Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, podneo sam amandman na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima. Naslov zakona se menja i novi glasi: „Predlog zakona o transplantaciji ljudskih tkiva i ćelija“.
Pošto ja dolazim sa Kosova i Metohije, tačnije iz kosovskog pomoravlja, u čijoj okolini danas postoji veoma jaka srpska zajednica, a u vezi sa ovim zakonom moram da podsetim na još jednu tužnu činjenicu. Pored famozne „žute kuće“ ima još slučajeva gde je vršeno presađivanje i trgovina ljudskih organa i gde postoji opravdana sumnja da je među žrtvama bilo i nestalih Srba sa Kosova i Metohije.Zbog takvih, a i sličnih stvari, mi u SRS smo protiv donošenja ovih zakona jer se oni donose po nalogu EU.
Najveći problem sa ovakvih zakonima je taj što oni ostavljaju veliku mogućnost za razno razne zloupotrebe. Nemamo mi ništa protiv toga da se onima kojima je to neophodno pruži svaka moguća medicinska pomoć, ali to ne sme da ide na uštrb nekog drugog, pogotovo ne bez njegovog znanja i njegove saglasnosti.
Stanje u našem zdravstvu je još uvek nezadovoljavajuće, gde se u nekim mestima pacijentima ne mogu pružiti ni najelementarnije zdravstvene usluge. Dajte da prvo rešimo probleme sa beskonačnim listama čekanja na preglede na savremenim medicinskim uređajima. Nedopustivo je da nam pacijenti umiru zbog toga što nisu stigli na red da se pregledaju na adekvatan način. Rešimo prvo ove probleme, a ostalo će doći samo po sebi. Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, podneo sam amandman na član 1. stav 2. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima.
Na Predlog zakona reč „skladištenje“ zamenjuje se tekstom „održavanje ljudskih ćelija i tkiva u odgovarajućim i kontrolisanim uslovima“.
Svima je poznato da se još uvek veliki broj Srba sa KiM vode kao nestale osobe o čijoj se sudbini ništa ne zna. Svi smo mi čuli za tzv. „Žutu kuću“ koja se nalazi na severu Albanije, nedaleko od granice sa Srbijom u kojoj se vršilo presađivanje, odnosno transplantacija organa. Postoji opravdana sumnja, a negde i konkretni dokazi, da je deo nestalih Srba završio upravo u „Žutoj kući“, gde su im uzimani pojedini organi radi transplantacije, bolje rečeno radi prodaje.
Mi u SRS smo protiv donošenja jednog ovakvog zakona upravo iz razloga što ovde postoji velika mogućnost za manipulaciju. Mene kao Srbina sa KiM zaista čudi kako je moguće da se pre donošenja ovog zakona koji je nametnut od strane EU nije insistiralo na tome da se istera na videlo istina o onome što se dešavalo u toj famoznoj „Žutoj kući“. Pa, šta to onda naši predstavnici razgovaraju u Briselu sa predstavnicima tzv. države Kosovo i iako do sada nismo čuli ni jednu reč na ovu temu. Čemu onda služe ti briselski pregovori ako tamo nije bilo reči o jednoj veoma važnoj temi koja se tiče svih Srba sa KiM, a pogotovu rodbine nestalih Srba. Svaki dan kad ulazim u ovu našu zgradu susrećem se sa ovim našim „zidom plača“ na kojima su ispisana imena nestalih osoba od kojih su mnogi moji prijatelji i poznanici završili su tako što su im nasilno uzimani organi. Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani ministri sa saradnicima, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ratnim memorijalima. Pošto dolazim sa KiM, tačnije iz Gnjilana, u čijoj okolini danas postoji jaka srpska zajednica, želim da podsetim na jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji. Sutra je Vidovdan, dan koji je duboko urezan u sećanje svih Srba, dan koji će večito podsećati na herojstvo srpskog naroda i kosovskih junaka. I bez obzira šta ko mislio o činjenici da se danas na KiM nalaze neprijateljske trupe, KiM će za nas uvek biti sveta srpska zemlja.
Mi Srbi sa Kosova i Metohije duboko smo ubeđeni da nećemo dugo čekati dan kada ćemo moći slobodno da živimo na našem Kosovu i Metohiji. Zato smatram da su memorijali koji se nalaze na Kosovu i Metohiji od izuzetnog značaja za naš narod i državu. Država Srbija mora učiniti sve kako bi se zaštitila mesta srpskog stradanja na Kosovu i Metohiji. Moramo odoleti svim pritiscima od strane srpskih neprijatelja koji žele da nas ubede da Kosovo i Metohija nije naše i da Kosovo i Metohija predstavlja teret državi Srbiji.
Danas u Kraljevu se održavaju združene vežbe srpske vojske i policije. Mi u SRS nemamo ništa protiv toga, ali to još nije znak da se država na pravi način odnosi prema Kosovu i Metohiji. To treba činiti stalno i na svakom mestu. Zahvaljujem se.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima.
Kao što sam napomenuo u svom prethodnom amandmanu, nije dovoljno samo doneti zakon i smatrati da smo na taj način rešili problem. Negovanje srpskih ratnih tradicija je trajan proces koji mora imati adekvatnu zastupljenost u našem obrazovnom sistemu. Na žalost, danas imamo situaciju da veliki broj naših đaka i studenata ne znaju ništa o slavnim ličnostima iz naše istorije koji su se borili, a mnogi njih i dali svoje živote za našu otadžbinu. Da ne govorimo o stratištima koja se nalaze izvan teritorije Republike Srbije, i ne samo to, činjenica je da su Srbi narod koji je najviše stradao u 20. veku i mi još nemamo muzej srpskih žrtava.
Ono što je najgore, brzo zaboravljamo svoje žrtve i ne ukazujemo dužno poštovanje. Znamo da su veliki broj naših boraca iz balkanskih ratova postali teški invalidi, a da nisu bili zbrinuti od svojih država, tako da su mnogi došli i do prosjačkog štapa. Isti je slučaj, i danas imamo veliki broj naših sunarodnika, učesnika ratova iz 90-tih godina koji su postali invalidi i nisu zbrinuti na adekvatan način. Hvala.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o ratnim memorijalima. Svima je poznato da na teritoriji KiM postoji veliki broj kulturno-istorijskih spomenika koji simbolizuju vekovnu borbu našeg naroda za slobodu. Naravno, najpoznatiji spomenik kosovskim junacima je na Gazimestanu, ali postoji još spomen-obeležja koja su posvećena Kosovskom boju.
Priliko obeležavanja šestogodišnjice Kosovskog boja, obnovljen je veliki broj spomenika, a podignuti su i neki novi. Tako je ovim povodom podignut spomenik Kneza Lazara i spomen-česma „Vitezovi Kneza Lazara“ u Gnjilanu. Na žalost, nakon NATO okupacije od strane šiptara, česma „Vitezovi Kneza Lazara“ porušena je namerno baš na Vidovdan, među njima i spomenik Knezu Lazaru. Ovaj spomenik porušen je 24. jula 1999. godine i odnet je u američku bazu Bonstil.
Božijim proviđenjem jedan Srbin iz Šilova se nekako dočepao ovog spomenika i doneo ga u Šilovo, selo pored Gnjilana. Moja malenkost je prilikom posete mom rodnom mestu Šilovu, saznao sam da se spomenik nalazi u mom selu. Uz pomoć mojih prijatelja i ljudi dobre volje formirao sam odbor za podizanje spomenika i bio sam na čelu tog odbora. Spomenik smo postavili tokom 2007. godine iznad sela Šilovo, pored pravoslavne crkve Svetog Marka. Pored spomenika, u centru sela podignuta je i spomen-česma svetom Knezu Lazaru koja predstavlja simbol ovog sela gde se i danas okupljaju meštani sela Šilovo. Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospodine ministre sa saradnicima, materija ratnih memorijala za SRS ima veoma veliki značaj. Stoga smo mi amandmanski intervenisali na sve članove zakone, kao i na sam naslov zakona. Tako mi predlažemo da umesto sadašnjeg naslova zakona, stoji – Zakon o ratnim memorijalima i načinu zaštite svih srpskih memorija.
Zašto predlažemo promenu naslova zakona? Razlog je jednostavan – iz teksta zakona proizilazi da će naša država voditi računa o zaštiti svih srpskih memorijala i to kako u državi Srbiji, tako i u inostranstvu.
Dame i gospodo narodni poslanici, herojski srpski narod je do sada učestvovao u sedam do devet otadžbinskih ratova. Srpski narod nikada nije imao pretenzije za osvajanje tuđih teritorija, uvek je branio svoju državu, svoja ognjišta i svoju slobodu. To su samo bili odbrambeni a nikad osvajački ratovi, što zaslužuje dužnu pažnju svih Srba koji su potomci slavnih ratnika. Zato predlažem da prihvatite ovaj naš amandman. Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima. Posle dužeg vremena i posle većeg broja naziva država u kojima smo živeli, napokon je došao red da se i ova materija uradi na odgovarajući zakonski način.
Republika Srbija i srpski narod imaju dugu i slavnu ratničku tradiciju i dobro je da se sve naše ratne epopeje i svi naši sunarodnici, koji su dali svoje živote za svoju otadžbinu, obuhvate jednim zakonom.
Međutim, nije samo stvar u tome da se popišu naša stratišta i da se popišu istaknuti borci za slobodu našeg naroda.
Neophodno je neprestano voditi računa o ovim stvarima, pogotovo je važno da se ove stvari pominju na adekvatan način u našim obrazovnim sistemima.
Nažalost, naši današnji udžbenici iz istorije promovišu neke druge vrednosti i iskrivljavanjem činjenica dovode u zabludu naše mlade generacije. Zato me i ne čudi što smo nedavno ovde u centru Beograda imali promociju tzv. kosovske kulture, pod nazivom „Mirdita“, na šta smo mi radikali oštro reagovali. Hvala.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Vlada je napokon uočila da su u oblasti zakonodavstva, koje se odnosi na lokalnu samoupravu, neophodne promene.
Međutim, promene koje predviđa ovaj zakon su samo kozmetičke prirode i ne obuhvata suštinske probleme koji su prisutni u lokalnoj samoupravi. Za lokalnu samoupravu nije najvažnije da li će ona imati pet, sedam, devet ili 11 članova opštinskog, odnosno gradskog veća. I do sada se vodilo računa o tome, iako zakon nije decidno propisivao broj članova veća prema broju stanovnika.
Za jednu lokalnu samoupravu je najvažnije da ona bude istinski servis građana, a ne mesto za upošljavanje stranačkih kadrova. Favorizovanje pojedinih lokalnih samouprava diskriminišu se ostale lokalne samouprave, jer uspešnost lokalne samouprave u dobroj meri zavisi od transfernih sredstava koja se dobijaju od Republike. Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava je od vitalnog značaja za funkcionisanje jedne države i zato je izuzetno važno da se ova materija sagleda i tretira na pravi način. Da bi država funkcionisala, neophodno je da postoji neprestana komunikacija između lokalne samouprave i viših organa vlasti.
Predlog izmena i dopuna ovog zakona ima neke dobre strane, ali ne sprečava ono najvažnije, a to je puna kontrola organa lokalne samouprave. Po donošenju ovog zakona postojaće razni lokalni šerifi koji će se oglušavati o prepreke viših organa vlasti, a pogotovo o prepreke nezavisnih regulatornih tela.
Gospodo naprednjaci, i sami ste ovih dana priznali da u vašim redovima postoje takvi predsednici opština i gradonačelnici. Zato ste u nekim opštinama, kao što su Kladovo, Brus i još neke opštine, predložili razrešenje predsednika tih opština koji potiču iz vaših redova. Takođe je važno da Vlada Republike Srbije ima podjednak tretman svih lokalnih samouprava, a ne da favorizuje one lokalne samouprave na čijem čelu je pripadnik njegove stranke. Hvala.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.
Kostur ovog zakona donet je 2007. godine i on se suštinski nije menjao do sada. To nije neki veliki period, ali s obzirom koliko često menjate zakone u ovoj Skupštini, ovo se može smatrati jednim od dugoročnijih zakona. Doduše, ovaj zakon je donet za vreme vladavine DS, ali to ne znači da je zakon bio dobar i onda kada je donet.
Da se u ovoj sali malo više slušalo ono što su govorili poslanici SRS, svi zakoni bi bili mnogo bolji i menjali bi se samo onda kada se za to ukaže realna potreba. Srpska radikalna stranka je podnela veliki broj amandmana na ovaj zakon želeći na taj način da pokaže da i ovaj predlog zakona ima dosta nedostataka.
Jasno mi je da nećete usvajati naše amandmane, ali sam siguran da će predlog ovog zakona ponovo ići na doradu. Lokalna samouprava se na određeni način može smatrati posebnom, četvrtom granom vlasti, tako da se ovome mora pristupati na odgovoran način. Hvala.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona koji se odnosi na izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednost.
Slično kao i kod prethodnog amandmana gde sam izrazio bojazan da li će se stanovi zaista dodeliti onima kojima su najpotrebniji, ovde izražavam drugu vrstu bojazni, ko garantuje da će za izgradnju stanova biti izabrane najpovoljnije lokacije, kao što smo videli iz diskusije narodnih poslanika, da ovi stanovi treba da se grade u drugim gradovima, a ne u ovim koje je predložila Vlade.
Sa druge strane, gde je garancija da će biti izabrani oni izvođači koji su zaista sposobni da pod najpovoljnijim uslovima izgrade stanove koji će biti odgovarajućeg kvaliteta. Svi mi znamo kako se raspisuju tenderi i na koji način se vrši odabir najpovoljnijeg ponuđača na tim tenderima.
Dakle, ideja kao ideja je dobra, ali mnogo je otvorenih pitanja koja mogu negativno uticati na realizaciju ovako dobre ideje. Hvala.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona koji se odnosi na izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Poznat vam je stav SRS da mi principijelno nemamo ništa protiv izgradnje ovakvih stanova, pogotovo ako znamo kakva je bezbednosna situacija u našem najbližem okruženju. Ta bezbednosna situacija se svakodnevno pogoršava i Srbiju u narednom periodu čekaju veliki bezbedonosni izazovi. Međutim, smatram da su se mnoge stvari u ovom zakonu mogle rešiti na drugačiji način.
Iz zakona nigde ne vidimo garanciju da će stanovi zaista biti dodeljeni onima kojima je to najpotrebnije. Postoji opravdana bojazan da će prilikom dodele ovih stanova doći do novih zloupotreba. Naime, početak izgradnje jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ministarka Mihajlović najavila je još prošle godine, a radovi su trebali da počnu u martu ove godine.
Iskustvo iz ranijih perioda nam govore da je moj strah opravdan. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 1. stav 1. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnika snaga bezbednosti koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke, više nije tehničke prirode nego suštinske.
Ideja da se pripadnicima snaga bezbednosti i penzionisanim licima, bivšim pripadnicima snaga bezbednosti, je dobra i zaslužuje veliku pažnju javnosti, a i nas poslanika.
Međutim, ovaj zakon nema nameru da rešava stambene probleme lica na koja se odnosi, jer procedura koja je predviđena nije precizna i jasna, pa se ne zna ko će biti favorizovan dal reši svoje stambeno pitanje.
Šta nas u SRS dovodi do ove sumnje? Dovodi nas to, dame i gospodo, što je takvih slučajeva u stambenim pitanjima mnogo. Čak i ako bude izgrađenih stanova, biće malo. Hvala.
Poštovani narodni poslanici, predstavnici narodne odbrane, Zakon o vojnom obrazovanju je specifičan zakon jer normira veoma osetljiv deo koji je vezan za efikasnost odbrane određene države.
Školovanje u smislu ovog zakona podrazumeva srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje koje realizuju visokoškolske ustanove.
Ovaj zakon, iako je dugo očekivan, ima dosta nejasnoća i nepreciznosti i zbog toga mi srpski radikali intervenišemo amandmanski da bi to stanje popravili u meri koliko je to moguće.
Konkretno, ja sam podneo amandman na član 2. stav 5. Zakona o vojnom obrazovanju, gde sam predložio da zbog preciznosti posle reči „služba“ doda se reč „kao“ i obrazovanje stranih državljana jer je to postojalo i do sada, a sada to samo precizno nagoveštavamo, jer je to suštinski veoma bitno zbog popularizacije našeg vojnog obrazovanja koje je nekada u našoj državi bilo izuzetno cenjeno.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, predstavnici narodne odbrane, podneo sam nekoliko amandmana na Predlog zakona o vojnom obrazovanju.
U članu 1. stav 2. Predloga zakona reč: „ovom“ briše se, jer predloženo rešenje je suvišno.
Interesantno je da je Vojna akademija, kao osnovna i najvažnija visokoškolska ustanova u sastavu Univerziteta odbrane. U članu 15. obrađeno je samo u jednoj rečenici, dok je Medicinski fakultet VMA obrađen kroz tri stava. Naš predlog je da se Vojna akademija, kao osnovni stub vojnog obrazovanja definiše na takav način da se to vidi iz same definicije vojne akademije.
Zato smo dali amandman koji glasi: „Vojna akademija je osnovna visokoškolska jedinica od posebnog značaja za sistem odbrane koja izvodi studijske programe u skladu sa dozvolom za rad, programe usavršavanja i programe vojno-stručnog osposobljavanja, u skladu sa osnivačkim aktom i ovim zakonom.“
Ovim amandmanom se preciznije definiše usluga Vojne akademije u sistemu vojnog obrazovanja i u sklopu Univerziteta, pa predlažem da ovaj amandman prihvatite. Hvala.