Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji definisane su Rezolucijom 12 44 koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, kao i nekih drugih država koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosovo i Metohija prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugo.

Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 12 44 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 12 44 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po Rezoluciji 12 44 Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi hiljade pripadnika svojih snaga bezbednosti. Uvek ću tražiti, od svih režima, da insistiraju na poštovanju Rezolucije 12 44.

Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nekakvoj podeli ili razgraničenju.

To je stav svih Srba sa Kosova i Metohije. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije .

Zato, oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa. Dok se o drugim temama može razgovarati sa Albancima, po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato imamo Ustav Srbije, imamo Rezoluciju 12 44 i imamo uz nas Rusiju i Kinu.

Smatram da će se usvajanjem ovog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 12. stav 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o putnim ispravama.

Moj amandman se odnosi na član 41. postojećeg zakona. Iako je suština mog amandmana pravno-tehničkog karaktera, ja ću iskoristiti priliku da kažem nešto za šta smatram da je veoma važno kada je u pitanju ovaj zakon.

Putne isprave su veoma važna stvar na osnovu kojih se vrši identifikacija svakog pojedinca. Prva stvar koja pada u oči kod ove vrste identifikacije svakako je naziv države koja je izdala putnu ispravu.

Mi imamo tu nesreću da je deo teritorije naše države okupiran i na kojem država Srbija nema realno kontrolu, ali na toj teritoriji žive naši građani. Tu, pre svega, mislim na one građane koji državu Srbiju doživljavaju kao svoju otadžbinu i one građane koji su lojalni državi Srbiji.

Veliki broj građana koji živi na KiM ima problema sa organima države Srbije nadležnim za izdavanje putnih isprava. Pošto sam rođen na Kosovu i Metohiji i dalje živeo sve do nasilnog egzodusa, govorim iz iskustva mnogo mojih zemljaka.

Javlja mi se veliki broj mojih Gnjilanaca i ostalih građana koji žive na Kosovu i Metohiji, tražeći od mene pomoć upravo iz oblasti koja predstavlja predmet ovog zakona. Ti građani i dalje nailaze na velike probleme, kada su u pitanju putne isprave, što smatram nedopustivim.

Zato smatram da vlast mora obratiti posebnu pažnju prema ovoj kategoriji naših građana, a ne da im otežava ionako težak položaj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice, kojima je odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda. Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN.

Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granic.

Mi ne krivimo aktuelnim režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nisam video da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po Rezoluciji 1244 Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1.000 pripadnika svojih snaga bezbednosti.

Uvek ću tražiti od svih režima da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244. Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nekakvoj podeli ili razgraničenju. To je stav svih Srba sa KiM. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije.

Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o drugim temama može razgovarati sa Albancima. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato imamo Ustav Srbije, imamo Rezoluciju 1244 i imamo uz nas Rusiju i Kinu.

Smatram da će se usvajanjem ovog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, podneo sam amandman na član 7. stav 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Amandmanom sam tražio da se izmeni pomenuti stav pomenutog člana, čime se traži povećanje kazne. Ovo se traži iz razloga što SRS uvek zauzima principijalni stav, da primena zakona mora biti efikasna, a jedan od načina za to je povećanje kazne za one koji to ne poštuju.

Suština svakog propisa je u tome da on ne sme da ostane mrvo slovo na papiru, pogotovo kada se radi o zakonu kao što je zakon koji razmatramo. Ovde ne sme biti odstupanja, ovde se do najsitnijih detalja mora biti u skladu sa propisima. U suprotnom, čemu onda toliki propisi koji svakim danom sve više i više? Narodni poslanici su tu da uoče sve manjkavosti predloga zakona, što mi iz SRS i činimo.

Vašu, kao i sve druge prethodne vlasti mi smo neprestano upozoravali da su vam zakoni nedorečeni. Tako smo, napokon, posle dužeg vremena dobili izveštaje o završnom računu budžeta za nekih 15 godina unazad. Moram da priznam da je to za svaku pohvalu, uporno insistiranje SRS na ovim stvarima, počeo je napokon da daje rezultate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 71. stav 2. tačka 3) Predloga zakona o poštanskim uslugama.

Moj amandman se odnosi na preciznije definisanje nekih pojmova koji se koriste u ovom zakonu. Radi se o tome da stvari moraju biti definisane u skladu sa propisima Republike Srbije.

Naime, ovaj član zakona je nedorečen, jer nije jasno šta se to izdvaja na ime operativnih troškova. To što se izdvaja na ime operativnih troškova treba da se nazove svojim imenom, a to se zove naknada. U protivnom, ispašće da se naplaćuje nešto a da se ne zna kako se zove to nešto, odnosno to nešto što se naziva nema svoje ime. Ovako su radili dosovski kadrovi koji su razne sertifikate i razne diplome sticali na Soroševim kursevima. Videli smo do čega nas je to dovelo i šta su tu dosovski kadrovi tamo nauči.

Bez obzira šta mi mislimo o vama, ipak smatramo da ste bolji od njih i zato nemojte sebi dozvoliti da se ovakve nejasne stvari nalaze u našim članovima zakona. Zbog toga smatram da bi Vlada trebala da usvoji ovaj moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njeno međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244 koji je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosovo i Metohija prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Ne krivimo mi aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije.

Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim. Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji raspodeli hiljade pripadnika bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na Kosovu i Metohiji, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244.

Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nekakvoj podeli ili razgraničenju. To je stav svih Srba sa Kosova i Metohije. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije. Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima.

Kao što vidite da je i Republika Hrvatska pokazala neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije, koja se nalazi na levoj obali Dunava, po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, nepristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će se usvajanjem ovakvog zakona, koji sam predložio, stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemlja odnosno od svojih suseda. Država Srbija ima definisane međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji definisane su Rezolucijom 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja koja je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbiju proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo na granicu prema Albaniji, da rasporedi 1000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na KiM, koji je od nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svojih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nikakvoj podeli i razgraničenju, to je stav svih Srba sa KiM.

Ovo, tim pre, što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist, ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije. Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugim temama mora razgovarati sa Albancima.

Kao što vidite i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koje se nalaze na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan , nepristajući ni na kakve pregovore i dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanjem ovakvog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o otvorenim investicionim fondovima. Amandmanom sam tražio da se izvrši brisanje pomenutog člana. Smatrao sam da je ovaj član apsolutno nepotreban, jer se iz samog Predloga zakona jasno vidi na koga se odnose njegove odredbe.

Moramo priznati da trenutno u Srbiji postoji veliki broj investicija koje su od vitalnog značaja za građane Srbije. Ovde mislim na institucije u putnoj i železničkoj mreži. Ono što nije za pohvalu su neke stvari koje su u vezi sa Ministarstvom saobraćaja, bolje reći, sa ministarkom tog ministarstva Zoranom Mihajlović. To je čuveni slučaj „Behtel“, a u vezi sa izgradnjom Moravskog koridora.

Srpska radikalna stranka je odavno upozoravala da je nešto ovako nedopustivo. Ovde se unapred znalo ko će biti izvođač radova i jako je daleko skuplji od svih ostalih ponuđača. Što je najgore, u pitanju su ogromna sredstva, negde oko 300 miliona dolara. Smatram da je tako nešto nedopustivo i, bez obzira što ima stvari koje ste uradili dobro, ovako nešto baca mrlju na sve ono što ste do sada radili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 9. stav 1. Predloga zakona o kontroli državne pomoći.

Amandmanom sam tražio da se uspostavi čvršća kontrola na tzv. nezavisnim telima. Praksa je pokazala da su gotova sva nezavisna tela, samo formalno nezavisna i da sa ovakvom praksom treba jednom prekinuti.

Ovakva tela u velikom broju slučajeva predstavljaju instrumente neke tuđe vlade koje nemaju dobre namere prema državi Srbiji. I, ne samo to, korupcija je oduvek bila prisutna u ovakvim telima što predstavlja veliki društveni problem svih režima, tako da i ova vlast nije izuzetak u tom smislu.

Sada neko, nazovi, nezavisno telo treba da vrši kontrolu državne pomoći kako ne bi došlo do eventualne zloupotrebe, a i samo je korumpirao. Praksa pokazuje da je korupcija najizraženija upravo u ovakvim telima tako da poveravanje kontrole trošenja državne pomoći, ovakvim telima ne vodi nigde. Nema uspešne kontrole državne pomoći ukoliko se ona poveri ovakvim telima. Zbog toga smatram da regularni državni organi, a ne neka nezavisna tela moraju obavljati ovakav posao. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 18. stav 2. tačka 3. Predloga zakona o računovodstvu.

Moj amandman se odnosi na određene obaveze pravnih lica, odnosno preduzetnika. Zakon pomenutim subjektima nameće obavezu da odgovarajuća znanja moraju sticati kod raznih međunarodnih organizacija.

SRS smatra da je tako nešto nedopustivo. Pa čemu onda služe naše institucije ovog tipa, ako se odgovarajuće znanje mora sticati kod međunarodnih organizacija.

Imali smo mi mnogo DOS kadrova koji su uveli ovako nešto i koji su razne sertifikate i razne diplome sticali kod međunarodnih organizacija. Videli smo do čega nas je to dovelo i šta su ti DOS kadrovi tamo naučili. Prodavali smo šećerane za tri evra, poklanjali smo najplodnije poljoprivredno zemljište. Prodavali smo najprofitabilnije firme kao što su cementare, fabrike duvana i slično. Prodavali neke privredne gigante, tako da država na sebe preuzima sve obaveze kao što su porez, komunalni troškovi, socijalni program, povezivanje radnog staža zaposlenima i slično.

Iz tog razloga sam i tražio brisanje ovog dela teksta koji nameće ovakvu obavezu. Ovakvo nešto je u direktnoj suprotnosti sa našim državnim interesima. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 33. stav 6. Predloga zakona o reviziji. Amandmanom sam traži oda se reč - opravdani, zameni rečju - zakonski. Suština svakog propisa je u tome da on mora da se bazira na nekom zakonu, pogotovo kada se radi o zakonu kao što je zakon koji razmatramo, a to je Zakon o reviziji. Revizija sama po sebi podrazumeva da je to završni korak u oceni ili tumačenju nečega. Ovde nema odstupanja, ovde sve do najsitnijih detalja mora biti u skladu sa propisima, u suprotnom, čemu onda toliki propisi kojih je svakim danom sve više i više.

Mi imao DRI koja mora da vodi računa o svemu ovome. Napokon, posle dužeg vremena dobili smo izveštaje o završenom završnom računu budžeta za nekih 15 godina unazad. Moram da priznam da je to za svaku pohvalu. Uporno insistiranje SRS na ovim stvarima izgleda da je napokon dalo rezultata. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 3. stav 3. postojećeg člana 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Amandmanom sam tražio da se posle teksta „merama“ doda tekst „preduzetim“. Smatram da se mojim amandmanom na bolji i precizniji način reguliše tekst predloženog zakona. Svi propisi moraju da budu jasni i precizni i amandmani koje podnosi SRS isključivo imaju za cilj poboljšanje teksta zakona.

Slušali smo od ministra da se stvari sa javnim finansijama popravljaju i želim da verujem da je tako.

Što se tiče kreditnog rejtinga, o kome je ministar govorio, realno stanje i nije baš onako kako nam se prikazuje. Još od 2009. godine, kada je nastupila svetska ekonomska kriza, došlo je do smanjenja investicija, što sa sobom povlači smanjenje kamata. Sada je pitanje koliko je popravljanje našeg kreditnog rejtinga realna posledica uređivanja naših javnih finansija ili je to možda posledica viška slobodnih finansijskih sredstava koja treba plasirati? Znate, to vam je tržište, gde vlada zakon ponude i potražnje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 6. stav 1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Amandmanom sam tražio da se reči: “odnosno aktom Vlade“ brišu. Naplata i trošenje svih javnih prihoda mora biti pod kontrolom Narodne skupštine. To je elementarna demokratska norma i od toga ne sme da bude odstupanja. U suprotnom, čemu onda služi Narodna skupština?

Poslanike Narodne skupštine bira narod na direktnim izborima i narodni poslanici imaju najveći legitimitet. Narodni poslanici na izbore izlaze sa svojim imenom i prezimenom, tako da građani i pre završetka izbornog procesa znaju ko će biti njihov predstavnik u Narodnoj skupštini. Za članove Vlade, odnosno ministre, ovo se ne može reći. Narodni poslanici su ti koji biraju i razrešavaju Vladu i ministre. Naravno, Vladi i ministrima niko ne spori da rade poslove iz svog delokruga i niko ne želi da se meša u njihovu nadležnost.

Ali, s druge strane, niko ne sme uskraćivati nadležnost Narodne skupštine. Jedan od osnovnih zadataka Narodne skupštine je da vrši kontrolu Vlade. Ovo posebno važi za ono najosetljivije, a to je trošenje narodnih para. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 8. stav 3. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu da dodatu vrednost.

Amandmanom sam tražio da se odredbe koje se odnose na posebne namene briše iz predloga zakona. Srpska radikalna stranka smatra da zakon mora jasno i glasno da definiše sve stvari koje predstavljaju predmet zakona. Smatram da ne postoje posebne namene koje se ne mogu regulisati zakonom. U protivnom, ovo odmah izaziva određenu sumnju da se nešto krije i da neko želi da iz svega ovoga izvuče korist za sebe. Ovo, pogotovo, što se radi o zakonu koji reguliše najvažnije fiskalnu stvar, a to je porez na dodatu vrednost.

Porez na dodatnu vrednost je stavka iz koje se budžet najviše puni, zato ovde ne sme biti nikakvih nedoumica i nikakvih posebnih namena. Kod poreza na dodatu vrednost može se diskutovati o iznosu tog poreza o tome da li je on primaran, našem BDP, i slično, ali, ovde ne sme biti mesta za tzv. posebne namene. Zato smatram, da treba još jednom da razmotrite i usvojite amandman koji sam podneo u ime SRS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda. Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosova i Metohije prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1.000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na Kosovu i Metohiji, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i uveren sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije.

Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima, a vidite da i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koji se nalazi na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu.

Zato smatram da će se usvajanjem ovog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnost što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.