Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ružica Nikolić

Ružica Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi već nekoliko dana, slobodno mogu da kažem, raspravljamo o Zakonu o zaštiti životne sredine. Mi vam ukazujemo na važnost ovog zakona, odnosno na ove izmene i dopune.

Ministar je u okviru svog izlaganja rekao da je to jedno, da je to, u stvari, najvažnije poglavlje kojim će se Srbija u narednom periodu baviti. Takođe, u okviru svog obrazlganja, obrazlagali ste Sporazum između Srbije i Hrvatske i isticali važnost tog sporazuma u domenu životne sredine.

Ono što mi, srpski radikali, moramo najoštrije da osudimo je deo tog vašeg izlaganja koji je u najmanju ruku skandalozan, kada ste rekli da je sasvim svejedno da li je granica tamo ili 'vamo i da ekologija za to ne mari. Pa bih vama, ministre, rekla da to zemljište koje je vama nebitno da li je tamo ili 'vamo, da se radi o 11.000 kvadratnih kilometara srpskog zemljišta i da mi nikada nećemo dozvoliti da se i jedan pedalj tog zemljišta dobrovoljno preda Hrvatskoj.

Kada je u pitanju ovaj amandman koji smo podneli na naslov, mi tražimo da se, kao predlog da se doda očuvanje životne sredine, jer smatramo da je nedovoljno samo ovako kako je definisano.

Zato bih vas podsetila da u Beogradu ima tri i po hiljade divljih deponija koje direktno ugrožavaju zdravlje ljudi i da je otkriveno više novih divljih deponija na kojima je skladišten opasan otpad koji je često i kancerogen.

Jedna od njih, a bilo je ovde reči, jeste u Obrenovcu, gde je pronađeno 25 tona nezakonito zakopanog opasnog otpada, pa bih vas ministre pitala konkretno, koliko je takvog otpada zakopano u Srbiji, da li imate bilo kakvu informaciju gde i kako se zbrinjava taj otpad i kako objašnjavate da mnoge kompanije koje se bave ovim opasnim otpadom imaju dozvolu za tu delatnost?

To je ono što vi morate da objasnite i nama narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije.
Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, i u okviru ovog amandmana kojim smo u članu 90.b osnovnog zakona promenili stav 1. akcenat je na zaštiti i očuvanju životne sredine i zbog toga bih diskusiju usmerila, odnosno nastavila kada su u pitanju deponije i opasni otpad.

Prema podacima koji su dostupni u Srbiji godišnje se lageruje 80 hiljada tona opasnog otpada, a negde oko 100 hiljada tona skrivenog i nelegalnog zakopanog otpada.

Ono što je alarmantno pored ovih podataka je i to da ne postoji deponija industrijskog otpada, niti da postoji centar za tretman tog otpada. Takođe, mi smo svedoci da se sve više otkrivaju skladišta sa opasnim otpadom, pa bih vas podsetila i na jednu od afera gde je hiljadu tona toksičnog otpada pronađeno na prostoru bivše fabrike hemijske industrije u Novom Sadu. Naime, u krugu fabrike, odnosno bivše fabrike nađeno je 1080 tona tog toksičnog otpada, a 32 tone istog otpada. Međutim, za njih su postojali uredni papiri, odnosno dokumentacija. Imali su adekvatnu dokumentaciju.

Veoma je važno pitanje šta će sa tolikim otpadom kada znamo da još uvek nema prostora gde će se on tretirati, nema centara za to? I ono što nas srpske radikalne brine, a i građane Srbije jeste što taj otpad, postoji mogućnost da toksični otpad procuri u zemlju, da dođe do zagađenja podzemnih voda i uopšte da se voda zatruje. U tom slučaju egzistencija svih nas bi bila ugrožena, a vidimo da je ovakvih afera sve više, pa nas konkretno zanima kako će se rešiti problem odlaganja tog otpada, odnosno zbrinjavanja jer znamo da u inostranstvu ukoliko se odlaže taj otpad košta evro i po do tri evra po kilogramu?
Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, na naslov Predloga zakona podneli smo amandman koji se odnosi na sistem penzijskog i invalidskog osiguranja.

Kao razlog za donošenje navodite i kažete da je osnovni cilj reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema koji će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Međutim, ovaj predlog zakona, odnosno ovakvo zakonsko rešenje nikako neće omogućiti normalno funkcionisanje penzijskog sistema. Usklađivanje penzija koje predlažete, odnosno način usklađivanja penzija, teško da može da opstane na ovakav način, jer ne postoji zakonska obaveza za usklađivanje penzija. Takođe, ne postoji ni jasna formula za to usklađivanje.

Sve ovo može samo negativno da se odrazi na predvidivost penzijskog sistema.

Takođe, kao primedbu naveli bi, a što je krajnje nedopustivo, to da Vlada diskreciono odlučuje o uslovima, visini i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanje uz penziju, što je ovim predlogom zakona predloženo članom 37.

Zato je najbolje da ovaj Predlog zakona povučete iz procedure i da se donese jedan potpuno nov zakon kojim bi se napravio red u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Znači, sad moram o amandmanu i da budem u temi, pošto ste tako rekli.

Amandman koji smo podneli na ovaj član zakona odnosi se na član 12. postojećeg zakona i interveniše se u stavu 1. gde mi tražimo brisanje ovog stava.

U okviru prethodne diskusije naše kritike bile su usmerene na način usklađivanja penzija, jer je predviđeno da se penzije usklađuju na način utvrđen propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem, do postizanja finansijske održivosti penzijskog sistema. To znači da ovakvom formulacijom, nadležnost Vlade da odlučuje o usklađivanju penzija postaje trajna.

Mi smatramo da usklađivanje penzija mora da zavisi od realnog stanja u društvu, od društvenog bruto proizvoda, pa da se tek onda usklađuje. To je jedini način na koji se to može kontrolisati.

Jedna od izmena za koju kažete da je ključna izmena u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju jeste ukidanje smanjenja penzija i da će oktobarska penzija koja se isplaćuje u novembru biti uvećana, odnosno da će je penzioneri dobiti sa određenim uvećanjem, pa bih pitala ministra da li ukidanjem zakona kojim je narušeno ustavom zajamčeno pravo na penziju, da li ćete penzionerima vratiti ono što ste im protivpravno oduzeli i da li ste svesni da penzioneri mogu da zatraže zaštitu svojih prava i pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, ukoliko svoje pravo ne ostvare pred domaćim sudovima?
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, složićemo se svi da je presađivanje ljudskih ćelija tkiva i organa human čin i da nekome to znači život. Bubrežnim bolesnicima koji su dugo godina na dijalizi, novi bubreg će sigurno značiti jedini spas. Doniranje organa treba a i mora da bude izraz naše volje, naš slobodan izbor, jer ukoliko je to zakonska obaveza sigurno neće dati željeni efekat.

Ovim represivnim merama vi samo terate građane Srbije da potpisuju da ne žele da doniraju organe ili da se usmenim putem oglase, odnosno pozovu Upravu za biomedicinu koju sam ja inače zvala u petak, ceo dan. Niko živi se nije javljao, vezano je za banke ćelija.

Znači, vi terate građane da potpisuju, da doniraju organe, da odustanu i na taj način gasite jedinu nadu onim bolesnicima kojima transplantacija znači život. Ovakvim zakonskim predlogom građanima Srbije preti opasnost da im se osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na život, zakonskim putem oduzme.

Zato vas pozivamo da ovakav predlog zakona povučete i da pustite da građani Srbije sami odluče da li će biti donori ili ne. Pozitivnom kampanjom se može postići da se broj donora poveća. Građanima Srbije najpre treba vratiti poverenje u zdravstveni sistem iz kog treba iskoreniti korupciju.

Znači, jedino vraćanjem poverenja u srpsko zdravstvo i pozitivnom kampanjom povećaćete broj donora, a to se neće desiti dok je Zlatibor Lončar na čelu ovog ministarstva.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u toku rasprave smo više puta čuli da kada su maloletna lica bez roditeljskog staranja u pitanju kao i ona kojima je potpuno ili delimično oduzeta poslovna sposobnost da saglasnost za uzimanje tkiva i organa, da je samo etički odbor ustanove i da nije moguće uključiti zakonskog zastupnika u donošenje odluke, jer to nije po zakonu. Pa se kaže da maloletni i punoletni štićenici imaju staratelje koji o njima odlučuju, odnosno štite njihove interese, ali samo dok su živi.

Kao što znamo, postupak darivanja i doniranja, odnosno transplantacije je jedan kompleksan posao i uzimanje ćelija i tkiva i organa sa umrlog lica uzima se u trenutku kada se proglasi moždana smrt koja se utvrđuje, odnosno obavlja se po tačno određenim procedurama, pa se kaže da je najkraći period između dva klinička pregleda donora, kojim se utvrđuje potpuni prestanak jeste šest sati kod odraslih i 12 sati kod lica koja su do 12 godina starosti, pa vas pitam - da li u tih šest, odnosno 12 sati, da li se lice zakonski tretira živim ili ne? Ako zvanično još uvek nije utvrđena smrt, još uvek ima vremena da se uključi staratelj, što znači da je to onda po zakonu, koji će u tom slučaju odlučivati da li od njegovog štićenika mogu da se uzimaju tkiva i organi.

I na kraju, moram da kažem da izjava kolege, pa ću citirati, kaže: „Čovek kad umre nije vlasnik svojih organa“. Skandalozna je i samo potvrđuje naše sumnje u vaše dobre namere ovog zakona.
Nije na vreme, nego radi ova poslanička jedinica.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SRS smo više puta u toku rasprave naglašavali da su ovi predlozi zakona loši, dok poslanici vladajuće većine hvale, a nismo baš sigurni da baš tako i misle.

Često ste nama, poslanicima opozicije, govorili, da ne bi govorili na ovakav način o ovim predlozima zakona, da nam je nekim slučajem neko od rođaka bio u situaciji kada mu je potrebna transplantacija. E, pa, gospodo, nisam mislila da ću ovo morati da kažem, ali reći ću vam, nažalost, da je moj brat o ujaka bio dugogodišnji bubrežni bolesnik, koji je dugo bio na dijalizi i bila mu je potrebna transplantacija bubrega. Nažalost nije dočekao, u 24. godini je preminuo.

Znači, moja lična tragedija me nije naterala da kažem da su ovi predlozi zakona dobri. Naprotiv, da ne bi došlo do različitih zloupotreba, prilikom primene ove tzv. pretpostavljene saglasnosti, mi smo kritikovali ovaj zakon i sumnjamo u vaše dobre namere i da će ovaj zakon, ovakav kakav jeste, da zaživi.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, suštinska primedba SRS na ovaj Predlog zakona odnosi se na član 28. i na tzv. pretpostavljenu saglasnost i to na onaj stav gde se sa umrlog lica bez roditeljskog staranja, gde odluku o uzimanju organa donosi etički odbor ustanove. To isto važi i za ona lica kojima je delimično ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost.

Ministar Lončar je juče rekao da je razlog za odbijanje ovog amandmana, rekao je da je to neslaganje sa porodičnim zakonom, jer starateljstvo nad maloletnim štićenikom prestaje u trenutku smrti, pa vas pitam, pošto je kolega Martinović maločas rekao, citiraću, kaže – ne uzimaju se organi sa mrtvog čoveka, nego sa čoveka koji je živ. Nego koji je živ, pa se najpre uzimaju, evo, neka me ministar ispravi, zatim ponavlja opet da se ne uzimaju organi sa mrtvog čoveka, sa čoveka koji je potpuno mrtav, i moždano i kada je u pitanju rad srca i kada je u pitanju rad drugih vitalnih organa.

Pa, ako je to tako, onda ste trebali svakako da prihvatite ovaj amandman, jer kako se kaže, čovek je živ i tada mu se uzimaju organi. I, ako nije problem, da mi objasnite kako je to čovek malo živ, malo mrtav, da li je živ uopšte ili nije? Eto, vi kao doktor ako možete da mi objasnite.
Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim predlogom zakona definišu se uloga i zadaci Uprave za biomedicinu.

Takođe, jedna od obaveza Uprave je i da vodi registar ozbiljnih neželjenih događaja, i ozbiljnih neželjenih reakcija. U skladu sa navedenim pitali bi vas – ko snosi posledice za neželjene događaje koji nisu specifični, poput lošeg skladištenja, ili rukovanje, i koje se mere postupci i radnje, koje se sprovode da do istih neželjenih događaja ne bi ponovo došlo.

Videli smo da je predviđeno i da se preduzimaju sve mere za smanjenje štete, ali ne i posledice za one osobe koje su do te štete dovele.

Zatim, u okviru uvoza i izvoza ćelija na vodi se da direktor Uprave za biomedicinu daje dozvolu za svaki pojedinačni slučaj uvoza, odnosno izvoza ljudskih ćelija. Smatramo da je pored direktora ovde potrebno uključiti i stručnu komisiju, odnosno čitav tim ljudi kako bi doneli zajedničku odluku kome će dozvolu dati.

Zatim, takođe kod uvoza i izvoza, napomenula bih da su nepoznati i ugovori koji pokrivaju ovu oblast, kao i finansije.
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ćelijama i tkivima je samo još jedan od zakona koji EU traži od nas i predstavlja usklađivanje postojećih zakona sa evropskim, a da se uopšte nije vodilo računa kako će to uticati na građane Srbije.

I ovaj predlog zakona je loš kao i Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa koji se temelji na pretpostavljenoj saglasnosti, kojom građani Srbije automatski postaju donosi ukoliko se izričito tome ne usprotive tokom života. Oba ova predloga mogu biti plodno tlo zloupotrebe i kriminala i sa punim pravom možemo posumnjati s obzirom na biografiju ministra da pretpostavljena saglasnost nije uvedena u svrhu lečenja, već pretpostavljene trgovine ljudskim organima.

Vi ste ministre u vašem uvodnom izlaganju rekli da zloupotrebe nisu moguće, jer učestvuje veliki broj ljudi, da je to jedan čitav tim i svaki put kada neko od nas spomene pretpostavljenu saglasnost vi vrtite glavom, negodujete, pa nas zanima kako i zbog čega tražite pismeni pristanak primaoca, a ne davaoca organa?

Takođe još jedna od spornih odredbi ovog predloga jeste i uzimanje tkiva sa umrlog lica i to maloletnog lica, koje je bilo bez roditeljskog staranja, gde se pita samo etički odbor zdravstvene ustanove. Vi ste ovde potpuno isključili zakonskog zastupnika kojeg na osnovu Porodičnog zakona svako maloletno lice treba da ima i koji bi trebao i u ovakvim situacija da štiti interese tog maloletnog lica. To se isto odnosi i na osobe kojima je potpuno ili delimično oduzeta poslovna sposobnost. O tome ste svakako morali da vodite računa, jer upravo u ovakvim situacijama su moguće velike zloupotrebe.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom Predloga zakona uređuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi. Amandman koji smo podneli odnosi se na primenu ćelija i tkiva sa ciljem obezbeđivanja zaštite zdravlja ljudi. Ovakvom formulacijom, odnosno amandmanskim rešenjem smo pokušali da ovaj zakonski tekst preciziramo, jer su uslovi, pod kojima su se poslovi iz ove oblasti mogli obavljati, bili loše definisani, što se odrazilo na dugogodišnju lošu praksu, da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti.

Zbog toga smatramo da ste trebali da prihvatite i ovaj amandman i nemojte da se dogodi da se ovim zakonom nastavi dugogodišnja loša praksa prilikom primene.

Takođe, preciziranje i jedna od naših zamerki jeste kada je u pitanju inspekcijski nadzor i uslovi u pogledu stručne osposobljenosti i stručnog usavršavanja inspektora. Takođe smo i tu tražili da se bolje precizira kada je u pitanju specijalizacija, znači, nije navedena oblast.

Kod uništenja ljudskih ćelija i tkiva navodi se, kaže: „Nakon obavljenih pojedinih terapijskih postupaka preostale ljudske ćelije i tkiva mogu se uništiti“. Pod pojmom „mogu“ ne navodi se eksplicitno koji su razlozi koji koji nas navode na proceduru uništenja da je obavimo, kao i oni koji da ih ne obavimo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, objedinjavanjem tačaka koje su danas na dnevnom redu i koje nikako nisu srodne, koje nemaju ništa zajedničko, vladajuća većina uskraćuje nama poslanicima opozicije da argumentovano raspravljamo o bitnim i veoma osetljivim temama koje su danas na dnevnom redu. To se prvenstveno odnosi na ove predloge zakona iz oblasti zdravstva, odnosno na Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa o kom u raspravi u pojedinostima nećemo moći da kažemo ni jednu jedinu reč, iako se radi o temi o kojoj mora da se govori otvoreno.

Ovaj predlog zakona je sa punim pravom izazvao lavinu negativnih komentara i lavinu negativnih reakcija. Dosadašnji Zakon o transplantaciji ljudskih organa bio je zasnovan na tzv. tvrdoj saglasnosti o donorstvu i donor je u tom slučaju mogao da povuče svoju saglasnost. Znači, svaki građanin je sam donosio odluku na koju ima pravo da li će svoje organe donirati ili ne.

Međutim, ovim novim Predlogom zakona o presađivanju ljudskih organa koji ste nam spremili potpuno je suprotan i donori organa bićemo svi bez naše odluke. Sada se umesto tzv. tvrde saglasnosti uvodi tzv. pretpostavljena saglasnost kojom svaki građanin postaje potencijalni davalac organa, ukoliko se tome izričito ne usprotivi tokom života.

Znači, neko pretpostavlja da hoćemo da dajemo, odnosno da doniramo svoje organe, i to u poslednjim trenucima života, kada nismo u stanju da kažemo da li je ta pretpostavka takva, ili ne. Znači, organi će se u tom slučaju uzimati po potrebi, umesto da, kao što je do sada bilo, po Zakonu o transplantaciji, svako ko želi da bude donor, da svoju saglasnost. Po ovom novom zakonu je potpuno suprotno, svi smo donori dok ne otkažemo svoju saglasnost.

Opravdanje za uvođenje pretpostavljene saglasnosti nalazite u malom broju organa za presađivanje i kažete da će se na ovaj način ovim novim zakonom povećati broj organa za presađivanje, jer je tako i u drugim zemljama koje funkcionišu po ovom modelu. Međutim, u državama koje imaju model pretpostavljene saglasnosti nije se povećao broj organa za presađivanje, npr. Španija, zatim Švedska koja i dalje ima veoma nisku stopu doniranih organa, a u nekim državama pretpostavljena saglasnost je dala potpuno negativne efekte, odnosno izazvala je potpuno suprotan efekat. Znači, smanjenje broja organa za presađivanje.

Još jedan negativan efekat uvođenja pretpostavljene saglasnosti koji može da nanese veliku štetu jeste odnos pacijent-doktor, odnosno poverenje između doktora i pacijenta.

U Srbiji vlada veliko nepoverenje u ceo zdravstveni sistem i u ministra Lončara, koji se vezuje za brojne afere, od nameštanja tendera za nabavku opreme KBC Niš, do njegove povezanosti sa mafijom. Zar mislite da sa ovakvom reputacijom ministra zdravlja, popularnije zvanog doktor smrt, možete da ubedite građane Srbije, da Srbija neće postati tržište ljudskim organima?

Zatim, još jedna sporna odredba u okviru ovog Predloga zakona jeste uzimanje ljudskih organa sa umrlog maloletnog lica, koje je za života bilo bez roditeljskog staranja. U tom slučaju propisano je da odluku donosi etički odbor ustanove. Svako maloletno lice koje je bilo bez roditeljskog staranja mora da ima svog zakonskog zastupnika, jer je to tako po Porodičnom zakonu, kojeg bi u ovom slučaju trebalo uključiti da zajedno sa etičkim odborom, donese odluku o doniranju organa i na taj način bi se sprečile bilo kakve zloupotrebe. Takođe, zakonskog zastupnika treba uključiti i kada su u pitanju lica kojima je delimično, ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost.

Zatim, kada je u pitanju razmena ljudskih organa kažete da se saradnja sa evropskim organizacijama za razmenu organa sprovodi u skladu sa odredbama međunarodnih ugovora koje je potvrdila Republika Srbija, ali ste izbacili princip reciprociteta u okviru razmene organa.

Zatim, kada je u pitanju saradnja sa evropskim organizacijama podsetila bih na izjavu ministra Lončara iz januara prošle godine kada je izjavio da je Srbija primljena u Evrotransplant jednoglasno, i da je to veliki uspeh za Srbiju i srpsko zdravstvo, pošto će zdravstveni sistem biti deo sistema EU. Evrotlansplant je organizacija koju čini osam zemalja i nema apsolutno nema nikakve veze sa EU.

Zatim, ono što je bitno, a ministar nas nije obavestio, a to su uslovi razmene organa sa Evrotlansplantom, jer mi ne ispunjavamo, evo, ministre, ako vam je problem hoćete lepše da vam kažem, Eurotransplant, znači, jeste razmena organa od koje sve to uslove moramo da ispunimo i dokle se stiglo posle godinu i po dana.

Na kraju, ukoliko se ovakav zakon usvoji i ukoliko svaki građanin po rođenju postane donor organa, nismo li mi na taj način svi pokretne mete?
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već kroz raspravu u pojedinostima govorili koliko je važna briga o ratnim memorijalima i koliko je bitno da ukažemo poštovanje prema svim našim precima koji su svoje živote dali za našu slobodu. Žrtve srpskog naroda u svim oslobodilačkim ratovima su ogromne i naša je dužnost da se sa posebnim uvažavanjem i poštovanjem prema njima odnosimo.

O bogatoj i slavnoj istoriji o žrtvama, o stradanjima i svim srpskim stratištima upravo svedoče svi ovi spomenici o kojima govorimo. Zato bih vas podsetila na Kumanovsku bitku u kojoj je poginulo 1.207 oficira, podoficira i vojnika, a ranjeno je 5.217 srpskih ratnika. Spomen kosturnica Zebrnjak posvećena je palim srpskim vojnicima ove slavne bitke i ova spomen kosturnica je proglašena za spomenik kulture.

Međutim, krajem Drugog svetskog rata, bugarski okupatori su srušili Obelisk i ostalo je sama osnova sa kosturnicom. Kako je ostalo nerešeno pitanje zaštite, objekat je propadao, čak su i kosti duži vremenski period bile nezaštićene. Zato bih vas pitala, ministre, da li je planirana rekonstrukcija objekta, s obzirom da su postojali određeni problemi nerešenih institucionalnih i državnih organa Srbije i Makedonije? Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, više puta u toku rasprave, poslanici SRS su isticali da je Zakon o ratnim memorijalima potreban, ali ne na način koji ovaj Pedlog zakona nudi i ova oblast ovim Pedlogom zakona nije uređena na adekvatan način.

Takođe smo isticali da je naša dužnost da sve srpske žrtve zaštitimo od zaborava i da odnos prema ratnim memorijalima oslikava naš odnos prema svim stradanjima i žrtvama srpskog naroda.

Podsetila bih vas na jedan od mnogih nekažnjenih zločina nad Srbima na teritoriji Kosova i Metohije. U Starom Gackom, kod Lipljana, jula 1999. godine je izmasakrirano 14 nedužnih Srba. Pripadnici šiptarske terorističke OVK su tada ubili 14 nedužnih zemljoradnika, 14 nedužnih srpskih seljaka koji su izašli da požanju žito.

U znak sećanja na žrtve ovog zločina na školi u Starom Gackom postavljena je spomen ploča sa imenima svih poginulih, pored kojih su stajali i stihovi koji šalju jasnu poruku i koji kažu: „U mome polju vesela žetvena pesma ne čuje se više, a na meni je da svedočim i pamtim, zlo počinjeno nikad da ne zaboravim“. Međutim, šiptarski teroristi su porušili i nadgrobne ploče žrtava, ali i ovu spomen ploču.

Mi ne smemo da zaboravimo ovih 14 nedužnih srpskih seljaka. Naša obaveza je da sve srpske žrtve zaštitimo od zaborava i da izrazimo zahvalnost svima onima koji su svoje živote dali za našu slobodu.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo da se član 3. Predloga zakona promeni i glasi – savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, formira se zbog davanja mišljenja povodom predloga za uređivanje ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala, u daljem tekstu savet, jer ovakva formulacija saveta je preciznija, sveobuhvatnija, odnosno bolje definiše funkciju i način formiranja saveta i smatramo da bi zbog toga ovaj amandman trebalo da prihvatite.

Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije ima veoma bitnu funkciju, jer od njega direktno zavisi uređenje i uklanjanje ratnih memorijala. U prethodnim diskusijama smo naveli samo neka od spomen obeležja i spomenika u Makedoniji, koji su u veoma lošem stanju, o kojima se iz razno raznih razloga i okolnosti nije vodilo računa i koji zahtevaju rekonstrukciju i sanaciju.

Kroz narednu diskusiju po amandmanima na član 4. Predloga zakona, više ćemo pričati o samom sastavu saveta i rešenjima SRS za sastav saveta, koji u formi koju smo predložili, svakako će više voditi računa o zaštiti srpskih memorijala.