Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ružica Nikolić

Ružica Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovim amandmanom tražili brisanje člana 31, koji govori o upotrebi sredstava prinude i u stavu 2. kaže se da ukoliko prilikom upotrebe sredstava prinude nastane telesna povreda ili nastupi smrt lica, načelnik komunalne milicije podnosi o tome pisani izveštaj nadležnoj policijskoj upravi.

Mi smo brisanjem ovog člana celog iskazali jasan stav stranke da komunalna milicija nikako ne sme da upotrebljava sredstva prinude, jer smo i u prethodnim diskusijama ukazivali na ponašanje i bahatost sada komunalnih policajaca na narušen ugled ove službe i na brojne incidente.

Ovaj zakon zbog šire mogućnosti upotrebe sredstava prinude ide u jako lošem smeru i to je jedno od ovlašćenja koje je svakako trebalo ostaviti pripadnicima policijskih snaga. Mi se plašimo da se upravo sa ovolikim ispadima sredstva prinude neće koristiti za uspostavljanje komunalnog reda, što bi trebalo da rade komunalni milicajci, odnosno što je delokrug rada komunalne milicije.

Srpska radikalna stranka je protiv ovako predloženog zakonskog rešenja i protiv upotrebe sredstava prinude, kao najrepresivnijih ovlašćenja kojima komunalni milicioner raspolaže. Nažalost, mi vam sve vreme ukazujemo na brojne nedostatke ovog zakona i ako stvarno mislite da uvedete komunalni red, najbolje bi bilo da povučete ovaj zakon ili da uvažite sve naše sugestije ili prihvatite naše amandmane.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član na koji smo podneli amandman propisuje teže povrede dužnosti iz radnog odnosa i u ovom članu 44. vi taksativno navodite koje su teže povrede dužnosti iz radnog odnosa za koje je odgovoran pripadnik komunalne milicije.

Naš amandman koji smo podneli konkretno se odnosi na tačku 11. u kojoj se kaže da je odbijanje lekarskog pregleda jedna od težih povreda dužnosti. Mi smo tražili da se ova tačka briše, tražili smo ne zato što smatramo da je to u redu, naprotiv, već zato što predsednik opštine nije kvalifikovano lice da zaposlenog upućuje na lekarski pregled. Da li je predsednik opštine koji je, na primer, ekonomista ili vozač ili ne znam koje druge profesije, da li je on kvalifikovan da pošalje zaposlenog na lekarski pregled?

Na kraju ove naše argumentovane diskusije na konkretnim primerima smo vam ukazivali na brojne nedostatke ovog zakona i pozivamo vas još jednom da ovaj zakon povučete iz procedure, jer njegovom primenom se neće uspostaviti nikakav komunalni red, već će biti samo problema prilikom primene ovog zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, i na član 9. Predloga zakona mi smo podneli amandman i predložili smo da se u članu 9. u stavu 2. reč „neko“ briše. Ovim amandmanom je izvršena pravno – tehnička redakcija teksta, jer svako treće lice upisano kao korisnik zemljišta ima lično ime ili naziv ukoliko se radi o pravnom licu.

Konkretno, ovaj član 9. se odnosi na lica kojima se isplaćuje naknada za eksproprijaciju. Mi smo i u okviru načelne rasprave ukazivali da Zakon o eksproprijaciji, ovaj zakon koji se oslanja na njega, da je jako loš i da je bilo bolje da se niste pozivali na najlošije delove tog zakona.

Projekat izgradnje Moravskog koridora koji je počeo, odnosno koji se planira od 2010. godine nije daleko odmakao. Ovim Predlogom zakona predviđena je eksproprijacija zemljišta radi izgradnje auto-puta, što mi podržavamo. Rečeno je da cena ne može biti niža od tržišne.

U okolini Kruševca, gde je počela eksproprijacija, do kraja aprila je doneto tridesetak od 2.100 rešenja i poljoprivredno zemljište je plaćano po 200. dinara. Kada je u pitanju broj donetih rešenja, zar ne mislite da je to za ovaj period jako malo?

Kada je cena izgradnje puta Pojati – Preljina u pitanju rečeno je da će to biti 800 miliona evra i za ovaj posao je potpisan Memorandum sa američkom kompanijom „Behtel“. Svi znamo da ovu kompaniju gde god da je radila da su pratile različite afere. Mi srpski radikali smo upravo protiv ove kompanije da radi na ovom projektu i smatramo da će se usvajanjem ovakvog zakona legalizovati samo krađa od 300 miliona evra koje dobija „Behtel“, jer je posao mogao da se ugovori i sa drugom firmom, sa kineskom firmom za 500 miliona evra. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u okviru načelne rasprave, a i danas isticali, da će sa primenom ovog zakona biti mnogo problema. Mi smo našim ozbiljnim amandmanima pokušali da ovako koncipiran predlog maksimalno popravimo.

Mi se slažemo i smatramo da nam je svakako autoput potreban. Mi protiv toga nemamo ništa.

Vi ste u okviru glave 4, a to je izbor strateškog partnera, rekli da prilikom izbora strateškog partnera i zaključivanja ugovora o projektovanju i izgradnji Moravskog koridora, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nad izvođenjem radova, da se ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki. To je bila naša ozbiljna zamerka. Mi smatramo da poslovi bez javnih nabavki ne mogu da se rade. To je neprihvatljivo, pogotovo kada se radi o "Behtelu", o firmi za koju su vezane brojne afere, što smo vas upozoravali i što stalno ističemo, da je to firma koja posluje po principu potkupljivanja i podmićivanja rukovodstava u određenim zemljama.

Amandman koji smo podneli odnosi se na član 11. stav 4. gde mi kompletno ovaj stav menjamo i novi predloženi amandmanski tekst glasi: "Žalba se u roku od tri podnosi ministarstvu nadležnom za poslove finansija". Mi smo našom intervencijom samo precizirali pravo na ulaganje žalbe. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman i na član 9. u kojem je propisana mogućnost formiranja zajedničke komunalne milicije jedinica lokalne samouprave, uz zaključivanje sporazuma o saradnji na osnovu odredaba zakona kojim se uređuje lokalna samouprava.

Predložili smo brisanje ovog člana, jer smatramo da udruživanje službi na nivou lokalnih samouprava, da je besmisleno i da uzurpira nadležnosti sa republičkog nivoa.

Svrha komunalne milicije je da obezbeđuje izvršavanje nadležnosti lokalnih samouprava u oblasti komunalne delatnosti i ovim zakonskim predlogom stvorena je mogućnost da svi gradovi i opštine u Srbiji imaju komunalnu miliciju.

S obzirom da je komunalna milicija uveliko na lošem glasu, stiče se utisak da je ovo samo novi organ prinude nad građanima Srbije. Ne zaboravite da su komunalni policajci zbog brojnih incidenata i prekoračenja ovlašćenja stekli loš ugled i komunalne policajce prate brojni incidenti. Zbog takvog ponašanja građani Srbije su ogorčeni na dosadašnju komunalnu policiju.

Takođe, ovim predlogom proširena su i ovlašćenja, međutim, o tome ćemo kasnije kada dođu amandmani, pa konkretno o tome da pričamo. Mi smatramo da ovakav zakon, kakav je ovaj, da nam nije potreban i da bi bilo najbolje da se ovaj zakon povuče iz procedure.
Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u oblasti nauke i istraživanja godinama unazad su se nagomilali problemi i prisutno je veliko nezadovoljstvo među naučnicima. Pored objašnjenja ministra i hvale ovog predloga zakona, mi srpski radikali smatramo da nikakvih značajnih rezultata neće biti.

Ovakvim predloženim zakonskim rešenjem se neće sprečiti odliv kadrova, naprotiv samo će se ubrzati i dati podstrek mladim naučnicima da napuste Srbiju. Dokle god ne shvatimo da se ulaganjem u nauku višestruko vraća, neće biti pomaka i pozitivnih rezultata.

Budžet za nauku u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu je povećan za 15,2% i očekuju se znatna dodatna sredstva u 2019. godini, i to je ono što je dobro, jer ulaganje u obrazovanje i nauku je najbolji način investiranja u budućnost. Zato, nauka mora da ima stabilnost u finansiranju, jer jedino tako nećemo biti zemlja zvanja i lažnih diploma, već ćemo biti zemlja znanja.

Vi ste ovim predlogom u delu koji se odnosi na istraživače definisali koja se lica smatraju istraživačima, zatim, zvanje istraživača itd, da ne nabrajam, a u članu 44. na koji smo podneli amandman, a koji se odnosi na izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje, intervenisali smo u delu odlučivanja komisije o izboru, odnosno reizboru kandidata u zvanje viši naučni saradnik i izboru i zvanje naučni saradnik.

Naime, vi ste predložili da je komisija dužna da odluku donese u roku od 90 dana od dana prijema predloga odluke sa dokumentacijom. Naša intervencija je da se rok skrati i da se ta odluka donese u roku od 60 dana, jer smatramo da nema nijednog opravdanog razloga za ovako dug rok za izbor ili reizbor kandidata u zvanje višeg naučnog saradnika. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i na član 7. Predloga zakona podneli amandman. Ovaj član se odnosi na finansiranje nauke i istraživanja. Mi smo i u prethodnim diskusijama ukazivali na to koliko je neophodno ulagati u ovu oblast i da je potreban jedan ozbiljan budžet za nauku i istraživanja.

U prethodnom periodu mladi naučnici u Srbiji su postizali zavidne rezultate i pored jako lošeg obrazovnog sistema i veoma malo novca sa jednim skromnim budžetom oni su postizali zavidne rezultate. Pitamo se kakve bi tek rezultate postizali da je budžet za nauku bio veći.

Zato pitanju finansiranja morate da pristupite na jedan ozbiljniji način i ne samo finansiranju nego i na sva druga pitanje iz ove oblasti i da sprečite, na taj način da mladi i talentovani ljudi iz Srbije odlaze i da na vreme uočite i otklonite sve probleme iz ove oblasti.

Mi smo amandmanom na član 107. Predloga zakona tražili da se tačka 6. iz 1. stava briše. Ona se konkretno odnosi na sredstva za finansiranje i naučno istraživačke delatnosti iz drugih izvora i vi ste ovde u prvih pet tačaka jasno naznačili koji su to drugi izvori iz kojih se obezbeđuju sredstva za finansiranje ove delatnosti, tako da smatramo da je tačka 6. potpuno nepotrebna. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo amandmanom tražili brisanje člana 18. kojim se, citiram, kaže – posle člana 51. naziv GlaveVII se menja i glasi – lokalni ombudsman, jer nije u skladu sa članom Ustava 138.

Mi smo i u načelnoj raspravi čuli određena tumačenja i danas od vas ministre. U obrazloženju koje ste vi i maločas izneli zašto se ovaj amandman ne prihvata navodite da lokalni ombudsman nezavisno i samostalno kontroliše poštovanje prava građana, dok Zaštitnik građana je nezavisni državi organ na republičkom nivou koji štiti prava građana i kažete da je to usaglašavanje sa članom 97. Zakona o lokalnom samoupravi.

Kada je u pitanju Zaštitnik građana na lokalnoj nivou, koga bira Skupština grada Beograda na predlog više od jedne trećine odbornika, njegovi poslovi su zaštita individualnih i kolektivnih prava i interesa građana, zatim kontrola Gradske uprave grada Beograda, podnošenje inicijativa za izmene, dopune ili donošenje novih zakona i drugih propisa i opštih akata ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostatka u propisima, davanje mišljenja na nacrt propisa i opšteg akta grada kada se njima određuju pitanja od značaja za zaštitu i unapređenje prava i interesa građana, kao i podnošenje inicijativa za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Republike Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih propisa.

Znači, kao što vidimo i Zaštitnik građana, i na lokalnom i na republičko nivou, je neko ko treba da štiti prava i slobode, onda kada su ta prava i slobode ugroženi, i mi vas pozivamo da ipak prihvatite ovaj naš amandman koji je u skladu sa članom Ustava 138.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu predstavlja usaglašavanje sa nizom zakona koji su u međuvremenu doneti. Konkretno, tačka 12. novog člana 8. se usklađuje sa Zakonom o trgovini i sa zakonom o turizmu.

Vi ovaj član menjate, jer kako kažete da nadležnosti grada u važećem zakonu nisu bile dovoljno jasne. Međutim, upravo je ovim članom zakona uneta određena nejasnoća i nelogičnost. Zašto to kažem? Predviđa se da grad Beograd određuje vrstu robe i vrstu usluga koja se može pružati u privremenim objektima koji se postavljaju na teritoriji grada Beograda.

Svi smo mi svedoci da se u vreme različitih praznika izdaju dozvole i postavljaju se privremeni objekti na javnim površinama. Mi smatramo da se takvi objekti mogu postavljati i na duži vremenski period, naravno, gde to uslovi dozvoljavaju i da oni ne moraju biti tipski.

Međutim, ono što bi vas pitali, a to je obuhvaćeno ovim članom, jeste – koja je to vrsta roba ili koja je to vrsta usluge koja treba da bude vezana isključivo za Beograd?

Hoće li, odnosno šta to može da se prodaje u Beogradu što ne može u Novom Sadu, Prokuplju, Nišu itd. Upravo zbog nedovoljne jasnoće i nepotpune formulacije ove tačke Predloga zakona mi smo amandmanom tražili njegovo brisanje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao glavni razlog za donošenje ovih izmena zakona naveli ste da je to zbog započetih postupaka u vezi sa izgradnjom i ozakonjenjem objekata i osnovna ideja je da se legalizacija divlje gradnje ponovo vrati na nivo opština.

Legalizacija objekata traje već duži vremenski period i veoma malo objekata se legalizuje. Ono što je neophodno uraditi da bi se taj broj povećao, da bi se legalizovao veći broj objekata nego što je do sada jeste preciziranje uslova legalizacije.

Naš stav je da sve što je izgrađeno na privatnom zemljištu treba i legalizovati i to po najpovoljnijim cenama.

Takođe smatramo da je neophodno ubrzati proceduru legalizacije i veoma je bitno da svi oni građani koji ulaze u sam postupak legalizacije objekata unapred znaju sve uslove i koliko će ta legalizacija koštati.

Poslovi oko legalizacije, ukoliko se ne završe u nekom doglednom roku, doneće veliku štetu i znate i sami da država gubi zbog toga velike prihode.

Kada je amandman u pitanju koji smo podneli na član 10. Predloga zakona koji se odnosi na gradsku upravu, ovim članom vrši se usklađivanje sa Zakonom o glavnom gradu i sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i nismo amandmanski i na ovaj član intervenisali i tražili smo brisanje stava 2. jer završeni pravni fakultet i položeni stručni ispit podrazumeva sve što je predviđeno u predlogu stava 2. što znači da takva formulacija pokriva ceo predloženi opis i da nema posebne potrebe to isticati ponovo u pomenutom članu zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o presađivanju ljudskih organa uvedena je pretpostavljena saglasnost kojom svaki punoletni građanin Srbije postaje potencijalni donor, odnosno davalac organa ukoliko se protiv toga ne izjasni usmeno ili pisanim putem Upravi za biomedicinu.

Kao razlog za uvođenje i donošenje ovakvog zakona naveli ste povećanje broja organa za presađivanje. Međutim, doniranje organa treba i mora da bude izraz naše slobodne volje i naš slobodan izbor, jer jedino tako ćemo postići željeni efekat, a ne ukoliko je to zakonska obaveza.

Mi iz SRS podneli smo izmene ovog zakona kojim predlažemo da se pretpostavljena saglasnost ukine, odnosno predlažemo izmenu člana 23. ovog zakona, kojim predlažemo da se organi radi presađivanja mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije samo ako se tokom života izjasnio da želi da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo da ne želi da bude donor samo zato što se nije prijavio Upravi za biomedicinu.

Mi smo podneli i inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, jer je upravo ovim članom prekršen član 23. i član 25. Ustava Republike Srbije i mi očekujemo da će Ustavni sud doneti jedinu ispravnu odluku, a to je da član 23. nije usaglašen sa članom 23. i 25. Ustava Republike Srbije i da će se na taj način sprečiti dalja štetnost primene ovog zakona i dalje kršenje Ustava.

Takođe smo ukazali i na mogućnost zloupotrebe i trgovine organima, jer pretpostavljena saglasnost ostavlja veliki prostor, iako je Zakonom izričito zabranjena svaka trgovina organima i smatra se teškim krivičnim delom.

Da bi se povećao broj dovoljnih davalaca organa, Ministarstvo zdravlja, ali i kompletno društvo, treba da radi na promociji donorstva, jer će se jedino na taj način povećati broj dobrovoljnih davalaca organa u Srbiji i to je jedini način da se postigne željeni efekat.

Znači, samo pozitivnom kampanjom i promocijom donorstva, može se povećati broj organa za presađivanje, jer novi organ svakako nekome znači i nov život, a to se neće postići ovakvim zakonom kojim se krši Ustav Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sprečavanju korupcije nema nekih suštinskih izmena, a prava borba protiv korupcije ne postoji.

Ovim Predlogom zakona uređuje se nadležnost, organizacija i rad agencije, kojoj su data možda i prevelika ovlašćenja. Mi smatramo da bi bilo efikasnije određene ingerencije vratiti ministarstvu i drugim nadležnim organima.

Zatim, tu su i određene odredbe koje uređuju pravila sprečavanja sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija.

Ono što niste predvideli ovim predlogom je tzv. vođenje funkcionerske kampanje koje se manifestuje kroz određene promotivne aktivnosti funkcionera u periodu izbornih kampanja poput poseta bolnicama, otvaranje fabrika i slično.

Postavlja se pitanje kako će agencija odnosno na koji način će se sprečiti kupovina glasova i mandata, jer tu leži ozbiljna korupcija? Smatramo da ste o tome trebali da razmišljate i da se na pravi način pozabavite ovim pitanjem.

Član 99. Predloga zakona propisuje obavezu agencije da donese i objavi program obuke i uputstvo za sprovođenje obuka u oblasti borbe protiv korupcije. Mi smo amandmanom tražili da se ovaj član briše, jer smatramo da je apsolutno nepotreban, pošto nema nikakav ni pravni ni faktički značaj i predstavlja samo nepotrebno trošenje novca.

Korupcija u Srbiji je u velikoj meri zastupljena i nažalost onda će i dalje cvetati ukoliko se ovom problemu ne pristupi na jedan ozbiljan način i ako se jasno i precizno zakonom to ne bude definisalo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Član 9. predviđa dodeljivanje novog člana 184. a) posle člana 184. važećeg Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, a tiče se prevremenog puštanja na slobodu osuđenog lica, a na osnovu odluke sudije za izvršenje.

Sudija za izvršenje može prevremeno, a na predlog upravnika zavoda otpustiti osuđenog sa izdržavanja kazne zatvora najviše 12 meseci do isteka kazne, ako je osuđeni izdržao jednu polovinu kazne zatvora, zbog teške bolesti, teškog invaliditeta ili starosti ako bi dalje izvršenje kazne predstavljalo nehumano postupanje.

Stav 6. ovog člana ostavlja mogućnost sudiji za izvršenje da opoziva odluke kojom je odobreno prevremeno puštanje ako su naknadno utvrđeni uslovi da nisu postojali ili su prestali da postoje razlozi za prevremeno otpuštanje.

Mi smatramo da je dopušten opoziv odluke o prevremenom otpuštanju ako se naknadno utvrdi da nisu postojali ili, kako vi ovde navodite, razlozi za otpust.

Naš stav se zasniva na dva vrlo ozbiljna razloga. Prvi je kada bi tako bilo, stvorila bi se pravna nesigurnost za osuđena lica i drugo, sudija za izvršenje ima mogućnost da angažuje stručni tim u samom Višem sudu, kao i predlog stručnog tima zavoda, pa ako oni pogreše, tu grešku osuđeno lice ne sme da trpi, ali ako prestanu da postoje razlozi za to, naglo se poboljša zdravstveno stanje osuđenog, to je onda nešto sasvim drugo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je jedan od najvažnijih propisa, odnosno zakona za uspostavljanje celokupnog sistema kazni Krivični zakonik, koji ne treba da bude zakon koji se svake godine menja.

Izmene Krivičnog zakonika moraju biti sveobuhvatne i nikako ne smeju biti parcijalne. To treba, a i mora da bude, jedan jasan, precizan zakon, opšti i nepromenljiv.

U skladu sa tim, mi smo podneli amandman na član 11. Predloga zakona, a koji se odnosi na višestruki povrat, precizirali smo ovu zakonsku odredbu, jer pravna sigurnost upravo zahteva preciziranje svake zakonske odredbe, pre svega, zbog smanjene mogućnosti zloupotreba kod izricanja kazne zatvora.

Kada je reč o krivičnim postupcima veliki problem predstavlja nejednako postupanje sudova, pa se dešava da se izriču minimalne kazne za veoma teška krivična dela. U toku rasprave naveden je primer iz 2018. godine, gde je sud za krivično delo silovanja izrekao kaznu kućnog pritvora. To je nedopustivo i takvi slučajevi i njima slični ne smeju da se ponove. Zato je neophodno precizirati postupke prilikom odmeravanja kazni i neophodno je da imamo Krivični zakonik koji je precizan i jasan.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi poslanici SRS su podneli amandman na član 114. Krivičnog zakonika i mi tražimo da se uvede nova zakonska odredba u Krivični zakonik i predlažemo još jedno krivično delo koje će se kažnjavati najstrožijom kaznom doživotnog zatvora za svakog ko javno bude tvrdio da se u Srebrenici desio genocid.

Mi srpski radikali prvi smo rekli da se u Srebrenici desio zločin i to nikada nismo hteli da zataškamo, ali ne dozvoljavamo da se to preuveličava i da se naziva genocidom, da se ljaga ceo srpski narod. Zločin koji se desio nije urađen u ime srpskog naroda i srpski narod i Srbija zbog toga ne mogu biti kolektivno okrivljeni.

Srbi nikada nisu bili genocidan narod i zato moramo da sprečimo sve one strane plaćenike i neprijatelje srpskog naroda koji lažima i zlonamernim glasinama žele da plasiraju gnusnu laž, da se u Srebrenici desio genocid.

Država je u obavezi da institucionalno štiti sopstvene interese i zato svako ko tvrdi da je u Srebrenici bio genocid mora znati da ga čeka doživotna kazna zatvora. To je jedini način da se zaštiti sopstveni narod i država od trajnih nezamislivih posledica po buduće generacije.

Država mora institucionalno da reaguje protiv nametanja izmišljene teze koja ima za cilj da se srpski narod proglasi zločinačkih i genocidnim. Zato vas pozivamo da usvojite jedan od amandmana SRS na član 114. Krivičnog zakonika, jer će se na taj način zaštiti država od ljage koja bi joj mogla biti trajno naneta. Zahvaljujem.