Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o presađivanju ljudskih organa uvedena je pretpostavljena saglasnost kojom svaki punoletni građanin Srbije postaje potencijalni donor, odnosno davalac organa ukoliko se protiv toga ne izjasni usmeno ili pisanim putem Upravi za biomedicinu.

Kao razlog za uvođenje i donošenje ovakvog zakona naveli ste povećanje broja organa za presađivanje. Međutim, doniranje organa treba i mora da bude izraz naše slobodne volje i naš slobodan izbor, jer jedino tako ćemo postići željeni efekat, a ne ukoliko je to zakonska obaveza.

Mi iz SRS podneli smo izmene ovog zakona kojim predlažemo da se pretpostavljena saglasnost ukine, odnosno predlažemo izmenu člana 23. ovog zakona, kojim predlažemo da se organi radi presađivanja mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije samo ako se tokom života izjasnio da želi da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo da ne želi da bude donor samo zato što se nije prijavio Upravi za biomedicinu.

Mi smo podneli i inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, jer je upravo ovim članom prekršen član 23. i član 25. Ustava Republike Srbije i mi očekujemo da će Ustavni sud doneti jedinu ispravnu odluku, a to je da član 23. nije usaglašen sa članom 23. i 25. Ustava Republike Srbije i da će se na taj način sprečiti dalja štetnost primene ovog zakona i dalje kršenje Ustava.

Takođe smo ukazali i na mogućnost zloupotrebe i trgovine organima, jer pretpostavljena saglasnost ostavlja veliki prostor, iako je Zakonom izričito zabranjena svaka trgovina organima i smatra se teškim krivičnim delom.

Da bi se povećao broj dovoljnih davalaca organa, Ministarstvo zdravlja, ali i kompletno društvo, treba da radi na promociji donorstva, jer će se jedino na taj način povećati broj dobrovoljnih davalaca organa u Srbiji i to je jedini način da se postigne željeni efekat.

Znači, samo pozitivnom kampanjom i promocijom donorstva, može se povećati broj organa za presađivanje, jer novi organ svakako nekome znači i nov život, a to se neće postići ovakvim zakonom kojim se krši Ustav Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sprečavanju korupcije nema nekih suštinskih izmena, a prava borba protiv korupcije ne postoji.

Ovim Predlogom zakona uređuje se nadležnost, organizacija i rad agencije, kojoj su data možda i prevelika ovlašćenja. Mi smatramo da bi bilo efikasnije određene ingerencije vratiti ministarstvu i drugim nadležnim organima.

Zatim, tu su i određene odredbe koje uređuju pravila sprečavanja sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija.

Ono što niste predvideli ovim predlogom je tzv. vođenje funkcionerske kampanje koje se manifestuje kroz određene promotivne aktivnosti funkcionera u periodu izbornih kampanja poput poseta bolnicama, otvaranje fabrika i slično.

Postavlja se pitanje kako će agencija odnosno na koji način će se sprečiti kupovina glasova i mandata, jer tu leži ozbiljna korupcija? Smatramo da ste o tome trebali da razmišljate i da se na pravi način pozabavite ovim pitanjem.

Član 99. Predloga zakona propisuje obavezu agencije da donese i objavi program obuke i uputstvo za sprovođenje obuka u oblasti borbe protiv korupcije. Mi smo amandmanom tražili da se ovaj član briše, jer smatramo da je apsolutno nepotreban, pošto nema nikakav ni pravni ni faktički značaj i predstavlja samo nepotrebno trošenje novca.

Korupcija u Srbiji je u velikoj meri zastupljena i nažalost onda će i dalje cvetati ukoliko se ovom problemu ne pristupi na jedan ozbiljan način i ako se jasno i precizno zakonom to ne bude definisalo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Član 9. predviđa dodeljivanje novog člana 184. a) posle člana 184. važećeg Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, a tiče se prevremenog puštanja na slobodu osuđenog lica, a na osnovu odluke sudije za izvršenje.

Sudija za izvršenje može prevremeno, a na predlog upravnika zavoda otpustiti osuđenog sa izdržavanja kazne zatvora najviše 12 meseci do isteka kazne, ako je osuđeni izdržao jednu polovinu kazne zatvora, zbog teške bolesti, teškog invaliditeta ili starosti ako bi dalje izvršenje kazne predstavljalo nehumano postupanje.

Stav 6. ovog člana ostavlja mogućnost sudiji za izvršenje da opoziva odluke kojom je odobreno prevremeno puštanje ako su naknadno utvrđeni uslovi da nisu postojali ili su prestali da postoje razlozi za prevremeno otpuštanje.

Mi smatramo da je dopušten opoziv odluke o prevremenom otpuštanju ako se naknadno utvrdi da nisu postojali ili, kako vi ovde navodite, razlozi za otpust.

Naš stav se zasniva na dva vrlo ozbiljna razloga. Prvi je kada bi tako bilo, stvorila bi se pravna nesigurnost za osuđena lica i drugo, sudija za izvršenje ima mogućnost da angažuje stručni tim u samom Višem sudu, kao i predlog stručnog tima zavoda, pa ako oni pogreše, tu grešku osuđeno lice ne sme da trpi, ali ako prestanu da postoje razlozi za to, naglo se poboljša zdravstveno stanje osuđenog, to je onda nešto sasvim drugo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je jedan od najvažnijih propisa, odnosno zakona za uspostavljanje celokupnog sistema kazni Krivični zakonik, koji ne treba da bude zakon koji se svake godine menja.

Izmene Krivičnog zakonika moraju biti sveobuhvatne i nikako ne smeju biti parcijalne. To treba, a i mora da bude, jedan jasan, precizan zakon, opšti i nepromenljiv.

U skladu sa tim, mi smo podneli amandman na član 11. Predloga zakona, a koji se odnosi na višestruki povrat, precizirali smo ovu zakonsku odredbu, jer pravna sigurnost upravo zahteva preciziranje svake zakonske odredbe, pre svega, zbog smanjene mogućnosti zloupotreba kod izricanja kazne zatvora.

Kada je reč o krivičnim postupcima veliki problem predstavlja nejednako postupanje sudova, pa se dešava da se izriču minimalne kazne za veoma teška krivična dela. U toku rasprave naveden je primer iz 2018. godine, gde je sud za krivično delo silovanja izrekao kaznu kućnog pritvora. To je nedopustivo i takvi slučajevi i njima slični ne smeju da se ponove. Zato je neophodno precizirati postupke prilikom odmeravanja kazni i neophodno je da imamo Krivični zakonik koji je precizan i jasan.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi poslanici SRS su podneli amandman na član 114. Krivičnog zakonika i mi tražimo da se uvede nova zakonska odredba u Krivični zakonik i predlažemo još jedno krivično delo koje će se kažnjavati najstrožijom kaznom doživotnog zatvora za svakog ko javno bude tvrdio da se u Srebrenici desio genocid.

Mi srpski radikali prvi smo rekli da se u Srebrenici desio zločin i to nikada nismo hteli da zataškamo, ali ne dozvoljavamo da se to preuveličava i da se naziva genocidom, da se ljaga ceo srpski narod. Zločin koji se desio nije urađen u ime srpskog naroda i srpski narod i Srbija zbog toga ne mogu biti kolektivno okrivljeni.

Srbi nikada nisu bili genocidan narod i zato moramo da sprečimo sve one strane plaćenike i neprijatelje srpskog naroda koji lažima i zlonamernim glasinama žele da plasiraju gnusnu laž, da se u Srebrenici desio genocid.

Država je u obavezi da institucionalno štiti sopstvene interese i zato svako ko tvrdi da je u Srebrenici bio genocid mora znati da ga čeka doživotna kazna zatvora. To je jedini način da se zaštiti sopstveni narod i država od trajnih nezamislivih posledica po buduće generacije.

Država mora institucionalno da reaguje protiv nametanja izmišljene teze koja ima za cilj da se srpski narod proglasi zločinačkih i genocidnim. Zato vas pozivamo da usvojite jedan od amandmana SRS na član 114. Krivičnog zakonika, jer će se na taj način zaštiti država od ljage koja bi joj mogla biti trajno naneta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o presađivanju ljudskih organa uvedena je pretpostavljena saglasnost kojom svaki punoletni građanin Srbije postaje potencijalni donor, odnosno davalac organa, ukoliko se protiv toga ne izjasni usmeno ili pisanim putem Upravi za biomedicinu.

Kao razlog za uvođenje i donošenje ovakvog zakona naveli ste povećanje broja organa za presađivanje.

Doniranje organa treba i mora da bude izraz naše slobodne volje i naš slobodan izbor, jer jedino tako ćemo postići željeni efekat, a ne ukoliko je to zakonska obaveza.

Mi iz Srpske radikalne stranke podneli smo izmene ovog zakona kojim predlažemo da se pretpostavljena saglasnost ukine, odnosno predlažemo izmenu člana 23. ovog zakona, kojim predlažemo da se organi radi presađivanja mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije samo ako se tokom života izjasnio da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo da ne želi da bude donor samo zato što se nije prijavio Upravi za biomedicinu.

Mi smo podneli i inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, jer je upravo ovim članom prekršen član 23. i član 25. Ustava Republike Srbije i mi očekujemo da će Ustavni sud doneti jedinu ispravnu odluku da član 23. Zakona proglasi da nije usaglašen sa Ustavom Republike Srbije, sa čl. 23. i 25. Ustava i da će se na taj način sprečiti dalja štetnost primene ovog zakona i dalje kršenje Ustava.

Takođe bi ukazali i na mogućnost zloupotreba i trgovine organima, jer pretpostavljena saglasnost ostavlja veliki prostor, iako se zakonom izričito zabranjuje svaka trgovina organima i smatra se krivičnim delom.

Da bi se povećao broj dovoljnih davalaca organa, Ministarstvo zdravlja, ali i kompletno društvo, treba da radi na promociji donorstva, jer će se jedino na taj način povećati broj dobrovoljnih davalaca organa u Srbiji i to je jedini način da se postigne željeni efekat.

Znači, samo pozitivnom kampanjom i promocijom donorstva može se povećati broj organa za presađivanje, jer novi organ nekome znači i nov život, a ne ovakvim zakonom, kojim se krši Ustav Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, kao i Zakon o zapošljavanju stranaca donet je prošle godine, a razlozi za donošenje ovih izmena su da bi se ubrzala, odnosno olakšala procedura izdavanja radne dozvole u Republici Srbiji. Podnošenje zahteva za izdavanje za odobrenje za privremeni boravak omogućuje se elektronskim putem i uvodi se jedinstveno upravno mesto za podnošenje objedinjenog zahteva za privremeni boravak i dozvolu za rad stranaca.

Amandman koji smo podneli odnosi se na član 22. osnovnog zakona i mi smo predložili dodavanje novog stava, koji glasi – stranac kome je izdata viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja ostvaruje pravo na zapošljavanje u skladu sa zakonom koji uređuje zapošljavanje stranaca i mi smo ovom intervencijom precizirali da se viza za duži boravak izdaje po osnovu zapošljavanja u skladu sa ovim zakonom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Srbije je osnovala preduzeće „Aerodromi Srbije“ kojem je glavni zadatak da bude upravljač aerodromima i donela je planska akta, kojima se neophodni aerodromski sadržaji potrebni za civilni saobraćaj sa vojnog vraćaju na raspolaganje državi.

Aerodrom u Lađevcima, kod Kraljeva, do kraja juna ove godine treba da bude osposobljen za pokretanje putničkog saobraćaja. Podsetila bih vas da je priča o konverziji vojnog aerodroma u Lađevcima u vojno-civilni aerodrom počela u septembru 2010. godine, kada je Vlada usvojila investicioni program za osposobljavanje ovog aerodroma za transport putnika i stvari i tada je utrošeno nešto preko 112 miliona dinara. Sledeće godine iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je 694 miliona dinara i te godine na aerodrom Morava sleteo je prvi civilni avion, dovozeći tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra odbrane Dragana Šutanovca.

Sledeće godine je palo obećanje da će taj aerodrom biti u funkciji za civilne letove i u 2012. godini utrošeno je novih 248 miliona dinara. U novembru 2013. godine Vlada Srbije usvaja izveštaj o realizaciji investicionog programa za osposobljavanje ponovo ovog aerodroma i umesto prvobitnih 2,3 milijarde dinara za osposobljavanje neophodno je bilo 3,8 milijardi, odnosno 34 miliona evra. Inače, otvaranje ovog aerodroma najavljeno je više desetina puta i u adaptaciju dela vojnog aerodroma za civilne letove uloženo je 1,1 milijarda dinara, a za poletno sletnu pistu je uloženo 8,5 miliona evra. Taj aerodrom i sada….

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji neće dati nikakav efekat i neophodno je da se donese potpuno nov zakon koji će biti primenjiv.

Podsetila bih javnost na neke činjenice vezane za Koridor 10 i u vezi sa tim bih postavila nekoliko pitanja.

Uprkos obećanjima predstavnika vlasti, Koridor 10 nije završen do kraja prošle godine. Umesto toga usledila su nova obećanja da će biti završen do sredine ove godine, tačnije krajem aprila, kako je najavila ministar Mihajlović, auto-put kroz Grdelicu biće spreman da se pusti u rad.

Brdo na spornoj deonici u Grdeličkoj klisuri sa koga se srušio potporni zid postalo je nepremostiva prepreka u prethodnoj godini i nadležni tvrde da će nastalu štetu, koja je procenjena na tri miliona evra, platiti izvođač radova "Azvi". Ova španska firma je u međuvremenu ispostavila svoj račun i "Azvi" od države traži da isplati 14,3 miliona evra odštete, zbog kašnjenja na toj deonici, za koju oni tvrde da nisu odgovorni.

Znači, dok javnost čeka odgovore na pitanja ko će platiti štetu, da li građani ili izvođač radova, "Azvi" je državnom preduzeću Koridori Srbije u međuvremenu podnela odštetne zahteve i prema podacima "Azvi" traži ukupnu odštetu od 14,3 miliona evra zbog kašnjenja od 1.330 dana.

Takođe, u slučaju tunela Predejani, izvođač je, recimo, tražio odštetu od 14,2 miliona evra, ali mu je na kraju priznato 2,8 miliona evra, pa bih vas pitala ko će na kraju da plati ovu odštetu i da li će ovaj trošak ići na račun građana?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 9. postojećeg zakona kojim na bolji i precizniji način definišemo predmet ovog zakona.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica je veoma interesantan zakonski predlog koji se donosi po skraćenoj proceduri iz razloga koji je svima nama dobro poznat. Naravno, reč je o čuvenoj gondoli koja treba da se gradi ovde u srcu Beograda. Neću da ulazim u to da li je to neophodno Beogradu, jer smo o tome već slušali, ali ono što želimo da istaknemo je da Beograd ima mnogo važnijih i značajnijih infrastrukturnih problema koje treba rešavati.

Vidite i sami da Beograd danas bukvalno nema ni železničku stanicu i još nije poznato na koji način će se taj problem rešiti. Uskoro neće imati ni autobusku stanicu i sve ono što sam rekla za železničku važi i za autobusku. Dalje, da ne govorim o metrou koji je neophodan našoj prestonici.

Nemamo mi ništa protiv toga što se Beograd spušta na reke, ali grad i građani ne smeju da trpe tokom tog procesa.

Gondola nije ono što je u ovom trenutku najvažnije našem gradu. Međutim, moramo znati da u Beogradu još uvek postoje naselja gde nisu rešeni komunalni problemi, kao što su vodovod i kanalizacija.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli na član 12. glasi da se umesto teksta: "dostavljanje pismenog otpravka odluke" zameni tekstom: "dostavljanje pisanog otpravka odluke", jer pisani i pismeni imaju različito značenje.

Zatim, iznela bih nekoliko sugestija na rad APR-a, a vezani su za brisanje iz registra, ukoliko preduzetnik ne dostavi uverenje nadležne organizacione jedinice poreske uprave kojom se potvrđuje da na dan izdavanja uverenja preduzetnik nema neizmirene poreske obaveze po osnovu poreza na prihode od obavljanja samostalne delatnosti i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje nije starije od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz registra i uverenje ili potrebu poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave kojom se potvrđuje da na dan izdavanja uverenja preduzetnik nema neizmirene obaveze po osnovu lokalnih komunalnih taksi i slično i ukoliko preduzetnik ne dostavi ova uverenja, APR neće izvršiti brisanje iz registra.

Po zakonu, dug preduzetnika prema trećim licima pada na teret fizičkog lica koje je osnovalo preduzetničku radnju. To znači da neizmireni porezi i doprinosi padaju na teret osnivača preduzetničke radnje. Dug preduzetnika nastaje jer preduzetnici nemaju novca da izmire svoje obaveze prema državi, a ovakvim postupkom zatvaranja država ih tera u još veći dug.

Na primer, preduzetnik odluči da zatvori radnju, nije plaćao poreze i doprinose nekoliko meseci jer nije imao sredstava, jer nije imao posla, a APR neće da izvrši zatvaranje jer nisu izmireni porezi i doprinosi. Na taj način ih tera u veći dug, jer se na dug obračunavaju i velike poreske kamate.

Trebalo bi preduzetniku dozvoliti da zatvori radnju i da se ustanovi dug koji će vlasnik plaćati u nekoliko rata, jer su najveći pokretači privrede mala i srednja preduzeća i preduzetnicima treba dati podsticaj da ne odustaju od preduzetništva, a ne da ih ovim velikim kamatama terate u dužničko ropstvo.

Zatim, ono što se dešava na dan kada se predaju završni računi, a često se dešava da sistem u APR padne jer previše korisnika u tom momentu šalje završne račune i u tom slučaju bi trebalo produžiti rok za naredni radni dan ukoliko sistem nije radio više od jednog sata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženo zakonsko rešenje o konverziji stambenih kredita svakako neće rešiti probleme velikog broja građana, koji su zaduženi u švajcarskim francima.

Ovim predlogom predviđa se konverzija kredita u evre, umesto u dinare, što svakako nije dobro rešenje, jer niko ne garantuje kurs evra. Ovaj zakon predstavlja zadovoljavajuće rešenje samo za banke, a nikako za korisnike kredita. Vrhovni kasacioni sud Srbije razmotrio je pitanje stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima i proglasio je indeksiranje ništavnim, osim ako banka nije dostavila dokaz da se ona zadužila u toj valuti, za plasman odobrenih sredstava.

To znači, da bi banke morale da konvertuju kredite u dinarske, obzirom da su u svojim ugovorima navodile da daju kredite u dinarima. Leks specijalis predviđa suprotno stavu Vrhovnog kasacionog suda, da se izvrši konverzija u evre i tom prilikom umanji iznos dobijen konverzijom, iznos glavnice na dan konverzije uvećan za iznos dospele, a ne naplaćene, redovne kamate na dan konverzije, za 38%.

Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja legalizovanje pljačke građana Srbije i pokušaj aboliranja banaka od krivične odgovornosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca usvojen je 28. juna 2018. godine i mi danas posle 10 meseci

ponovo imamo izmene ovog zakona. Mi smo i tada, ali i svaki put kada su izmene i dopune zakona u pitanju, govorimo da je potrebno doneti potpuno nov zakon, koji će biti dobar i primenljiv, a ne da na svakih nekoliko meseci vršimo određene izmene.

To, svakako, važi i za ovaj Predlog zakona, koji je ova skupštinska većina usvojila prošle godine.

Član 3. Predloga zakona propisuje izdavanje radne dozvole za zapošljavanje stranaca koji poseduju vizu za duži period po osnovu zapošljavanja.

Razlog za donošenje ovog zakona je, kako ste naveli, zbog sprečavanja štetnih posledica po rad organa i organizacija, zatim, po budžet Republike Srbije, odnosno radi pojednostavljivanja administrativnih postupaka prilikom izdavanja dozvole za rad strancima. To je, svakako, trebalo da bude, odnosno time ste morali da se vodite i prošli put kada su vršene izmene i dopune, jer se očigledno pokazalo u prethodnih 10 meseci da ima više negativnih i štetnih posledica tokom primene ovog zakona.

Amandman na član 3. koji smo podneli odnosi se na radne dozvole za zapošljavanje. Mi smo tražili da se tačka 2. člana 16. postojećeg zakona briše, jer se pokazalo kao loša praksa da se ministru daju ovlašćenja kakva ovaj član propisuje. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je Zakon o presađivanju ljudskih organa bio u skupštinskoj proceduri i kada je posle toga usvojen mi smo kao osnovnu zamerku imali uvođenje tzv. pretpostavljene saglasnosti, jer smatramo ona nije dobra i da može da dovede do velikih zloupotreba i trgovine ljudskim organima.

Ovim izmenama, odnosno, osnovni razlog za podnošenje ovog Predloga zakona, jeste izmena člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim predlažemo da se organi radi presađivanja mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije samo ako se za života izjasnio da želi da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo da želi da bude, jer se nije prijavio Upravi za biomedicinu i izjasnio se drugačije.

Mi znamo i ukazivali smo na značaj donorstva, znamo da novi organ za nekoga znači i novi život, ali to se jedino može postići pozitivnom kampanjom i promocijom donorstva, i naravno, ponovnim uvođenjem donorskih kartica, a ne ovakvim zakonom kojim se krši Ustav Republike Srbije i koji može da bude zloupotrebljen.

Ministarstvo zdravlja ali i kompletno društvo treba da promoviše donorstvo, jer će se tako povećati broj dobrovoljnih davalaca organa u Srbiji i to je jedini način da se postigne željeni efekat, a nikako putem pretpostavljene saglasnosti koju ovom predloženom izmenom brišemo.

Srpska radikalna stranka je podnela i inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23. jer je ovim članom prekršen član 25. Ustava Republike Srbije koji kaže da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom i ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima. Zato bi bilo dobro da ovaj predlog zakona, odnosno da se izvrši promena člana 23. jer Ustavni sud ne može da donese nikakvu drugu odluku sem da proglasi ovaj član neustavnim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 151. Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti odnosi se na položaj zdravstvenih saradnika u okviru sistema zdravstvene zaštite i propisuje koje stručne kvalifikacije i koje specijalizacije zdravstveni saradnici moraju da imaju da bi obavljali određene poslove.

Međutim, ono što nije precizno određeno i mi smo našim amandmanom pokušali da preciziramo jeste položaj zdravstvenih saradnika u okviru sistema zdravstvene zaštite, jer je njihov položaj u odnosu na ostale zaposlene u sistemu zdravstvene zaštite neravnopravan.

Vi ste u obrazloženju kao razlog za neprihvatanje istakli suprotno, međutim, za nas je ovakvo obrazloženje potpuno neprihvatljivo jer je u praksi slučaj totalno drugačiji i zdravstveni saradnici definitivno imaju neravnopravan status. Čest je slučaj da posao koji treba da obavlja zdravstveni saradnik obavlja medicinski radnik, koji nema stručne kvalifikacije za to. Konkretno govorim o poslovima koje bi trebalo da obavlja defektolog-surdolog često obavlja medicinska sestra tehničar, i to se konkretno odnosi na dijagnostički deo. S obzirom da taj medicinski radnik završi kompletno ispitivanje, polako se dolazi do gašenja formacijskih mesta za određene defektologe.

Zato smatramo da je ovaj amandman trebalo da prihvatite i da posvetite više pažnje zdravstvenim saradnicima, pogotovo u pogledu zapošljavanja njihovog i treba da imate uvek na umu da tamo gde prestaje medicina počinje defektologija. Zahvaljujem.