Zahvaljujem.

Poštovane kolege, uvažene koleginice i kolege, ja bih počeo ovo današnje izlaganje sa jednom čuvenom rečenicom premijerke – da probam da razumem, kako da razumem, a ima i te kako veze sa tačkom dnevnog reda i sa anketnim odborom.

Dakle, ja ću sad pročitati šta je izjavio advokat Đukanović malopre, od reči do reči. Kaže: „Igrom slučaja Aleksandra Vučića sam upoznao na stadionu. Ne verujem da se on toga seća. Bila je strašna tuča na Zvezdinom severu. On i njegov brat žestoko su se tukli sa jednom grupom navijača. Bio sam član stranke tada. Pravo da ti kažem - bilo je neverovatno kako su se oni držali. Masa je na njih nagrnula, a on sa društvom i bratom, ne da su se držali, nego su im čak posle i ti navijači sa kojima su se tukli prišli i rekli – ovo nikada nismo doživeli. Svaka čast. Prišao sam mu i pokazao člansku kartu stranke. Njemu je bilo drago. Nije znao ko mu prilazi. Kasnije sam mu ispričao tu priču. Mislim da ima oko 25 godina, možda i jače, koliko se baš poznajemo. Mnogo mu hvala što je učinio za mene lično, jer da nije pitanje da li bih ja uopšte postojao, što me je bacio u vatru i dao priliku da se dokažem“.

Sad ja moram vas da pitam – jel ovo neka nameštaljka za predsednika ili se vi zaista ponosite nasiljem? Ako se vi zaista ponosite nasiljem, pa što smo mi onda došli danas ovde da pričamo ozbiljno?

Mi smo došli fino, sa idejom da pričamo o tome kako, a podsetiću i šta je tema, kako da se utvrde činjenice i okolnosti koje su dovele do strašne tragedije i masovnih ubistava u školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca. Zato smo mi došli.

Odmah da vam kažem – ovaj zahtev su podneli opozicioni poslanici sa idejom da se razgovara, sa idejom da se debatuje, sa idejom da se izađe iz teške krize u kojoj se država našla. Zahtev za anketnim odborom je naša pružena ruka, gospodo, naša pružena ruka da se zajedno dođe do rešenja.

Šta smo dobili mi za uzvrat? Hijene, nasilnici, lešinari, oni koji hoće da likvidiraju porodicu predsednika i ne znam ti ja šta sve već.

Zašto ste vi pristali na anketni odbor? Šta vi hoćete? Šta je vaša ideja? Zašto ste vi pristali na anketni odbor ako mi nedeljama već, sedmica slušamo ovo što dobijamo od vas? Da li smo se zaista zbog toga skupili?

Sad me baš pitala jedna novinarka – da li će ovaj anketni odbor uopšte da da neke rezultate? Mi i dalje verujemo nekako da je ipak možda nešto moguće uraditi, ali ako se tome odgovorno pristupi i ako se zaista počne razgovarati o razlozima i povodima i činjenicama koje su dovele do strašne tragedije.

Vi ste rekli ovde u više navrata, to je ponovio i moj uvaženi kolega Lazović, da sistem funkcioniše. Pošto sistem funkcioniše, čemu onda sve to i služi?

Dakle, kada govorimo o uzrocima, kada govorimo o tome šta taj anketni odbor treba sve da utvrdi, ja ću jednu stvar kojom verujem da možda možemo da doprinesemo, a da pokažem da sistem ne funkcioniše.

(Nebojša Bakarec: Kako si krao u Šapcu.)

Hvala vam, gospodine Bakarec, na tome što dobacujete dok ja govorim. Vi ste se baš iskazali u ovim sedmicama. Svaka vam čast. Vi ste primer za jednu pristojnu debatu. Vi ste uzor mladima i onima koji gledaju ovu Skupštinu kako izgleda kada se obavlja rasprava na kulturan i dostojanstven način. Svaka vam čast. Sjajno. Sramite se.

Dakle, mi nismo mogli da čujemo iz raznih izveštaja, a verujem da bi možda anketni odbor to mogao da utvrdi, koliko ima streljana u Srbiji, koliko ima tačno streljana u Srbiji i da li one sve imaju dozvolu zarad, a onda kad to utvrdimo da utvrdimo kako te streljane izveštavaju o svom radu i koga izveštavaju. Kada to utvrdimo da onda vidimo ko vežba da puca u tim streljanama, a nije vojnik, nije policajac, nije predstavnik bilo koje službe, ove ili one, nego su prosto to neki građani, pa da onda utvrdimo zašto ti ljudi vežbaju gađanje.

Razumeo bih lovci, pa sad ima tu neka posebna procedura za lovce, ali mi ovde govorimo o tome da ne postoji sistem koji će nadzirati kako i ko upotrebljava oružje.

Činjenica da se desila ova tragedija, a da je u njoj izvršilac dečak od 13 godina koji je vežbao gađanje sa svojim tatom, pa zar to nije već samo po sebi dovoljno alarmantno da se neko u nekoj nadležnoj službi zabrine kako je moguće da se to dešava, pa da o tome ta streljana obavesti neku službu, policijsku ili koju god, pa da onda ta služba obavesti dalje neku socijalnu službu, pa da to onda možda dođe drugim kanalima da neko počne da se bavi tom porodicom.

Da li vi danas znate koliko dece vežba gađanje u Srbiji u streljanama? Jel znate? Pa, ne znate. Naravno da ne znate, i to vas ništa ne zabrinjava. Izađete ovde i prosipate prazne priče kako je sve u redu. Nije, ljudi, sve u redu. Aman. Nije u redu.

Koja je procedura? Evo, sad vas pitam – koja je procedura? Možda to neko može da odgovori, možda vi to znate. Koja je procedura kada gađanje vežba maloletna osoba u prisustvu svog oca? Koji organi su nadležni tačno i kako ti organi dalje rade svoj posao u skladu sa zakonom i koja institucija na kraju daje nekakvu finalnu odrednicu prema takvoj jednoj pojavi?

O tome mi hoćemo da pričamo u anketnom odboru, baš kao što hoćemo da pričamo i o obrazovanju i kako mi verujemo da kroz obrazovanje i ulaganje u obrazovanje ovaj sistem može da se promeni, ali vi kažete da mi nemamo potrebe da se sastajemo, jer koliko smo mogli čuti svih ovih dana – gubimo vreme i da je ovo nekakav pokšaj zloupotrebe da se zaboga ugrozi predsednik ili ko već je tu označen od strane vas kao žrtva. Kako može nasilnik da bude žrtva? Kako je to moguće?

Na sve to čujemo razne pokušaje izlaza iz ove situacije. Jedan od poslednjih pokušaja koje smo čuli jeste da će premijerka da podnese ostavku, pri čemu sa zahteva protesta mi nismo mogli da čujemo taj zahtev. Sada kaže premijerka – ja ću da podnesem ostavku jer to je, valjda, nekakav, kako bih rekao, lični čin nje, ali kaže – ne da mi Vučić, rado bih ja to uradila, ali mi ne da Vučić.

Sada ja ne znam sa koje pozicije Vučić nastupa pošto on više nije predsednik stranke. Ne znamo da li je šef. Kao predsednik nema nikakva ovlašćenja, pa me interesuje kakve veze ima to da li će Ana Brnabić lično podneti ostavku sa tim šta o tome misli Aleksandar Vučić, osim ako on i dalje nije šef iako je podneo ostavku?

Što ne podnese ostavku? Kao nekakva visoko moralna osoba ne podnese ostavku. Šta se premišljate? Što se premišljate? Onda kaže na sve to, i to je jedna od stvari koja je dosta zabrinjavajuća, a pokazuje još jednu dozu besprizornosti, to je ova poslednja aktuelna stvar koja se pojavila sa privatizacijom 23 javna preduzeća i sa činjenicom da ćete vi da privatizujete i Kopaonik i Taru i Đerdap i Frušku goru i kaže premijerka - da smo želeli da prodamo mi smo mogli to već da prodamo. Što niste prodali? Kakva je to izjava, šta to znači? Šta to znači - vi ćete da prodate Kopaonik? Kome ćete da prodate Kopaonik? Kome ćete da prodate „Skijališta“? Kome ćete da prodate Vinču? Kome? Kome ste vi to namerili da uradite?

Onda se čudite što se ljudi bune i što se ljudi brinu. Kako da se ljudi ne brinu, kako da se ne brinu, gospodo? U čije će ruke da padnu sva ta dobra? U čijim rukama je naša bezbednost? U čijim rukama je naša sigurnost? Ko o tome odlučuje?

Ukinuli ste školu pre tri dana jednostranom odlukom. Videli ste da se neki sindikati priključuju protestu - Srbija protiv nasilja, evo danas advokati, uskoro akademska zajednica - šta ćete, hoćete da ukinete sudove, advokaturu, tužilaštvo. Hoćete da zabranite fakultetima da rade, kao što ste ukinuli školu? Hoćete sutra lekarima kada se i oni pridruže protestu da zatvorite bolnice, gospodo? Jel to vaša ideja? Hoće li tako da izgleda Srbija?

Srbija vam je jasno iz subote u subotu rekla - dosta je. Ne može više ovako. Doteralo do kraja. Ispunite zahteve protesta, sve zahteve protesta, da bismo mogli dalje da razgovaramo o svim drugim stvarima. Samo je to bitno i to je vrlo jednostavno i naravno građani će vas privoleti da to i uradite. Hvala.

Zahvaljujem se i odmah na početku, da bih mogao da pokažem kako i na koji način mi verujemo da situacija u društvu može da se normalizuje, podsetiću samo na to šta mi zapravo želimo da postignemo u ovom parlamentu i ovoj raspravi.

Mi tražimo da se zaustavi sprečavanje normalnog javnog života. Složićete se da je to jedan vrlo korektan zahtev. I to sprečavanje javnog života ili normalnog javnog života zapravo potiče od svih onih eksponenata vlasti koji kroz medije promovišu nasilje svo ovo vreme.

Baš mi je drago što je gospodin Jovanov počeo ovu današnju sednicu sa jednom opaskom koja je u neku ruku i na mestu, ali ću sad pokušati i da je dekonstruišem, a to je da oni koji su tražili zasedanje ove sednice, sada nisu u sali.

Znate, ali mi smo je tražili, mi smo je tražili, a ne vi. Mi smo tražili da razgovaramo, a vi sada govorite da mi nećemo da razgovaramo. Mi smo tražili da se priča ozbiljno, a šta smo dobili zauzvrat? Dobili smo Bakareca i dobili smo ovu igranku koja zapravo obesmišljava sve ono za šta se mi borimo. I hoćete da nas uvučete u još jednu političku besprizornu igru u kojoj se neće pričati o tome šta su uzroci ovih tragedija i u kojoj se neće pričati šta je izlaz iz svega ovoga, nego ćete nastaviti da kupujete vreme.

Onda ćete vi, kad ste se suočili sa stotinama hiljada ljudi na ulici da kažete – evo, mi hoćemo da razgovaramo. Pa, evo, razgovaraćete koliko ovog vikenda, pošto će vam doći ljudi da razgovaraju, pa baš da vidim šta ćete da im kažete.

Inače, istine radi, gospodine Jovanov i predstavnici SNS i vlasti, dakle, po datumima, prva ta šetnja Srbija protiv nasilja, komemorativna, je bila 8. maja. Mi smo predali zahtev za sednicu i za razgovor kako bi se zahtevi sa te prve protestne komemorativne šetnje realizovali, pa gde drugde, nego kroz razgovor ovde u Skupštini. I tražili smo tada da se…

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Molim vas da mi omogućite da mogu normalno da govorim, da mi ne dobacuju. Ja nisam nikome dobacivao. Molim vas.

Tražili smo tad da se na Skupštini podnese izveštaj REM-a u kome će biti oduzete frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“ i biti zaustavljen rijaliti i, naravno, biti počišćen REM. To smo mi tražili.

Šta smo dobili, gospodo? Šta smo dobili? Dobili smo da ste kupovali vreme i niste hteli da zakažete odmah sednicu, čekali ste da vidite koliko će ljudi da dođe u petak 12. maja na protest. Jel tako, gospodo? Gde će vam duša? Gde će vam duša? Tek kada ste videli koliko je ljudi došlo 12. maja, onda ste se setili da bi možda bilo dobro da sada razvodnimo malo stvar, pa da sad kao mi nešto pričamo, a o čemu da pričamo? O ovome što nam danas nudite.

Devetog maja je, gospodo, vaš predsednik, a od skora i predsednik svih građana, ali 9. maja nije bio predsednik svih građana, bio je samo predsednik stranke, već zakazao kontramiting, šest ili pet dana nakon najveće tragedije. Njegov odgovor na tragediju, vaš odgovor na tragediju je kontramiting, a ne razgovor, ne rešavanje, kontramiting podrške i zaštite predsednika. Od čega? Od toga da izgubi fotelju, jel to? To se desilo sve i vi sve to dobro znate i sada treba da pričamo.

(Narodi poslanici SNS dobacuju.)

Iskreno nije mi se uopšte boravilo u Skupštini. Nisam hteo da dolazim na ovo razvodnjavanje u vašoj režiji, ali pošto ćete vi ovo da vozite letnji dan do podneva, moram da dođem da vas malo podsetim, pa da se setite, da vas pitam - gde će vam duša?

(Narodi poslanici SNS dobacuju.)

Da li hoćete ozbiljno da razgovaramo? Šta traže građani sa protesta? Šta traže građani sa protesta „Srbija protiv nasilja“? Traže smenu članova REM-a, smenu rukovodstva RTS-a, oduzimanje nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“, rijaliti programi da budu ukinuti i da se ugase štampani mediji koji promovišu nasilje svakoga dana, pre, za vreme i nakon 3. i 4. maja. To traže. Vi ste mogli da ste hteli, samo da ste hteli, mi smo mogli svi zajedno ovde da zaustavimo sve što se dešava na ulici i u ko zna u šta će se pretvoriti sa svim ovim vašim ubačenim koje kakvim faktorima na ulici. Mi smo mogli ovo da rešimo i u jednom danu, na jednoj sednici, četiri zahteva su mogla da budu završena - REM, „Pink“ i „Hepi“, štampani mediji i rijaliti. Jedna sednica i niste hteli. Odlučili ste da kupujete dodatno vreme.

Na drugoj sednici smo mogli da završimo ovo što je Ružić podneo ostavku, i Gašić, i Vučin, druga sednica, i da završimo stvar i da se onda dogovorimo kako izgleda normalan život u Srbiji. Niste hteli da se dogovorimo, niste hteli. Svaki vaš korak, svaki vaš akt od 3. maja pokazuje da vi to ne želite i samo dodajete i pumpate nasilje. Ovde kao pričate da ste za dogovor, a u medijima se sve nastavlja, sve je isto.

(Rodoljub Stanimirović: Vi zloupotrebljavate.)

Sada ćemo doći do toga ko šta zloupotrebljava?

(Narodi poslanici SNS dobacuju.)

Molim vas da mi omogućite da govorim. Molim vas.

Pošto sam sada objasnio kako izgleda stvarni život i vaši koraci u njemu i kako ništa niste uradili da bi se stvar u državi normalizovala, sad ću da pređem na ovo šta može da se uradi ipak, a uz svu ovu vašu nevolju, uz svo vaše odsustvo želje da se zaista stvari normalizuju.

Dakle, izveštaj gospodina Bakareca, a o kome mi sada razgovaramo, je besprizoran u svakom segmentu, sadržinski zato što uopšte ne govori o onome što se traži, i to niko ovde nije tražio, niko od građana to nije tražio. Nema „Pinka“, nema „Hepija“, nema frekvencija, nema prekršaja koji su učinjeni, redovan izveštaj, rijaliti su prikazani kao nešto što je potpuno redovna stvar, ali način na koji je to uradio gospodin Bakarec je tek za posebnu osudu.

To da nama jedan stranački funkcioner podnosi izveštaj, navodno, nezavisnog javnog tela je uvreda za sve građane Srbije, pogotovo u ovakvoj situaciji, a gde on kaže da je funkcioner SNS, da nema nikakve druge naloge preko kojih se predstavlja, nema svoje lične, nego samo stranačke i sada stranački funkcioner nama podnosi izveštaj o telu koje je trebalo da spreči nasilje u društvu. Taj REM čuva građane Srbije, čuva ih od nasilja. On je osnovan da bi unapredio demokratiju u društvu, tako piše u Zakonu o elektronskim medijima, gospodo. Šta smo dobili? Dobili smo Bakareca i dobili smo čoveka koji na najniži, na najneprihvatljiviji način ovde nama drži političke govore i kako će to da unapredi demokratiju u društvu i da zaustavi nasilje u društvu. Kako?

Vi pritom za pripremu ove sednice na odboru kažete, rečeno je na odboru – usvaja se Izveštaj REM-a, sve je u redu. Što se vas tiče, gospodo, sve je u redu. Sve je u redu. Sistem funkcioniše. Svoj posao radi REM. Mediji izveštavaju. Sve je odlično. Tragedije. Šta ćemo sa tragedijama?

O tome kako i na koji način predsednik vaše stranke, a od skoro predsednik svih građana, misli da reši stvar ću kasnije u toku izlaganja reći.

Ono što smo mi dobili kroz ove izveštaje je sramotno, zaista. Po zakonu je REM trebao da oduzme frekvenciju onog trenutka kada „Pink“ i „Hepi“ ne ispunjavaju elaborat na osnovu kog su dobili frekvenciju da emituju program. To se nije desilo. Ne samo da se to nije desilo, nego su sada dobili ponovo frekvenciju, relativno skoro, a u međuvremenu je i televizija „Informer“ dobila dozvolu da emituje programe. Čestitam! Bravo! Svaka čast! Sramite se.

To što je REM dozvolio da se krši novinarska etika na programima sa nacionalnom frekvencijom je drugi od razloga zašto mora da bude počišćen odmah. Nivo novinarske etike u svim izveštajima je na najnižim mogućim nivoima ikada. Zato mora da ide REM.

To što ste dozvolili da se promoviše nasilje, to što je REM to dozvolio, kao institucija koja treba da brani sve nas od nasilja, to je tek posebna priča.

Na kraju, Olivera Zekić, koja sedi na čelu toga neprikosnoveno, vređajući svaki dan inteligenciju građana, vređajući svaki dan građane, štiteći i promovišući nasilje, podsetiću vas samo, prošli put kada se narod podigao, pa izašao na ulice, na mostove, na saobraćajnice, kada je bila tema „Rio Tinto“, šefica REM-a kaže tada pobunjenim građanima da treba da izađe neko da ih izmlati, da ih skloni tamo, da ih spreči u tome što protestuju. Ko tu promoviše nasilje? Kako može žena koja zagovara nasilje da štiti društvo od nasilja i ne samo da štiti društvo od nasilja, već da omogući normalnost u javnom prostoru u Srbiji? Zato ste, gospodo, iz protesta u protest imali sve više ljudi na ulici.

Do čega smo sada došli? Došli smo do toga da ste upregli svu svoju mašineriju i, evo, od 9. maja do 26-og, tri, četiri sedmice, ste učinili sve da se desi najveći ikada miting u istoriji Srbiji. Kaže predsednik SNS – biće možda 100 hiljada, možda bude 200 hiljada. Kaže Gašić – biće 200 hiljada. Jel se sećate toga? Gde će vam, bre, duša? Kakav, bre, kontramiting? Kakvih 200 hiljada ljudi i šta ste dobili? Debakl ste dobili, debakl!

Ja sam siguran da su planovi predsednika bili potpuno drugačiji od ovoga što mu se desilo 26-og, ali je morao da promeni pošto nema ljudi. Otišli, razišli se iz raznih razloga. To se sve desilo, gospodo, pa ko je mogao da gleda, ko je imao srca i da prizna, to se dogodilo i šta sada kažemo - sada ćemo da razgovaramo. Razgovaraćemo tako što će on da nudi jedno, a vi ćete ovde u parlamentu drugo, pa će onda ovo da bude jedna opšta pijaca, da se sve zgadi građanima.

Gospodo, nije ovo pijaca. Nije trenutak za ono što ste vi radili i sve ove godine pokušavajući da napravite jednu političku pijacu svo ovo vreme i da se dogovarate na sitno i na malo kako ste navikli.

Mnogo je teška situacija. Teška je u svakom segmentu društva. Pravo je čudo da to što se nesrećno desilo 3. i 4. maja, moglo je da se desi bilo kad ranije, pravo je čudo da se nije desilo ranije i dešavaće se. Ako se nastavi ovako, dešavaće se.

Dakle, čuli smo, možda nije javljeno gospodinu Jovanovu ili već, ali mi smo čuli da je predsednik rekao da je on spreman da ispuni tri četvrtinu svih zahteva. Ja sam pobrojao malopre osam, jel tri četvrtina znači šest. Tako vi mislite da rešite stvar, a možda je REM već i smenjen samo nije javljeno. Možda je REM već i smenjen samo vam nije javljeno, znate. Ali, vi to ne možete znati, pošto ništa ne znate i nizašta se ne pitate i zato niko ovde nije tražio da se smeni Vlada, zato što je Vlada nebitna za ovo društvo i za ovu državu, jer ništa ne odlučuje. Niko od tih ljudi u Vladi ne odlučuju ni o čemu, ali je bilo bar moralno i pristojno da oni koji su nadležni za određene službe podnesu moralnu ostavku. Pa i ovaj Ružić joj podneo na kraju ne zato što je hteo, nego zato što je bio prisiljen i kada je video koliko ljudi je izašlo na ulicu. Da je hteo mogao je prvog dana to da uradi ko što ste svi trebali to da uradite prvog dana i da razgovarate drugog i trećeg, a ne da kupujete dodatno vreme, kao što ga kupujete sve ove godine i tako izgleda vaša vlast i upravljanje državom.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

E, sad što se tiče građana koji protestuju, taj prvi protest je bio protest iz straha, protest iz zabrinutosti, protest koji se desio zato što je ljudima njihov mikrokosmos koji su stvorili ovi 10, 11 godina vaše vlasti pomagao da se zaštite, da ipak na neki način čitaju neke knjige i šalju decu u neku školu i leče se kako god znaju i umeju, da nekako život funkcioniše mimo svih vas i svih ovih pritisaka koji vršite nas sve ove godine, ali je taj mehur pukao 3. i 4. maja i izlio se. Ljudi neće to više da trpe i više to nije protest iz straha. Ovo je sad protest iz besa, iz revolta, iz potrebe da se stvarno normalizuje. Ljudi su besni. Kako ne vidite i vi na taj bes ne možete odgovoriti nabildovanim muškarcima u crnim majicama koji će da uplaše građane na ulici, jer neće. Neće ih uplašiti. Nećete uspeti ni ubacivanjem koje kakvih ekstremnih grupa u proteste.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nećete ih uplašiti i doći će u još većem broju i priključiće se još ljudi, ali ono što može da pokaže i da smo na još jedan način pokaže koliko vi daleko možete da odete u svojoj besprizornosti je ono što je juče rekla gospođa, koleginica Raguš o tome kako zaboga to što roditelji nastradale dece iz „Ribnikara“ traže nije isto ono što traže građani sa protesta.

Pa, gde će vam duša? Aman ljudi, pa kako to mogu biti iste stvari? Kako to mogu biti isti zahtevi? Pa kako vi mislite da se izborimo svi sa ovim? Tako? Jel to način? Pa kako mogu biti zahtevi ljudi koji hoće da u miru odboluju i da probaju da nađu način da izađu i da nastave neki život isti sa stotinama hiljada zabrinutih ljudi za svoju decu i svoje porodice, koji samo traže jednu stvar - zaustavite nasilje u javnom životu da normalizujemo život? Pa, kako to može da bude uopšte argument?

Čekajte, sačekajte. Ne može tako. Kad su bile oni nesrećnici na mostu u Šapcu kada su bili protesti, pa ako su izašli sa motkama i palicama, pa niko od nas nije uzeo motku i palicu da se bije sa njima, nego smo izašli pred njih da ih zaustavimo.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Pa, znate šta je tada rekao predsednik Vučić? Da su to gumeni čekići. Sada pitam vas iz SDPS i pitam vas iz SPS i pitam vas iz Dveri i Zavetnika - da li je to kada pozove predsednik na udaranje motkama i čekićima da to nije toliko strašno, da su to samo gumeni čekići i neke tanke motke, hoće li to da zaustavi nasilje ili će da ga promoviše? Hoće li ti ljudi da budu ohrabreni da sledeći put više udaraju i tuku ili manje?

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Odgovorite, gospodo, ako možete da odgovorite ako imate snage, obraza, srca i duše odgovorite i mi vam ponovo kažemo hoćemo mirno, hoćemo ko ljudi da se dogovorimo, kao ljudi. Nijedan ljudski akt od vas nismo dobili. Nijedan. Nijedan jedini.

Kontramiting, izbori…

To je rešenje za nasilje. To rešenje? (Isključen mikrofon.)

Član 106, stav 3.

Predsedavajući, kad govori poslanik, nije u redu da mu se dobacuje. Ali, još je strašniji način na koji se poslanici SNS ophode prema poslaniku koji dolazi sa juga Srbije. Znate, eto, on malo drugačije priča, ima drugačiji naglasak, pa gospoda iz SNS valjda ne mogu da ga razumeju, pa moraju da stave slušalice da im prevodilac prevede sa leskovačkog na beogradski ili možda na kikindski. Kako vas nije sramota? Šta držite te slušalice na ušima?

Hvala, predsedavajuća.

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Žao mi je što je izašao gospodin Orlić.Mogao je da opomene Komlenskog koji me je uvredio i rekao da sam bitanga. Mislim da to zaslužuje opomenu. Nije u redu da se kolege tako jedni prema drugima odnose.

Znate, kada vam kaže neko da ste bitanga, pa najmanje što možete je da dobijete priliku bar da odgovorite nekom ko vas je tako uvredio. On čovek to reče, ja na dobih priliku. Ne znam zašto?

Sada Orlić izađe, a baš sam hteo i njemu i par lepih reči da kažem oko toga. Trebalo je da dobijem pravo po članu 104. replika, jer se čovek uvredljivo izrazio o onome što sam ja rekao.

Ja znam engleski i trebalo bi i vi da znate engleski. Trebao bi svako ko je u ovoj sali da zna jedna strani jezik. Neka izabere koji god hoće.

(Đorđe Komlenski: Ja znam ruski.)

Ja znam i ruski. Hoćete na ruskom da pričam?

(Đorđe Komlenski: Može.)

Dobro.

Dakle, ja sam danas govorio, gospođo Paunović, na sednici Odbora pred Komitetom za proširenje u Evropskoj uniji. Čuli smo danas od raznih ministara i od premijerke, kada su postavljali pitanja, da je članstvo u EU, jel tako gospodo, strateški cilj ove države. Jel tako? I onda vama dođu ovi ljudi iz Komiteta za proširenje, koji vas treba da prime u tu istu EU, odnosno nas da prime i kažu – vidite, gospodo, ne ide to baš sve po planu kako ste vi zamislili, jer evo, na primer, nikako nećete da uvedete te sankcije Rusiji.

Sada, normalno, ja se javim za reč. Evo, bila je tu svedok, gospođa Raguš je bila na toj sednici. Lepo sam se javio. Reč, prvo, nisam mogao da dobijem, onda sam dobio reč i rekao sam ono što je politika stranke Zajedno i ono što ja govorim i ponavljam već nekoliko godina da treba da se usaglasimo sa politikom EU, da treba da idemo u EU, jer je to naš strateški cilj i da treba da uvedemo sankcije Rusiji. Sada meni kaže tamo neki drugi poslanik da sam ja sada zbog toga ugrozio ovu državu.

Zašto sam ja, gospodo, ugrozio državu Srbiju ako tražim da Srbija ide u EU?

(Milimir Vujadinović: Osramotio si je!)

Hoću da mi se objasni.

E, Milimire, nemoj da dobacuješ. Hajde ćuti.

Dakle, ja bih baš voleo, evo tu je, pošto nema drugih ministara, nema ni premijerke, možda bi mogla ministarka Tanasković da objasni, pošto je ona žena zadužena za poljoprivredu, kako ćemo mi to sada da stignemo brzinski u EU ako ne uvedemo sankcije Rusiji? Kako ćemo da stignemo? Verovatno nikada.

Ali, šta je još lepše od toga? Vi morate sada poljoprivrednicima u Srbiji… Recimo, milion ljudi u Srbiji posredno ili neposredno je povezano na sistem poljoprivrede, da objasnite kako je moguće da je samo u Srbiji subvencija po hektaru 6.000 dinara, a svuda okolo u zemljama EU 300, 400, 500 i 600 evra po hektaru? Sada vi njima da objasnite da je vaša ljubav prema Putinu jača od 300 evra po hektaru, pa da objasnite kako oni umesto da dobiju 36.000 po hektaru, dobiju od vas 6.000, pri čemu najveći broj tih ljudi su, u stvari, glasači SNS i od 300 evra po hektaru ih deli samo ta ista ljubav koju oni jednako gaje prema Putinu, ali da li ste ih nekada stavili pred izbor pa pitali – gospodo, da li vi zaista želite da razvijete svoje poljoprivredno gazdinstvo i da li vam se sviđa da dobijete 300 evra po hektaru, pa da vi onda kažete ljudima – vidite dosta je to teška stvar, znate, morali bismo da uvedemo sankcije Rusiji, pa da pitate poljoprivrednika nekog, evo ima jedan Dragorad u Ševaricama, ima jedan Miloš u Bukvaru, da objasnite njemu zašto on zbog vas ne može da dobije 300 evra po hektaru?

Pa, gospodo, znate kako može ovde brzo da se promeni, stavi javno mnjenje kada počnete da otvarate teme na pravi način. E, o tome sam ja govorio na tom istom Komitetu i pričali smo o tome kako može da se promeni percepcija građana koju ste vi sada stvorili u prethodnih 10 godina o tome da ljudi neće da idu u EU, ne govoreći pri tom šta ih tamo čeka.

Stranka Zajedno se zalaže za najbrži mogući put Srbije u EU. Sankcije Rusiji, molim lepo. Usaglašavanje, idemo dalje da vidimo šta su sve koristi koje slede ovom društvu i svakom njenom građaninu, pa da objasnite preduzetnicima, poslovnim ljudima šta će se desiti ako se ne uradi infrastruktura, ako se obustave projekti, ako se ne izgrade postrojenja, prečistači i sve drugo na šta inače polažemo pravo iz EU. Ako ne stigne IPARD 2, IPARD 3, šta ćemo da radimo onda i da sve to lepo objasnite ljudima koji inače glasaju za vas. E o tome sam ja govorio.

Sada vi meni kažite šta je najveći interes države i njenih građana i da li je interes države i građana to da građani dobro žive u toj državi, da se razvijaju i napreduju ili je interes ono što ja ovde čujem da nam prodaju kao interes evo već godinu i više dana, a to je da mi slučajno, ni na koji način se ne odredimo prema tome što je Rusija uradila, napadajući nezavisnu državu Ukrajnu.

Izvinite, gospodo, stvari malo drugačije izgledaju u stvarnom životu i vi ne možete još dugo obmanjivati građane. Oni imaju pravo da znaju.

Sada bih ja voleo da mi kažete da li mi idemo u tu EU? Ako idemo, kada ćemo tamo da stignemo i kada ćete da uvedete sankcije Rusiji? To su pitanja koja su od najvažnijeg interesa za dobar život svake građanke i svakog građanina u Republici Srbiji. Ja taj odgovor nisam mogao da dobijem danas. Ne mogu da kažem, niko nije ni pitao, mi nismo stigli da pitamo, iako se danas desila jedna lepa stvar. Mesec april je dobio svoj poslednji četvrtak. Drugi meseci ga nisu imali, jer vi niste hteli da se suočite sa nama, da postavljamo pitanje i dobijamo odgovore od Vlade, pa se ipak desilo kad nešto se fokusirate i gurate.

Evo, mi smo izgurali poslednji četvrtak u mesecu. Živ nisam da vidim da li će maj da ima poslednji četvrtak u mesecu. Ovih sedam ste propustili.

Ali, moguće je, gospodine Orliću, jer morate da se borite. Tako i ja isto moram da se borim, pa da me razume i gospodin Komlenski i gospođa Raguš. Moraju ljudi iz EU da čuju drugačije mišljenje. Možete vi da stavite tapiju da je samo vaše mišljenje jedino mišljenje u Srbiji. Imaju i drugi ljudi i mišljenja i stavove i ideje i ima milion građana u Srbiji koji neće nikad glasati za vas iz napredne stranke i treba da dobiju priliku da glasaju za neke druge.

Mi smo, takođe, pričali sa tim ljudima. Ne moramo da pričamo o datumu, ali možemo da pričamo o mapi puta. Šta je problem da se napravi jedna mapa puta u kojoj će u roku od pet godina Srbija u nekakvim merenim postignućima stići do EU, pa da bude u prvoj godini, sredite medije, 300 evra po hektaru. Hajde da se srede mediji, da čuju ljudi ovo što mi pričamo, a ne ovako u dva po noći, nego da čuju u direktnom prenosu, kada se to najviše gleda, pa da vidimo šta će da vam kažu poljoprivrednici, hoće li da budu pošteni mediji ili će da bude 300 evra.

Nisam siguran da će odgovori biti baš ovi na koje sada nailazimo, tako da postoji način da ovo društvo uhvati pravi pravac. Ja razumem da vi to ne želite zato što samo hvatanje tog pravca u velikome ugrožava vlast SNS, ali ne postoji drugi put i n e postoji drugi način.

Koliko god ste vi mislili da će ta stvar da prođe, verujte mi da neće. Ja sam govorio više puta, ali ponoviću, biće sve gore. Vreme ne radi za Srbiju. U najboljem interesu građana Srbije, svakog od vas i ove države ja vam to govorim. Molim vas da se uzmete u pamet. Ovo su ozbiljne stvari. Vreme je za velika dela. Otvorio se prozor, istorijski je trenutak. Treba da uđemo, da iskoristimo taj trenutak. Sada je to moguće. Ako to budemo radili možda i zajedno, uspećemo. Ako budete ovako nastavili da radite, nećemo sigurno uspeti i biće samo gore.

Molim vas da dobro promislite o ovim mojim rečima.

Hvala.

Da. Hvala lepo.

Mislim da je dobra prilika da odgovorim na ovih nekoliko stvari koje se su se pojavile. Ja sam sad ovako i malo zabrinut. Nisam ja znao da sam napravio toliko veliki državni problem, ali vidim da ste se baš uzrujali. Pravo da vam kažem, nije mi tačno jasno zašto i kako.

E sad, da se odmah razumemo oko jedne stvari, da razjasnim ovo sa gospođom Raguš i sa mojim prisustvom na Komitetu, odnosno na odboru.

Dakle, stranka Zajedno, poslanički klub Moramo – Zajedno ima jedno mesto u tom odboru. To mesto je mesto Đorđa Miketića. Tog trenutka je on bio u sali i branio amandmane, a njegova zamenica Jelena Kalajdžić je bila u Briselu na sastanku. Ja sam došao tamo kao predstavnik te poslaničke grupe. Nisam govorio na engleskom. Počeo sam na engleskom da bih objasnio zašto nisam dobio reč. Kad sam dobio reč pričao sam na srpskom i vi to dobro znate. Ne znam zašto dovodite građane i uvažene kolege u zabludu. To se jednostavno nije desilo.

Šta sam rekao? Rekao sam sve ovo što sam sad rekao. To je politika i naše političke organizacije. O tome da hoćemo da se uvedu sankcije Rusiji i usaglasimo sa evropolitikom EU sam govorio u celoj kampanji. Jedini smo mi govorili o tome u kampanji i niko drugi, iako se sad mnogi pojavljuju kao zastupnici te ideje. To nije tačno. Ostali smo dosledni.

Da je to tako potvrdio je i predsednik na jednoj od prethodnih sednica Skupštine kada je rekao da smo mi jedini oni koji se dosledno drže svoje politike.

U čemu je problem? U čemu je problem da postoji drugačije mišljenje? Ne možete vi ovde nikome zabraniti da misli, niti da se bavi politikom, a tek mu ne možete suzbiti pravo da govori.

Gospodine Komlenski, ja ću govoriti gde god budem mogao i boriću se za ovu državu na isti onaj način na koji vi mislite da se borite najbolje. Ja ću se boriti najbolje kako ja mislim da je to. Braniću interese države i svakog građanina.

Ne dozvoljavam da me nazovete nekakvim elementom koji ugrožava bezbednost države, koji na bilo koji način bilo šta čini loše, vi nemate na to pravo.

Treća stvar – interesi. Ja sam to pričao i na nekoj od ovih sednica ovde. Kako smo mi došli do tih interesa? Kako? Ko je definisao interese? Gde su oni uspostavljeni? Kad smo mi pričali o interesima? Zar nije pošteno da se o interesima priča u ovoj sali? Gde bi se drugde moglo pričati? U nekim zatvorenim sobama, na nekakvim tajnim sastancima? Politika države se ovde utvrdi, pa se onda izvršava i vodi preko Vlade.

To što su se ovde uloge zamenile, pa sve vodi predsednik, izvinite, ali to nije po Ustavu. No, dobro. On sada vodi kako misli da je najbolje, pa nešto ne vidim da mu vi zamerate na tome što krši Ustav, ali ovde smo trebali da pričamo o interesu, pa da možda o nečemu pitamo i druge građane kada se to pojavi na RTS-u, na drugim televizijama sa nacionalnim frekvencijama, ali nema. Jeste li čuli nekad na nekoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom da se priča o nacionalnim interesima, ali da se stvarno o tome priča, da se debatuje, pa da otvorimo sve teme, a vi ste došli do nekakvog tajnog interesa i sad hoćete da vam objasnimo da svi treba tako da mislimo? Ne ide dobro. Vidite valjda sami da ne ide. Vidite da ne ide.

Ode ministarka sad, izvinjavam se. Poljoprivrednici kupuju na crtu, gospodo. U poljoprivrednim apotekama kupuju đubrivo, kan i seme na crtu. Ovi što su im dali na crtu mole Boga da prežive sezonu da bi imali da im vrate dug. Otići će i seljaci i ovi što su im prodali to. Hoćete da kažete da je to super? Razvoj sela?

Ministarka ne zna koliko ima goveda, koliko ima krava i muznih krava u Srbiji danas. Rekla je to na sednici. Ne zna, pa kako da praviš politiku kad ne znaš koliko ima krava i sad ste se setili posle 11 godina da obnavljate stočni fonda. Šta ste radili 11 godina? Gde su krave? Gde je mleko? Gde su krave? Sad imamo, spremili smo budžet ali, gospodo, nema tih poljoprivrednika više, poklali krave, prodali sve i otišli da voze kamion. To rade poljoprivrednici danas u Srbiji – voze kamion.

Niko ne proizvodi ni krave, ni mleko, a tek svinje. Mi nemamo svinja za domaće tržište, gospodo. Nemamo svinja, nemamo proizvođača da se proizvede… Ima ljudi, još uvek ima ljudi, ali nema matematiku, nema kalkulaciju, pa kako da proizvede? Sad mi ovde pričamo – hajde da stvorimo uslove. Ministarka se naljutila na građane, neće da radi, mi im dajemo pare, oni neće da uzmu, pa kako da uzmu kada će da propadnu, ko je lud da uzme i onda je još rekla da je toliko dobro sad da mi sad svi treba da odemo iz ove sale i da se bavimo poljoprivredom. Nek ide ona prva, pa neka se bavi poljoprivredom, pa kada propadne za šest meseci da dođe ovde da kuka, jer će svi da propadnu. Zašto? Zato što ne može cena da osciluje 300%, može da osciluje 5%, 10%. Postoje javna skladišta gde su intervencije, štiti se domaće tržište, domaći proizvođač. Šta ste zaštitili? Danas mleko ovoliko, sutra onoliko, uzmite voće, uzmite povrće, uzmite mesne prerađevine. Nema, bre, nikakvog pravila. Divlji zapad i sad kao će da napreduje selo. Ne može, propada i tako vam je u svemu drugom.

Neko reče od ministara, nisam tačno video ko, fali nam lekara. Ministarka Grujičić, fali nam lekara, zamislite, neće lekari da idu iz Beograda da rade po unutrašnjosti. Pa nema ih ni za Beograd, a kamoli za unutrašnjost. Nema lekara odoše. Znate zašto su otišli? Zato što nema uslova da imaju pristojan vrtić, da imaju dobro obrazovanje, da imaju bazičnu infrastrukturu, da im ne bude najzagađeniji vazduh na svetu. Zato su otišli. Zato nema lekara. I koje sad kriv? Koja vlast je kriva? Koju ćete sad vlast da okrivite?

Jedanaest godina ste na vlasti. Nije čist vazduh, nisu prečišćene vode i sad smo se setili da ulažemo u širokopojasni internet na selu. Ko će da koristi širokopojasni internet na selu, ej. Nema ljudi pare da kupe autobusku kartu, a kamoli da plate internet, a još treba da im dovedeš iz centra sela dva kilometra do kuće, pa da neka baka ima širokopojasni internet.

O tome mi ovde pričamo. Besmisleno je. Postavlja se pitanje – da li ima smisla u dva sata po noći pričati o amandmanima? Ja sam mislio da vredi, pa sam ostao da pričam. Srećom pa sam ostao, ko zna kada bi gospodin Komlenski izneo ovo što je izneo o meni ili o bilo kome drugom.

Sutra će gospodin Miketić da ide na sednicu Odbora za evropske poslove, pa će sve ovo što sam govorio da kaže istim ovim partnerima i da kaže da ste me napadali danas, ali ne da se kuka, ne da kuka, nego da kaže kako prođe neko ko iznese drugačije mišljenje, pa da objasnimo mi. U čemu je problem da se priča? U čemu je problem da ja odem na Parlamentarnu skupštinu NATO, gde inače treba da idemo, i da mi broji Nataša Jovanović ili, ovaj kako se zove, Đukanović šta ću ja da kažem i da li ću da kažem? Ima da kažem kako jeste.

Imam pravo da zastupam politiku za koju sam dobio poverenje od građana i reći ću sve kako jeste. Predložiću rešenje i ponudu i kako da se stigne svuda kuda treba da se stigne da bi ova država postala normalna i uređena, ravnopravna država u kojoj svako ima pravo jednake šanse. Za to se bori stranka „Zajedno“. Hvala.

Čuj, šta sam ja radio u inostranstvu?

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri, uvažene koleginice i kolege poslanici, mislim da imam negde oko tri minuta ili nešto malo više vremena.

Iskren da budem, mislio sam da našu raspravu u načelu zaključimo sa ovim temama…

Hvala.

Mislio sam da zaključim sa ovim temama, međutim ostavićemo to za raspravu u pojedinostima. Predložili smo nekoliko desetina amandmana, pa ćemo da vidimo šta od toga može da se usvoji, ako uopšte nešto može da se usvoji.

Ja mislim da posle ovih zadnjih nekoliko dana i dešavanja koja su očigledno ovde sad najaktuelnija ne može niko da se oseća dobro u Srbiji, niti može bilo ko dobro da se oseća na Kosovu zbog činjenice koja se desila, a to je da su održani izbori, da naši predstavnici tamo uopšte nisu učestovali i da nakon toga imamo Savet Evrope u kome Kosovo ulazi u određenu proceduru prijema u članstvo.

Sada moje pitanje za sve vas ovde – šta je plan, pošto nikako ne mogu da ga čujem sve ovo vreme, a tri godine pričamo o istoj stvari, a to je da vreme ne radi za Srbiju i vreme zaista ne radi za Srbiju i mi se ponašamo kao da se nije sve promenilo nešto malo više od godinu dana i vi nastavljate dalje. Imali smo sednice septembar, novembar, evo sad smo ušli u april, prođe osam meseci i šta je plan? Nema plana. Mi smo sve dalje od EU i sve ćemo lošije živeti i to mi čujemo svaki dan. To predstavnici vlasti ovde nama potvrđuju i ponavljaju – živećemo lošije, biće teže, nema EU, a ovde se svako malo neko kune u EU.

Ono što sam ja video iz ovih dokumenata iz ovog saziva 28 tačaka, izveštaj EU je 28. tačka. Malo jače protresete papir i spadne. Samo što ima to je tri milijarde 335 miliona za ovih šest meseci zaduženja. Novih zaduženja 3.335.000.000 evra.

Za to vreme šta se dešava? Šta mi predlažemo? Pričao sam o tome na prethodnih nekoliko meseci i sad ću ponoviti. Stranka Zajedno predlaže održavanje međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu uz prisustvo EU, zemalja Kvinte, kao po nama jedino razumljivo i izvodljivo rešenje da se sva otvorena pitanja rešavaju istovremeno, da stavimo sva otvorena pitanja na sto i da izađemo iz ovih malih bilateralnih igara koje očigledno ne daju nikakav rezultat.

Niti smo mi bliže EU, niti su ostale zemlje Zapadnog Balkana bliže EU. Samo su konflikti veći i postavlja se pitanje kada će se zaista i desiti?

Da li neko zaista veruje da će i Severna Makedonija i Albanija i BiH ući u EU? Kako će oni ući ako mi ne budemo bili ti koji mogu da poguraju čitavu stvar i počnu da daju prihvatljive ponude ostalima na Zapadnom Balkanu?

(Predsedavajuća: Završite, molim vas.)

Dva su ključna principa – ne menjanje granica i zajednička izgledna, nedvosmislena perspektiva članstva u EU za sve na Zapadnom Balkanu… (Isključen mikrofon.)

Član 107. st. 1. i 2.

Nije, bio je 106.

Ne, ona je rekla 106, a ja vam kažem da je 107.

Član 106. je rekla i vi ste je ispravili, verovatno zato što nije rekla 107.

Molim?

(Tamara Milenković Kerković: Nisam to rekla.)

Ja vam sad kažem da ste vi gospođu Kerković opominjali zato što nije navela ispravan član, a ja vam kažem da sad navodim ispravan član i tražim da mi date reč po povredi Poslovnika.

Ne ja ne insistiram da bude 107, insistiram da bude ono što sam tražio, a to je povreda Poslovnika, član 107. koji niko od drugih nije prijavio.