splavove, da i oni veliki objekti, neki od njih imaju po 400, 500 ili 600 kvadrata i znamo da nisu socijalni slučajevi, budu tretirani kao neko ko ima tačno 51 kvadrat.
Želim vam puno uspeha u primeni, jer mi nije uopšte jasno ko će sada da ide i da meri koliko tu ima kvadrata, gde dolaze gosti, a gde ne dolaze. Mnogo je bilo jednostavnije da ste se oslonili na Poresku upravu i na Zakon o imovini u statici i da se onda eventualno naknada smanji u apsolutnom iznosu, pa da onda pomnožite sa tim kvadratnim metrima. Mislim da tu ima mnogo diskrecije i ko će sad ići na teren da meri gde će da kroči gost, a gde neće?
U ovim odredbama jasno vidimo da se išlo prebrzo i da se nije dovoljno konsultovalo ni sa strukom, ni sa udruženjima. Žao mi je, moram da kažem, što po ko zna koji put, time ću zaključiti, tamo gde moramo da ustrojimo društvo, gde se država ne pita baš za sve, država mora da se pita tamo gde mora da se pita država, ali valjda je demokratija da ljudi koji imaju određeni posve legitiman interes, ovde se radi o autorima, o onima koji su interpretatori i o onima koji to izvode, pa bi valjda bilo normalno da se kroz njihova udruženja ukrste veoma jasno njihovi interesi i da se dođe do dogovora.
Možda nismo dovoljno dobro uredili drugi stepen, kada nema dogovora, ali žao mi je što se onda sve sada prebacuje na jedan organ koji dobro funkcioniše, ali će to biti jedan ogroman pritisak iz Vlade, jer tu ima sukobljenih interesa, očigledno, kao i iz ovih strukovnih udruženja. Neće lako biti funkcioner onaj koji će pokušati da donese odluku koja posle toga treba da se nametne svima.
Ima još mnogo toga oko čega treba da se dogovorimo. Znamo, na primer, i to je još jedan primer apsurda u primeni nekih stvari, da festival Egzit godinama ima problem sa SOKOJ, jer im se pokušava naplatiti nadoknada na apsolutno sve numere koje su tamo izvedene. Neki sudija, valjda u Novom Sadu, odlučio je da se neće primenjivati tarifa na ono što ide preko fonograma, tj. na odloženo ili preko CD, samo na ono što je efektivno tamo svirano, nego će se primeniti na celu osnovicu svih izvedbi, a znamo da je 95% njih na Egzitu. Egzit nije jedini festival koji ima taj problem. Ovaj sudija pokušava da nametne višu tarifu na sve što se tamo izvede. Zbog toga je Egzit blokiran i to su u evrima milionski iznosi gde se ovde sporimo.
Očekujem, i time završavam, da posle, po ko zna koji put, uvođenja na hitni postupak nečega što zapravo nije dovoljno dobro raspravljeno, nije dovoljno dobro zanatski uređeno, samo da bi jedan ministar mogao da kaže – evo, i ovo sam uradio, kao da ćemo imati izbore sutra, pa možda će i to biti slučaj, pa da se kaže – idemo u te nove prevremene izbore i mi smo sve uradili. Ne vidim drugu motivaciju. Treba veoma dobro razmotriti na odborima ono što se razmotriti može.
Ministre, od vas očekujem, znam vašu profesionalnu savest, da u mesecima koji dolaze ovoga puta, preuzimajući odgovornost za ovaj zakon koji je u vašem resoru, a ne tuđem, dođe do ozbiljnih, temeljitih i usklađenih sa evropskim tradicijama, ali mnogo bitnije, sa onim što je potrebno našoj zemlji, da imamo neke prave izmene i dopune ovog zakona. Ovako kako jeste, jednostavno nevalja. Hvala puno na vašoj pažnji.

Gospodine predsedniče, gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ja neću ponoviti argumente koje je izneo kao ovlašćeni diskutant, moj kolega Veselinović, ali i želim da kažem, globalno na ovome paketu, postoji dobra volja, ali nažalost, oko veoma bitne teme, a to je pre svega nelikvidnost u našoj privredi.
Mnogo više se bavimo posledicama, a ne uzrocima i mnogo više se ovde Vlada i konkretno ovo ministarstvo, ponaša kao vatrogasac, do duše, malo i kao vatrogasac – piroman, jer veliki deo ovih problema je nastao u domenu ingerencija ministra, prethodnog i sadašnjeg u domenu privrede, a mnogo manje kao arhitekte finansijskog sistema, koje su i te kako potrebne u našoj zemlji, u ovom momentu, sada kada ulazimo i u petu godinu ove velike krize.
Prvo, nekoliko reči pojedinačno o ovom zakonima, a onda nekoliko sugestija, kako da sa ovim paketom idemo korak dalje i da se bavimo uzrocima i arhitekturom na duži rok.
Što se tiče Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, mi ne možemo glasati za ovaj zakon u ovoj formi. Predložili smo neke amandmane i ukoliko oni budu prihvaćeni, rado ćemo glasati za jedan korektan pristup, a to je da država ne plaća sebe, lansira nove projekte, sve dok nije izmirila obaveze koje ima prema privredi i to je u redu.
Strah me je da, što se tiče plaćanja države ka javnom sektoru, kao što je definisano u zakonu ka privredi, ulazimo u jedan račun bez znanja krčmara. Ministar je rekao tokom rasprave, da se ne zna koliko javna preduzeća duguju i notorno je poznato da veliki broj državnih agencija je ušlo u neke ugovorne obaveze, za koje će se morati platiti, a da predviđena sredstva za to, suštinski i uprkos određenim naporima Vlade nisu obezbeđena.
Ali ono što najviše brine, to je činjenica da se pokušava ući lex specialis, po ko zna koji put u ono što reguliše jedan od najkvalitetnijih sistemskih zakona koje imamo u našoj zemlji, a to je Zakon o obligacionim odnosima.
Čuli smo ministra, predložio je da odbor predloži amandman, mi to pozdravljamo. Jasno je da, suprotno onome što piše u obrazloženju, nema te direktive u EU da država uređuje obligacione odnose između privatnih subjekata i da im daje maksimalni broj dana da plate .
Čuli smo predlog, mi ćemo podržati taj predlog ukoliko ne idu sa njim i oni dodatni uslovi, da bi, koliko smo čuli, zakon imao ipak zube. Ipak će se nametnuti da u privatnim komercijalnim odnosima, ukoliko rok plaćanja bude veći od 60 dana, da se obezbede ili prvoklasna garancija ili da se daju menice. Danas privatni subjekti to mogu da urade. Ništa ne sprečava privatne subjekte da to urade.
Jasno je da dugo imamo problem time što dužnici su jači od poverilaca. U ovom momentu, ove nelikvidnosti, rizik je veliki, da ako zakon ne dozvoljava da se plaća na više od 60 dana, u nezavisnosti od toga u kom se sektoru radi i u stanju konkretnih preduzeća koje se ugovaraju, zapravo, postoji veliki rizik da se gura u stečaj jedan broj preduzeća koja bi inače mogla da prežive.
Amandman mora da glasi, taman onako kako se predviđa i direktivom da zakon određuje jedno, ali da u slučaju ugovora između privatnih lica, oni mogu da se dogovore drugačije. Neće se ništa postići, i želim da vam kažem, poštovani narodni poslanici, ukoliko Vlada nije obaveštena da se privreda već spremila da izigra odredbe ovog zakona, uveliko se pripremaju ugovori na 60 dana, koji će biti po automatizmu obnovljeni. Građani moraju da znaju da ove odredbe neće apsolutno ništa promeniti.
Poslednja stvar kod ovog zakona je apsurdna kaznena politika, o kojoj se ovde pričalo. Takva kaznena politika, koja ne prepoznaje veličinu duga i koja može potkopati i ubiti validno, malo preduzeće, a u suštini, ne predstavljati nikakvu kaznu za neke veće transakcije, tako da mora se i ta kaznena politika menjati.
U Zakonu o uslovima otpisa kamata i mirovanju poreskom duga, mi u suštini smo spremni da podržimo taj zakon, ukoliko se usvoji naš amandman, a to je da oni koji su poslovali na taj način da mogu da izmire obaveze prema državi, imaju nešto od toga. Ovako ispada da se isplati ne platiti i mi smo predložili amandman, prema kome predlažemo da redovne platiše imaju brži povraćaj PDV, da bar na taj način damo podsticaj i drugima, da izmiruju na vreme njihove obaveze.
Podsećam da ovde nije dovoljno napravljena razlika između poreskog kašnjenja, tj. uredno prijavljenih poreskih obaveza i poreske utaje, to nije u redu. Tu je ta razlika između onoga o čemu se pričalo, između takozvane amnestije, koja u poreskom smislu znači da se vraća u zakonski okvir ono što je pokušano da se prikrije i nečega što je u suštini, odraz nelikvidnosti našeg sistema.
Podržaćemo Zakon o izmenama i dopunama zakona o deviznom poslovanju, zato što on nas vadi ponovo i napokon iz kamenog doba u tom domenu. Žao nam je što je Narodna banka Srbije, pošto smo obavešteni o načinu na kome je prodiskutovala, obustavila jedan broj dodatnih koraka, koji bi olakšali poslovanje, pre svega naše građevinske operative u inostranstvu, i to je šteta, jer oni, i to svi dobro znaju, ostavljaju novac napolju i ne plaćaju na načine na koje bi mogli da plaćaju poreze kod nas.
Demokratska stranka nije na stanovištu, da treba da se u potpunosti liberalizuje kapitalni deo naših tekućih plaćanja i želim da obavestim naše poslanike, da evo čak i MMF, koji je dugo bio na tom ekstremnom stanovištu, da se treba liberalizovati i taj deo tekućih plaćanja, ali je promenio doktrinu, jer se pokazalo da određene kontrole, sa njihovog stanovišta, privremene i ciljane su na mestu da se izbegne udar međunarodne špekulacije.
Nećete imati u demokratskoj stranci partiju koja će tražiti u tom domenu liberalizacije sprovedu u potpunosti naprotiv. Ali se moglo više ići podržaćemo zakon ide u dobrom pravcu, podržaćemo i zakon zatezne kamate, jer on u suštini sprovodi u delo ono što je Ustavni sud naredio i obezbeđuje jednakost između države i građana, kao i zakone o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji, mada nisam siguran da je Vlada u potpunosti svesna šta to znači, naročito efekat na nezaposlenost koja će doći sa tim i zakon o izmeni zakona o osiguranju, ne znam po koji put se odlaže primena u potpunosti tog zakona. Možda ne bi bilo loše da vlada razmisli i da Ministarstvo finansija privede i predloži zakon koji će na duži rok regulisati to pitanje kapitala, jer šest ili sedam godina to nikako da prođe.
Nećemo podržati Zakon o javnim preduzećima, jer ima mnogo razloga, a ja ih neću ponoviti sve, apelujem na vladu na član 2. promeni, što je moguće pre, dobiće i formalne proteste UEPS ako naši protesti nisu dovoljni i EU. Nije u redu da u članu 2. se predviđa da je moguće imati javna preduzeća u domenu informisanja ili bi trebalo da postoji prelazna odredba u skladu sa strategijom koju je ova skupština izgradila i usvojili za izlazak države iz medijskog sektora.
Ono što je najproblematičnije i što u startu obezvređuje i one predizborne parole onih koji su govorili da će doći do departizacije, po cenu njihovog izlaska iz vlade je to što u članu 22. se uvodi mogućnost da partijski funkcioneri postanu direktori preduzeća, pod uslovom da se obezbedi neko mirovanje te funkcije koje naš zakonski sistem u potpunosti ne prepoznaje.
Imamo situaciju sa gospođom guverner koja je navodno zamrzla mesto zamenika predsednika stranke na vlasti i veoma dobro znamo da se ovim šalje veoma jasan signal i to je sada sociološka karika, pitanje koje se ovde profiliše, uđi u partiju, izbori se, a onda ćemo to navodno zamrznuti, uticaj će biti tu, nije ni slučajno što se to tako uradilo, očigledno je da ova vlada nema konsenzus oko ovoga i ne bi bilo dobro da ovaj ministar i ova partija već posle 120 dana pokušava da se vadi na to da su oni hteli, a drugi nisu dali.
Taj film smo gledali već nekoliko puta. Taj član obezvređuje celu tezu. Vidimo veoma dobro u kom pravcu idemo i da li će partijski kadrovi i imali smo i za Poštu i za "Srbijagas" veoma ekletantne primere šta se ovde dešava. Nećemo podržati mi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fondu za razvoj Republike Srbije iz jednostavnog razloga, a to je, da je naša stranka predložila i već smo izradili nacrt zakona koji ćemo predložiti mi kao poslanička grupa ovom sazivu Skupštine o razvojnoj banci Srbije. Zašto? Potrebno je da država ima svoje oruđe u rukama da bi podržala razvoj, a ne na način na primer kao što se to dešavalo u Fondu za razvoj, da pred prevremene izbore u Boru, odjedanput bukne preduzetništvo tamo, i Fond na jednoj sednici odbori, ako se dobro sećam, nekih desetak projekata za Bor.
Prečesto je ovaj fond bio upotrebljen kao političko oružje, ne kažem da je samo jedna partija kriva, ali činilo mi se da smo se svi dogovorili i dobili smo i međunarodnu podršku za to da Srbija ide korak dalje i da obezbedi da aktivnosti fonda se pretoče i prebace u Razvojnu banku Srbije gde će ta aktivnost biti mnogo transparentnija i pod mnogo boljim uslovima. Ne da taj fond bude odjedanput "Komercijalna banka", jer je nepotrebno da to bude i da postoji, nego da ima svoj zakon i način funkcionisanja koji će biti mnogo bliži profesionalnom upravljanju o kome se navodno apeluje u Zakonu o javnim preduzećima.
Sad bih zaključio oko onoga što nam se čini, jeste najveća manjkavost ovog paketa, a to je da se bavi posledicama, a ne uzrocima. Da se ovde Vlada i ministarstvo pojavljuju kao nužni vatrogasac, ponekad piroman, a nedovoljno kao arhitekta, finansijskog sistema Srbije koji bi mogao da izdrži i ove dodatne udare krize. Šta se ovde nudi? I u budžetu? Nudi se da država da određenu podršku privredi, da se otpišu neki porezi, da se reprogramira neki poreski dug, da se sa 300 miliona evra pod sada nepoznati okolnostima se nadoknadi dugovanje koje država, lokalne samouprave, pokrajine imaju prema nekim firmama koje su radile neke kapitalne projekte. Nudi se isto da se nadoknadi određeni dug koji se formirao u zdravstvenom sistemu. Sve to bilo koja vlada htela ili ne htela bi morala na ovaj ili onaj način da rešava i da ponudi neka rešenja. To nije sporno.
Problem je u tome što svaki privrednik će vam reći, a naročito oni koji imaju operativno pozitivno poslovanje, bilo da su veliki ili mali, jeste činjenica da mi već godinama naš privredni razvoj u ogromnoj meri osnivamo na kratkoročnim kreditima sa deviznim znakom. To je problem. Odatle nervoza oko kursa i odakle nemogućnost da imamo dugoročnu dinarsku štednju koja će biti u stanju da isfinansira dugoročne kapitalne investicije, bilo da je to u slučaju države ili u slučaju naše privrede. To sve u momentu i o tome smo pričali kao DS kada smo se bavili i nekim drugim zakonima, zbog međunarodne regulative bazel tri, inostrane banke su povukle iz istočne Evrope, poštovani narodni poslanici, 70 milijardi evra u proteklih 12 meseci. Srbija je izgubila 7% BDP depozita stranih banaka i to je tema za Vladu, to je tema za međunarodne diskusije. Da se obezbedi da i kormercijalne banke koje nisu neprijatelji, ali koje ovde pre svega gledaju svoj interes i koje na mnogim konkretnim primerima pokazuju da nisu zainteresovane za mirovanje njihovih obaveza, a još manje za jedan ozbiljniji reprogram, čekaju da se desi ono što je nažalost neizbežno. Da se desi bankrot nekih od naših vodećih preduzeća. Samo to će njih mnogo manje boleti nego naše građane.
Tigar u Pirotu, moji Piroćanci, "Komercijalna banka" koja ima samo nekih 700-800 hiljada evra potraživanja od te firme, od ukupnog 38 miliona je prva koja je blokirala tu firmu, koja zapošljava 2000 ljudi, koji inače nemaju gde da se zaposle u tom malom gradu. Zašto? Zato što se kasnilo 10 dana na pretposlednjem kuponu neke obveznice.
Želim da vam kažem da je to povuklo veliku blokadu i sve radi po automatizmu. Veoma je bitno da Vlada predloži novo rešenje. Možda će to biti zakon i mi u DS verujemo da ćemo ga izraditi dosta brzo, da vam damo nekoliko sugestija. Ovi elementi koje ste predložili treba da budu udica, podsticaj da i banke urade njihov deo posla, da reprogramiraju najmanje na pet godina, ovaj poreski dug dve do tri godine nije dovoljan, na način da naše firme koje mogu u operativnom smislu da pozitivno posluju, dobiju dovoljno finansijskog prostora da mogu da plate dobavljače, da mogu da plate zaposlene pre svega i da funkcionišu. Da ne bude bitka svakog dana šta i na koji način će se platiti ona rata za banku ili ova garancija.
Sa tim, kao što se vidi, DS će i na ovaj način biti jedna konstruktivna opozicija. Mi ćemo glasati za sve ono što je u interesu naših građana, ali ćemo biti žestoka opozicija onim stvarima koje nisu u interesu naše privrede i naše države. Hvala na vašoj pažnji.

Mislim da bi trebali da porazgovarate sa gospodinom Dinkićem, jer se on ne slaže sa ovim što ste upravo rekli. Treba malo da slušate šta je pričao na tom mestu u toj klupi.
Rekao je da vaša stranka, jer je to iz pokreta preraslo u stranku, neće predložiti nikoga ko je partijski funkcioner jer je protiv toga. Znači, očigledno da nemamo saglasje ne samo u ovoj koaliciji, nego unutar vaše partije. Ono što je bitnije za naše građane, vi ste malopre rekli i to je nasleđe. To je vaše nasleđe. Javna preduzeća, gospođo Kalanović, vi ste bili jedan od dva pregovarača za prethodni koalicioni sporazum i borili ste se da u toj Vladi imate zapisano i posle to pretočeno u Zakon o Vladi i da odgovornost za javna preduzeća bude u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj. To je vaša odgovornost.
Posle toga imali smo situaciju da za restrukturiranje. Ko je bio odgovoran za restrukturiranje preduzeća? Ministar za ekonomiju. Ko je bio zadužen za zdravstvo 10 godina? Vaša partija. Ko je bio zadužen za finansiranje lokalne samouprave, ko je uveo pod rizikom da padne prethodna Vlada i ultimativno tražio da se donese zakon čijim posledicama se sada bavimo i u budžetu za 2013. godinu se kaže da ukoliko se vidi da i dalje povećavaju sami sebi plate i zapošljavaju funkcionere, obustaviće im se volšebno transferi iz centralnog budžeta. To ste vi nametnuli. Tako da mislim da partija koja ima najmanje da se bavi nama ste vi. Kada govorimo o ekonomiji i finansijama, vi ste imali ono što je bio tzv. živ novac i mogućnosti da preraspodelite jednu stvar u drugu.
Napokon, niste odgovorili ni na jedno od mojih pitanja. Zamrzavanje, naravno da to ne funkcioniše. To ne postoji. Nikad nisam ništa zamrznuo, ili se da ostavka ili se ode.
Ako ste iskreno za departizaciju javnih preduzeća, onda niste trebali da uđete, kršeći vaše ključno predizborno obećanje, sa ovakvim zakonom, gde se navodno zamrzava, zapravo održava partijska struktura u kojoj ste učestvovali i vi od Aerodroma, pa sve do Stare planine i skijališta.
Želim da kažem da nisam čuo nijedan odgovor na moje pitanje koje sam postavio.

Ne može se bežati od svoje biografije, ni od istorije. Građani Srbije sve dobro znaju, tako da mislim da je bespredmetno objašnjavati da neko nema veze sa zdravstvom ako ga je vodio 10 godina i da nema veze sa ekonomijom i da ju je vodio u momentu kada je stopa nezaposlenosti prešla sa 13 na 26%, a nema ništa da kaže kako će smanjiti i da se kaže da je to nešto što je nasleđeno. Mislim da je to sterilno i da nikome ne služi.
Ono što je mnogo bitnije jeste šta se predlaže i šta ćemo danas uraditi. Gospođo Kalanović, nisam čuo da li ćete uopšte tražiti da jedan bitan segment naše privrede, a to su banke, daju svoj doprinos likvidnosti našeg sistema, ne da bi se one prozivale, nego da bi obezbedili da u sistemskom smislu i one daju svoj doprinos tamo gde je država očigledno spremna da da svoj. Zašto država da rešava problem banaka, naročito u momentu kada se više ne drže dogovora koji je prethodna Vlada postigla sa drugim zemljama kroz tzv. Bečku inicijativu, da se održi izloženosti bankarskih institucija u našoj zemlji? Šta će nam stranke banke ukoliko stalno upotrebljavaju našu štednju i ukoliko bilo koja garancija koju izdaju za naše preduzeće se u potpunosti oslanjaju na bilans ćerke, a ne oslanjaju se uopšte na nivo bilansa majke? To su ključni razlozi zašto bi trebali da imamo stranke banke. To je diskusija koju morate da imate.
Mogu da vam kažem da i te stranke banke se pitaju zašto ta diskusija nije počela. Sve dok su same, one normalno brane interese njihovih akcionara, ali znaju da ova kriza nelikvidnosti postepeno, ali dosta brzo će se seliti ka njima.
Više od 25% i njihovih potraživanja je nenaplativo u proseku u našem bankarskom sistemu. Ukoliko se ne napravi neki drugačiji pristup, neki reprogram na pet do sedam godina, koji će obezbediti da naša privreda izradi ove zakone koje danas imamo, strah me je da će biti neoperativni i neće uspeti da reše problem, nego ćemo za godinu dana biti na ovoj početnoj tački. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Poštovani ministre, povodom ovog amandmana, želim da kažem da je ovo dobra ideja, ali ne može se sprovesti ovako. Kada sam bio ministar finansija predložio sam, ova skupština je to prihvatila, da se za svako pojedinačno zaduženje ide u Skupštinu. To je bitno da se očuva kao princip. Da li je to dovoljno u ovom momentu? Verujem da, imajući u vidu ono što je predloženo u ovom budžetu, možda i neće biti dovoljno, tako da ne možemo podržati ovaj amandman, naročito po ovim ovlašćenjima koja ministar daje sam sebi za ovih 300 miliona evra rešavanja postojećih zaduženja. Imali smo u petak, kada je obrazlagao ovaj zakon, njegovo obećanje da to neće biti upotrebljeno za bilo šta drugo, osim za kapitalne investicije. Mislim da bi bilo uputno da imamo izveštaj na tri meseca ili na polugodištu, da vidimo da li efektivno ono što su prijavile lokalne samouprave, tj. Vojvodina korespondira tom opisu.
Što se tiče zaduženja, hteo bih samo da podsetim, kada već ovde neko pokušavam profilisati politički, da osoba i partija koja je inicirala strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom i konkretan projekat, a na tome smo radili zajedno sa DSS, su zapravo Boris Tadić i DS. To je trajalo pet godina. Danas imamo nekoliko veoma pozitivnih aranžmana. Ona partija i onaj predsednik koji su inicirali i obezbedili strateško partnerstvo sa Kinom jesu Boris Tadić i DS. Pre nekoliko godina je retko ko to dobro shvatao. Strateško partnerstvo sa Azerbejdžanom, koje danas pomaže oko Koridora 11, i to je aranžman koji je obezbedila DS i predsednik Boris Tadić. To je sve ona baza, kao osnova na državnički način, predviđajući probleme u kojima će se nalaziti evrozona, koju je odradila DS i predsednik Boris Tadić.
Na kraju imam samo jedno pitanje kad već govorimo o ovoj diversifikaciji. Vlada koja je ovde veoma često kritikovana je obezbedila od Ruske Federacije pre nešto više od godinu dana jedan kredit na 12 godina sa dve godine počeka i sa kamatom koja je bila 3,4% na godišnjem nivou. Pošto je već pomenuti potpredsednik Vlade Rusije bio ovde u Beogradu, juče, da li bi nam ministar mogao reći, pod kojim uslovima je sada ovezbeđena podrška od istog zajmodavac. Hvala.

Želim da kažem da se ovde ponovo pokušava predstaviti jedna cifra na dva načina. Šta konstatujemo? Konstatujemo da što se tiče aranžmana sa Železnicom da tu nema ničeg novog. To je ta prethodna Vlada koja je navodno sve loše radila, pa evo veoma rado ste preuzeli ovaj aranžmana koji smo dogovorili.
Šta konstatujemo oko uslova? Prvo, investicioni krediti su uvek duži od kredita za budžet. Drugo, svaki put kada imate ovakve aranžmane, a imamo nekoliko iskustava sada u tome, uzeo bih u primer kineski aranžman koji smo imali oko mosta, tu je kamata 3%. Šta konstatujemo? Da ste ovde dobili 4,1% i koliko znam, 4,1% je skoro 1% više od one kamate koju smo obezbedili od iste Ruske Federacije pre, a pošto je ovo zajam za investicije, kamata bi trebala da bude značajno manja. Zbog čega, to će građani veoma dobro shvatiti, zbog toga što kada jedna Kina ili Rusija ili bilo koja druga zemlja nudi tzv. robni kredit, očekuje da uposli dobar deo svoje operative iz svojih firmi. To je nešto od čega ne treba bežati i to je tako. Zato daju izuzetne finansijske uslove za robne kredite.
Da podsetim, imali smo aranžman kada se govori o energetici, sa Japanom koji je za osumporavanje obezbedio jedan kredit koji je mnogo duži, pod kamatom koja ne dostiže ni 1%. Tako da, ovde se veoma jasno vidi da od nekog velikog finansijskog uspeha nema ništa. Hvala na preciznosti.

Podržavam taj pristup da kažem istinu, a istina kada govorimo o evro obveznicama jeste da kada je prvi put prethodna Vlada plasirala milijardu dolara, ona je to plasirala pod uslovima koji su bili isti i nešto povoljniji od susedne Mađarske i Hrvatske.
Činjenica je da se hvalite sada time što ste izneli iz istog programa, koji je ugovorila Vlada, to treba da se kaže, jer niste pravili nikakav novi prospekt, tranše ne na 10, nego na devet i na pet godina.
Prvi student bilo kog ekonomskog fakulteta u Srbiji zna da na kraći kredit se plaća niža kamata.
Drugi element, ne možete se hvaliti time ili vodite svetske finansije u globalu, time da je premija rizika svuda pala u svetu, pa u poslednjih šest meseci jedna Mađarska plaća 2% manje nego što je plaćala pre šest meseci. Isto tako i za Hrvatsku. Za Srbiju je palo, ali mnogo manje. Danas se Srbija na tržištu skuplje zadužuje od Mađarske i od Hrvatske i to je činjenica i to je grafikon koji sam prikazao pre neki dan i koji ćemo staviti na sajt DS tako da svi vide.
Nemojte se hvaliti time zato što to može veoma lako da se preokrene u nedeljama koje dolaze i da premija rizika za sve zemlje našeg tipa ponovo počne da raste.
Kao što ne zaslužujete da se hvalite ovim, neću vas kritikovati zbog toga kada nešto što nije pod vašom kontrolom postane nepovoljnije. Kada govorimo o političkim aranžmanima, konstatujemo da je po nečemu što se uglavnom skuplje plaća, a to je podrška za budžet, prošli ste lošije nego mi, ugovarajući jedan posao, gde Ruska Federacija ima i direktni interes u železnici. Toliko o tome.
Nadam se da smo time završili ovo prepucavanje. Videćemo kakve će biti perfomanse. Na kraju ću se složiti sa vama, važno je da se aranžmani sprovode i da gađani imaju koristi od toga, ali hajde da ne predstavljamo neke uspehe i neke preokrete i nove nadzore tamo gde ih nema. Hvala.

Nemate pravo da se mešate u takve stvari, predsedavajući, ali u redu.
Naravno da je Hrvatska imala bolje uslove, zato što su na proleće bili uslovi za sve. Ne možete tako malo da prikazujete istinu – ili celu ili ništa. Činjenica je da od ovog proleća, pa do danas iz mnogobrojnih razloga apetit investitora za tržišta poput našeg, hrvatskog, mađarskog i drugih je porastao. Zbog toga danas ono što je bitno to je komparativna situacija jedne ili druge zemlje. Mi smo se zaduživali pod istim uslovima, kao i Hrvati. Danas kada bi Srbija i kada bi Hrvatska istog dana izašle na tržište, to pokazuje ne ono što se dešava pre koji mesec, nego svakog dana se to gleda. Danas je premija rizika za Srbiju skoro 1-1,5% veća, nego za Hrvatsku ili za Mađarsku. To je ono što je istina. Zbog toga nemojte ono što je tržište koje se menja u datom ili u drugom momentu da prikazujete kao ključnu vrlinu i podršku ovog budžeta, jer to može izuzetno brzo da se promeni. Gledaćemo stvari u kontinuitetu. Hvala vam puno.

Hvala gospodine predsedavajući.
Reagovao bih na ovo što smo čuli od strane gospodina ministra. Biću veoma kratak. Ovde su maske pale. Vidimo dve političke opcije, jer je ovde bilo priče o tome da bi trebalo kazniti neki politički partikularizam. Taj politički partikularizam se zove demokratija, jer građani koji žive u Vojvodini su glasili za vlast za koju su glasali. Vidimo danas one političke opcije, koje su ili ispod cenzusa ili veoma malo iznad njega, koje danas pokazuju ovim amandmanom da žele da kazne Vojvođane za njihov politički stav. Pravno, čuli smo, ova odredba o kojoj se priča je u potpunosti protivustavna.
Hteo bih da se osvrnem na ekonomski aspekt i time bi završio. "Razvojna banka Vojvodine", kao ni jedna druga banka, nije mogla da izdrži ovakav pritisak kada ministar finansija govori da je tamo nesigurno držati depozite. Znamo kakva je konsekvenca.
Sa druge strane, obustavljanje jednog transfera zbog toga što jedna institucija ima ovakve ili onakve rezultate što dovodi to toga da prosvetari u Vojvodini, ukoliko bi gubici bili veliki, ne bi mogli da dobiju plate. To znači ovaj amandman. Za one koji nisu shvatili, to tačno to znači, jer druge funkcije koje su predviđene Ustavom i zakonom mogu dovesti do toga da ono što je ustavno i zakonski jemčivo ne bi moglo da se izvrši zato što neko želi političku odmazdu za one koji nisu dobro glasali.
Na kraju, ta razvojna banka nema samo deponente iz Vojvodine. Ona ima mrežu koja je veće od teritorije AP Vojvodine. To jeste srpsko pitanje. Mislim da se ovde vidi da iza neke maske regionalizma ili pak decentralizacije stoji nešto što je jarka želja da se tako kontrolišu svi oni koji nisu glasali kako su neki hteli da glasaju. Hvala.

Kako da ne, mislim da je ovaj amandman pokazao dve stvari. Prvo, nerazumevanje budžetskog sistema i pokušaj da se on zloupotrebi u političke svrhe. Uzmimo primer da u bilo kojoj opštini, na primer, centralne Srbije, neko javno komunalno preduzeće, gde je imenovano neko političko lice na čelo te firme, dovede, ne daj bože, do velike ekološke katastrofe, koja će onda morati da pokrene budžet Republike Srbije, da li ćete i onda reći da u toj opštini, zbog toga što su nekompetentni političari nešto loše uradili, treba obustaviti transfer? Da ili ne? Po ovoj logici, svaki put kada neko ko je imenovan od strane nekog političara ili u nekoj državnoj firmi i dođe do problema, onda bi trebalo da se kazne svi građani te opštine ili te pokrajine. To je apsurdno i zbog toga ova odredba i ovaj amandman su apsolutno protivustavni i protivzakoniti.
Videli smo jednu drugu stvar, da postoji jedna antivojvođanska koalicija URS i DSS. To smo videli i mislim da će svi građani Vojvodine to dobro prepoznati.

Hvala, gospodine predsedavajući. Mislim da je i ovaj amandman koherentan sa onim sa čim smo razgovarali u poslednjih pola sata. Šta smo, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, a naročito Vojvodine, upravo čuli? Čuli smo da one institucije koje obezbeđuju namensku i zakonito trošenje državnog novca svuda u Srbiji su dovoljne, a nisu dovoljne za Vojvođane. Ovo se graniči sa diskriminacijom, da ne upotrebim neke druge reči, svih građana Vojvodine i onih koje su oni izabrali na fer, otvorenim, demokratskim izborima.
Samo bih hteo, pošto očigledno kolege iz DSS nisu dobro shvatile, da amandman kolege Lapčevića nas uvodi u neodrživu situaciju. Daću primer "Kolubare".
Dok su kadrovi koje je imenovala DSS vodili "Kolubaru" postoji osnovana sumnja da je svake godine dolazilo do pronevera, koje su išle i do 50 miliona evra godišnje. Zapravo ovde, u ovome domu je izglasana garancija koja je obezbedila da EPS može da kupi nužnu opremu. Zbog toga su se zadužili svi građani Republike Srbije. Taj novac će vraćati EPS, ako ne može on, budžet Republike Srbije, tj. svi građani Republike Srbije zato što jedno političko rukovodstvo u jednoj državnoj instituciji "Kolubari" je izvršilo krivično delo. Pitam da li zbog toga građani Lazarevca i drugih opština gde se nalazi ta "Kolubara" bi trebalo da dobiju umanjena sredstva? Da ili ne, jer to je smisao ovoga što smo čuli malopre zbog Vojvodine. Ili, da li bi trebalo, zbog toga što se dešavalo pod komandom kadrova DSS, da se utoliko umanje transferi iz budžeta Republike Srbije toj partiji. To je pitanje koje postavljam, jer i to pokazuje zašto je budžet nešto što unosi izvesnost u život građana Republike Srbije, zašto moraju da se poštuju ustavna i zakonska prava, a određene stvari koje se dešavaju moraju da se rešavaju na pravom mestu, kroz institucije sistema i kroz mehanizme koji moraju da tretiraju te vanredne događaje, a ne na način da zbog toga što se nekome ne sviđa politička opcija koja je danas na vlasti u Vojvodini, eventualno jednoga dana ni prosvetari ni mnogi drugi ljudi koji imaju potrebe u Vojvodini budu kažnjeni. Sada čujemo da im se sprema i neki dodatni sud, jer verovatno su manje pošteni od ostatka Republike Srbije. To jeste antivojvođansko i mislim da ovi amandmani veoma jasno pokazuju ko poštuje autonomiju Vojvodine, a ko ne. Hvala.

Hvala.
Hteo bih da kažem da su stvari veoma jasne. Ukoliko je bilo bilo kakvih nepravilnosti, to se treba istražiti. Ali, da li ono što je jedna politička opcija u "Kolubari" uradila to treba da plaćaju svi građani Republike Srbije? Danas smo čuli da, eto, Vojvođani. To smo čuli kao argument. Zamislite, dvanaest godina biraju istu vlast? Treba im tu pomoći da bolje uvide neke stvari, a zbog toga ćemo da im damo dodatne kontrole, zbog toga što loše glasaju. Pa, nije dovoljna za njih DRI, nego ćemo da izmislimo dodatne mehanizme, samo zbog toga što 12 godina loše glasaju. To je jasno omalovažavanje svih građana Vojvodine i ne samo onih koji su glasali za političku opciju koju predstavljam, nego i za sve druge. Hvala.