Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o turizmu. Smatram da se mojim amandmanom vrši jasnije i preciznije definisanje predmeta ovog zakona, ovog pogotovo što je u pitanju zakon koji se na najdirektniji način dotiče svakog građanina Republike Srbije.
Zato bi trebalo da imate malo više sluha za sve krajeve naše zemlje, pogotovo nerazvijene i slabo naseljene krajeve kakva je opština Kuršumlija. Na teritoriji opštine Kuršumlija postoje tri prelepe banje, ali je turizam tamo potpuno uništen. U Kuršumlijskoj banji radili su najkvalitetniji ugostiteljski radnici poznati decenijama po svom gostoprimstvu i ljubaznosti. Svi oni su danas bez posla, mnogi mladi iz ovog prelepog kraja koji su se spremali da rade, ali niko im to ne omogućava. Najlepša i najstarija od te tri banje, Kuršumlijska banja je danas skroz propala. Prosto je neverovatno da država može sebi da dozvoli luksuz da ovako prirodno blago propada. I lokalni i državni čelnici su puno puta obećavali da će se nešto preduzeti na oživljavanju ove banje, ali stvari se nisu pomerile sa mrtve tačke.
Da stvari budu još gore, u neka ne tako davna vremena država je mnogo uložila u razvoj ove banje. I taman kada je sve došlo na svoje mesto, kao da je to nekome zasmetalo i krenulo je obrnutim procesom. Kuršumlijska banja je za kratko vreme totalno devastirana i danas izgleda sablasno.
Pitam nadležnog ministra – šta će Vlada učiniti za oživljavanje ove stare i prelepe banje? Zahvaljujem.
Gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 45. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja.
Svaka, pa i ova vlast želi da prikrije činjenicu da snosi punu odgovornost kada je u pitanju materija koja je predmet ovog zakona. Danas smo došli u poziciju da mere koje se preduzimaju od strane ove vlasti ne pružaju gotovo nikakvu garanciju da će one zaštiti naš biljni svet.
Sami kažete da do sada nije bila moguća adekvatna primena ovog zakona, usled nedovoljnog broja sanitarnih inspektora za obavljanje fitosanitarnih pregleda i kontrole pošiljaka. Poznato je da se godišnje izveze oko 50.000 pošiljaka ove vrste i da će se taj broj stalno uvećavati, što je svakako dobra stvar.
Mi nemamo ništa protiv da se poveća broj inspektora do neophodnog broja, međutim iz iskustva znamo da se ova i slične situacije koriste za udomljavanje stranačkih kadrova, što bi svakako dalo suprotan efekat. Nije samo cilj povećati broj inspektora, cilj je da to budu ljudi od struke koji će posao obavljati na odgovarajući način.
Zato apelujem na ovu Vladu da iznađe i druge načine da se ovaj problem reši na adekvatan način. U budžetu uvek ima prostora gde je moguće kresati određene stavke, a neke od njih su svakako smanjivanje velikog broja Vladinih agencija. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.
Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.
Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svojem južnom susedu, odnosno Albanije definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN.
Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojima je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.
Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim. Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1.000 pripadnika svojih snaga bezbednosti.
Kao čovek koji je rođen na KiM, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244. Tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisana sa ostatkom Republike Srbije.
Oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima. Vidite da i Republike Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanje ovog zakona, koji sam ja predložio, stvoriti jasne pretpostavke …
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Ovaj, kao i sve druge zakone iz oblasti prosvete, radila je uska grupa ljudi iz okruženja ministra prosvete. Problem je što su to ljudi koji su pre svega psiholozi i pedagozi i što se prepisuju loša rešenja iz evropskog zakonodavstva.
Praksa je pokazala da su takva rešenja totalno neprimenjiva na naš obrazovni sistem. I dalje se forsiraju beskonačni seminari iza kojih, po pravilu, stoje razne nevladine organizacije.
Ovi seminari pokazali su se kao totalni promašaj jer nisu dali nikakve efekte u poboljšanju nastavnog procesa. Što je najgore, seminare drže mnogi ljudi koji nikada nisu nosili dnevnik ili su to radili veoma kratko, i to nekada davno.
Stalno se priča o nekakvoj decentralizaciji i većoj slobodi u ovoj oblasti, a u praksi je upravo obrnuto. Ministar utvrđuje gotovo sve, počevši od nastavnih planova i programa, pa do izbora direktora.
Dakle, imamo konstantnu situaciju gde se jedan loš zakon zamenjuje drugim, po pravilu još lošijim zakonom.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskim standardima. I ovaj, kao i moji drugi amandmani koje sam podneo, ima za cilj da se naglasi da se radi o veoma ozbiljnoj stvari. Za razliku od ostalih evropskih zemalja Srbija ima tu nesreću da jedan njen deo i dalje je pod okupacijom od strane onih koji su nas bombardovali 1999. godine.
Ovo je najbolji pokazatelj neodgovornosti, jer ni jedna normalna vlast ne daje svoje najznačajnije prirodne resurse na upravljanje strancima, pogotovo onima koji su kroz istoriju dokazani kao naši neprijatelji.
Naime, pošto sam rođen na Kosovu i Metohiji, gde sam živeo sve dok nisam bio prinuđen da napustim svoje rodno ognjište, želim da upitam ministra sledeće – da li naša deca i naši studenti koji uče školu, koji studiraju i žive na teritoriji Kosova i Metohije, ostvaruju prava koja im omogućava ovaj zakon?
Šta ministar prosvete čini da, recimo, deca u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji, ostvaruju pogodnosti koje omogućava ovaj zakon?
Da li Ministarstvo prosvete snosi troškove putovanja učenika koji putuju? Da li škole u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji imaju nastavna sredstva kao što je to u ostalim delovima naše zemlje. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.
Amandman koji sam predložio na Predlog ovog zakona da se u odredbama ovog zakona podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost ustanova socijalne zaštite.
Oblast socijalne zaštite je usmerena ka poboljšanju socijalnog statusa građana na ličnom, porodičnom i socijalnom planu. Socijalnom zaštitom obezbeđuje se određeni nivo svakog građanina kroz različite ustanove socijalne zaštite, koji trebaju da imaju cilj ostvarivanja prava, pružanja usluga u oblasti socijalne zaštite.
Međutim, ovim predlogom zakona nije moguće da se utiče na efikasnije finansiranje sistema socijalne zaštite. Zato je i cilj amandmana koji smo podneli, a koji niste prihvatili, bio poboljšanje rada efikasnosti ustanova socijalne zaštite.
Postavljam pitanje ministru pravde, da mi odgovori, da li je javni tužilac u Novom Pazaru pokrenuo krivični postupak protiv Sulejmana Ugljanina, koji je izjavio da je Srbija fašistička država, što predstavlja krivično delo za koje je propisana kazna zatvora 15 godina, a Ugljanin je u koaliciji sa potpredsednikom Vlade Srbije Rasimom LJajićem? Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri sa saradnicima, podneo sam amandman na član 2. ovog zakona. Stranka kojoj pripadam ima velike primedbe na predlog ovog zakona i zato nećemo glasati za njega.
Rođen sam na KiM, gde sam živeo sve dok nisam bio prinuđen da napustim svoje rodno ognjište u Kosovskom Pomoravlju. Iz iskustva znam sa kakvim problemima se suočavaju naši sunarodnici koji žive na teritoriji KiM kada je u pitanju ovaj zakon.
Opet moram da naglasim da se ovo ne odnosi samo naše sunarodnike, već i na sve žitelje Kosova i Metohije koji Republiku Srbiju doživljavaju kao matičnu državu. Kosovo i Metohija nije samo sastavni deo Republike Srbije, već Kosovo i Metohija predstavlja duhovni centar celokupnog srpskog naroda.
Država Srbija bi trebala da se ugleda na neke druge države i da vidi kako one vode računa o svojim građanima, odnosno o svojim sunarodnicima. Na primer, Republika Bugarska i te kako vodi računa o svom narodu koji živi u drugim državama, svima njima je omogućena besplatna zdravstvena zaštita u Bugarskoj i ne samo to, svi oni imaju prioritet u pružanju zdravstvenih usluga i to bez ikakvog čekanja, pa makar u pitanju bili najskuplji i najkomplikovaniji pregledi. Mi ništa nismo učinili da našim lojalnim građanima sa Kosova i Metohije olakšamo stvari koje predstavljaju predmet ovog zakona. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.
Svaka pa i ova vlast želi da prikrije činjenicu da snosi punu odgovornost kada je u pitanju materija koja je predmet ovog zakona. Danas smo došli u poziciju da nam obavezno socijalno osiguranje ne pruža gotovo nikakvu garanciju i nikakvu zaštitu. Pripadam penzionerskoj populaciji, a iz razgovora sa mojim prijateljima znam da je to najugroženija kategorija danas u Srbiji. Neću da govorim o visini penzija, jer svi mi znamo kolike su one, ali hoću da naglasim da postoji ogromna disproporcija između iznosa penzija i cena socijalnih usluga. To što postoji Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i što se neke stvari uređuju na bolji način nego što je to bilo ranije običnom čoveku ništa ne znači.
Starija populacija ima prirodnu potrebu za veći obim socijalne zaštite, ali ovaj zakon i ovaj iznos penzija im to ne omogućava. Zato apelujem na ovu Vladu da nađe načina da se izdvoje dodatna sredstva za socijalno osiguranje. U budžetu ima dosta prostora gde je moguće kresanje određenih stavki i neke od njih su svakako smanjene velikim brojem vladinih agencija.
Postavljam pitanje ministru pravde da mi odgovori – da li je javni tužilac u Novom Pazaru pokrenuo krivični postupak protiv Sulejmana Ugljanina koji je izjavio da je Srbija fašistička država, što predstavlja krivično delo za koje je propisana kazna zatvora 15 godina, a Ugljanin je u koaliciji sa Rasimom LJajićem? Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, podneo sam amandman na naslov Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Amandmanom sam tražio izmenu naziva zakona.
Ovo je po ko zna koji put da poslanička grupa SRS podnosi amandmane na naziv Predloga zakona, jer to činimo sa opravdanim razlogom.
To što vi uporno odbijate naše amandmane neće nas sprečiti da razmatramo zakone i pišemo amandmane tamo gde smatramo da se tekst zakona može popraviti. Ovo je jedan veoma važan zakon koji se i te kako tiče svakog građanina Republike Srbije.
Iz tog razloga bi trebalo da imate malo više sluha za primedbe opozicionih stranaka, jer svi mi korisnici obaveznog socijalnog osiguranja i na isti način trpimo posledice nedostatka ovog zakona.
Verujem da i vi, kao i ostali građani, osećate nedostatke ovog zakona kada se na delu susretnete sa njim. Time je vaša odgovornost kao ljudi koji vrše vlast još veća, ali na osnovu svega ovoga nisam primetio da ste svesni te činjenice.
Nije dovoljno prepisati zakon od zemlja EU, usvojiti ga u Parlamentu i smatrati da je time posao završen. Posao u ovoj oblasti nikada nije završen, jer uvek treba težiti ka tome da se ove stvari poboljšaju. Zato apelujem na pripadnike vlasti i da se ozbiljnije uhvate u koštac sa ovim problemom. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. I ovaj, kao i svi ostali amandmani koje podnosim ima za cilj da naglasi da se radi o veoma ozbiljnoj stvari koja se bukvalno tiče svakog građanina Srbije. Pošto su po Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, ovaj zakon bi morao da se primenjuje na sve građane naše zemlje.
Ovde pre svega mislim na one građane koji žive na Kosovu i Metohiji, a koji Srbiju doživljavaju kao svoju državu. To nisu samo građani srpske nacionalnosti već ima i drugih etničkih pripadnosti kao što su Goranci, Romi, pa i neki Albanci. Socijalno osiguranje i zdravstvene usluge su stvar gde država Srbija zaista može pokazati da vodi računa o našim sugrađanima koji žive na Kosovu i Metohiji, ovo tim pre jer znamo kakve su zdravstvene usluge na samom Kosovu i Metohiji, kako se tamo dolazi do diplome zdravstvenih radnika. Ovoga su svesni i mnogi Albanci i zato imaju sve više slučajeva gde mnogi od njih svoje zdravstvene usluge ostvaruju u Srbiji. Međutim, ali i ova i prethodna Vlada postupaju neodgovorno po ovom pitanju, svi naši građani koji žive na Kosovu i Metohiji, a državu Srbiju priznaju kao svoju državu moraju imati poseban tretman kada je u pitanju obavezno socijalno osiguranje. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.
Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja odnosno od svojih suseda.
Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbije proglase kao međudržavne granice.
Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo ga zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244, i to smatramo nedopustivim.
Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi hiljadu pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na KiM, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije.
Oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima koji žive na KiM. Vidite da i Republika Hrvatska pokazuje ne skrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali reke Dunav. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanjem ovakvog zakona, koji sam ja predložio, stvoriti jasne pretpostavke o neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar sa saradnicima, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Svi problemi i nedaće koje su nas snalazile kroz našu istoriju, donele su i nešto pozitivno, a to je sposobnost srpskog naroda da se brzo snalazi i odoleva svim tim problemima i katastrofama.
Da je bilo koji drugi narod doživeo ono što smo mi doživeli tokom NATO agresije na našu zemlju, pitanje je kako bi odoleo svemu tome. Mi smo to ipak nekako preživeli. Život teče dalje, ali izgleda da iz toga nismo izvukli pravilne pouke. Ne shvatljivo je da mi samoubilački hrlimo u EU, a potpuno je jasno da u njoj više nema perspektive ni za dugogodišnje njene članice.
Toga su svesni u gotovo svim zemljama EU i mene uopšte ne čudi što u poslednje vreme, po pravilu, pobeđuju partije sa nacionalnim orjentacijama.
Dakle, ne donosimo zakone samo zato što to do vas traži EU. Gledamo svoje interese jer je većina tih zakona štetna po nas, a i neprimenljiva je u našim uslovima.
Naš Sektor za vanredne situacije može da deluje mnogo bolje i bez ovog evropskog zakona, što je pokazao u mnogim prilikama na terenu sa gospodinom Marićem. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.
U svom prvom amandmanu sam već govorio o tome da su najrazvijenije industrijske zemlje EU direktno ili indirektno najodgovornije kada su u pitanju katastrofe.
Srbija je mala zemlja i na globalnom planu, nemamo nikakvog uticaja u ovom pogledu. Međutim, tamo gde možemo uticati da se katastrofe smanje, mi to ne činimo. Već pet, šest godina u Nišu postoji Ruski humanitarni centar koji se dokazao i pokazao u prevenciji i sprečavanju katastrofa.
Međutim, taj Ruski humanitarni centar još uvek ne dobija diplomatski status za svoje osoblje, što u velikoj meri otežava njegovo funkcionisanje. Ovo je prosto neshvatljivo, da se država Srbija ponaša tako prema nečemu od čega samo ima koristi i nečega što dolazi od samog i iskrenog prijatelja i saveznika.
Znamo mi i razlog zbog čega je to tako. U pitanju je strah od EU i SAD. Konačno je došlo vreme da se oslobodimo od tog straha i da se okrenemo sebi i svojim interesima, pa valjda ste napokon svesni da Srbija nikada neće ući u EU.
Na kraju bih pitao ministra Stefanovića, kada će Ruski humanitarni centar da dobije diplomatski status? Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na naslov Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.
Ova Vlada izgleda da nije svesna da sve što dolazi iz EU nije dobro i nije primenjivo za naše uslove. Naravno, kada se pogleda naziv zakona svi će odmah pomisliti da se radi o jednom veoma važnom zakonu. Ovo jeste važan zakon, ali sam naslov zakona ne rešava probleme zbog kojih se on donosi. Svi bismo mi želeli da se eliminišu rizici od katastrofa, ali to jednostavno nije moguće. Katastrofe su po pravilu nepredvidive, tako da nema tog zakona koji će moći da ih predvidi i da ih spreči.
Za veliki broj katastrofa odgovornost nosi ljudski faktor mada nije mi mali broj katastrofa koje su izazvane tzv. višom silom. Zato mi ovde treba da razmatramo samo one katastrofe koje svojim činjenjem ili ne činjenjem izaziva ljudksi faktor.
Sa druge strane, najrazvijenije industrijske zemlje EU najodgovornije su za najveći broj katastrofa koje su izazvane na ovaj način, ali te iste zemlje, kao i uvek optužuju druge za neodgovorno ponašanje prema životnoj sredini. Ovaj zakon se donosi samo zato što to traži EU, onda je bolje da ga ne donosimo. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o građevinskim proizvodima. Već sam govorio o tome da ovaj zakon predstavlja dodatni namet na proizvođače građevinskih proizvoda i uspostavljanje monopola u ovoj oblasti od strane nekih interesnih grupa.
Početno ispitivanje i fabrika kontrole proizvoda nameće proizvođačima dodatne zahteve i samim tim i dodatne troškove. Uvodi se nekakva izjava o stalnosti, performansi proizvoda, bezbednosni list, uputstvo za upotrebu i mnoge druge stvari. Uvodi se neko telo za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi, koje nadgleda sprovođenje fabričke kontrole proizvodnje.
Za neke proizvode, kao što su, recimo, betonske cigle, strožiji su uslovi izrade i kvaliteta, što će proizvođače dovesti do dodatnih troškova.
Država Srbija ima dugu tradiciju u ovoj oblasti, tako da još uvek imamo ovakvih proizvoda koji su proizvedeni pre sto i više godina, koji još uvek služe svojoj nameni. Pre 100 godina sigurno nije moglo biti reči o nekakvim evropskim standardima, a vidimo da su proizvodi bili i te kako kvalitetni i dugovečni. Dakle, sve se na kraju svodi na ostvarivanje nečijeg interesa i to pod plaštom evropskim standarda i nekakvih vrednosti. Zbog toga zakon treba da se povuče iz procedure, a ministar da podnese ostavku. Zahvaljujem.