Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani predsedniče Vlade, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, kojim tražim da se smanje izdaci Kancelarije za evropske integracije, a uvećaju oni za Kosovsko-pomoravski upravni okrug.
Kancelarija za evropske integracije troši svake godine ogromne sume novca koje se uzimaju građanima Srbije. EU je osvedočeni neprijatelj građana Srbije. Oni otimaju naše KiM i kradu rudno blago Srbije u južnoj srpskoj pokrajini vredno hiljadu milijardi evra. Samo zalihe lignita na KiM, koji besomučno eksploatišu Brisel i Vašington, vrede 110 milijardi evra.
Tamo su i nalazišta uranijuma za koje je posebno zainteresovan Vašington, kao i ogromne zalihe najvažnijeg resursa 21 veka plavog zlata, ili vode. Olovni koncentrat koji skoro svaki dan odlaze kamioni sa hrvatskim, bosanskim i crnogorskim tablicama iz srpske Trepče, po toni vredi 4.000 evra.
Delegacija SRS koja je boravila na KiM početkom decembra slikala je konvoj kamiona u Kosovskoj Mitrovici koji su nosili olovni koncentrat, vredan dva miliona evra da bi ga prodali na zapadu preko Crne Gore i Albanije, a na štetu srpskog budžeta. Uz podršku Borisa Tadića rudno blago Srbije se propušta EU i SAD, kao i hrvatskim, crnogorskim i šiptarskim kriminalcima. Milijarde evra se na ovaj način oduzimaju građanima Srbije i generacijama koje dolaze. Upravo zbog toga ne treba davati novac za besmislenu Kancelariju za evropske integracije, jer evropske integracije koštaju Srbe više nego bilo šta drugo. Zato vas pozivam da prihvatite ovaj moj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime SRS na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Predlažem da se član 8. briše, jer rešenje iz osnovnog zakona je bolje od predloženog.
Znamo da na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 nadležni državni organi imaju pravo, a i obavezu da obezbeđuju državnu granicu između Srbije i Albanije sa svojim oružanim snagama. Međutim, Vlada Srbije od 1999. godine do današnjeg dana ništa nije preduzela niti izrazila spremnost da u skladu sa Rezolucijom 1244 našu granicu sa Albanijom obezbedi.
Kada je u pitanju obezbeđenje državne granice Srbije sa susednim državama, ističem da Srbija nema utvrđene granice sa Albanijom, Makedonijom i Hrvatskom samo zbog nesposobne i neodgovorne Vlade.
U međunarodnim odnosima pojam granice se vezuje za državu i označava liniju koja deli teritoriju jedne države od teritorije druge države. Povreda državne granice predstavlja povredu suvereniteta dotične države i zabranjena je međunarodnim pravom. Sa stanovišta međunarodnog prava, granice predstavljaju linije do koje se prostire vlast, odnosno suverenitet jedne države. Prelazak preko državne granice obavlja se u skladu sa graničnim režimom koji država utvrđuje svojim unutrašnjim pravnim propisima.
Pitam vas – ko to hoće protivno Ustavu Republike Srbije i međunarodnim pravom da uspostavlja državnu granicu između Srbije i pokrajine KiM? Ako misle da mogu Borko Stefanović, Goran Bogdanović i njima slični, grdno se varaju i to im neće uspeti.
(Predsedavajuća: Imate još dve sekunde da obrazložite amandman i da ne kršite odredbe Poslovnika.)
Predlažem da usvojite ovaj moj amandman, jer on poboljšava tekst zakona i bolje reguliše obezbeđenje granice. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovana ministar, na osnovu člana 161. Poslovnika skupštine Narodne Republike Srbije, podneo sam u ime SRS amandman na Predlog zakona o krivičnom postupku.
U naslovu iznad člana 11. reč "postupku", zamenjuje se rečima: "organima postupka", a u članu 11. stav 1. reč "postupku", zamenjuje se rečima "organima postupka". Bilo bi bolje, ako bi postupak prethodila reč "krivični", jer bi tako bilo jasnije.
Ističem da se pravo na usmeni i pismeni prevod primenjuje i na lica koja su slepa, gluva ili nema. Član 32. stav 2. Ustava Republike Srbije. I ovim licima je potrebno obezbediti pravo za pravilno sporazumevanje, u protivnom, za navedena lica obezbeđena su prava iz Ustava Republike Srbije i međunarodnih pravnih akata i ugovora koje je naša država ratifikovala. Iz iznetog, smatram da je ovaj amandman delotvoran i da ga treba prihvatiti. Hvala

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine podneo sam u ime SRS amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o zdravstvenoj  zaštiti. U članu 2. stav 1. menja se i glasi: U članu 18. stav 1. tačka 7) menja se i glasi – hitnu medicinsku pomoć svim osobama koje se nalaze na teritoriji Srbije, predloženi stav 2, 3. i 4. brišu se.
Predlaže se jednostavnije i preciznije normiranje u skladu sa članom 34. jedinstvenog metodološkog pravila za izradu propisa. Nije dozvoljeno dodatno centralizovanje nabavki i opreme i materijala i ta ovlašćenja nikako ne treba dati Ministarstvu zdravlja već zdravstvenim ustanovama.
Tačkom 19. su već obuhvaćene obaveze Republike prema Zavodu za medicinu rada, budući da je njegov osnivač Republika Srbija. Hitna medicinska pomoć mora biti dostupna svim licima na teritoriji Srbije bez ikakve diskriminacije. Ona najčešće podrazumeva borbu za nečiji život, a pravo na život i zdravstvenu zaštitu garantovani su najvišim međunarodnim i nacionalnim aktima.
Hitna medicinska pomoć ne sme da se uslovljava ničim i ne sme da se uskraćuje nikom. Tako nešto bilo bi anticivilizacijski čin. Iz tih razloga ova moja formulacija koju danas predlažem mnogo je jasnija i preciznija od one koju nude predlagači. Zato smatram da treba da prihvatite moj amandman. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani ministre, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o energetici.
U članu 24. stav 2. reči: "15 dana" zamenjuju se rečima: "30 dana". Ovaj minimalni propisani rok od 15 dana, kojeg je predlagač zakona dao energetskom subjektu za otklanjanje nedostataka zbog kojih mu se licenca privremeno oduzima, često puta može biti isuviše kratak rok da bi se kvalitetno i trajno otklonili svi uočljivi nedostaci.
SRS smatra da je ovaj minimalni rok potrebno produžiti na 30 dana, čime se energetskom subjektu znatno olakšava posao i povećavaju mu se šanse da uspešno otkloni propuste zbog kojih bi mogao da dođe u opasnost da mu Agencija za energetiku Republike Srbije trajno oduzme licencu, shodno odredbi iz stava 4. člana 24. ovog predloga zakona.
Ovim članom se propisuje način sticanja licence za obavljanje energetskih delatnosti, oduzimanje licence, pravna zaštita subjekta u tim postupcima. Takođe, propisano je da se licenca izdaje na 10 godina, a za proizvodnju električne energije i proizvodnju toplotne energije, licenca se izdaje na 30 godina.
Energetska delatnost je isuviše složen i ozbiljan posao. Energetskom subjektu, pre privremenog oduzimanja licence treba omogućiti minimalni rok od najmanje 30 dana, kako bi otklonio sve nedostatke. Zato smatram da treba da prihvatite ovaj moj amandman. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani ministre, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine sam podneo amandman u ime SRS-a na Predlog zakona o bibliotečkoj i informacionoj delatnosti.
Naziv Glave VIII, iznad člana 31. menja se i glasi – "VIII Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Matice srpske i narodna i univerzitetska biblioteka AP KiM.
Cilj amandmana je poboljšanje teksta ovog zakona. Ovom izmenom se štiti jedinstveni i kulturni prostor Republike Srbije. U Narodnoj i Univerzitetskoj biblioteci "Ivo Andrić" u Prištini se nalazi neprocenjivo kulturno blago Republike Srbije. Procenjeno je da je ostalo oko milion knjiga srpskih naslova, sa neutvrđenim brojem starih i retkih knjiga.
Narodna biblioteka je najveća biblioteka na KiM i jedna od najvećih u Republici Srbiji. Pošto se nalazi u blizini centra Prištine, a u blizini Univerziteta, ona je ujedno postala i Univerzitetska biblioteka. Imala je mandat da formira i održava mrežu javnih biblioteka na KiM i bila je povezana sa Matičnom bibliotekom Republike Srbije i Narodnom bibliotekom u Beogradu.
Izostavljanjem iz ovog Predloga zakona, Biblioteka na KiM je trajno nestala iz bibliotečkog sistema matične Republike Srbije. Zato mi je neshvatljivo, da upravo poučeni takvim iskustvom, niste prihvatili ovaj moj amandman, pogotovo da ne pomenete ime KiM, već samo Pokrajinu Vojvodinu u jednini.
Smatram da nije kasno da već danas prihvatite ovaj moj amandman. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani ministre, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na Predlog zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi - U članu 5. stav 2. posle reči: "Biblioteka Matice srpske" dodaju se reči: "Narodna i univerzitetska biblioteka Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohije u Prištini".
Ovom izmenom mi štitimo naš jedinstveni kulturni prostor na celoj teritoriji Republike Srbije. Upravo događaji od pre nekoliko nedelja, sami po sebi govore o prilogu ovom našem predlogu.
Bili smo svedoci da je samozvana država Kosovo pokušala da izvrši stravičan i podli napad na polju naše vere i kulture. Albanci su pokušali da na 35. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu UNESKO, izglasavanjem predloga po kojima bi Visoki Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i drugi manastiri širom Kosova i Metohije tako bili zavedeni kao srednjovekovno dobro takozvane republike Kosovo, a ne Srbije.
Srbija je uspela da spreči još jedan pokušaj otimanja naših manastira na Kosovu i Metohiji posle jedanaestodnevne drame i pravog diplomatskog rata koji se odvijao u Parizu. Na kraju je naša delegacija uspela da zaustavi izglasavanje ovog predloga, ali oni neće stati na ovome, nastaviće sa krađom.
Ne možemo i ne smemo da se odreknemo kada znamo da se u riznicama naših manastira nalazi veliki broj knjiga koje su starije i od tih samih manastira koji su sazidani čak pre više od osam vekova. Sve knjige koje se nalaze u našim manastirima i crkvama na Kosovu i Metohiji pisane su na staroslovenskom, u javnosti poznatijem kao crkveno slovenskom jeziku.
Poučeni takvim iskustvom, neshvatljivo je da niste prihvatili ovaj amandman. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, podneo sam amandman u ime SRS na Predlog zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. U članu 9. stav 3. posle reči: "biblioteka Matice srpske" tačka se zamenjuje zapetom, a dodaju se reči: "a na teritoriji AP Kosova i Metohije Narodna i univerzitetska biblioteka KiM u Prištini". Naše biblioteke koje čuvaju staru i retku građu od koje su tri republičke, to su Narodna biblioteka Srbije u Beogradu, Matica srpska u Novom Sadu i Narodna univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić" u Prištini, sa sedištem u Beogradu, ali, njeni fondovi su ostali u Prištini. Meni je i dalje nejasno zašto ste iz ovog zakona izbacuje AP KiM.
Cilj ovog našeg amandmana je poboljšanje teksta ovog zakona. Republika Srbija ovakvom jezičkom dopunom štiti jedinstveni institucionalni kulturni prostor srpskog naroda na celoj teritoriji Republike Srbije. U ovom članu je veoma značajan deo ove celine i kriterijumi za procenu stare i retke bibliotečke građe, koji se po prvi put precizno propisuju ovim predlogom zakona.
Kosovska vlada, doduše, nadležno kosovsko ministarstvo za kulturu i omladinu, samozvane republike Kosovo, još 2003. godine pokušalo je da poturi dva nova zakona o bibliotečkoj delatnosti i arhivima, ali na vreme su reagovali naši državni organi, pre svega, Ministarstvo kulture Republike Srbije i cela naša stručna javnost, pa su zbog negativnih ocena, koje su dali svetski eksperti, ovi predlozi zakona povučeni iz procedure. Upravo smo imali sličnu situaciju na komitetu svetske baštine Unesko, ove godine u Parizu, kako je i sprečena krađa našeg identiteta. Zato mi je i neshvatljivo što niste prihvatili ovaj moj amandman. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospođo ministre, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine podneo sam amandman u ime SRS na Predlog zakona o sportu. U članu 3. stav 1. tačka 3) posle reči „obuhvata“ dodaje se reč „dobrovoljno“, a posle reči „radi“ reči „odmora i“ brišu se.
Rekreativni sport jeste oblik sporta koji obuhvata dobrovoljno bavljenje sportskim aktivnostima radi odmora i rekreacije, unapređivanja zdravlja ili unapređivanja sopstvenih rezultata, u svim segmentima populacije. Rekreacija sama po sebi podrazumeva dobrovoljnost, međutim, šta će se dogoditi ukoliko neki poslodavac, iz njemu znanih razloga, naredi svim zaposlenima da se bave rekreacijom? Ako neko od radnika ne može iz zdravstvenih razloga da prihvati takvu vrstu rekreacije koju je planirao ili odredio poslodavac, da li to znači da taj zaposleni mora da ide na rekreaciju da ga poslodavac zbog kršenja i narušavanja discipline ne bi otpustio sa posla?
U nastavku ovog člana i ove tačke za koju je predložen amandman upotrebljena je reč „odmor“, čime se postiže kontraefekat bavljenja rekreacijom. Verovatno ste mislili na kategoriju aktivnog i pasivnog fizičkog odmora, što bi, s druge strane, moralo biti regulisano podzakonskim aktima kao stručnim programima. Rekreacija širih masa, koje se na pravi način bave istom, ima za cilj unapređenje fizičke kondicije i zdravlja. Zar i šetnja nije jedna vrsta rekreacije? Ali, nije odmor, već aktivno bavljenje fizičkim naporima, što u zdravstvenom smislu ima jako visoko značenje. Smatram da ovaj moj amandman treba da prihvatite. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospođo ministre, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine podneo sam amandman, u ime SRS, na Predlog zakona o sportu. U članu 6. posle reči „organizacije“ dodaju se reči „udruženja, asocijacije i fizička lica“, a posle reči „sedište“ dodaju se reči „prebivalište ili boravak“.
Prava i obaveze utvrđene ovim zakonom primenjuju se na sve organizacije, udruženja, asocijacije i fizička lica u oblasti sporta, koji imaju svoje sedište, prebivalište ili boravak na celoj teritoriji Republike Srbije i na svako obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti.
Srpska radikalna stranka predlaže da se jasno definiše na koga se primenjuju odredbe ovog zakona. Nemoguće je da se odredbe ovog zakona ne odnose i na udruženja, kada znamo da su sportski kolektivi u stvari udruženja građana. Takođe, mora se odnositi i na asocijacije, kojih ima u našem sportu. Ono što je ključno, ovim amandmanom predlažemo da se zakon primenjuje i na fizička lica u sportu.
U nastavku ovog amandmana predlažemo da pored reči „sedišta“ moraju stajati i reči „prebivalište i boravak“. Ovo se naročito odnosi na lica koja u naše klubove dolaze iz drugih država, nemaju državljanstvo i kao takva imaju boravak. Logično je da se zakon odnosi i na njih, s obzirom na to da su i oni fizička lica koja učestvuju u sportu. Pretpostavljam da je ovde u pitanju nenamerna greška prilikom izrade člana 6. i da se radi o previdu. Zato predlažem da se usvoji moj amandman. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospođo ministre, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine podnosim amandman u ime Srpske radikalne stranke na Predlog zakona o sportu. U članu 165. stav 1. tačka 1) reči „kategorisanih i drugih“ brišu se. U cilju potpune evidencije svih sportista na teritoriji Republike Srbije, mora se voditi evidencija za sve sportiste takmičare.
Ali, pored toga što ćemo voditi statistiku da bismo ih na neki način zaštitili, nameće se jedna veoma važna tema, koja se ne može zaobići. Kako država može da zaštiti domaći sport od invazije televizijskih prenosa stranih liga koje plaćaju javna preduzeća? To ne postoji nigde u svetu. To je regulisano po principu – plati, pa gledaj. Čak i u zaštićenim terminima koje obezbeđuje UEFA televizija prenosi strane utakmice, a država to ne može da spreči. Čiji je interes da uništava srpski sport našim parama? Ovo mora da se spreči na svaki način. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani ministre, stručnjaci su nedavno s pravom upozorili da je Predlog zakona o sportu rađen veoma loše i da je napravljen da bi se rasprodalo i ovo malo sportskih klubova, kao što je urađeno sa našom privredom. Bolje bi bilo da je predloženi zakon, ovako kako je urađen, nazvan zakonom o prodaji imovine sportskih klubova.
U „Crvenoj zvezdi“ ističu da sve ovo rade ministarstvo nadležno za poslove privatizacije i Agencija za privatizaciju. Čak je i registar sportskih organizacija kao povereni posao dat Agenciji za privredne registre. Naši najveći fudbalski klubovi se tretiraju kao fabrike, hoteli, prodavnice i bircuzi. Oduzima se autonomija klubovima kao udruženjima građana, a Vlada na ovaj način pokušava da poništi društveni i sveopšti značaj koji imaju sportska društva.
Ovaj predlog zakona predviđa mogućnost nacionalizacije „Crvene zvezde“, „Partizana“ i „Vojvodine“. Po predlogu zakona, moguće je da Vlada mesec dana po njegovom usvajanju donese odluku o proglašenju „Crvene zvezde“ i „Partizana“ za sportske organizacije od nacionalnog značaja. Tog časa Vlada imenuje zastupnika društvenog i državnog kapitala u „Zvezdi“ i „Partizanu“, a bez njene saglasnosti nije moguće doneti statut. Više ne bi bilo moguće sklopiti bilo kakav ugovor, uzeti kredit, dati hipoteku, ništa u klubovima ne bi moglo da se uradi bez saglasnosti Vlade.
Ovo praktično znači da Vlada može da preuzme naša dva najveća fudbalska kluba, odnosno da ih nacionalizuje, na šta je odavno u „Politici“ upozoravao Zoran Ivošević, predsednik pravne komisije „Crvene zvezde“ i bivši sudija Vrhovnog suda Srbije. Kao zastupnik kapitala, nadležni ministar bi praktično imenovao upravu, a potom bi se sve prodalo.
Stručnjaci s pravom upozoravaju da postoji ozbiljna opasnost da klubove od nacionalnog interesa, kao što su „Crvena zvezda“ i „Partizan“, preuzme država. U tom slučaju, Vlada Srbije bi mogla da postavlja članove upravnih odbora, što je sasvim suprotno pravilima Evropske fudbalske unije i Svetske fudbalske federacije. Evropska fudbalska unija bi mogla da nas kazni zbog zakona o sportu i da zabrani našim klubovima da se takmiče na evropskoj sceni, jer ne dozvoljava nikakvo mešanje politike u sport.
Ali, zbog čega bismo mi krili prave razloge zbog kojih ovaj antisrpski režim donosi jedan ovakav zakon? Vašim gazdama u Vašingtonu i Briselu smetaju uspesi naših sportista i srpskih klubova, koji na najbolji način promovišu Republiku Srbiju. Nekima to ne odgovara jer se kosi sa njihovim konceptom po kojem Srbi moraju da budu predstavljeni kao loš narod. To je jedini razlog zbog kojeg želite da predate sportska društva u ruke tajkunima. Onda će ti tajkuni dati deo para funkcionerima u Vladi, Demokratskoj stranci, G 17 plus i drugim partijama. Zato ja iz Srpske radikalne stranke poručujem – ostavite sport na miru, neka sami sportisti vode sportsku politiku.
Pošto sam dugo godina sportista i sportski radnik, a imam i veliki broj prijatelja u sportu, naročito u fudbalu, situacija mi je do detalja poznata. A kakva je prava slika sporta u Srbiji u poslednjih petnaest godina i kako su to preneli i objavili naša štampa i mediji? Od 1999. godine do 2006. godine izvršeno je na desetine ubistava sportskih radnika i nekoliko predsednika klubova. Ubijena su trojica predsednika Fudbalskog kluba „Bežanija“, i to: 1999. godine Petar Milošević, 2000. godine Radoslav Trlajić i 2006. godine Goran Mijatović Mita. Onda su ubijena dva predsednika Fudbalskog kluba „Zvezdara“: 1995. godine Miodrag Miša Nikšić i 2000. godine Branislav Trojanović Trojke. Godine 1998. ubijen je čelnik Fudbalskog kluba „Železnik“ Jusuf Jusa Bulić. Godine 2000. ubijen je vođa Fudbalskog kluba „Obilić“ Željko Ražnatović Arkan. Opet 2000. godine ubijen je predsednik Fudbalskog kluba „Slavija“ iz Novog Sada Branislav Lainović Dugi. Godine 2004. ubijen je generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore Branko Bulatović.
Motivi ovih ubistava, iz izvora policije, jesu prevlast u unosnim poslovima u fudbalu, ali i na tržištu narkotika. Ubistva i otmice u sportu su posledica velikih finansijskih interesa; to su milijarde evra od transfera, sponzora, reklama, prodaje televizijskih prava i ostalih sportskih delatnosti. Niko čak ne može ni da proceni koliki je novac u obrtu i koliko pojedinci raznim malverzacijama zarađuju.
Svi veći fudbalski klubovi kao po pravilu u svojim upravnim odborima imaju najmoćnije ljude iz sveta politike, policije, biznisa, poreske policije i pravosuđa, pa su samim tim i zaštićeni od ozbiljnih istraga i kontrola. Fudbalska, odnosno sportska mafija predstavlja spregu sporta sa kriminalom i politikom. U tom lancu najvažniji je novac koji se dobija od transfera nekog igrača.
Prema svim zakonima, od novca od prodaje fudbalera, koji se meri milionima evra, trebalo bi jedan deo da ide u klub, a drugi državi kroz plaćanje poreza. Međutim, u nedostatku bilo kakve kontrole, ali i pravljenjem dvojnih ili trojnih ugovora, a uz sve to i zakonskim olakšicama, novac, po svemu sudeći, završava u džepovima pojedinaca.
U poslednjih petnaest godina srpski klubovi prodali su stotine igrača, odnosno čak nekoliko fudbalskih timova, i to bez ikakve kontrole. UEFA i FIFA svojim propisima dozvoljavaju klubovima da sami regulišu ugovore, pa tako Fudbalski savez i Zajednica prvoligaša imaju opravdanje da jednostavno nemaju pravo da kontrolišu ugovore o transferima. To je način da svako radi šta hoće i da zbog kršenja zakona ili neplaćanja poreza ne snosi nikakve zakonske posledice.
Cena jednog transfera kreće se od nekoliko stotina hiljada do više desetina miliona evra. Da bi se postigla bolja cena pri prodaji, važno je da igrač uđe u reprezentaciju. U tom slučaju postoje razni pritisci i svako pokušava da ubaci svog igrača, tako da selektori uglavnom i ne odlučuju o tome koji igrači će biti u reprezentaciji.
Paralelno sa tim, sve više je kriminalaca koji postaju menadžeri, koji u vlasništvu imaju po nekoliko svojih igrača, i to naših najvećih klubova. Velike zarade od prodaje igrača odlaze u džepove funkcionera i sumnjivih osoba koje se predstavljaju kao menadžeri, kroz sport peru novac stečen prodajom droge ili drugim nelegalnim poslovima. Utakmice se nameštaju, a kroz kontrolu kladionica novac se vrti u krugu povlašćenih. Sportska takmičenja i savezi često su paravan koji služi da se novac iz budžeta prelije u džepove privatnih lica.
Sportska mafija jedina je od retkih čiji poslovi do danas nisu ni taknuti. Zbog čega državni nadležni organi nisu istražili navode o kojima sam upravo govorio, iako je njihov deo već odavno poznat javnosti? Kako je moguće da su sva ova pitanja još uvek otvorena? Srpska radikalna stranka smatra da ovaj predlog zakona o sportu treba da se povuče iz procedure kako bi se još doradio. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, a u ime SRS, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. U članu 11. stav 1. iznos: "31.800.000.000" zamenjuje se iznosom: "36.800.000.000".
SRS smatra da je neophodno obezbediti veća sredstva za nenamenske transfere lokalnim samoupravama, kako bi mogle da se ostvaruju njene osnovne funkcije. Cilj amandmana je unapređenje rada i položaja lokalne samouprave.
Dame i gospodo, ako vladajuća većina zaista želi da unapredi demokratiju u Srbiji, onda mora više pažnje da posveti lokalnoj samoupravi. Na taj način bi se pokazalo koliko su lokalne vlasti zaista sposobne. Pored toga, stav SRS je oduvek bio da se građanima omogući što veći i širi uticaj na predstavnike u lokalnoj vlasti. Međutim, umesto ovog modela za koji se zalaže SRS, vladajuća većina, predvođena DS, promoviše pogubnu regionalizaciju. Regionalizacija je novi korak ka cepanju Srbije i nju možemo da uporedimo sa feudalnim društvom koje je postojalo u Srbiji pre Karađorđeve revolucije.
Poruka je jasna: dalju feudalizaciju Srbije može da zaustavi samo SRS, na čelu sa dr Vojislavom Šešeljom, kojem haški okovi ne mogu još dugo da izdrže. Vojvoda se uskoro vraća u Srbiju. Zato treba prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu RS za 2011. godinu. U članu 7. stav 1. iznos "818. 344. 423. 000" menja se iznosom "818. 343. 107. 000". U članu 7. stav 2. razdeo 3) glava 3.2  funkcija 110, ekonomska klasifikacija 423, usluge po ugovoru – iznos 10. 009. 000 zamenjuje se iznosom 9 miliona.

Ekonomska klasifikacija usluga po ugovoru je često predmet zloupotreba, što je potvrdila i DRI, a uvek postoji prostor za uštede na ovoj poziciji. Cilj je štednja i fiskalno rasterećivanje. Ovim predlogom budžeta vi 60 miliona evra dajete nevladinim organizacijama. U tu grupu spada i Srpska pravoslavna crkva i Sportski savez, ali za njih je predviđeno manje od 50% sredstava. Više od 50% pripada nevladinim oraganizacijama koje se zalažu za prava homoseksualaca i lezbejki, kao i Sonja Liht koja je bila sponzor Otpora i drugih antisrpskih organizacija. Setimo se da je šef Sonje Liht, Zor Soroš, potpisao umobolnu peticiju za bombardovanje Srbije. Umesto što njima dajete preko 30 miliona evra, bolje bi bilo da povećate iznos za održavanje trudnoće sa 65% na 100%. Za taj novac možete da podignete 30 bolnica, 30 škola ili 30 obdaništa.

Svakom normalnom je jasno da 30 bolnica i obdaništa mnogo više vredi od nevladinih organizacija, koje novac iz budžeta Srbije troše za promovisanje raznoraznih izopačenosti. Mi u SRS se zalažemo za zdravu Srbiju, dok DS i njeni partneri promovišu bolesnu Srbiju. Zato ovoj vlasti mora doći kraj. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Smatram da ovim amandmanom koji sam podneo u ime SRS na potpun i precizan način definišem pojam turističkih agencija.
Uloga turističkih agencija je da kreiraju turističke aranžmane, kao i nove proizvode. Samim tim one imaju ulogu proizvođača u turizmu. Širenje turističkih potreba i potražnji izazivaju i omogućuju kreiranje širokog asortimana turističkih aranžmana, podelu turističkih agencija.
Ovim zakonom ta podela na obične turističke agencije i tur-operatere nije izvršena, već se sve agencije koje poseduju licencu tretiraju kao organizatori putovanja. Tako je razlika u kvalitetu i nivou pruženih usluga i aranžmana prepuštena isključivo tržištu, iako je jasno da se u Srbiji danas po svom formatu i profesionalnom kadru izdvajaju pojedine turističke agencije, prvi tur-operateri koji su poslednjih godina odigrali prvorazrednu ulogu u procesu kreiranja i pružanja turističkih proizvoda putovanja.
Ovde svakako treba da istaknemo da država upravo takve nosioce turističke delatnosti nije podržavala posebnim oblikom stimulisanja, jer su se turistički poslenici od znanja i ugleda sami izborili za svoje mesto, ne samo u Srbiji, već u mnogim drugim zemljama širom sveta s kojima uspešno sarađuju. Zato možemo da tvrdimo da su upravo te agencije dale mnogo veći doprinos u postavljanju mosta između turistički tražnje i ponude, kroz veoma složenu delatnost turističkih agendi.
Iz obrazloženja ovog amandmana jasno je da su turističke agencije jedan od najznačajnijih pokretača turizma koji je u 21. veku prerastao iz znatiželje i zabave u ljudsku potrebu. Zbog toga vas pozivam da prihvatite moje amandman.