Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 94. Predloga zakona o sprečavanju korupcije. Amandmanom sam tražio da se navedeni član briše. Brisanjem navedenog stava tražio sam iz razloga što pojam „plan integriteta“ predstavlja apstrakciju koja ne znači ništa i nema nikakvog smisla.
Korupcija je oduvek predstavljala veliki društveni problem svih režima, tako da i ova vlast nije izuzetak u tom smislu.
Korupcija je uvek najizraženija u samom vrhu vlasti, tako da sa borbom protiv korupcije treba početi sa tog nivoa.
Nema uspešne borbe protiv korupcije, ukoliko nosioci vlasti ličnim primerom ne pokažu da su zaista spremni da se iskreno obračunaju sa korupcijom.
Ali, kako verovati u ovo ako znamo da su mnogi nosioci visokih državnih funkcija na sumnjiv način došli do svojih akademskih zvanja. Nikada nisu razrešeni slučajevi sumnjivih diploma i sumnjivih doktorata nekih državnih funkcionera.
Onaj ko je na sumnjiv način došao do akademskog zvanja, on je logično podloženiji korupciji od onoga ko je do tog zvanja došao na regularan način.
Sve dok se ne počnu rešavati slučajevi ovakvog vida korupcije, sveukupna borba protiv korupcije predstavlja mrtvo slovo na papiru.
Zato apelujem na pripadnike vlasti, da se ozbiljnije uhvate u koštac sa ovim problemom. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Amandmanom sam tražio da se posle tačke 11) doda nova tačka 12) koja govori o tome da treba krivično da odgovara svako ko tvrdi da se u Srebrenici desio genocid. Amandmanom se štiti državni i nacionalni interes. U Srebrenici nije bio genocid, to možete pročitati na ovom bedžu koji nose poslanici SRS. Zato, svako ko tvrdi suprotno treba krivično da odgovara.
Svakoj državi na prvom mestu moraju da budu državni i nacionalni interesi i država Srbija u tom smislu ne treba da bude nikakav izuzetak. Nadam se da ova vlast neće dozvoliti da ljudi ispaštaju zbog svog političkog stava kao što je to nekada bio slučaj, pogotovo ako je taj stav usmeren ka zaštiti državnih i nacionalnih interesa. Lično sam na svojoj koži osetio kako to izgleda.
Davne 1995. godine u vreme okupacije Republike Srpske Krajine, robijao sam dva meseca u mom rodnom Gnjilanu zbog javnog ispoljavanja patriotskog stava. Tada sam zdušno podržavao predsednika SRS dr Vojislava Šešelja u osudi tadašnje vlasti zbog pada Republike Srpske Krajine. Moram da vam priznam da me je to mnogo više bolelo nego da sam to doživeo od strane šiptarske vlasti. Zato nemojte sebi skakati u stomak, u Srebrenici nije bio genocid i svako ko tvrdi suprotno mora da odgovara doživotno. Zato apelujem na predstavnike vlasti da prihvate ovaj moj amandman. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.
Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.
Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.
Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo zbog nečega drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije.
Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.
Podsetiću vam da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi hiljadu pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na KiM, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život uvek ću tražiti od svih režima da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244.
Ovo tim pre, što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije. Ako Bog da, ponovo će kroz moje Gnjilane da se čuju srpske trube i da sviraju čuvenu „Gnjilanku“.
Zato ovo oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima koji, vidite da i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanje ovakvog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima. Ovo je jedan važan zakon koji postoji u svakoj civilizovanoj zemlji i nema ništa sporno u tome što se vrše njegove izmene i dopune.
Međutim, ova Vlada izgleda da nije svesna da kada je u pitanju država Srbija, situacija se u mnogome razlikuje od većine ostalih država. Zato ovaj zakon ne bi smeo da predstavlja puko usklađivanje sa propisima EU ili nekim drugim propisima. Mi danas imamo situaciju gde je jedan deo naše teritorije pod okupacijom šiptarskih terorista koji imaju podršku SAD i vodećih zemalja EU.
To u mnogome usložnjava situaciju u kojoj se država Srbija nalazi, jer se naši građani sa KiM nalaze u nezavidnom položaju. Da bi se eliminisali svi rizici i nedoumice koje može proizvesti tumačenje i primena ovog zakona, vlast mora biti jako oprezna prilikom njegovog donošenja. Građani šiptarske nacionalnosti sa KiM neprijateljski su neraspoloženi prema državi Srbiji i ne priznaju je kao svoju državu.
Sa druge strane, potpisivanje Briselskog sporazuma dovelo je u nezavidnu situaciju sve građane srpske nacionalnosti koji žive na KiM. Briselski sporazum je praktično svim građanima sa KiM koji priznaju državu Srbiju, ukinuo ustavno pravni položaj koji su do tada imali. Pitanje je u kojoj će meri ovaj zakon rešiti probleme zbog kojeg se vrše njegove izmene i dopune. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Ovo je ko zna koji put po redu da se vrše izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Sve vlasti do sada su se zaklinjale da su oni ti koji će napokon uvesti red u ovu oblast i napokon rešiti ovo pitanje. Međutim, i sami vidite da to nije tako iz prostog razloga što je ovo jedna kompleksna oblast gde se stvari ne mogu rešavati tako što će se lomiti preko kolena.
Ne tvrdim da ste vi krivi zbog toga što je situacija u ovoj oblasti takva kakva jeste. Ovaj problem datira još iz komunističkog vremena kada je došlo do nagle industrijalizacije naše zemlje, koja je sa sobom donela i problem u ovoj oblasti.
Problem ove vlasti je u tome što umesto da rešava probleme, ona ih još više komplikuje. Danas imamo situaciju da se po našim, pogotovu većim gradovima, u stvari novi urbanistički problemi koje u budućnosti niko neće moći da reši. Naime, danas se vrši intenzivno rušenje porodičnih kuća i na njihova mesta prave stambene zgrade, manje ili veće spratnosti, tako da na određenim parcelama, gde je postojalo nekoliko kuća u kojima je živelo pet, šest porodica, sada imamo stambene zgrade u kojima ima i po pedesetak stanova, odnosno porodica. Niko ne vodi računa o tome da li je moguće da na tako malom prostoru živi toliki broj porodica, bez parkinga i ostalih komunalnih infrastruktura. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice. Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno svojih suseda.
Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima, granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno, Albaniji definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosova i Metohije, prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.
Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do toga, mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.
Podsećam vas da po toj rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1000 pripadnika svoji snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na Kosovu i Metohijo, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što međunarodne okolnosti polako se menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije, ako Bog da, ponovo će kroz Gnjilane da se čuju srpske trube i da sviraju čuvenu Gnjilanku. Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima koji vidite da i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava.
Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanjem ovakvog zakona koji sam predložio stvoriti jasne pretpostavke neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 42. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Poznat vam je stav SRS da mi principijelno nemamo ništa protiv da se stvari u ovoj oblasti urade na način kako to najviše odgovara našim građanima. Međutim, mi smatramo da su se mnoge stvari u ovom zakonu mogle rešiti na drugačiji način i efikasniji način.
Naime, ovaj amandman govori o privatnoj praksi i pravilima na koje on mora da funkcioniše. Poznato je da se naplata usluga u privatnoj praksi neretko vrši u stranoj valuti. U najboljem slučaju, te usluge se naplaćuju u dinarima, ali je njihov nominalni iznos dinarska protivvrednost strane valute koja se kod nas najviše koristi, a to je evro.
Postoji opravdana bojazan da će prilikom naplate ovih usluga doći do mnogih zloupotreba. Iskustva iz ranijih perioda nam govore da je moj strah opravdan, zato sam mojim amandmanom tražio da se u zakon odnese odrednica koja će pružaoca usluga obavezati da svoje usluge mora iskazati i naplaćivati isključivo u domaćoj valuti.
Sada jedno pitanje za vas, gospodine ministre. Evo, već nekoliko dana raspravljamo o ovom važnom zakonu, ali do sada nisam čuo niti od vas niti od bilo koga iz vladajuće garniture kako se ovaj zakon odnosi i kako se i primenjuje na naše građane na Kosovu i Metohiji?
Pre svega, želim da vas upitam da li znate kakvo je stanje po ovom pitanju u Kosovskom pomoravlju, odakle ja potičem? Poznato vam je da tamo još uvek živi veliki broj Srba i šta ste sve vi i vaša Vlada učinili za te naše građane? Kakva je njihova zdravstvena zaštita i da li nešto radite po pitanju zapošljavanja zdravstvenih radnika? Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 64. Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti. Slično kao i kod mog prethodnog amandmana gde sam izrazio bojazan da će se zdravstvene usluge naplaćivati u stranoj valuti, ovde izražavam jednu drugu vrstu bojazni.
Ovde su u pitanju referentne zdravstvene ustanove i način njihovog uređenja. Zakonsko rešenje predviđa da nadležni ministar uređuje pitanje referentnih zdravstvenih ustanova. Ne smeju se ministru dati apsolutna ovlašćenja u ovoj oblasti, ove stvari treba da uređuje Ministarstvo i to uz konsultacije šireg spektra pojedinaca i institucija koje imaju dodirnih tačaka u ovoj oblasti.
U protivnom doći će do novih zloupotreba, a na gubitku će kao i uvek biti građani Srbije. Ko garantuje, čak i sam ministar, da ima najčasnije namere, biti u stanju da izabere najoptimalnije referente zdravstvene ustanove? Sa druge strane, ko je taj stručnjak koji će oceniti da jedna ustanova priznate rezultate u fundamentalnom i primenjenom naučno istraživačkom radu, a druga ustanova to nema?
Dakle ovde ima mnogo otvorenih pitanja koja mogu negativno uticati na jednu ideju koja sama po sebi nije loša. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 141. Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti. Ovim mojim amandmanom sam tražio da se u najosetljivijim stvarima razdvoji ovlašćenje ministra od ovlašćenja ministarstva.
Ovaj amandman odnosi se na Etički odbor Srbije. Zakon predviđa da Etički odbor Srbije imenuje i razrešava Vlada Srbije, što je po nama u redu. Međutim, u SRS se ne slažemo da to imenovanje i razrešenje ide na predlog ministra, već na predlog nadležnog ministarstva. Neprimereno je da se ministru daju ovolika ovlašćenja o ovoj veoma osetljivoj oblasti. Sa druge strane, zakonom se ne preciziraju neophodnost i uslovi, ko i na koji način može biti predložen i imenovan za člana Etičkog odbora.
Kao što se u Predlogu zakona kaže – članovi ovog odbora biraju se iz redova stručnjaka koji imaju značajne rezultate u radu, kao i doprinos u oblasti zdravstvene zaštite i profesionalne etike zdravstvenih radnika i humanističkih nauka. Ovo je sve u redu, ali nijedan pojedinac, pa makar on bio ministar, ne može sam odlučivati o ovako osetljivim stvarima. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 79. Predloga zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovaj moj amandman odnosi se na pravo i naknadu zarade. Ovde se radi o naknadi zarade zbog nege deteta koja pripada osiguraniku. Zakon predviđa da naknada pripada i osiguraniku koji je usvojitelj, hranitelj, očuh ili maćeha detetu. To je sve u redu, ali smatram da se ovo prvo treba proširiti i na ostale članove najuže porodice. Ovde pre svega mislim na babe i dede deteta, jer praksa pokazuje da su u najvećem broju slučajeva kada za to postoji potreba babe i dede ti koji prvi priskaču u pomoć i vode računa o nezbrinutoj deci. Neretko imamo i situaciju da starija braća ili sestre, naravno, pod uslovom da su punoletni, preuzimaju brigu o svojoj mlađoj braći ili sestrama.
Ovo je jedna osetljiva stvar preko koje se ne može tek tako preći. Od ovoga zavise mnoge životne sudbine i ovo često opredeljuje životni put onih kojih se ovaj zakon tiče. Ne dozvolite da zbog ovakve situacije nečiji život bude upropašćen. Dakle, apelujem na vas da prihvatite ovaj moj amandman, jer je to u interesu mnogih kojima je potrebna pomoć. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.
Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda. Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji su definisane Rezolucijom 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.
Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim. Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1.000 pripadnika svojih snaga bezbednosti.
Kao čovek koji je rođen na KiM, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Tim pre, što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisani sa ostatkom Republike Srbije. Ako Bog da, ponovo će kroz Gnjilane da se čuju srpske trube i da sviraju čuvenu „Gnjilanku“.
Zato, oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o ovim i drugim temama može razgovarati sa Albancima koji, vidite da i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti bezkompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanjem ovakvog zakona koji sam predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.
Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice, kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.
Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN.
Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosovo i Metohija, prema ostatku Srbije, proglase kao međunarodne granice.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244, i to smatramo nedopustivim.
Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1.000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek, koji je rođen na Kosovu i Metohiji, koji je zbog nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije.
Oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugih temama može razgovarati sa Albancima. Vidite da i Republika Hrvatska pokazuje ne skrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da usvajanjem ovakvog zakona, koji sam ja predložio, stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti svakog stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o ugostiteljstvu.
Ovim amandmanom sam tražio da se posle reči: „nautičkog“ dodaju reči: „za potrebe“.
Amandman govori o tome da se na bolji način definišu sve vrste ugostiteljskih usluga.
Naime, svima nama je poznato da postoji više vrsta ugostiteljskih usluga i zato je Agencija za privredne registre dužna da precizno izvrši njihovu klasifikaciju, što će svakako olakšati primenu ovog zakona.
Rođen sam na Kosovu i Metohiji, gde sam živeo sve dok nisam bio prinuđen da napustim svoje rodno ognjište u Kosovskom pomoravlju. Tamo sam dugi niz godina bio rukovodilac u jednom ugostiteljskom preduzeću i iz iskustva znam kakvi sve problemi postoje u ovoj delatnosti.
Svi vaši zakoni se donose prema nalogu EU. Vi nemojte baš uvek donositi zakone prema nalogu i prema normama koje propisuje EU. Nekada je neophodno da se odstupi od toga, jer su mnoge stvari neprimenjive za naše uslove, pogotovo kada je u pitanju ova oblast.
Na primer, kada je u pitanju pušenje u ugostiteljskim objektima, zamislite našeg građanina pušača kome nije omogućeno da puši u ugostiteljskom objektu, pa makar to bilo i u izdvojenom delu? Šta će on onda tamo? Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 3. stav 3. Predloga zakona o ugostiteljstvu. I, ovaj kao i svi ostali amandmani koje podnosi SRS ima za cilj da naglasi da se radi o veoma ozbiljnoj stvari koja se bukvalno tiče svakog građanina Srbije. Amandmanom sam tražio da se iza reči - kulturno, dodaju reči - i istorijsko. Većina kulturnih dobara u našoj zemlji ima izuzetan istorijski značaj, zato smatram da bi obavezno trebalo prihvatiti ovaj amandman.
Kao čovek koji je rođen i odrastao na Kosovu i Metohiji, ovde sam pre svega mislio na ona kulturna istorijska dobra koja se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija su po Ustavu deo Republike Srbije i osim kulturno-istorijskih dobara srpskog naroda tamo postoje kulturno-istorijska dobra koja pripadaju drugim etničkih zajednicama i narodima. Smatram da jednako treba voditi računa o svim kulturno-istorijskim dobrima.
Nažalost, srpsko kulturno-istorijsko nasleđe na Kosovu i Metohiji danas je ozbiljno ugroženo iako je ono od neprocenjive vrednosti gledano i u svetskim razmerama. Najgore od svega što je na delu pokušaj otimanja i prisvajanja našeg nasleđa na Kosovu i Metohiji. Zato ova vlast mora da učini sve kako bi to sprečili. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 4. Predloga Zakona o ugostiteljstvu.
U članu 4. posle stava 5. dodaje se novi stav 6 koji glasi – u Agenciji za privredne registre precizno su definisane sve vrste ugostiteljskih usluga. Poznato je da danas postoji veliki broj različitih ugostiteljskih usluga. Pored klasičnih ugostiteljskih usluga kakve poznajemo sve više se upražnjavaju i neke nove vrste ugostiteljskih i turističkih usluga kao što su lovni i nautički turizam.
O ovome se govori i u zakonu ali ne na dovoljan i precizan način. Ovaj vid ugostiteljstva uglavnom je namenjen stranim turistima i on donosi velike i solidne prihode. U obrazloženju zakona kaže se da je najvažniji efekat ovog zakona suzbijanje sive ekonomije u ovoj oblasti. Zahvaljujem.