Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da se ovi stavovi odnose na elektronsku trgovinu i da je usmerena na potrošače u Republici Srbiji, ali i na potrošače u inostranstvu i kaže da cena može da se ističe u stranoj valuti, na način kojim se potrošačima daje mogućnost da izabere valutu u kojoj će se prikazati prodajna cena robe ili usluga iz celokupne ponude tog trgovca. I jeste ovde Zakon o turizmu u pitanju, ali kako onda objašnjavate isticanje cene u evrima različitih stomatoloških ordinacija, gde se cene suprotno zakonu prvo prikazuju u evrima, a zatim u dinarima? Isto to važi i za određene klinike, gde su cene najpre u evrima, a zatim u dinarima prikazane. Mi o tome upravo ovim amandmanom govorimo.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na član 41. Predloga zakona koji propisuje odnosno zabranjuje nelojalnu konkurenciju podneli više amandmana. Mi smo ovim amandmanom tražili da se u stavu 1. posle tačke 6) dodaje tačka 7) koja glasi: "Neovlašćeno korišćenje usluga trgovinskog predstavnika ili zastupnika drugog trgovca", jer smatramo da je potrebno da se i ova tačka svrsta u nelojalnu konkurenciju.

Nelojalna konkurencija je uništila srpsku privredu. Naime, poljoprivredni proizvodi iz inostranstva su povlašćeni na našem tržištu u odnosu na sve one proizvode koji se proizvedu u Srbiji. Naše poljoprivrednike i poljoprivrednu proizvodnju guše jeftini proizvodi iz Evropske unije za koje se ne plaća carina. Ti proizvodi su često, odnosno uglavnom su lošijeg kvaliteta od proizvoda koji se proizvode u Srbiji.

Jednostrana primena SSP-a omogućila je uvozničkom lobiju da na srpskom tržištu radi šta hoće. Ono što mi moramo da uradimo da bi zaštitili sopstveno tržište jeste da vratimo carine na robu iz EU, da onima koji prema nama imaju carine da im isto te carine vratimo.

Cilj je da domaća proizvodnja bude zaštićena, a ne izložena konkurenciji iz zemalja koja svojim proizvođačima daju velike subvencije.

Znači, da bi se sprečila nelojalna konkurencija, moraju da se postavi carinske barijere. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je postala praksa ove vladajuće većine da sve zakone donosi pod pritiskom EU i da bi se dodvorila EU, u koju mi nikada nećemo ući, mi danas raspravljamo o izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Podsetiću vas da u poslednje četiri godine izveštaji Poverenika nisu bili predmet razmatranja Narodne skupštine, iako je to suprotno zakonu i Poslovniku, kao i da smo tek prošlog meseca razmatrali različite izveštaje o kojima do sada nismo samo zato što su vas ovi iz EU na to naterali. Tako i danas imamo i Izveštaj Poverenika, koji se ne može pozitivno oceniti, ali svakako možemo pozdraviti to što danas ipak raspravljamo o tome što je Skupština počela da radi na način na koji je trebalo i do sada i što sada možemo da diskutujemo o svim sporazumima i informacijama i predlozima zakona na jedan kvalitetniji način.

Kada je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u pitanju, on je potpuno usklađen sa evropskim regulativama i direktivom. Ono što smo vam mi, srpski radikali, ukazivali i na šta stalno ukazujemo kada je u pitanju prepisivanje propisa i zakona iz EU, upravo se dešava i sa ovim pomenutim zakonom, a to je neprimenljivost određenih zakonskih normi. Takođe smo vam prilikom donošenja ovog zakona ukazivali na mnoge nedostatke i predlagali zakonska rešenja kojima bi se sprečila svaka zloupotreba, ali smo i ukazivali na prevelika ovlašćenja Poverenika.

Pravo na zaštitu podataka o ličnosti je zajamčeno Ustavom i to članom 42. koji određuje da se prikupljanje, obrada, držanje i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom i da je zabranjena upotreba podataka ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljani. Znači, zakon je taj koji treba da spreči svaku zloupotrebu podataka sa kojom su građani suočeni. Ovde prvenstveno mislim na one podatke koji se prikupljaju putem interneta, na slučajeve i mogućnosti zloupotrebe putem različitih sajtova, društvenih mreža, jer je primetan porast kriminalnih aktivnosti usmerenih prema korisnicima.

Privatnost korisnika je narušena objavom bilo kojih informacija na internetu, jer one automatski pripadaju kompaniji i ostaju sačuvani kada korisnik ugasi svoj nalog, ali upozoravamo i na razne povrede privatnosti, od uznemiravanja marketingom, bilo ekonomskim, bilo političkim, zatim davanje podataka različitim agencijama i slučajevima krađe tuđeg identiteta.

Zloupotrebe najčešće vrše oni koji su zaposleni u institucijama, koji imaju pravo na formiranje određene baze podataka, ali ne i za njihovo nezakonito korišćenje.

Zakonski okvir koji postoji je dovoljan i ustavna rešenja su vrlo precizna kada je u pitanje ostvarivanje ovih prava građana i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je taj koji treba da štiti građane od toga da neko ne zloupotrebi podatke o ličnosti, a ne Poverenik koji kao nezavisni organ ne treba ni da postoji.

Ukoliko bi sudovi, tužilaštvo i drugi državni organi radili svoj posao kako treba, podaci o ličnosti bi bili zaštićeni, odnosno građani bi bili zaštićeni od svake namerne zloupotrebe i nezakonitog korišćenja ovih podataka.

Pravo na pristup informacijama od javnog značaja ima svaki građanin Republike Srbije. Znači, pravo svakog građanina je da da bude obavešten o pitanjima od javnog interesa, a dužnost države i svih državnih organa je da o tim pitanjima građane obaveštava potpuno istinito i blagovremeno.

Stanje u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u prethodnoj godini nije baš bio na zavidnom nivou i uočeno je pogrošanje stanja u ovoj oblasti.

Mi smo vam ukazivali da ovaj zakon predstavlja samo mrtvo slovo na papiru i da njegova primena ne dovodi do onoga što je valjda bila namera zakonodavca.

Ono što je suština jeste da kada je donet ovaj zakon, očigledno nije bilo iskrene namere i pokazalo se u praksi da se baš i ne poštuje od strane izvršne vlasti. Takođe je primećena i selektivna primena ovog zakona, odnosno određenih zakonskih odredbi u zavisnosti od onoga ko traži informaciju.

Članom 9. ovog zakona može se isključiti i ograničiti slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ovde često dolazi do zloupotreba. Mnogi organi prilikom pružanja odgovara podnosiocu zahteva za dobijanje informacija često se pozivaju na ovaj član, jer je u pitanju jedna zakonska šupljina i u mnogobrojnim slučajevima neograničeno može da se državni organ pozove da nije dozvoljen pristup tražiocu informacija zbog sigurnosti pravosuđa, bezbednosti i slično.

U okviru ovog izveštaja se kaže da ovo pravo u Srbiji se koristi u velikoj meri, ali da se teško ostvaruje bez intervencije Poverenika. Tu se postavlja pitanje – šta to može da uradi Poverenik, odnosno koje informacije može da dobije Poverenik a ne bilo koji građanin Srbije? Ništa više ne može da uradi Poverenik od bilo kog građanina, jer je sam zakonski okvir dovoljan i potpuno je jasan, ali problem predstavlja to što je sistem loše postavljen i to što je Povereniku dato previše na značaju.

Ukoliko bi državni organi radili svoj posao kako treba i kada ne bi ignorisali zahteve, građani bi do svih informacija i podataka koji su im potrebni lako dolazili. Čest je slučaj da se državni organi pozivaju na tajnost informacija i zloupotrebu prava i povreda privatnosti kako ne bi dostavili određene informacije koje nikako nisu tajna.

Zatim, u istom ovom izveštaju navodite da u slučajevima u kojima su rešavane žalbe izjavljene Povereniku uspešnost intervencija merena stepenom dobijanja informacija u odnosu na osnovane žalbe je relativno visoka i da ona iznosi oko 89%. Sada vas pitam – koji se zaključak izvodi iz ovog podatka? Zbog toga što je veliki broj predmeta koje ima Poverenik i veliki broj zahteva, to ne znači da je Poverenik neophodan u dobijanju informacija, već to znači da institucije Republike Srbije rade sve lošije i lošije.

Kao što sam već navela da svaki građanin ima pravo da od nadležnog organa zatraži određenu informaciju i da se Povereniku obraća tek onog trenutka kada u skladu sa zakonom državni organ ne odgovori i ne dostavi traženu informaciju onome ko je tu informaciju tražio. Mi nemamo razloga da instituciju Poverenika hvalimo, jer smatramo da kao takva i ne treba da postoji, jer u normalnoj demokratskoj državi poštovanje zakona je normalno. Smatramo da kancelarija ne treba da postoji i da nije u redu što ta kancelarija ima sve veći broj predmeta, jer to suštinski znači da državne institucije ne funkcionišu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru člana 18. koji propisuje vrste ovlašćenja komunalne milicije u obavljanju poslova mi smo amandmanom intervenisali u delu ovlašćenja koji se odnosi na prikupljanje obaveštenja i tražili smo da se i ova tačka 9. člana 18. briše, jer je potpuno nejasno po kom osnovu se ovakvo pravo daje komunalnoj miliciji. I druga ovlašćenja komunalnih milicajaca su sporna i o tome su moje kolege već pričale, a i kolege koje će posle mene govoriti.

Ali ja bih o novini u ovom Predlogu zakona, to je da komunalna milicija može da obavlja posao u civilu i vi opravdanje za rad bez službene uniforme nalazite u nedovoljno efikasnom radu i u uočavanju obeleženih vozila na terenu, što onemogućuje patrolu da na licu mesta konstatuje činjenje određenog prekršaja. Međutim, tu se postavlja pitanje u kojim uslovima i koje će poslove komunalni milicionar raditi bez službene uniforme. Po pravilu, odnosno zakonom je predviđeno da komunalna milicija postupa, odnosno obavlja poslove u uniformama, ali da po pisanom nalogu načelnika može i bez službene uniforme. Pod kojim je to uslovima i zašto nema ograničenja pod kojim uslovima može da se obavlja posao bez uniforme?

Mi smatramo da će ovako koncipiran zakon stvoriti uslove za brojne zloupotrebe i ovim zakonom se neće omogućiti da komunalna milicija bude efikasnija u uvođenju komunalnog reda, jer komunalna policija nije opravdala poverenje građana koji negoduju svim ovim promenama i širokim ovlašćenjima koje ste dali sada komunalnoj miliciji. Zahvaljujem.

Gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, mi jesmo tražili da se tačka 9. člana 18. briše, kao što smo tražili da se izbrišu i ostala ovlašćenja koja su ovim članom 18. predviđena. Tražili smo i da se ceo član 18. briše, jer smatramo da su preširoka ovlašćenja data komunalnoj policiji i da komunalna policija ne može na ovakav način da postoji i da treba da bude u okviru MUP-a. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovim amandmanom tražili brisanje člana 31, koji govori o upotrebi sredstava prinude i u stavu 2. kaže se da ukoliko prilikom upotrebe sredstava prinude nastane telesna povreda ili nastupi smrt lica, načelnik komunalne milicije podnosi o tome pisani izveštaj nadležnoj policijskoj upravi.

Mi smo brisanjem ovog člana celog iskazali jasan stav stranke da komunalna milicija nikako ne sme da upotrebljava sredstva prinude, jer smo i u prethodnim diskusijama ukazivali na ponašanje i bahatost sada komunalnih policajaca na narušen ugled ove službe i na brojne incidente.

Ovaj zakon zbog šire mogućnosti upotrebe sredstava prinude ide u jako lošem smeru i to je jedno od ovlašćenja koje je svakako trebalo ostaviti pripadnicima policijskih snaga. Mi se plašimo da se upravo sa ovolikim ispadima sredstva prinude neće koristiti za uspostavljanje komunalnog reda, što bi trebalo da rade komunalni milicajci, odnosno što je delokrug rada komunalne milicije.

Srpska radikalna stranka je protiv ovako predloženog zakonskog rešenja i protiv upotrebe sredstava prinude, kao najrepresivnijih ovlašćenja kojima komunalni milicioner raspolaže. Nažalost, mi vam sve vreme ukazujemo na brojne nedostatke ovog zakona i ako stvarno mislite da uvedete komunalni red, najbolje bi bilo da povučete ovaj zakon ili da uvažite sve naše sugestije ili prihvatite naše amandmane.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član na koji smo podneli amandman propisuje teže povrede dužnosti iz radnog odnosa i u ovom članu 44. vi taksativno navodite koje su teže povrede dužnosti iz radnog odnosa za koje je odgovoran pripadnik komunalne milicije.

Naš amandman koji smo podneli konkretno se odnosi na tačku 11. u kojoj se kaže da je odbijanje lekarskog pregleda jedna od težih povreda dužnosti. Mi smo tražili da se ova tačka briše, tražili smo ne zato što smatramo da je to u redu, naprotiv, već zato što predsednik opštine nije kvalifikovano lice da zaposlenog upućuje na lekarski pregled. Da li je predsednik opštine koji je, na primer, ekonomista ili vozač ili ne znam koje druge profesije, da li je on kvalifikovan da pošalje zaposlenog na lekarski pregled?

Na kraju ove naše argumentovane diskusije na konkretnim primerima smo vam ukazivali na brojne nedostatke ovog zakona i pozivamo vas još jednom da ovaj zakon povučete iz procedure, jer njegovom primenom se neće uspostaviti nikakav komunalni red, već će biti samo problema prilikom primene ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, i na član 9. Predloga zakona mi smo podneli amandman i predložili smo da se u članu 9. u stavu 2. reč „neko“ briše. Ovim amandmanom je izvršena pravno – tehnička redakcija teksta, jer svako treće lice upisano kao korisnik zemljišta ima lično ime ili naziv ukoliko se radi o pravnom licu.

Konkretno, ovaj član 9. se odnosi na lica kojima se isplaćuje naknada za eksproprijaciju. Mi smo i u okviru načelne rasprave ukazivali da Zakon o eksproprijaciji, ovaj zakon koji se oslanja na njega, da je jako loš i da je bilo bolje da se niste pozivali na najlošije delove tog zakona.

Projekat izgradnje Moravskog koridora koji je počeo, odnosno koji se planira od 2010. godine nije daleko odmakao. Ovim Predlogom zakona predviđena je eksproprijacija zemljišta radi izgradnje auto-puta, što mi podržavamo. Rečeno je da cena ne može biti niža od tržišne.

U okolini Kruševca, gde je počela eksproprijacija, do kraja aprila je doneto tridesetak od 2.100 rešenja i poljoprivredno zemljište je plaćano po 200. dinara. Kada je u pitanju broj donetih rešenja, zar ne mislite da je to za ovaj period jako malo?

Kada je cena izgradnje puta Pojati – Preljina u pitanju rečeno je da će to biti 800 miliona evra i za ovaj posao je potpisan Memorandum sa američkom kompanijom „Behtel“. Svi znamo da ovu kompaniju gde god da je radila da su pratile različite afere. Mi srpski radikali smo upravo protiv ove kompanije da radi na ovom projektu i smatramo da će se usvajanjem ovakvog zakona legalizovati samo krađa od 300 miliona evra koje dobija „Behtel“, jer je posao mogao da se ugovori i sa drugom firmom, sa kineskom firmom za 500 miliona evra. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u okviru načelne rasprave, a i danas isticali, da će sa primenom ovog zakona biti mnogo problema. Mi smo našim ozbiljnim amandmanima pokušali da ovako koncipiran predlog maksimalno popravimo.

Mi se slažemo i smatramo da nam je svakako autoput potreban. Mi protiv toga nemamo ništa.

Vi ste u okviru glave 4, a to je izbor strateškog partnera, rekli da prilikom izbora strateškog partnera i zaključivanja ugovora o projektovanju i izgradnji Moravskog koridora, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nad izvođenjem radova, da se ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki. To je bila naša ozbiljna zamerka. Mi smatramo da poslovi bez javnih nabavki ne mogu da se rade. To je neprihvatljivo, pogotovo kada se radi o "Behtelu", o firmi za koju su vezane brojne afere, što smo vas upozoravali i što stalno ističemo, da je to firma koja posluje po principu potkupljivanja i podmićivanja rukovodstava u određenim zemljama.

Amandman koji smo podneli odnosi se na član 11. stav 4. gde mi kompletno ovaj stav menjamo i novi predloženi amandmanski tekst glasi: "Žalba se u roku od tri podnosi ministarstvu nadležnom za poslove finansija". Mi smo našom intervencijom samo precizirali pravo na ulaganje žalbe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman i na član 9. u kojem je propisana mogućnost formiranja zajedničke komunalne milicije jedinica lokalne samouprave, uz zaključivanje sporazuma o saradnji na osnovu odredaba zakona kojim se uređuje lokalna samouprava.

Predložili smo brisanje ovog člana, jer smatramo da udruživanje službi na nivou lokalnih samouprava, da je besmisleno i da uzurpira nadležnosti sa republičkog nivoa.

Svrha komunalne milicije je da obezbeđuje izvršavanje nadležnosti lokalnih samouprava u oblasti komunalne delatnosti i ovim zakonskim predlogom stvorena je mogućnost da svi gradovi i opštine u Srbiji imaju komunalnu miliciju.

S obzirom da je komunalna milicija uveliko na lošem glasu, stiče se utisak da je ovo samo novi organ prinude nad građanima Srbije. Ne zaboravite da su komunalni policajci zbog brojnih incidenata i prekoračenja ovlašćenja stekli loš ugled i komunalne policajce prate brojni incidenti. Zbog takvog ponašanja građani Srbije su ogorčeni na dosadašnju komunalnu policiju.

Takođe, ovim predlogom proširena su i ovlašćenja, međutim, o tome ćemo kasnije kada dođu amandmani, pa konkretno o tome da pričamo. Mi smatramo da ovakav zakon, kakav je ovaj, da nam nije potreban i da bi bilo najbolje da se ovaj zakon povuče iz procedure.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u oblasti nauke i istraživanja godinama unazad su se nagomilali problemi i prisutno je veliko nezadovoljstvo među naučnicima. Pored objašnjenja ministra i hvale ovog predloga zakona, mi srpski radikali smatramo da nikakvih značajnih rezultata neće biti.

Ovakvim predloženim zakonskim rešenjem se neće sprečiti odliv kadrova, naprotiv samo će se ubrzati i dati podstrek mladim naučnicima da napuste Srbiju. Dokle god ne shvatimo da se ulaganjem u nauku višestruko vraća, neće biti pomaka i pozitivnih rezultata.

Budžet za nauku u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu je povećan za 15,2% i očekuju se znatna dodatna sredstva u 2019. godini, i to je ono što je dobro, jer ulaganje u obrazovanje i nauku je najbolji način investiranja u budućnost. Zato, nauka mora da ima stabilnost u finansiranju, jer jedino tako nećemo biti zemlja zvanja i lažnih diploma, već ćemo biti zemlja znanja.

Vi ste ovim predlogom u delu koji se odnosi na istraživače definisali koja se lica smatraju istraživačima, zatim, zvanje istraživača itd, da ne nabrajam, a u članu 44. na koji smo podneli amandman, a koji se odnosi na izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje, intervenisali smo u delu odlučivanja komisije o izboru, odnosno reizboru kandidata u zvanje viši naučni saradnik i izboru i zvanje naučni saradnik.

Naime, vi ste predložili da je komisija dužna da odluku donese u roku od 90 dana od dana prijema predloga odluke sa dokumentacijom. Naša intervencija je da se rok skrati i da se ta odluka donese u roku od 60 dana, jer smatramo da nema nijednog opravdanog razloga za ovako dug rok za izbor ili reizbor kandidata u zvanje višeg naučnog saradnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i na član 7. Predloga zakona podneli amandman. Ovaj član se odnosi na finansiranje nauke i istraživanja. Mi smo i u prethodnim diskusijama ukazivali na to koliko je neophodno ulagati u ovu oblast i da je potreban jedan ozbiljan budžet za nauku i istraživanja.

U prethodnom periodu mladi naučnici u Srbiji su postizali zavidne rezultate i pored jako lošeg obrazovnog sistema i veoma malo novca sa jednim skromnim budžetom oni su postizali zavidne rezultate. Pitamo se kakve bi tek rezultate postizali da je budžet za nauku bio veći.

Zato pitanju finansiranja morate da pristupite na jedan ozbiljniji način i ne samo finansiranju nego i na sva druga pitanje iz ove oblasti i da sprečite, na taj način da mladi i talentovani ljudi iz Srbije odlaze i da na vreme uočite i otklonite sve probleme iz ove oblasti.

Mi smo amandmanom na član 107. Predloga zakona tražili da se tačka 6. iz 1. stava briše. Ona se konkretno odnosi na sredstva za finansiranje i naučno istraživačke delatnosti iz drugih izvora i vi ste ovde u prvih pet tačaka jasno naznačili koji su to drugi izvori iz kojih se obezbeđuju sredstva za finansiranje ove delatnosti, tako da smatramo da je tačka 6. potpuno nepotrebna. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo amandmanom tražili brisanje člana 18. kojim se, citiram, kaže – posle člana 51. naziv GlaveVII se menja i glasi – lokalni ombudsman, jer nije u skladu sa članom Ustava 138.

Mi smo i u načelnoj raspravi čuli određena tumačenja i danas od vas ministre. U obrazloženju koje ste vi i maločas izneli zašto se ovaj amandman ne prihvata navodite da lokalni ombudsman nezavisno i samostalno kontroliše poštovanje prava građana, dok Zaštitnik građana je nezavisni državi organ na republičkom nivou koji štiti prava građana i kažete da je to usaglašavanje sa članom 97. Zakona o lokalnom samoupravi.

Kada je u pitanju Zaštitnik građana na lokalnoj nivou, koga bira Skupština grada Beograda na predlog više od jedne trećine odbornika, njegovi poslovi su zaštita individualnih i kolektivnih prava i interesa građana, zatim kontrola Gradske uprave grada Beograda, podnošenje inicijativa za izmene, dopune ili donošenje novih zakona i drugih propisa i opštih akata ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostatka u propisima, davanje mišljenja na nacrt propisa i opšteg akta grada kada se njima određuju pitanja od značaja za zaštitu i unapređenje prava i interesa građana, kao i podnošenje inicijativa za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Republike Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih propisa.

Znači, kao što vidimo i Zaštitnik građana, i na lokalnom i na republičko nivou, je neko ko treba da štiti prava i slobode, onda kada su ta prava i slobode ugroženi, i mi vas pozivamo da ipak prihvatite ovaj naš amandman koji je u skladu sa članom Ustava 138.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu predstavlja usaglašavanje sa nizom zakona koji su u međuvremenu doneti. Konkretno, tačka 12. novog člana 8. se usklađuje sa Zakonom o trgovini i sa zakonom o turizmu.

Vi ovaj član menjate, jer kako kažete da nadležnosti grada u važećem zakonu nisu bile dovoljno jasne. Međutim, upravo je ovim članom zakona uneta određena nejasnoća i nelogičnost. Zašto to kažem? Predviđa se da grad Beograd određuje vrstu robe i vrstu usluga koja se može pružati u privremenim objektima koji se postavljaju na teritoriji grada Beograda.

Svi smo mi svedoci da se u vreme različitih praznika izdaju dozvole i postavljaju se privremeni objekti na javnim površinama. Mi smatramo da se takvi objekti mogu postavljati i na duži vremenski period, naravno, gde to uslovi dozvoljavaju i da oni ne moraju biti tipski.

Međutim, ono što bi vas pitali, a to je obuhvaćeno ovim članom, jeste – koja je to vrsta roba ili koja je to vrsta usluge koja treba da bude vezana isključivo za Beograd?

Hoće li, odnosno šta to može da se prodaje u Beogradu što ne može u Novom Sadu, Prokuplju, Nišu itd. Upravo zbog nedovoljne jasnoće i nepotpune formulacije ove tačke Predloga zakona mi smo amandmanom tražili njegovo brisanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao glavni razlog za donošenje ovih izmena zakona naveli ste da je to zbog započetih postupaka u vezi sa izgradnjom i ozakonjenjem objekata i osnovna ideja je da se legalizacija divlje gradnje ponovo vrati na nivo opština.

Legalizacija objekata traje već duži vremenski period i veoma malo objekata se legalizuje. Ono što je neophodno uraditi da bi se taj broj povećao, da bi se legalizovao veći broj objekata nego što je do sada jeste preciziranje uslova legalizacije.

Naš stav je da sve što je izgrađeno na privatnom zemljištu treba i legalizovati i to po najpovoljnijim cenama.

Takođe smatramo da je neophodno ubrzati proceduru legalizacije i veoma je bitno da svi oni građani koji ulaze u sam postupak legalizacije objekata unapred znaju sve uslove i koliko će ta legalizacija koštati.

Poslovi oko legalizacije, ukoliko se ne završe u nekom doglednom roku, doneće veliku štetu i znate i sami da država gubi zbog toga velike prihode.

Kada je amandman u pitanju koji smo podneli na član 10. Predloga zakona koji se odnosi na gradsku upravu, ovim članom vrši se usklađivanje sa Zakonom o glavnom gradu i sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i nismo amandmanski i na ovaj član intervenisali i tražili smo brisanje stava 2. jer završeni pravni fakultet i položeni stručni ispit podrazumeva sve što je predviđeno u predlogu stava 2. što znači da takva formulacija pokriva ceo predloženi opis i da nema posebne potrebe to isticati ponovo u pomenutom članu zakona. Zahvaljujem.