Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ružica Nikolić

Ružica Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, na član 3. Predloga zakona podneli smo amandman da se u 1. stavu tačka 9. briše. Ovaj član obuhvata definisanje pojmova koji su upotrebljeni u zakonu i mi poslanici iz SRS smatramo da je potpuno bespotrebno i suvišno definisanje pojmova, odnosno da samo definisanje opterećuje zakonski tekst.

Ono što bih istakla, a što smo u prethodnim diskusijama započeli, jesu kriterijumi koji se boduju i na osnovu kojih se formira rang lista stambenih interesenata kada je u pitanju zakup, s tim da se stan može otkupiti ili u celosti ili na 40 godina. Neki od tih kriterijuma su značaj radnog mesta, sa tim i dužina radnog staža, vreme čekanja na rešavanje stambenog pitanja, broj članova domaćinstva, zdravstveno stanje i vršenje službe u otežanim uslovima, za lica kojima je priznat staž u dvostrukom trajanju.

Pitam vas – šta se dešava sa stambenom jedinicom koja je kupljena pod ovim uslovima, u slučaju da se pripadniku snaga bezbednosti omogući kupovina jeftinog stana? Da li stan koji je prethodno otkupio vraća ili ostaje u njegovoj svojini? Ako vraća, kom ministarstvu se vraća i šta se dalje dešava sa tom stambenom jedinicom?
Zahvaljuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, na naslov Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, podnela sam amandman koji se odnosi na preciznije određivanje kriterijuma za sprovođenje ovog projekta.

Poslanička grupa SRS nema ništa protiv ove ideje i slažemo se da pripadnicima snaga bezbednosti je potrebno rešiti stambeno pitanje, međutim, ovim predlogom zakona kriterijumi za selekciju prijavljenih kandidata nisu jasno određeni, oni su preširoki i ne zna se ko će i na koji način dobiti stan, odnosno dobiti mogućnost da stan kupi.

Osnovni uslov za kupovinu jeftinog stana jeste da ste pripadnik snaga bezbednosti koji nema rešeno stambeno pitanje ili ima neodgovarajući stan. Znamo da je preko 30 hiljada pripadnika snaga bezbednosti da ima nerešeno stambeno pitanje, a da je kroz neko vaše anketiranje zainteresovanost iskazalo 18905 pripadnika. Ministarka Mihajlović je rekla da ne postoje nikakve rang liste i da se u prvom delu, prve faze 1578 stanova.

Na osnovu kojih kriterijuma ćete izabrati 1.578 ljudi koji će moći da kupe stan? Da li postoje neke liste prioriteta i takođe je nejasno da li postoji neka podela, odnosno neka kvota po kojoj će se stanovi deliti po ministarstvima?

Još jedno pitanje – ko ima prednost pri kupovini stana, aktivni pripadnik snaga bezbednosti ili penzionisano lice, odnosno raniji pripadnik snaga bezbednosti? Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. stav 1. Predloga zakona podnela sam amandman koji se odnosi na ranije pripadnike snaga bezbednosti koje su pravo na penziju ostvarili u jednom od državnih organa koji su obuhvaćeni ovim predlogom.

Kada su penzionisani snaga bezbednosti u pitanju, moram istaći da su oni u odnosu na aktivne pripadnike, odnosno one koji su u radnom odnosu u lošijem položaju iz više razloga. Aktivni pripadnici snaga bezbednosti su kroz anketiranje iskazivali zainteresovanost za kupovinu stana i tom prilikom su im postavljana neka od sledećih pitanja, a to je, gde rade, odnosno koja je ispostava, bračno stanje, broj dece, da li je stambeno obezbeđen ili ne, dok za kvadraturu i za lokaciju nisu postavljanja nikakva pitanja. Svim zaposlenima, pa čak i oni koji su stambeno obezbeđeni mogli su, kako kažete, da iskažu interesovanje za kupovinu jeftinog stana. A kada su penzionisani pripadnici snaga bezbednosti u pitanju, većina koja se nalazi na rang listama vojno-stambenog nisu ni kontaktirani iako po kriterijumima koji se primenjuju za dodelu stanova na korišćenje sa mogućnošću otkupa, nalaze se u vrhu rang liste, što znači da su vam podaci, da ste imali validne podatke, trenutne adrese i brojeve telefona su vam bili dostupni.

Zanima me, na koji način ste obaveštavali i anketirali lica koja su penzionisana, a koja imaju nerešeno stambeno pitanje i dug podstanarski staž? Zahvaljujem se.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi već treći dan u okviru rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o vojnom obrazovanju raspravljamo iako je u odnosu na ostale predloge koji su na dnevnom redu manje bitan.

Svi se slažemo da je ovaj zakon potreban s obzirom da je na snazi, odnosno da je važeći zakon koji reguliše ovu oblast zakon o vojnim školama i vojno-naučnim istraživačkim ustanovama koje je donela Savezna Skupština SRJ 1994. godine, kao izmene i dopune iz 2005. godine.

Zadnji rok za usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije bio je decembar 2008. godine. Znači prošlo je 10 godina, a da ovaj zakon nije donet, a danas se donosi po hitnom postupku. Mi podržavamo neophodnost uređivanja materije vojnog obrazovanja i usaglašavanje sa pravnim sistemom Republike Srbije i smatramo da ovaj zakon treba da postoji.

Na ovaj Predlog zakona kroz veći broj amandmana dali smo određene predloge kako terminološke, tako i suštinske koji su vezani za saradnju sa civilnim vojno-školskim ustanovama.

Želimo da se Zakon o vojnom obrazovanju konačno donese i da bude dobar i to je u interesu svih nas, kako u interesu vojske, tako i u interesu same države. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 4. Predloga zakona predlaže se propisivanje posebnih principa vojnog obrazovanja i njihovo usklađivanje sa principima obrazovanja Republike Srbije.

Amandman koji sam podnela na ovaj član glasi – u članu 4. stav 1. Predloga zakona reč „posebnim“ briše se.

Vi ovaj amandman niste prihvatili sa obrazloženjem, kaže se – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se radi o tekstu koji je prošao pravno-stručnu redakciju od strane stručnih lica.

Dame i gospodo, da li vi mislite da je ovakvo obrazloženje neprihvatanja ovog amandmana u redu? Apsolutno nije. Iz ovog obrazloženja može se zaključiti da ostali amandmani nisu prošli pravno-stručnu redakciju od strane stručnih ljudi. To je što se tiče ovog dela vezano za obrazloženja.

Iskoristila bih priliku da ministru postavim par pitanja, a to je – koja je razlika između onih vojnika podoficira i oficira koji su učestvovali u ratnim dejstvima i onih koji to nisu? Učesnici rata, nažalost, nemaju nikakvu satisfakciju nagrade ni poštovanja u bilo kom smislu te reči. Ako ovi vojnici, podoficiri i oficiri, nemaju benefite, kako će buduće generacije razmišljati o učešću u nekom ratu? Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, i na član 2. Predloga zakona koji predlaže propisivanje vojnog obrazovanja kao dela obrazovnog sistema Republike Srbije i kao delatnost od posebnog značaja za odbranu podneli smo veći broj amandmana kojima pokušavamo da poboljšamo predloženi zakonski tekst.

Vojno obrazovanje i osposobljavanje podrazumeva programe obuke za rezervne oficire Vojske Srbije i školovanje koje realizuju vojno-školske ustanove. Kada je u pitanju postupak prijema i kriterijuma za selekciju kandidata za Srednju vojnu školu, može se primetiti da je iz selekcija koja obuhvata proveru znanja, bezbednosnu proveru, psihološku, kao i medicinsku, odnosno zdravstvenu procenu, izostala provera fizičke sposobnosti, odnosno spremnosti kandidata koje je, složićete se, veoma bitno.

Kod izbora kandidata za upis u Vojnu školu ili Školu rezervnih oficira kriterijumi jesu jasno postavljeni, ali nažalost ti kriterijumi ne odgovaraju stvarnim potrebama jer se u praksi pokazalo da to baš i nije tako.

Zatim, veoma bitno pitanje koje se nameće i kod zapošljavanja u Vojsku Srbije, to je da li kandidati koji posle završene srednje škole, koji završe i kurs za podoficire u trajanju od tri, šest ili devet meseci, ili Školu rezervnih oficira, imaju prioritet zapošljavanja u Vojsci Srbije ili sistemu odbrane u odnosu na potrebe službe? Hvala.
Hvala.

Na Predlog zakona o vojnom obrazovanju, mi poslanici SRS podneli smo veći broj amandman uključujući i amandmane na sam naziv Predloga zakona, odnosno izmene naslova Predloga zakona. Ponudili smo rešenja koje bolje i preciznije uređuju zakonski tekst i potpuno je svejedno koje ćete rešenje prihvatiti, jer je svako od ponuđenih bolje i celovitije.

Na naslov Predloga zakona podnela sam amandman kojim se naslov Predloga zakona menja i glasi – Predloga zakona u vojnom obrazovanju i vaspitanju.

Vojno obrazovanje i vaspitanje ne treba razdvajati, odnosno ono i ne može da se razdvoji, jer se oba procesa međusobno prožimaju. Vaspitanje je proces usavršavanja senzornih, intelektualnih, emocionalnih i moralnih sposobnosti i od velikog je značaja jer od njega zavisi kakav će nam biti oficirski i podoficirski kadar, odnosno kakva će nam vojska biti.

U vreme dosmanlija ukinuto je moralno vaspitanje u Vojsci Srbije koji je od ključnog značaja za vojsku i razvoj patriotskih osećanja kod pripadnika vojske i naroda u celini.

Vojsku Srbije dosmanlijski režim je namerno, smišljeno i sistematski uništavao i doveo u katastrofalnu situaciju. Ispunjavajući naloge zapada uništavao je kako vojnu tehniku, tako i pod razno raznim izgovorima udaljavao je sposobne i dragocene oficire iz naše vojske. Sposobni sprski oficiri namernu su kočeni u napredovanju, sputavani su i gurani na periferne dužnosti, dok su na ključna mesta postavljeni manje sposobni oficiri i vrlo skloni poltronstvu.

Srpska radikalna stranka se zalaže za uspostavljanje vojske kao strogo profesionalne službe i kroz vojno obrazovanje i vaspitanje u ličnost srpskog oficira mora da se objedini odgovornost, znanje i vojnička čast koja se temelji na bogatoj srpskoj istoriji i slavnoj vojničkoj tradiciji.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju, podnela sam amandman da se u stavu 1. tekst „kao i druga“, zameni tekstom „kao i sva“, zbog preciznijeg definisanja pitanja od značaja za funkcionisanje i razvoj vojnog obrazovanja.

Ovaj član uređuje predmet vojnog obrazovanja, kao i njegove osnovne ciljeve i načela. Vojno obrazovanje obuhvata školovanje, usavršavanje i stručno osposobljavanje za potrebe odbrane. Znanja koja se stiču u vojnim školama su specifična i neophodno je stalno usavršavanje i podizanje na viši nivo. Vojno obrazovanje je značajno ne samo kao vojni poziv, već i za sistem odbrane u celini.

Nažalost, mi nemamo pravu strategiju odbrane, a trebalo bi da brinemo o bezbednosti naše zemlje, da jačamo svoj položaj. To je jedino moguće ako se odreknemo pogubne politike vojne neutralnosti i ako Srbija pristupi ODKB-u, odnosno Organizaciji odgovora o kolektivnoj bezbednosti, da uđe u vojni savez sa Ruskom Federacijom na čelu. Ulazak u ovaj vojni savez zaštitio bi i Srbiju od udara sa zapada i to je jedini način da se zaštiti teritorijalni integritet Republike Srbije.

Takođe bi bilo dobro da Ruska Federacija uspostavi svoje baze u Srbiji. Time bi se podigao nivo bezbednosti na viši nivo. Takođe bi se smanjili troškovi opremanja vojske, jer bi dobar deo naoružanja dobili po povoljnim uslovima, a deo besplatno. Na taj način bi se stvorili uslovi za podizanje životnog standarda vojnika i oficira, i stvorili bi se uslovi da se više sredstava uloži u vojno obrazovanje i vaspitanje. Zahvaljujem.
Članom 2. Predloga zakona o planskom sistemu definisani su pojmovi, odnosno pojedini izrazi koji se koriste u zakonu.

Mi poslanici SRS smo vam više puta kroz amandmane na različite predloge zakona ukazivali na to da je suvišno objašnjavanje izraza koji se koriste u zakonima, odnosno predlozima zakona. Očigledno je da se to dešava i da je to već postala praksa, zato što se zakoni koje donosite po direktivi EU samo prepisuju.

Na ovaj član zakona moje kolege i ja smo podneli više amandmana. Amandmanom koji sam podnela traži se brisanje tačke 9) stava 1. člana 2. Predloga zakona, kojim se objašnjava šta je vrednovanje učinka javnih politika, pa se kaže da je to ocenjivanje efikasnosti i efektivnosti javne politike koja se sprovodi, odnosno koja je sprovedena, njenih učinaka na osnovu relevantnih podataka i analiza, kao i rezultata praćenja sprovođenja u cilju njenog preispitivanja i unapređivanja, odnosno kako bi se utvrdilo li je potrebno uvesti određene izmene. Evo, i ovde se jasno vidi da je izostala reč. Znači, prevideli ste deo teksta dok ste prevodili.

Samo ovo objašnjenje koje sam citirala potpuno je nepotrebno i samo opterećuje tekst zakona.

Takođe je veoma zanimljivo i obrazloženje zašto se ovaj amandman ne prihvata. Pa, kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što suštinski ne doprinosi unapređenju Predloga zakona. E, upravo o tome mi i pričamo. Zašto bi u zakonu stajalo nešto što suštinski ne doprinosi unapređivanju zakona, već ga samo opterećuje, baš kao ovo vaše definisanje pojmova?
Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. Predloga zakona je samo još jedan u nizu bespotrebnih i suvišnih članova ovog predloga zakona od kog ste pokušali da napravite čitavu nauku.

Naravno, dobili ste nalog iz EU, prepisali ste zakon, veoma ga loše preveli i evo mi poslanici SRS pokušavamo kroz brojne amandmane da ipak malo poboljšamo ovaj tekst predloga zakona koji ovakav kakav je sad ne treba ni da se donese jer i nema smisla.

Ovim članom vi propisujete načelo upravljanja sistemom javnih politika, detaljno iz obrazlažete kako bi, kažete, ona omogućila i lakša tumačenja odredbi zakona, zatim kažete da se preciznim definisanjem načela izbegava preklapanje načela.

Stav SRS je da se ceo ovaj član briše. Amandman koji sam podnela odnosi se na načelo jednakosti i nediskriminacije. To je stav 1. tačka 9) ovog člana predloga za koji se traži brisanje, jer smatramo da opšte prihvaćena načela ne treba posebno naglašavati u zakonu, kao što ne treba stalno naglašavati i isticati princip ili načelo jednakosti, jer na taj način stalnim isticanjem različitosti, odnosno potenciranjem jednakosti upravo dovodite do plodnog tla za diskriminaciju.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i moje kolege iz poslaničke grupe SRS i ja sam podnela amandman na naslov Predloga zakona o planskom sistemu.

Pokušali smo da našim predlozima otklonimo sve nejasnoće i nepreciznosti kako u naslovu, tako i u samom Predlogu zakona. Naslov Predloga zakona u startu unosi nedoumicu i ne ukazuje na koju oblast se odnosi. Jasno je nama da ste dobili nalog iz EU da ovakav zakon mora da se donese. Ovo je samo još jedan u nizu zakona u koji se ugrađuju propisi EU i koji se donose po direktivi EU. To se vidi i iz obrazloženja u kome jasno ističete da je razlog za donošenje ovog zakona efikasno sprovođenje procesa pristupanja EU, posebno u kontekstu zahteva koji proističu iz pregovaračkih poglavlja 17 i 22, a koja se odnose na ekonomsku, monetarnu i regionalnu politiku.

Za SRS regionalizacija Srbije je neprihvatljiva, ali o tome ćemo više reći kroz dalju raspravu i po amandmanima koji se direktno na to odnose. Kada su termini u pitanju, odnosno izrazi, slobodno možemo reći da su neadekvatni i oni su jasan pokazatelj da se zakoni EU samo prepisuju, da se pravini sistem Republike Srbije usklađuje sa sistemom EU, a da se pritom uopšte ne razmišlja o interesima građana Srbije. Hvala.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela, odnosi se na naslov iznad člana 1. Predloga zakona i to da se iz naslova – predmet uređivanja, reč „uređivanja“ briše.

Predloženo amandmansko rešenje je preciznije i u skladu sa predloženim tekstom i s obzirom na sadržinu teksta ispod naslova, nepotrebno je njegovo posebno naglašavanje.

Vi na ovakav način dodatno i bezpotrebno samo opterećujete zakonski tekst raznoraznim naslovima, podnaslovima koji je, ponavljam, potpuno nepotrebno označavati.

Jasno je nama da se to dešava zbog prepisivanja zakona iz EU, da su zbog toga u Predlogu zakona termini neadekvatni, ali bez obzira na prilagođavanje i usaglašavanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u koju Srbija nikada neće ući, moralo se voditi računa o upotrebi srpskih reči, srpskih izraza i sinonima, kako bi se i na taj način smanjio strani uticaj i sačuvalo bogatstvo srpskog jezika.
Hvala.

Članom 4. Predloga zakona utvrđuju se principi Nacionalnog okvira kvalifikacija koji, između ostalog, obuhvataju i princip jednakih mogućnosti, to je stav 1. tačka 4), kada se radi o sticanju kvalifikacija bez obzira na godine života, pol, teškoće i smetnje u razvoju, invaliditet, rasnu, nacionalnu, socijalnu, kulturnu, etničku i versku pripadnost, jezik, seksualnu orijentaciju, mesto boravka, materijalno stanje, zdravstveno stanje i druga lična svojstva.

Članom 2. Zakonom o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje u odnosu na lica ili grupe na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti, etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima.

Zbog svega navedenog podnela sam ovaj amandman gde se traži brisanje reči „jednakih mogućnosti“, jer i pozitivna diskriminacija jeste vid diskriminacije.
Hvala
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, još su u načelnoj raspravi poslanici Srpske radikalne stranke ukazivali na mnoge nedostatke ovih predloga zakona, ali kako nije bilo dovoljno vremena zbog objedinjavanja rasprave, u okviru rasprave u pojedinostima pokušaćemo da vas argumentima ubedimo da te nedostatke otklonite.

Podnošenjem amandmana predložili smo rešenja koja će ove predloge zakona poboljšati i koja će određene članove ovog predloga zakona precizirati.

Na početku želim da ukažem da je naziv Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije sam po sebi nejasan i da ga je potrebno precizirati, kao i da je preglomazan.

Poslanici Srpske radikalne stranke su podneli veći broj amandmana koji se odnose na sam naslov i sasvim je svejedno koje ćete od ponuđenih rešenja usvojiti, jer su svi predlozi precizniji i jasniji od ovog koji vi predlažete.

Na naslov Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije podnela sam amandman na naslov predloga, da se naslov menja i glasi: „Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija“. Ovo predloženo amandmansko rešenje je primerenije i logičnije, jer se nacionalni okvir kvalifikacija sam po sebi odnosi na Republiku Srbiju. Hvala.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 1. Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije definiše predmet samog zakona, koji pored utvrđivanja svrhe, ciljeva i principa Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije, zatim vrsta, nivoa i načina sticanja kvalifikacija, obuhvata i formiranje novih organizacija nadležnih za primenu i razvoj Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije.

Amandman koji sam podnela na član 1. Predloga zakona upravo se odnosi na ove organizacije.

Ovim amandmanom u članu 1. stav 1. Predloga zakona tražimo brisanje teksta. Znači, organizacije nadležne za primenu i razvoj novca, upravo zbog toga zato što bi pomenuta organizacija bila samo još jedna ustanova koja bi bespotrebno opterećivala budžet.

Amandman koji smo podneli je u skladu sa stavom SRS, koji je jasan i nedvosmislen kada je u pitanju formiranje raznoraznih organizacija i državnih agencija koje samo troše ogromne pare građana Srbije.

Mi smo protiv formiranja ove organizacije, jer u oblasti obrazovanja je i onako prevelik broj i raznoraznih institucija čije se nadležnosti preklapaju što bi stvorilo dodatnu zbrku. Hvala.