Hvala, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima .

Amandmanom sam tražio da se u pomenutom članu promeni stav koji se odnosi na način obaveštavanja zaposlenog. Smatrao sam da nije dovoljno da se zaposleni obavesti samo pismenim putem.

Danas kada je digitalizacija uzela maha u svakoj sferi neophodno je da se zaposleni dodatno obavesti i elektronskim putem. Ovo je najbrži i najefikasniji i najjeftiniji način obaveštavanja. Danas svako poseduje mobilni telefon preko kojeg može otvoriti i pročitati mejl.

Sa druge strane, pošiljalac je u situaciji da proveri da li je neko otvorio elektronsku poštu koja mu je poslata. Možda ovaj način obaveštavanja nije relevantan kod eventualnog sudskog spora, ali svakako ubrzava i uprošćava način obaveštavanja. Zato smatram da je ovaj moj amandman trebalo prihvatiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim pravima, sa ovim amandmanom sam tražio da se promeni tačka 3. člana 2. postojećeg zakona. U pitanju su dramska koreografska pantomimska kao i dela koja potiču iz folklora i narodnog stvaralaštva. Na prvi pogled nekome se može učiniti da ovo nije neka naročita promena ali dubljom analizom se ipak zaključuje da je amandmansko rešenje bolje.

Pošto i sam pripadam jednoj vrsti autora čija dela potpadaju pod zaštitu autorskih prava, zato i smatram da je trebalo usvojiti ovaj moj amandman. Autorski rad je specifičan i mukotrpan rad gde autori pojedinih dela godinama, a ponekad čak i decenijama rade na svojim delima, zato je dobro što se donosi ovaj zakon koji treba da pruži zaštitu i sigurnost svim vrstama autora.

Ono što nije dobro u ovom zakonu je činjenica da je zakon svakako morao biti temeljniji i preciznije urađen, zato i ne čudi činjenica da je na ovaj zakon podnet ovoliki broj amandmana. Svako delo, pa makar se ono nekima činilo i beznačajno za autora je od ogromne važnosti. Apelujem na ovde prisutne predstavnike vlasti da još jednom razmotre amandmane koje je podnela SRS. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima.

Podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima. Pre nego što počnem konkretno da govorim o ovom amandmanu imam pitanje za vas gospodine ministre.

Koje ministarstvo je zaduženo da vodi računa o zaštiti kulturne baštine Srba na KiM? Poznato je da tamo postoji veliki broj srpske narodne pesme, srpska narodna kola i folklor, još druge stvari što čini identitet srpskog naroda na KiM. Ovo ne pitam slučajno, već zbog toga što su nam šiptari pokrali mnoge naše srpske pesme, srpska kola i srpska ora.

Etnomuzikolozi su ovo sakupljali i notno zapisivali više od 200 do 300 godina. To su elementi državnosti i zbog toga moramo da vodimo računa o ovim stvarima. Srpsko kulturno blago sve više postaje albansko, što je nedopustivo. Pošto država ništa ne preduzima mi smo se samoorganizovali i formirali Zavičajni klub Gnjilane koji čini petnaestak entuzijasta. Zavičajni klub je zaštitio oko 300 izvornih pesama i kola kod Sokoja ovde u Beogradu.

Isto smo to uradili i sa narodnom nošnjom gornje i donje Binačke Morave i Novobrdske Krive Reke u Etnografskom muzeju za KiM ovde u Beogradu. Zaštitili smo ukupno oko 380 delova raznih vrsta srpske narodne nošnje i različitog materijala. Sve smo uvrstili u knjige i kataloge koje su svima dostupni. Lično sam mnoge narodne pesme iz tih krajeva otrgao od zaborava, pretočio u nosače zvuka i one su sada sasvim dostupne.

I ne samo to. Pod mojim autorstvom nastalo je mnogo novih pesama iz tog kraja, koje danas moji zemljaci danas slušaju sa velikim zadovoljstvom. Na ovu činjenicu sam izuzetno ponosan. Meni lično nisu u prvom redu autorska prava i beneficije koje one donose. Meni je najvažnije da sam uradio nešto za svoju zemlju, a posebno za svoj zavičaj po čemu će me pamtiti svi moji Gnjilanci. Vreme radi za nas. Ja se nadam nećemo dugo čekati da se na KiM ponovo slobodno igraju srpska kola, srpske pesme i naša čuvena „Gnjilanka“.

Gospodine ministre evo ovom prilikom hoću da vam poklonim jednu knjigu Zavičajnog kluba „Gnjilanaca“. Nadam se da će ova knjiga vremenom predstavljati značajno kulturnu baštinu Srba iz Kosovskog Pomoravlja i čitavog Kosova. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 93. Predloga zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Amandmanom sam tražio da se u pomenutom članu promeni stav koji se odnosi na mišljenja odgovarajuće obrazovne ustanove o stečenom obrazovanju.

Mišljenja koja se odnose na ishode učenja kandidata, po pravilu, treba da budu obavezujuća za nadležno telo u postupku priznavanja profesionalnih kvalifikacija. Mora se uvažavati mišljenje onog subjekta koji je pružio obrazovanje. U suprotnom, čemu onda služi obrazovanje?

Danas imamo veliki broj različitih obrazovnih ustanova i po nivou i po kvalitetu i po strukturi obrazovanja. Ako se svakom telu ostavlja na volju da slobodno tumači i daje mišljenje, to nas nigde neće odvesti. Imaćemo paradoksalne situacije da je jedno telo dalo pozitivno mišljenje za neku stvar, dok je drugo telo za tu istu stvar dalo negativno mišljenje. Ko će arbitrirati u takvoj situaciji? Ministar? Ministarstvo? Premijer? Ili predsednik?

Pošto se radi o veoma osetljivoj problematici, dobro bi bilo da još jednom razmotrite amandmane koje je podnela SRS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 51. Predloga zakona o trgovini, ovi amandmanom sam tražio brisanje navedenog člana iz razloga što svi komunalni inspektori moraju postupati isključivo po zakonu.

Predviđenim zakonskim rešenjem došli bismo u apsurdnu situaciju da se zakon krši od strane onih koji treba da ga štite. Pa, valjda je cilj komunalnih inspektora da štite, a ne da krše zakon. Evo, nedavno smo doneli izmene i dopune Zakona o komunalnoj miliciji, koja na najdirektniji način oslonjena na komunalne inspektore, ali mi se čini da to neće napraviti nikakav pomak u ovoj oblasti.

Čišćenjem naših ulica i trotoara od svih trgovaca i svih oblika trgovine može se popravljati higijena i šalje lepša slika, ali to ni izbliza ne rešava problem u ovoj oblasti. Naš glavni problem su monopoli i u trgovini gde najviše prednjače uvozni lobiji. Cilj uvoznih lobija nije da zaštite domaće tržište, tako što će ga snabdevati određenom vrstom robe. Njihov cilj je da ostvare što veću zaradu, a to se ponekad katastrofalno reflektuje na domaće trgovce i domaće proizvođače. Zato Vlada mora da više vodi računa o domaćim trgovcima i domaćim proizvođačima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Mojim amandmanom sam tražio da se cifra od milion dinara zameni cifrom od 750 hiljada dinara.

Dakle, tražio sam da se smanji novčana kazna koja je predviđena zakonom. Cilj svakog zakona ne sme da bude samo materijalno kažnjavanje. Svaka kazna, bez obzira o kojoj se radi, pored materijalne mora da ima i vaspitnu ulogu. Ovo tim pre, što se ovde radi o zakonu koji se odnosi na elektronsku trgovinu, svi akteri na tržištu nisu još uvek u dovoljnoj meri savladali sve aspekte ovog vida trgovine. Iz tog razloga može ponekad doći do prekršaja, a da nije postojala stvarna namera.

Sa druge strane, internet još uvek nije dostupan u svim oblastima, pogotovo kad su u pitanju seoska područja. Iz tog razloga sam tražio da se smanji iznos predviđene kazne. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 9. stav 1. tačka) 9. Predloga zakona o robnim berzama. Za najveći broj problema koji se javljaju na berzama odgovornost snosi ljudski faktor. Ti problemi su uglavnom izazvani špekulativnim berzanskim radnjama, gde na kraju cenu uvek plate proizvođači.

Sa druge strane, postoji određeni broj problema koji je izazvan takozvanom višom silom. Međutim, kada se i pojave problemi te vrste, to znači da berzanski špekulanti neće da deluju. Najrazvijenije industrijske zemlje EU direktno ili indirektno su najodgovornije za sve berzanske špekulacije.

Srbija je mala zemlja i na globalnom planu mi nemamo nikakvog uticaja u ovom pogledu. Zato ne smemo slepo gledati na sve ono što nam nameće EU. I, da ne postoji nijedan drugi razlog, dovoljan je taj što nam vodeće zemlje EU otimaju Kosovo i Metohiju. Konačno je došlo vreme da se oslobodimo tog straha, da se okrenemo sebi i svojim interesima, pa valjda je ova Vlada napokon svesna da Srbija nikada neće ući u EU, čak i kada bi se ne daj Bože odrekli Kosova i Metohije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 20. stav 3. Predloga zakona o robnim berzama.

Ova Vlada izgleda da nije svesna da sve što dolazi iz EU nije dobro i nije primenljivo za naše uslove. Naravno, kada se pogleda naziv zakona, svet će odmah pomisliti da se radi o jednom veoma važnom zakonu. Ovo jeste važan zakon, ali sam naslov zakona ne rešava probleme zbog kojih se on donosi.

Svi bismo mi želeli da se eliminišu svi problemi u ovoj oblasti, ali to jednostavno nije moguće. Berzanski poslovi su po pravilu nepredvidivi, tako da nema tog zakona koji će moći da sve predvidi i spreči eventualne negativne posledice. Mi zato ovde treba da razmatramo samo one probleme koje svojim činjenjem ili nečinjenjem izaziva ljudski faktor.

U svom prvom amandmanu sam govorio o tome da su najrazvijenije industrijske zemlje EU direktno ili indirektno najodgovornije za pojavu berzanskih problema. Najrazvijenije zemlje EU, najodgovornije su te koje diriguju gotovo sva berzanska kretanja, ali te iste zemlje nemaju druge zakone kojima će dodatno osloboditi sve, pod izgovorom da je to korisno za njih. Ako se ovaj zakon donosi samo zato što to traži EU, onda je bolje da ga i ne donosimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 3. stav 1. tačka 1) Predloga zakona o trgovini.

Svi problemi i nedaće koje su nas snalazile kroz našu istoriju donele su nešto pozitivno, a to je sposobnost srpskog naroda da se brzo snalazi i odoleva svim problemima koji ga snađu. Da je bilo koji drugi narod doživeo ono što smo mi doživeli tokom devedesetih – ratove, sankcije, NATO agresiju, pitanje je kako bi odoleo svemu tome. Mi smo to ipak nekako preživeli, nalazili smo alternativne trgovinske puteve i bez obzira na sankcije, robe je bilo dovoljno, ako ne na regularnom, onda na alternativnom tržištu.

Neshvatljivo je da mi saomoubilački hrlimo u EU, a potpuno je jasno da u njoj više nema perspektive ni za dugogodišnje njene članice. Toga su svesni u gotovo svim zemljama EU i mene uopšte ne čudi što u poslednje vreme pobeđuju partije sa nacionalnom orijentacijom.

Dakle, ne donosite zakone samo zato što to od vas traži EU. Gledajmo svoje interese, jer je većina tih zakona štetna po nas, a i neprimenljiva u našim uslovima. Naš trgovinski sektor može uspešno da deluje i bez ovog evropskog zakona, što pokazuje u mnogim prilikama na terenu. Od države se samo traži da spreči monopol na tržištu, a ostale stvari će doći na svoje mesto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 40. Predloga zakona o trgovini.

Mojim amandmanom sam tražio brisanje navedenog člana iz razloga da bi svi trgovci na našem tržištu imali ravnopravan položaj. Vlada ne sme da favorizuje nijednog subjekta na tržištu, ma koliko to bilo ponekad i opravdano, to sa sobom uvek nosi određenu korupciju.

Valjda je cilj Vlade da se suzbije, a ne da se pospešuje korupcija u trgovini. Naše tržište je previše otvoreno stranim subjektima. Zato Vlada mora voditi računa o svim detaljima. Glavni cilj Vlade u ovoj oblasti treba da bude da zaštiti svakog robnog proizvođača, a naročito poljoprivrednog proizvođača.

Kada smo kod poljoprivrednih proizvođača, šta Vlada čini da pomogne poljoprivrednim proizvođačima na KiM? Pošto sam rođen i živeo na KiM, znam da poljoprivredni proizvođači u mom Kosovskom Pomoravlju i danas proizvode veoma kvalitetne proizvode, ali nažalost nemaju kome da ih prodaju.

Znam da i Vladi nije lako da reši ove probleme, ali svakako mora da postoji neki način da se ovim ljudima pomogne. Ovo nije samo pitanje proste trgovine, ovo je pitanje od strateškog nacionalnog interesa. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona o komunalnoj miliciji. Amandmanom sam tražio da se u stavu 1. tačka 1. tekst: „i drugog zakonom uređenog“ briše.

Svaki zakon, pa i ovaj, mora biti precizan, a ovo kako stoji u tekstu predstavlja dobar osnov za zloupotrebu. I ovaj, kao i moji drugi amandmani koje sam podneo, ima za cilj da se naglasi da se radi o veoma ozbiljnoj stvari. Ljudi su se tamo nekako navikli na pojam komunalna policija, a mi sada donosimo zakon o komunalnoj miliciji. Inače, ja smatram da je i jedno i drugo bilo nepotrebno.

Međutim, sada ćemo imati velike zabune u vezi ovoga. Običan građanin ionako ne zna kakva je razlika između komunalne i obične policije, a sada neće znati da li je ukinuta komunalna policija ili je pored nje pridodata još i komunalna milicija.

U ovakvim zavrzlamama ne može se snaći ni upućen čovek, a kamoli običan građanin.

Smatram da je ovaj zakon bio potpuno nepotreban, jer ćemo od njega imati više štete nego koristi. Zato ovaj zakon treba povući iz skupštinske procedure. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 67. Predloga zakona o nauci i istraživanjima. Amandmanom sam tražio da se u stavu 1. briše tačka 8).

Ovo sam tražio iz razloga jer smatram da je ova tačka potpuno nepotrebna jer su sve nadležnosti naučno-nastavnog veća obuhvaćeni u prvih sedam tačaka.

Ovaj, kao i svi drugi zakoni, iz ove oblasti, radila je uska grupa ljudi koja je vodila računa samo o parcijalnim interesima. Problem je što ti ljudi, pre svega, prepisuju loša rešenja iz evropskog zakonodavstva, koja ne odgovarju našim okolnostima. Dakle, imamo konstantnu situaciju gde se jedan loš zakon zamenjuje drugim, po pravilu, još lošijim zakonom.

Praksa je nebrojeno puta pokazala da su takva rešenja totalno neprimenjiva kod nas. Za razliku od ostalih evropskih zemalja, Srbija ima tu nesreću da je jedan njen deo i dalje pod okupacijom od strane onih koji su nas bombardovali 1999. godine.

Naime, pošto sam rođen na Kosovu i Metohiji, gde sam živeo sve dok nisam bio prinuđen da napustim svoje rodno ognjište, želim da upitam ministra sledeće – na koji način su sagledani naučno-istraživački instituti koji su se nalazili na teritoriji Kosova i Metohije? Šta nadležni ministar čini da se očuva, kakav-takav kontinuitet onoga što je postojalo na Kosovu i Metohiji u ovoj oblasti? Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Srbije, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, problemi Srba na Kosovu i Metohiji počeli su odavno, a kulminirali su 1998. i 1999. godine kada su Srbi otvoreno i bezmučno proganjani i ubijani i to bez ičije odgovornosti.

Kao svedok brojnih događaja i previranja na prostoru Kosova i Metohije, mogu da posvedočim da su Srbi, ne samo tokom NATO agresije na tadašnju SRJ, te 1999. godine štitili svaku albansku kuću, baš kao da je srpska.

I sam sam sa članovima SRS učestvovao u zaštiti Albanaca, a to smo činili 1999. godine za vreme bombardovanja. Poštovali smo svoje komšije i verovali da je to uvažavanje uzajamno, ali izgleda da su u to samo verovali Srbi.

Međutim boli me činjenica da su sve dosadašnje vlade Srbije uporno do sada prećutkivale tragičnu činjenicu da su Srbi s prostora KiM doživljavali stradanje ranga genocida i da su najviše stradali odmah posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i usvajanja Rezolucije 1244.

Samo u periodu od juna 1999. godine pa do jula 2000. godine na području Gnjilana i okoline počinjeno je više od 10.000 najrazličitijih zlodela i ratnih zločina, isključivo prema Srbima i drugim nealabancima. U tih godinu dana registrovana su 132 ubistva i 153 kidnapovanja. Albanski teroristi su u tom periodu izvršili 75 granatiranja iz minobacača i ručnih raketnih bacača. Tada je izvršeno i 80 miniranja.

U pogromu Srba i drugih nealbanaca sa područja Gnjilana i okoline samo od jula 1999. do juna 2000. godine podsetiću vas 232 osobe su bile pretučene. Zapaljeno je 638 kuća i pomoćnih objekata. U istom periodu čak 1.323 kuće ili stanova u vlasništvu Srba opljačkano, a 966 kuća i stanova je nasilno uzurpirano. Takođe, ako je neko zaboravio, podsetiću vas, da je tada otuđeno 123 vozila, 103 lokala, kao i 824 grla stoke.

U periodu od juna 1999. do juna 2000. godine samo na prostoru Gnjilana i okoline porušeno je i oskrnavljeno 57 crkava i manastira, a takođe je porušeno ili oštećeno 885 nadgrobnih spomenika. Po zvaničnim podacima kojim raspolažem od 1998. do 2002. godine na području Gnjilana, Kosovskog pomoravlja ubijeno je 202 lica, a kidnapovano 260 lica srpske nacionalnosti, a nijedan Albanac nije stradao. Na žalost ta tužna brojka o genocidu nad Srbima sa KiM i to pod okriljem međunarodne zajednice. Očito ne podrazumeva na stotine i hiljade onih neprijavljenih slučajeva. To vređa i boli, jer nas ponižava.

Na žalost kada su dosmanlije 2000. godine došle na vlast u Srbiji, kosovsko-metohijski Srbi su bili prepušteni sami sebi. Amnestirani su zločinci Đakovačke grupe, Fljore Brovine, braće Mazreku i još više od 1.000 Albanaca bilo je kako su predstavnici tadašnjeg režima govorili, signal za pomirenje, a za nas Srbe sa KiM to je bio znak da smo ostavljeni na milost i nemilost.

Albancima, pre svega onima koji su pušteni iz zatvora, i koji su se vratili na KiM da nastave svoj krvavi pir, takvi potezi države terali su Srbe s KiM. Da li je toga iko svestan? Tada je samo Srpska pravoslavna crkva bila uz nas, a mi njom i uz nju.

Da li možete da zamislite naše razočarenje kada je početkom 2014. godine sud za ratne zločine u Beogradu zbog nedostatka dokaza oslobodio Gnjilansku grupu optuženu za surovu smrt više od 80 Srba i 34 osobe se vode i danas nestale. Živih je više od 150 koji su zverski mučeni. Tužno je što je ovaj podatak nekom sudskom veću predstavljeno samo nedostatak dokaza. Prepuštanje rešavanja problema na KiM Euleksu neoprostiva je greška, ali je izdajnički potez Borisa Tadića i Vuka Jeremića.

Od ove vlasti i od vas gospodine Vučiću očekujem da se ta greška ispravi. U rešavanju ovih problema jednostavno mora da se uključi Ruska Federacija, koja je naša sila zaštitnica, i da se na KiM vrati Rezolucija 1244, što i gospodin Putin uvek naglašava. Rusija je sa ostalim nama prijateljskim državama jedini garant da će KiM ostati u sastavu Republike Srbije. Jedino tako je moguće rešavati probleme. Za nas Srbe sa KiM nije prihvatljiva nikakva podela ni bilo kakvo razgraničenje. To misli ogroman broj Srba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopuna Zakona o glavnom gradu.

Amandmanom sam tražio da se u stavu 2. briše tačka 23) koja govori o održivom razvoju stanovanja na teritoriji grada Beograda.

Kao prvo, ova formulacija ništa ne znači i apsolutno je nepotrebno da stoji u ovom zakonu. Izgradnja i održavanje stambenih zgrada je u privatnom vlasništvu. Ova materija je regulisana posebnim zakonom i to ne samo za grad Beograd, već za celu teritoriju Republike Srbije.

Vlast treba prvenstveno da rešava probleme sa kojima se svakodnevno susreću obični građani. Takvih problema ima na pretek, a posebno kada je u pitanju legalizacija ne legalizovanih objekata. Od toga će imati koristi i obični građani i društvena zajednica.

Nema tog građanina koji ne bi učinio sve da svoj objekat, ma o čemu da se radi dovede u legalne tokove. Dovođenje u legalno stanje objekat dobija na vrednosti, a ponekada je u pitanju višestruko veća vrednost.

Iz svih ovih razloga tražio sam brisanje navedenog člana, jer u zakonu treba da stoji samo ono što je najvažnije. Zato apelujem na predstavnike vlasti da prihvate ovaj moj amandman. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN.

Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO-pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosova i Metohije prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na Kosovu i Metohiji, koji je do zbog nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije. Ako Bog da, ponovo će kroz moje Gnjilane da se čuju srpske trube i da sviraju čuvenu Gnjilanku.

Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima, koje vidite da i Republika Hrvatske pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije, koje se nalaze na levoj obali Dunava.

Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatramo da će se usvajanjem ovakvog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.