Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, podneo sam amandman na član 171. Predloga zakona o autorskim i srodnim pravima, kojim tražim da se ovaj član briše.
Ovim članom, ali i drugim normama ovog predloga zakona, vladajuća garnitura u Srbiji ne čini ništa da spreči ogromnu pljačku koja se vrši u ovoj oblasti na štetu umetnika, autora i izvođača.
Ovaj član nije razradio i precizirao mnoge aspekte o korišćenju fonograma pod određenim okolnostima i zavisno od vrste muzike. On govori da se može odrediti i paušalni iznos naplate od određenih korisnika fonograma, kao što su slušanje u autobusu, zanatskoj radnji, izložbenom prostoru, kafiću itd, što u krajnjem slučaju i može da se podvede u ovaj zakonski okvir, jer se radi o zaštiti autorskih i srodnih prava.
Postavlja se pitanje - zašto nema predstavnika Unije poslodavaca Srbije, koji štite i prava korisnika ovih fonograma da imaju i oni svog predstavnika u određenoj komisiji koja će donositi tarifni pravilnik o visini i načinu naplate ovih paušala?
Ovaj član nigde ne spominje i problem koji uopšte nije zanemarljiv, nego, naprotiv, otvara i drugi veliki problem, a to je - kako naplatiti i odrediti način paušalne nadoknade od korisnika fonograma, koje je izdao strani izdavač, na njemu sluša muziku isključivo stranih izvođača ili klasičnu muziku - Betovena, Mocarta, Montovanija itd, i skriveno koristi u svom CD plejeru CD koji je nabavio ili kupio u inostranstvu, pa se pitam kome ide taj novac, kada se zna da ovlašćena organizacija, organizacija proizvođača fonograma Srbije ima sklopljen međunarodni ugovor sa tri zemlje, a to su Engleska, Rusija i Italija, a nemaju nikakve tehničke mogućnosti?