Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju je predloženi zakon u setu prosvetnih zakona koji ima najmanje predloženih izmena. Predložene izmene se uglavnom odnose na elektronsko vođenje evidencije u predškolskim ustanovama.

Ono što nije dobro definisano ovim Predlogom zakona jeste što se ustanovama ostavlja mogućnost da mogu, što znači i da ne moraju da svaku evidenciju vode elektronski u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete.

Vi ste, ministre, u vašem uvodnom izlaganju rekli sledeće, citiram – izmene se odnose isključivo na elektronsko vođenje administracije u predškolskim ustanovama, jer smo u starom zakonu ostavili da se ona može voditi i pisano i elektronski. Kada smo uradili puno posla u ove zadnje dve godine na tom planu, stvorila se potreba da je taj elektronski model sada vrlo konkretniji i pouzdaniji.

Međutim, u članu 1. stoji, kaže – ustanova može svaku evidenciju iz st. 1. i 2. ovog člana da vodi elektronski. Pa, ako nije problem da to objasnite, da li ustanova može ili mora i koje su to izmene?

Takođe, ukazali bi vam na problem u ovom predlogu zakona koji se odnosi na rok za donošenje podzakonskih akata. Vi ste ovde predložili da je dve godine potrebno za podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona, za koji smatramo da je predugačak, da bi trebalo da bude šest meseci, jer izmene Zakona o predškolskom vaspitanju smo imali pre nepune dve godine, a evo, opet se menja i isto je bio rok za podzakonske akte dve godine, pa se plašimo da će biti tako i sa ovim predlogom zakona.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, i izmene koje su predložene ovim Predlogom zakona nisu suštinske, već su kozmetičke i mnoga rešenja koja su predložena su na štetu samih učenika. Vi ste i ovaj zakon doneli pre dve godine i najveći je problem što se prosvetni zakoni u Srbiji suviše često menjaju i te promene su sve lošije i lošije je stanje u školstvu.

Danas na dnevnom redu svakako je trebalo da bude i Predlog zakona o udžbenicima, koji je neophodno menjati, ako želimo da poboljšamo kvalitet obrazovanja u Srbiji. U našim udžbenicima koji su još uvek aktuelni možete svašta naći, previše je neprimerenih sadržaja i mi smatramo da ovaj zakon treba pod hitno menjati i da udžbenici treba da budu unificirani, ako želimo da nam buduće generacije učenika i studenata ne budu uništene.

Kada je amandmana na član 1. ovog Predloga zakona u pitanju, njime se propisuje uspeh učenika i ocena, mi smatramo da je potrebno da ocenjivanje bude brojčano, da se ukine opisno ocenjivanje u prvom razredu osnovne škole, da se ne bi dešavao slučaj „prase“, o kojem je koleginica Radeta govorila.

Ono što sam rekla da su izmene koje su na štetu učenika, one su takođe definisane ovim članom Zakona, gde kaže – učenika koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a nema propisan broj ocena u polugodištu nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času u toku trajanja polugodišta uz prisustvo odeljenskog starešine, pedagoga ili psihologa. Pitali bismo vas, ministre, zašto je učenik koji je redovno na časovima, koji redovno pohađa nastavu u ovom slučaju oštećen, jer učitelj ili nastavnik iz određenih razloga nije našao vremena da ga preispita i da ga oceni?

Zahvaljujem.

Amandman koji smo podneli na član 6. odnosi se na praćenje i ocenjivanje učenika. Mi smo predložili da se doda reč, pored formativnog i sumativnog ocenjivanja, da se doda i „dijagnostičko“, jer osnovna ideja je bila da su ocenjivanje, nastava i učenje integrisani procesi koji jedino u interakciji mogu dovesti do predviđenih efekata. Samim tim, postoji nekoliko funkcija ocenjivanja, kao što sam navela, a to je formativna i sumativna. Formativna, koja se koristi kao pokazatelj napredovanja učenika u toku obrazovanja, kada je nastavnik usredsređen na to kako učenik uči, prikuplja informacije o postignućima i na osnovu njih modifikuje nastavu i aktivnosti u koje je učenik uključen. Kod sumativne faze, ona se odnosi na merenje u krajnjoj fazi, da bi se utvrdilo da li učenici postižu željeni cilj.

Mi smo predložili i dijagnostičku funkciju koja se odnosi na ono ocenjivanje koje se obično sprovodi na početku procesa učenja i ovakva vrsta inicijalnog testiranja treba da služi da se ustanove veštine, sposobnosti, interesovanja, iskustva i nivoi postignuća ili poteškoće pojedinačnog učenika ili čitavog odeljenja i na osnovu toga je moguće efikasno planirati i organizovati proces učenja i individualizovati pristup učenju.

Ovo smo predložili iz razloga jer je sve veći broj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uključen u redovne škole i zbog toga smatramo da dijagnostička funkcija ocenjivanja treba da se primenjuje.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja treba da utiče na unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Mi smo predložili amandmane kojima želimo upravo da poboljšamo efikasnost samog sistema obrazovanja, i to nam je bio osnovni cilj.

Ono što bi podržali u ovom zakonu jeste preciziranje odredaba koje se odnose na obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u školama za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Dobro je to što se sada kao novi predmet javlja – metodika nastave za ovu struku na sadašnjem Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. S tim što bih, ministre, vas ispravila, u načelnoj raspravi ste govorili da na starom Defektološkom fakultetu nisu postojali predmeti koji se odnose na – metodiku nastave. Po starom programu i na tadašnjem Defektološkom fakultetu postojali su, barem na onom koji sam ja završila, metodika nastave srpskog jezika, matematike, tadašnjeg poznavanja prirode i društva i veština u odnosu na smer, da li se radi o licima sa oštećenjem vida, sluha, pa u skladu sa tim su i bile – metodika veština i naravno da podržavamo uvođenje novog predmeta – metodika na Fakultetu na specijalnu rehabilitaciju i edukaciju.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmansko rešenje koje smo ponudili a vi odbili na član 4. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, bilo je u cilju preciziranja vođenja jedinstvene baze.

Takođe smo predložili ovim amandmanom da osnivač Centralnog registra bude Vlada Republike Srbije.

U okviru ovog amandmana takođe stoji da sredstva za obavljanje delatnosti Centralnog registra se obezbeđuju u budžetu i kada su u pitanju opredeljena sredstva u budžetu, navela bih 42 miliona koja su odvojena za Kancelariju nacionalnog saveta, koji predvodi Tomislav Nikolić.

Mi se plašimo da taj novac neće biti iskorišćen za rad kancelarije za koordinaciju saradnje sa nama prijateljskim zemljama, sa Ruskom Federacijom i NRK, već da će se iskoristiti na finansiranje savetničkog mesta Tomislava Nikolića, odnosno za njega i njegovu vilu.

Takođe bih pitala šta će uraditi Vlada Republike Srbije da bi sačuvala dostojanstvo i da bi sačuvala ugled Republike Srbije i da li ste u Vladi raspravljali o Rasimu LJajiću koji crta nove granice Srbije i koji je u koaliciji sa Sulejmanom Ugljaninom koji je izjavio da je Srbija fašistička tvorevina?

Takođe bih vas pitala, da li je pokrenut bilo kakav postupak protiv Sulejmana Ugljanina?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji smo podneli na član 2. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja tražimo brisanje tačke 6. koje je samo jedno u nizu tačaka čije brisanje tražimo, a koje se odnosi na definisanje izraza koji su upotrebljeni u ovom predlogu.

Stav SRS po pitanju definisanja pojmova je jasan. Mi smatramo da oni koji tumače zakon odlično znaju šta koji pojam znači i da i ovakav član, kakav je član 2. da ne predstavlja pravnu normu.

Obrazloženje koje ste dali o neprihvatanju ovog amandmana, kažete – iz razloga što je zbog specifičnosti materije koja se Predlogom zakona uređuje, neophodno je definisati značenje izraza i ovakvo obrazloženje za nas je neprihvatljivo.

Mi smo u toku rasprave više puta istakli da je ovo jedan tehnički zakon kojim treba da se kontroliše plaćanje doprinosa, ali i da je sve ovo što je obuhvaćeno ovim predlogom zakona moglo da se uredi različitim podzakonskim aktima.

Prethodni zakon donet je 2010. godine u vreme kada je ministar rada i socijalne politike bio Rasim LJajić, koji sada kao ministar i potpredsednik Vlade Republike Srbije podržava onog koji crta nove granice Srbije, nekog DŽudžu, a njegovi poslanici u Skupštini Srbije kažu da su Srbi u Novom Pazaru nacionalne manjine.

Vi na sve to ćutite i naše pitanje je dokle mislite da ostanete gluvi na sve ono što vam mi srpski radikali ukazujemo kada je u pitanju ministar i potpredsednik Vlade, Rasim LJajić, i njegova umešanost sa narko-klanom i obaveštajnim službama?

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji smo podneli na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, hteli smo da preciziramo ovu zakonsku normu. Međutim, niste imali sluha i odbili ste i ovaj naš amandman.

Jedna od zamerki na portal Centralnog registra je nemogućnost naručivanja zdravstvenih knjižica i iako su plaćeni svi doprinosi za zaposlene, i zaposleni radnici su ujedno i uredno prijavljeni, ne mogu dobiti zdravstvenu knjižicu dok ne odu u lokalni RFZO. Znači, ne postoji opcija na samom portalu da se naruči zdravstvena knjižica, to isto važi da i oni koji su već bili u samom sistemu kada izgube zdravstvene knjižice isto ne mogu da preko ovog portala naruče.

U periodu kada je ministar unutrašnje i spoljne trgovine bio Rasim LJajić i tada je bio i potpredsednik Vlade, cilj i te i ove Vlade jeste borba protiv sive ekonomije i pitala bih da li je jedna od mera koje se provode u borbi protiv sive ekonomije i kriminala u ovoj oblasti i povećanja naplate doprinosa, uvođenje u legalne tokove, odnosno naplata poreza i doprinosa od Rasimove trgovine narokoticima?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo započeli raspravu u pojedinostima o prvoj od 62. tačke dnevnog reda, odnosno predloga zakona, sporazuma i odluka i nažalost samo ćemo o njoj raspravljati, dok o Predlogu zakona o budžetu koji predstavlja najozbiljniji predlog zakona nećemo stići ni reč da progovorimo po onim amandmanima koje smo podneli i veoma se ozbiljno pripremili.

Mnoge budžetske stavke su ne potpune i nedorečene i dosta toga je ostalo neprecizno navedeno. Jedna od prikrivenih stavki u budžetu jeste i finansiranje Bošnjačkog nacionalnog saveta Esada DŽudže koji se zalaže za dalje cepanje Srbije što je u najmanju ruku skandalozno. Kada je predlog zakona…

Ne, nisam.

Dobro, da li mogu da nastavim.

Kada je Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja u pitanju koji treba da obezbedi efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja, mi smo pokušali da poboljšamo ovaj predlog. Dali smo većinu amandmana koji ste vi odbili i pitali bi vas, da li vi u Vladi uopšte razgovarate o onome što vam mi, srpski radikali uporno ukazujemo, na razne kriminalne afere u ovom slučaju, afere koje su vezane za Rasima LJajića.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 1. Predloga Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koji sadrži opšte odredbe i koji propisuje oblast koja se uređuje zakonom, ovim amandmanom koji smo podneli predložili smo rešenje koje na jedan precizniji i sveobuhvatniji način definiše i sam predmet zakona i odnos sa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja sa organima nadležnim za poslove javnih prihoda i svim drugim povezanim organima i organizacijama.

U obrazloženju koje je, očigledno, tipsko, a tiče se terminološke izmene u ovom amandmanu, kao razlog za odbacivanje kažete – iz razloga što termin obavezno socijalno osiguranje je jedinstveni termin koji obuhvata penzijsko, invalidsko, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, koji smo mi razdvojili ovim predloženim amandmanom.

Na kraju bih vas pitala dokle će Rasim LJajić još uvek da bude ministar u Vladi Republike Srbije s obzirom da svojom reputacijom narušava ugled države Srbije?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, za današnju sednicu, kao dopunu dnevnog reda, podneli smo izmene Zakona o presađivanju ljudskih organa, i to izmenu člana 23. Naime, ovim članom je uvedena pretpostavljena saglasnost kojom automatski postajemo donori organa ako ne kontaktiramo nekog iz Uprave za biomedicinu i izjasnimo se da ne želimo da budemo donori. Ovim zakonskim rešenjem građanima Srbije preti opasnost da će u slučaju moždane smrti njihovi organi biti presađeni bez njihove volje.

Izmene Zakona o presađivanju organa predlažu se sa ciljem ukidanja pretpostavljene saglasnosti svakog punoletnog građanina Republike Srbije. Pretpostavljena saglasnost ostavlja i ogroman prostor za zloupotrebu i može da dovede do trgovine organima, iako je to ovim zakonom izričito zabranjeno i tretira se kao krivično delo.

Takođe, jedan od negativnih efekata pretpostavljene saglasnosti koji može da nanese veliku štetu jeste sam odnos pacijent-doktor, odnosno poljuljano je poverenje između doktora i pacijenata.

Zakonom se propisuje da se organi uzimaju sa umrlog lica, ukoliko se to lice pre smrti nije usprotivilo usmeno ili pismeno. Na taj način ne postoji garancija da će takvo lice u tom momentu ikome preneti informaciju da ne želi da bude donor.

Takođe, još jedno diskutabilno pitanje jeste i pitanje moždane smrti, jer čovek u fazi moždane smrti je živ, jer organi ne mogu da se uzimaju sa lica koja nisu živa.

Srpska radikalna stranka je podnela inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23, jer je članom 23. prekršen član 25. Ustava Republike Srbije koji kaže da fizički i psihički integritet je nepovrediv, niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom i ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima, bez svog slobodno datog pristanka.

Zato bi bilo dobro da se ovaj predlog zakona, odnosno da se izvrši promena člana 23, jer i Ustavni sud ne može da donese nikakvu drugu odluku sem da proglasi ovaj član zakona neustavnim.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim Predlogom zakona utvrđena su određena načela delovanja u sistemu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama i određena je sadržina svakog načela posebno.

Amandman koji smo podneli odnosi se na načelo prioriteta. Vi kažete da se donošenje zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama predlaže kako bi se poboljšao opšti okvir za uspostavljanje efikasnog integrisanog sistema smanjenja rizika.

Za postizanje opšteg cilja neophodno je preduzeti širok spektar aktivnosti i mera koje će dostići više pojedinačnih ciljeva, pa bih vas u skladu sa tim pitala – šta ćete preduzeti, odnosno koje će se aktivnosti preduzeti da bi se sprečila ekološka katastrofa koja preti Novom Pazaru, kada budu gorela polja marihuane Rasima LJajića?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, međusektorska saradnja u različitim oblastima državne uprave je veoma bitna, ako imamo složenost oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Međutim, član koji definiše ovu saradnju nije dovoljno precizna i mi smo ovim amandmanom tražili brisanje stava 2. Već više puta smo, u okviru rasprave, i u okviru svojih diskusija isticali značaj srpsko-ruskog humanitarnog centra i predlagali da se članovima ovog centra u Nišu dodeli diplomatski status, jer će se na taj način postići smanjenje rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama i intenzivna i efikasna saradnja sa ovim centrom pruža veliki doprinos smanjenju rizika od katastrofa, efikasnost pružanja i primanja humanitarne pomoći.

Kada je saradnja u pitanju trebalo bi, nama narodnim poslanicima, a i građanima Republike Srbije, da kažete da li imate neka nova saznanja odnosno informacije koje su vezane za koaliciju Rasima LJajića i Sulejmana Ugljanina? Da li je ta koalicija raskinuta i ako nije, dokle mislite da u Vladi držite narko-bosa Rasima LJajića?