Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, uređuje predmet zakona čiji je glavni cilj smanjenje rizika od katastrofa, prevencija, jačanje otpornosti i spremnosti za reagovanje na posledice katastrofa, spašavanje, zaštita ljudi, itd.

Da bi se sve to postiglo i da bi nivo zaštite bio na visokom nivou od elementarnih nepogoda i upravljanja vanrednim situacijama koje je od posebnog interesa za Republiku Srbiju, a koje predstavlja deo sistema bezbednosti, mi smo predložili da se u član 1. Predloga zakona doda stav 3. koji glasi - da Vlada Republike Srbije da će da dodeli u roku od šest dana od stupanja na snagu ovog zakona diplomatski status za sve članove Srpsko – ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Mi smo više puta ukazivali na značaj dodeljivanja diplomatskog statusa članovima ovog centra, jer centar predstavlja značajnu pomoć za Republiku Srbiju koja se suočava sa velikim humanitarnim i ekološkim problemima već 19 godina, ustvari od NATO bombardovanja.

Podsetila bih vas na još jednu od aktivnosti ovog centra, a to je čišćenje zemlje od NATO bombi i da je za čišćenje naših teritorija od neeksplodiranih ubojitih sredstava da je to finansirala Ruska Federacija i da je samo ovo jedna u nizu aktivnosti ovog centra koja je veoma važna za Republiku Srbiju. Zato vas pozivam, ministre, da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj naš amandman.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru prethodnih diskusija, mi smo već ukazivali na neke članove ovog predloga zakona, da ne predstavljaju prave zakonske obavezujuće regulative i jedna od takvih je i tačka 14. člana 2. stav 1. čije brisanje se ovim amandmanom traži.

Naša osnovna primedba na ovaj Predlog zakona, a što smo već i u načelnoj raspravi istakli jeste da se u okviru ovog predloga, gde ima previše uopštenih stvari, što je za jedan ozbiljan zakon nedopustivo.

Takođe bi istakli i još jednu primedbu za koju možemo da kažemo i da je osnovna, a to je da se ovaj Predlog zakona isključivo bazira na strategiji koju donosi Vlada, a koja nije obavezujuća i koja se donosi na jedan određeni period i mi sumnjamo da će zbog toga ostati dosta stvari nezavršenih.

Zato smatramo da je ovaj Predlog zakona trebalo da bude precizniji i jasniji i predložili smo amandmane kojima smo ponudili bolja, preciznija i sveobuhvatnija rešenja, kako bi poboljšali ovaj predlog zakona.

Na kraju bih, ministre, pitala vas da li imate neke nove informacije, odnosno neka nova saznanja u vezi kriminalnih aktivnosti narko-bosa, Rasima LJajić?

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je veći broj amandmana na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, kako na naslov, tako i na veći broj članova ovog predloga, jer smatramo da je ovaj predlog zakona loš i da se bazira isključivo na strategiji od rizika od katastrofa koja nije obavezujuća i kojom se određuju samo smernice za angažovanje ljudskih i materijalnih resursa koju usvaja Vlada, a da veći broj članova samog ovog Predloga ne predstavlja zakonske norme, odnosno prave zakonske obavezujuće regulative da nešto tako mora. Mi smo zbog toga predložili brisanje tih članova.

Ono što bi trebalo regulisati ovim predlogom zakona jeste preventiva i to da se mnogo više radi u onom periodu kada se ništa ne dešava, odnosno kada nemamo vanrednih situacija. Najbolji način za to, odnosno ono što bi doprinelo smanjenju rizika od katastrofa, naročito upravljanju u vanrednim situacijama kada do njih dođe, jeste dodeljivanje diplomatskog statusa članovima srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Vi ste ministre u načelnoj raspravi govorili o odličnoj saradnji sa članovima srpsko-ruskog humanitarnog centra i smatramo da vas to dodatno upućuje da ovim ljudima dodelite diplomatski status i još jednom vas pozivamo da prihvatite one amandmane SRS koji se odnose upravo na dodeljivanje diplomatskog statusa.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, mi već nekoliko dana vam ukazujemo na ozbiljne probleme iz oblasti životne sredine i postavili smo vam više pitanja. Na neka od njih smo dobili odgovore, na neka nismo.

Nadamo se da ćete se pozabaviti svim onim problemima na koje smo vam ukazivali.

Kroz Poglavlje 27 Srbija treba da usvoji nekoliko stotina propisa, odnosno evropskih standarda životne sredine. Ono što nije dobro, jeste da mi bezuslovno prihvatamo sve te standarde, iako nam neki od njih, mislim, većina od njih, ne odgovaraju ili su lošiji u odnosu na naše.

Konkretno, kada govorimo o tome, jeste kontrola kvaliteta pijaće vode. Srbija ima strožiju kontrolu kvaliteta pijaće vode od EU. Mi to prihvatamo i primenjujemo sve te evropske standarde koji, evo, u konkretnom slučaju su jako loši. Kako to objašnjavate?

Zatim, nešto što se pokazalo kao veliki problem i u gradu Beogradu jeste komunalni otpad koji je van kontrole komunalnih preduzeća lokalnih službi. Opredeljeno je tri do četiri jedinice lokalne samouprave na jednu deponiju. Tako i Beograd ima samo jednu deponiju u Vinči, dok se smeće vozi po centralnim gradskim opštinama do deponije. Tako da, tu bi trebalo bar napraviti još neku deponiju da ne bi, kažem, od Batajnice do Vinče, od Čukarice do Vinče, se kroz centar grada vozilo smeće.

Na kraju bih vas pitala koliko firmi, odnosno kompanija se bave preradom građevinskog otpada u Beogradu, pošto mnogi projekti, recimo, konkretno sa opštine Čukarica, nisu prihvaćeni, jer očigledno da postoji monopol nad tim?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru prethodnih diskusija ukazivali smo na problem divljih deponija i skladištenje opasnog otpada, kao i na nedostatak centara za njegov tretman. Međutim, ništa manji problem nije, odnosno ne predstavlja i komunalni otpad koji je većim delom van kontrole komunalnih preduzeća lokalnih samouprava.

Za Poglavlje 27 u pregovorima sa EU kažete da će Srbiju približiti evropskim standardima i u skladu sa tim bih vas pitala – da li strane kompanije, odnosno fabrike koje posluju u Srbiji i koje su dobijale subvencije po 10 hiljada evra za svako radno mesto poštuju sve ekološke standarde i propise EU i da li su oni podložni inspekcijskom nadzoru?

Zatim, na deponijama osim komunalnog otpada nalaze se i mnoge druge vrste otpada i često je prisutan dim koji nastaje usled sagorevanja tog otpadnog materijala i gasovi koji su produkt razgradnje emituju se u vazduh i na taj način oni ugrožavaju životnu sredinu.

Ako znamo da se 8% od ukupnog broja deponija nalazi na udaljenosti manjim od 100 metara od naselja, možemo zaključiti da je stanovništvo u tom slučaju ugroženo direktnim zagađivanjem, pa me zanima da li je evropski standard upravo tih 100 metara udaljenost deponije i naselja?

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi već nekoliko dana, slobodno mogu da kažem, raspravljamo o Zakonu o zaštiti životne sredine. Mi vam ukazujemo na važnost ovog zakona, odnosno na ove izmene i dopune.

Ministar je u okviru svog izlaganja rekao da je to jedno, da je to, u stvari, najvažnije poglavlje kojim će se Srbija u narednom periodu baviti. Takođe, u okviru svog obrazlganja, obrazlagali ste Sporazum između Srbije i Hrvatske i isticali važnost tog sporazuma u domenu životne sredine.

Ono što mi, srpski radikali, moramo najoštrije da osudimo je deo tog vašeg izlaganja koji je u najmanju ruku skandalozan, kada ste rekli da je sasvim svejedno da li je granica tamo ili 'vamo i da ekologija za to ne mari. Pa bih vama, ministre, rekla da to zemljište koje je vama nebitno da li je tamo ili 'vamo, da se radi o 11.000 kvadratnih kilometara srpskog zemljišta i da mi nikada nećemo dozvoliti da se i jedan pedalj tog zemljišta dobrovoljno preda Hrvatskoj.

Kada je u pitanju ovaj amandman koji smo podneli na naslov, mi tražimo da se, kao predlog da se doda očuvanje životne sredine, jer smatramo da je nedovoljno samo ovako kako je definisano.

Zato bih vas podsetila da u Beogradu ima tri i po hiljade divljih deponija koje direktno ugrožavaju zdravlje ljudi i da je otkriveno više novih divljih deponija na kojima je skladišten opasan otpad koji je često i kancerogen.

Jedna od njih, a bilo je ovde reči, jeste u Obrenovcu, gde je pronađeno 25 tona nezakonito zakopanog opasnog otpada, pa bih vas ministre pitala konkretno, koliko je takvog otpada zakopano u Srbiji, da li imate bilo kakvu informaciju gde i kako se zbrinjava taj otpad i kako objašnjavate da mnoge kompanije koje se bave ovim opasnim otpadom imaju dozvolu za tu delatnost?

To je ono što vi morate da objasnite i nama narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, i u okviru ovog amandmana kojim smo u članu 90.b osnovnog zakona promenili stav 1. akcenat je na zaštiti i očuvanju životne sredine i zbog toga bih diskusiju usmerila, odnosno nastavila kada su u pitanju deponije i opasni otpad.

Prema podacima koji su dostupni u Srbiji godišnje se lageruje 80 hiljada tona opasnog otpada, a negde oko 100 hiljada tona skrivenog i nelegalnog zakopanog otpada.

Ono što je alarmantno pored ovih podataka je i to da ne postoji deponija industrijskog otpada, niti da postoji centar za tretman tog otpada. Takođe, mi smo svedoci da se sve više otkrivaju skladišta sa opasnim otpadom, pa bih vas podsetila i na jednu od afera gde je hiljadu tona toksičnog otpada pronađeno na prostoru bivše fabrike hemijske industrije u Novom Sadu. Naime, u krugu fabrike, odnosno bivše fabrike nađeno je 1080 tona tog toksičnog otpada, a 32 tone istog otpada. Međutim, za njih su postojali uredni papiri, odnosno dokumentacija. Imali su adekvatnu dokumentaciju.

Veoma je važno pitanje šta će sa tolikim otpadom kada znamo da još uvek nema prostora gde će se on tretirati, nema centara za to? I ono što nas srpske radikalne brine, a i građane Srbije jeste što taj otpad, postoji mogućnost da toksični otpad procuri u zemlju, da dođe do zagađenja podzemnih voda i uopšte da se voda zatruje. U tom slučaju egzistencija svih nas bi bila ugrožena, a vidimo da je ovakvih afera sve više, pa nas konkretno zanima kako će se rešiti problem odlaganja tog otpada, odnosno zbrinjavanja jer znamo da u inostranstvu ukoliko se odlaže taj otpad košta evro i po do tri evra po kilogramu?

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, na naslov Predloga zakona podneli smo amandman koji se odnosi na sistem penzijskog i invalidskog osiguranja.

Kao razlog za donošenje navodite i kažete da je osnovni cilj reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema koji će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Međutim, ovaj predlog zakona, odnosno ovakvo zakonsko rešenje nikako neće omogućiti normalno funkcionisanje penzijskog sistema. Usklađivanje penzija koje predlažete, odnosno način usklađivanja penzija, teško da može da opstane na ovakav način, jer ne postoji zakonska obaveza za usklađivanje penzija. Takođe, ne postoji ni jasna formula za to usklađivanje.

Sve ovo može samo negativno da se odrazi na predvidivost penzijskog sistema.

Takođe, kao primedbu naveli bi, a što je krajnje nedopustivo, to da Vlada diskreciono odlučuje o uslovima, visini i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanje uz penziju, što je ovim predlogom zakona predloženo članom 37.

Zato je najbolje da ovaj Predlog zakona povučete iz procedure i da se donese jedan potpuno nov zakon kojim bi se napravio red u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Znači, sad moram o amandmanu i da budem u temi, pošto ste tako rekli.

Amandman koji smo podneli na ovaj član zakona odnosi se na član 12. postojećeg zakona i interveniše se u stavu 1. gde mi tražimo brisanje ovog stava.

U okviru prethodne diskusije naše kritike bile su usmerene na način usklađivanja penzija, jer je predviđeno da se penzije usklađuju na način utvrđen propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem, do postizanja finansijske održivosti penzijskog sistema. To znači da ovakvom formulacijom, nadležnost Vlade da odlučuje o usklađivanju penzija postaje trajna.

Mi smatramo da usklađivanje penzija mora da zavisi od realnog stanja u društvu, od društvenog bruto proizvoda, pa da se tek onda usklađuje. To je jedini način na koji se to može kontrolisati.

Jedna od izmena za koju kažete da je ključna izmena u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju jeste ukidanje smanjenja penzija i da će oktobarska penzija koja se isplaćuje u novembru biti uvećana, odnosno da će je penzioneri dobiti sa određenim uvećanjem, pa bih pitala ministra da li ukidanjem zakona kojim je narušeno ustavom zajamčeno pravo na penziju, da li ćete penzionerima vratiti ono što ste im protivpravno oduzeli i da li ste svesni da penzioneri mogu da zatraže zaštitu svojih prava i pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, ukoliko svoje pravo ne ostvare pred domaćim sudovima?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, složićemo se svi da je presađivanje ljudskih ćelija tkiva i organa human čin i da nekome to znači život. Bubrežnim bolesnicima koji su dugo godina na dijalizi, novi bubreg će sigurno značiti jedini spas. Doniranje organa treba a i mora da bude izraz naše volje, naš slobodan izbor, jer ukoliko je to zakonska obaveza sigurno neće dati željeni efekat.

Ovim represivnim merama vi samo terate građane Srbije da potpisuju da ne žele da doniraju organe ili da se usmenim putem oglase, odnosno pozovu Upravu za biomedicinu koju sam ja inače zvala u petak, ceo dan. Niko živi se nije javljao, vezano je za banke ćelija.

Znači, vi terate građane da potpisuju, da doniraju organe, da odustanu i na taj način gasite jedinu nadu onim bolesnicima kojima transplantacija znači život. Ovakvim zakonskim predlogom građanima Srbije preti opasnost da im se osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na život, zakonskim putem oduzme.

Zato vas pozivamo da ovakav predlog zakona povučete i da pustite da građani Srbije sami odluče da li će biti donori ili ne. Pozitivnom kampanjom se može postići da se broj donora poveća. Građanima Srbije najpre treba vratiti poverenje u zdravstveni sistem iz kog treba iskoreniti korupciju.

Znači, jedino vraćanjem poverenja u srpsko zdravstvo i pozitivnom kampanjom povećaćete broj donora, a to se neće desiti dok je Zlatibor Lončar na čelu ovog ministarstva.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u toku rasprave smo više puta čuli da kada su maloletna lica bez roditeljskog staranja u pitanju kao i ona kojima je potpuno ili delimično oduzeta poslovna sposobnost da saglasnost za uzimanje tkiva i organa, da je samo etički odbor ustanove i da nije moguće uključiti zakonskog zastupnika u donošenje odluke, jer to nije po zakonu. Pa se kaže da maloletni i punoletni štićenici imaju staratelje koji o njima odlučuju, odnosno štite njihove interese, ali samo dok su živi.

Kao što znamo, postupak darivanja i doniranja, odnosno transplantacije je jedan kompleksan posao i uzimanje ćelija i tkiva i organa sa umrlog lica uzima se u trenutku kada se proglasi moždana smrt koja se utvrđuje, odnosno obavlja se po tačno određenim procedurama, pa se kaže da je najkraći period između dva klinička pregleda donora, kojim se utvrđuje potpuni prestanak jeste šest sati kod odraslih i 12 sati kod lica koja su do 12 godina starosti, pa vas pitam - da li u tih šest, odnosno 12 sati, da li se lice zakonski tretira živim ili ne? Ako zvanično još uvek nije utvrđena smrt, još uvek ima vremena da se uključi staratelj, što znači da je to onda po zakonu, koji će u tom slučaju odlučivati da li od njegovog štićenika mogu da se uzimaju tkiva i organi.

I na kraju, moram da kažem da izjava kolege, pa ću citirati, kaže: „Čovek kad umre nije vlasnik svojih organa“. Skandalozna je i samo potvrđuje naše sumnje u vaše dobre namere ovog zakona.

Nije na vreme, nego radi ova poslanička jedinica.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SRS smo više puta u toku rasprave naglašavali da su ovi predlozi zakona loši, dok poslanici vladajuće većine hvale, a nismo baš sigurni da baš tako i misle.

Često ste nama, poslanicima opozicije, govorili, da ne bi govorili na ovakav način o ovim predlozima zakona, da nam je nekim slučajem neko od rođaka bio u situaciji kada mu je potrebna transplantacija. E, pa, gospodo, nisam mislila da ću ovo morati da kažem, ali reći ću vam, nažalost, da je moj brat o ujaka bio dugogodišnji bubrežni bolesnik, koji je dugo bio na dijalizi i bila mu je potrebna transplantacija bubrega. Nažalost nije dočekao, u 24. godini je preminuo.

Znači, moja lična tragedija me nije naterala da kažem da su ovi predlozi zakona dobri. Naprotiv, da ne bi došlo do različitih zloupotreba, prilikom primene ove tzv. pretpostavljene saglasnosti, mi smo kritikovali ovaj zakon i sumnjamo u vaše dobre namere i da će ovaj zakon, ovakav kakav jeste, da zaživi.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, suštinska primedba SRS na ovaj Predlog zakona odnosi se na član 28. i na tzv. pretpostavljenu saglasnost i to na onaj stav gde se sa umrlog lica bez roditeljskog staranja, gde odluku o uzimanju organa donosi etički odbor ustanove. To isto važi i za ona lica kojima je delimično ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost.

Ministar Lončar je juče rekao da je razlog za odbijanje ovog amandmana, rekao je da je to neslaganje sa porodičnim zakonom, jer starateljstvo nad maloletnim štićenikom prestaje u trenutku smrti, pa vas pitam, pošto je kolega Martinović maločas rekao, citiraću, kaže – ne uzimaju se organi sa mrtvog čoveka, nego sa čoveka koji je živ. Nego koji je živ, pa se najpre uzimaju, evo, neka me ministar ispravi, zatim ponavlja opet da se ne uzimaju organi sa mrtvog čoveka, sa čoveka koji je potpuno mrtav, i moždano i kada je u pitanju rad srca i kada je u pitanju rad drugih vitalnih organa.

Pa, ako je to tako, onda ste trebali svakako da prihvatite ovaj amandman, jer kako se kaže, čovek je živ i tada mu se uzimaju organi. I, ako nije problem, da mi objasnite kako je to čovek malo živ, malo mrtav, da li je živ uopšte ili nije? Eto, vi kao doktor ako možete da mi objasnite.

Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim predlogom zakona definišu se uloga i zadaci Uprave za biomedicinu.

Takođe, jedna od obaveza Uprave je i da vodi registar ozbiljnih neželjenih događaja, i ozbiljnih neželjenih reakcija. U skladu sa navedenim pitali bi vas – ko snosi posledice za neželjene događaje koji nisu specifični, poput lošeg skladištenja, ili rukovanje, i koje se mere postupci i radnje, koje se sprovode da do istih neželjenih događaja ne bi ponovo došlo.

Videli smo da je predviđeno i da se preduzimaju sve mere za smanjenje štete, ali ne i posledice za one osobe koje su do te štete dovele.

Zatim, u okviru uvoza i izvoza ćelija na vodi se da direktor Uprave za biomedicinu daje dozvolu za svaki pojedinačni slučaj uvoza, odnosno izvoza ljudskih ćelija. Smatramo da je pored direktora ovde potrebno uključiti i stručnu komisiju, odnosno čitav tim ljudi kako bi doneli zajedničku odluku kome će dozvolu dati.

Zatim, takođe kod uvoza i izvoza, napomenula bih da su nepoznati i ugovori koji pokrivaju ovu oblast, kao i finansije.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ćelijama i tkivima je samo još jedan od zakona koji EU traži od nas i predstavlja usklađivanje postojećih zakona sa evropskim, a da se uopšte nije vodilo računa kako će to uticati na građane Srbije.

I ovaj predlog zakona je loš kao i Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa koji se temelji na pretpostavljenoj saglasnosti, kojom građani Srbije automatski postaju donosi ukoliko se izričito tome ne usprotive tokom života. Oba ova predloga mogu biti plodno tlo zloupotrebe i kriminala i sa punim pravom možemo posumnjati s obzirom na biografiju ministra da pretpostavljena saglasnost nije uvedena u svrhu lečenja, već pretpostavljene trgovine ljudskim organima.

Vi ste ministre u vašem uvodnom izlaganju rekli da zloupotrebe nisu moguće, jer učestvuje veliki broj ljudi, da je to jedan čitav tim i svaki put kada neko od nas spomene pretpostavljenu saglasnost vi vrtite glavom, negodujete, pa nas zanima kako i zbog čega tražite pismeni pristanak primaoca, a ne davaoca organa?

Takođe još jedna od spornih odredbi ovog predloga jeste i uzimanje tkiva sa umrlog lica i to maloletnog lica, koje je bilo bez roditeljskog staranja, gde se pita samo etički odbor zdravstvene ustanove. Vi ste ovde potpuno isključili zakonskog zastupnika kojeg na osnovu Porodičnog zakona svako maloletno lice treba da ima i koji bi trebao i u ovakvim situacija da štiti interese tog maloletnog lica. To se isto odnosi i na osobe kojima je potpuno ili delimično oduzeta poslovna sposobnost. O tome ste svakako morali da vodite računa, jer upravo u ovakvim situacijama su moguće velike zloupotrebe.