Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i moje kolege iz poslaničke grupe SRS i ja sam podnela amandman na naslov Predloga zakona o planskom sistemu.

Pokušali smo da našim predlozima otklonimo sve nejasnoće i nepreciznosti kako u naslovu, tako i u samom Predlogu zakona. Naslov Predloga zakona u startu unosi nedoumicu i ne ukazuje na koju oblast se odnosi. Jasno je nama da ste dobili nalog iz EU da ovakav zakon mora da se donese. Ovo je samo još jedan u nizu zakona u koji se ugrađuju propisi EU i koji se donose po direktivi EU. To se vidi i iz obrazloženja u kome jasno ističete da je razlog za donošenje ovog zakona efikasno sprovođenje procesa pristupanja EU, posebno u kontekstu zahteva koji proističu iz pregovaračkih poglavlja 17 i 22, a koja se odnose na ekonomsku, monetarnu i regionalnu politiku.

Za SRS regionalizacija Srbije je neprihvatljiva, ali o tome ćemo više reći kroz dalju raspravu i po amandmanima koji se direktno na to odnose. Kada su termini u pitanju, odnosno izrazi, slobodno možemo reći da su neadekvatni i oni su jasan pokazatelj da se zakoni EU samo prepisuju, da se pravini sistem Republike Srbije usklađuje sa sistemom EU, a da se pritom uopšte ne razmišlja o interesima građana Srbije. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela, odnosi se na naslov iznad člana 1. Predloga zakona i to da se iz naslova – predmet uređivanja, reč „uređivanja“ briše.

Predloženo amandmansko rešenje je preciznije i u skladu sa predloženim tekstom i s obzirom na sadržinu teksta ispod naslova, nepotrebno je njegovo posebno naglašavanje.

Vi na ovakav način dodatno i bezpotrebno samo opterećujete zakonski tekst raznoraznim naslovima, podnaslovima koji je, ponavljam, potpuno nepotrebno označavati.

Jasno je nama da se to dešava zbog prepisivanja zakona iz EU, da su zbog toga u Predlogu zakona termini neadekvatni, ali bez obzira na prilagođavanje i usaglašavanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u koju Srbija nikada neće ući, moralo se voditi računa o upotrebi srpskih reči, srpskih izraza i sinonima, kako bi se i na taj način smanjio strani uticaj i sačuvalo bogatstvo srpskog jezika.

Hvala.

Članom 4. Predloga zakona utvrđuju se principi Nacionalnog okvira kvalifikacija koji, između ostalog, obuhvataju i princip jednakih mogućnosti, to je stav 1. tačka 4), kada se radi o sticanju kvalifikacija bez obzira na godine života, pol, teškoće i smetnje u razvoju, invaliditet, rasnu, nacionalnu, socijalnu, kulturnu, etničku i versku pripadnost, jezik, seksualnu orijentaciju, mesto boravka, materijalno stanje, zdravstveno stanje i druga lična svojstva.

Članom 2. Zakonom o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje u odnosu na lica ili grupe na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti, etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima.

Zbog svega navedenog podnela sam ovaj amandman gde se traži brisanje reči „jednakih mogućnosti“, jer i pozitivna diskriminacija jeste vid diskriminacije.
Hvala

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, još su u načelnoj raspravi poslanici Srpske radikalne stranke ukazivali na mnoge nedostatke ovih predloga zakona, ali kako nije bilo dovoljno vremena zbog objedinjavanja rasprave, u okviru rasprave u pojedinostima pokušaćemo da vas argumentima ubedimo da te nedostatke otklonite.

Podnošenjem amandmana predložili smo rešenja koja će ove predloge zakona poboljšati i koja će određene članove ovog predloga zakona precizirati.

Na početku želim da ukažem da je naziv Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije sam po sebi nejasan i da ga je potrebno precizirati, kao i da je preglomazan.

Poslanici Srpske radikalne stranke su podneli veći broj amandmana koji se odnose na sam naslov i sasvim je svejedno koje ćete od ponuđenih rešenja usvojiti, jer su svi predlozi precizniji i jasniji od ovog koji vi predlažete.

Na naslov Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije podnela sam amandman na naslov predloga, da se naslov menja i glasi: „Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija“. Ovo predloženo amandmansko rešenje je primerenije i logičnije, jer se nacionalni okvir kvalifikacija sam po sebi odnosi na Republiku Srbiju. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 1. Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije definiše predmet samog zakona, koji pored utvrđivanja svrhe, ciljeva i principa Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije, zatim vrsta, nivoa i načina sticanja kvalifikacija, obuhvata i formiranje novih organizacija nadležnih za primenu i razvoj Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije.

Amandman koji sam podnela na član 1. Predloga zakona upravo se odnosi na ove organizacije.

Ovim amandmanom u članu 1. stav 1. Predloga zakona tražimo brisanje teksta. Znači, organizacije nadležne za primenu i razvoj novca, upravo zbog toga zato što bi pomenuta organizacija bila samo još jedna ustanova koja bi bespotrebno opterećivala budžet.

Amandman koji smo podneli je u skladu sa stavom SRS, koji je jasan i nedvosmislen kada je u pitanju formiranje raznoraznih organizacija i državnih agencija koje samo troše ogromne pare građana Srbije.

Mi smo protiv formiranja ove organizacije, jer u oblasti obrazovanja je i onako prevelik broj i raznoraznih institucija čije se nadležnosti preklapaju što bi stvorilo dodatnu zbrku. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 2. Predloga zakona poslanici SRS su podneli veći broj amandmana. Ovaj član definiše osnovne pojmove i njihovo značenje i veoma je bitno da su oni jasno i precizno određeni.

Možemo primetiti da baš u ovom članu Predloga zakona preovladavaju strane reči i izrazi, na šta smo vam mi poslanici SRS, kako u načelnoj raspravi, tako i danas u raspravi u pojedinostima više puta ukazali.

U članu 2. stav 1. tačka 3. podnela sam amandman gde se reči – vođenje privatnog i društvenog života, profesiju i snalaženje u realnim problemima i zahtevnim situacijama brišu. Pročitaću ceo amandman, ceo član ovog zakona – ključne kompentencije za celoživotno učenje, sposobnost upotrebe stečenih znanja, veština i stavova, neophodnih za lični, socijalni i profesionalni razvoj i dalje učenje. Ove kompentencije ugrađene su u ciljeve i standarde na svim nivoima obrazovanja kao nove oblasti, relevantne za kontinuirano sticanje kompentencija, znači, sad se odavde briše, vođenje privatnog i društvenog života, profesiju i snalaženje u realnim problemima i zahtevnim situacijama.

Amandmanom tražimo, kao što sam rekla, brisanje navedenih reči iz razloga što se ne može živeti životom napisanim na papiru jer se ne mogu predvideti sve okolnosti i svi izazovi koji stoje pred čovekom. Uostalom, okolnosti se stalno menjaju. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da skupštinska većina, koja je izglasala da se o predlozima zakonima, koji su danas na dnevnom redu, vodi objedinjena rasprava, da ne uviđa značaj ovih predloga zakona.

Sramno je što se nama, narodnim poslanicima, posebno poslanicima SRS, koji želimo argumentovano da raspravljamo o ovim predlozima zakona, uskraćuje vreme, što nam je uskraćeno da o svakom predlogu zakona vodimo odvojenu raspravu.

Kada je Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije u pitanju, koji se donosi po hitnom postupku zbog obaveza prema EU, ne mogu a da se ne osvrnem prvo na sam naziv predloga zakona, koji je potpuno nejasan, jer ne upućuje jasno na oblast na koju se odnosi.

Takođe bih istakla, da u ovom predlogu dominiraju strane reči i izrazi, iako u našem jeziku postoje reči i izrazi koji jasno i nedvosmisleno definišu određene pojmove. To je što se tiče same terminologije, a osnovna primedba na ovaj predlog zakona odnosi se na formiranje agencije za kvalifikacije, koja obavlja poslove obezbeđivanja kvaliteta i pružanja stručne podrške, nju osniva Vlada i finansira se iz budžeta Republike Srbije.

Planirano je da agencija sa izabranim organima preuzme zaposlene iz Ministarstva i iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kao i da zaposli dovoljan broj izvršilaca za obavljanje delatnosti, za šta će biti potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Za rad Agencije u 2019. godini potrebno je izdvojiti 90.334.500,00 dinara. To su ogromna sredstva i to je još jedan udar na budžet građana Srbije.

Srpska radikalna stranka je protiv formiranja i finansiranja raznoraznih državnih agencija. Smatramo da treba ukinuti sve te agencije kojih je oko 200, jer one obavljaju poslove samo ministarstava, a u stvari troše samo ogromne pare građana Srbije.

Drugi predlog zakona o kome bih rekla par reči, jeste Zakon o udžbenicima. Kada je ovaj Predlog zakona u pitanju, SRS se zalaže za sistem unificiranih udžbenika, koji je dosmanlijski režim ukinuo posle petooktobarskog puča. Znači, moramo imati jedinstvene udžbenike, kako za osnovnu, tako i za srednju školu.

Takođe, smatramo da izdavanje udžbenika, opet mora da bude centralizovano, jer se ovako ostavlja veliki prostor za korupciju i kriminal, upravo zbog prisustva velikog broja izdavača.

Ono što se dešava jeste da se lobira i rukovodstvo škole kao i sami nastavnici, da se opredele baš za udžbenik određenog izdavača, jer od samog izdavača dobijaju određeni procenat. Znači, dolazi do potkupljivanja, do sve veće korupcije i nastavnici se vode ličnim interesima, a ne interesima đaka.

NJima nije bitan ni sadržaj udžbenika ni kvalitet lekcija, ne smetaju im ni preobimne, razvučene lekcije, koje su uglavnom neprimerene uzrastu. NJima je bitan samo procenat koji dobijaju od izdavača.

Zatim, dešava se da u jednoj školi nekoliko odeljenja istog razreda koristi udžbenike različitih izdavača. To ima negativan efekat, jer učenici imaju osećaj da ne pripadaju istoj školi, istom uzrastu i stvara se elementarno loša klima.

Takođe, u porodici gde ima više dece školskog uzrasta, mlađa deca ne mogu naslediti knjige od starije, upravo zbog izbora izdavača od strane nastavnika, što predstavlja još jedan udar na već osakaćeni porodični budžet.

Zatim, ukoliko učenik promeni školu, čak i da ostane na istoj opštini, često ne može da prati nastavu u novom odeljenju, jer se u tom novom odeljenju radi po udžbenicima od nekog drugog izdavača.

Takođe bih spomenula, da mnoge škole imaju plan i program koji je zastareo. Takav primer jeste Železnička škola u Beogradu, i oni već godinama ne dobijaju dozvolu da izmene svoj plan i program. Rade potpuno zastarele i neprimenljive stvari, navela bih primer šta se konkretno u ovoj školi dešava.

Između ostalog, tu se izučava predmet prevoz putnika. Opšti uslovi prevoza putnika železnicom se menjaju na godišnjem nivou, a planovi se ne menjaju godinama, da ne kažem decenijama. To dovodi do situacije da su predmetni nastavnici u dilemi da li da se drže propisanog plana i programa i da predaju nastavne jedinice o stvarima koje se na železnici ne koriste više od 10 godina, ili da krše zakon i predaju važeće propise upisujući jedno u dnevnik, a predavajući drugo.

Pre nekoliko godina stručni aktiv saobraćajne grupe predmeta je uradio i usvojio potrebne izmene planova za pojedine nastavne predmete. Ti nastavni planovi i programi su poslati u Ministarstvo prosvete, ali do dana današnjeg nema odgovora. U međuvremenu su i ti programi zastareli, pa je i njih potrebno menjati.

Ključno pitanje koje se postavlja je da li Ministarstvo prosvete treba da bude servis koji je u službi svih škola i koji radi na rešavanju ključnih, praktičnih problema koji postoje u svakoj školi, ili je Ministarstvo prosvete institucija koja primorava zaposlene u prosveti da se pridržavaju čak i onih pravila i normi koji ugrožavaju pravo na kvalitetno obrazovanje?

Kada su prosvetne inspekcije u pitanju, prosvetne inspekcije se isključivo bave formom, potpuno zanemarujući suštinu. U svakoj inspekciji 90% primedbi se odnosi na formu. Da li je predmetni nastavni, da li ima pripremu za čas, da li je ona adekvatna, da li vodi pedagoške sveske.

Nažalost, sve se svodi na papirologiju i na ispunjavanje nekih formalnosti koje možda i jesu bitne, ali svakako nisu najvažnije. Redak je slučaj da se neko bavio time šta se i na koji način predaje, kakav je odnos između nastavnika i učenika, sa kojim realnim problemima se suočavaju i nastavnici i učenici.

Takođe, prosvetne inspekcije koje su redovne, dolaze jednom godišnje i eksterne koje dolaze jednom u četiri godine, svakoj školi se najavljuje nedelju dana unapred.

Kako ih najviše zanima već pomenuta forma i papirologija, taj period se u školama koristi da se pripremi i odštampa sve što je potrebno i opet se niko ne bavi ključnim i bitnim stvarima vezanim za obrazovanje i vaspitanje. Da li se na taj način stiče prava slika o stanju u prosveti?

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 2. Predloga zakona da se u tački 10) reči: „u kućnom okruženju“ zamene rečima: „u vanbolničkim uslovima“.

Amandman smo podneli zato što nije precizno ako se navodi da medicinsko sredstvo može da se koristi u kućnom okruženju, ukoliko se ne koristi u bolnici ili domu zdravlja, jer je reč o medicinskom sredstvu koje može da se koristi bilo gde van zdravstvenih ustanova.

Očigledno je da je Predlog zakona nesrećni prevod sa engleskog jezika na hrvatski, pa zatim na srpski jezik i da ovakva konstrukcija nije u duhu srpskog jezika, te dobija potpuno drugo značenje, a to je da određeno medicinskog sredstvo pacijent može da koristi ako ne u bolnici, onda isključivo kod kuće i nigde drugo.

Kada su strane reči i prevod u pitanju, podsetila bih vas na zaveštanje Stefana Nemanje o jeziku, koju uvek treba da imate na umu. Znači, citiram: „Čuvajte, čedo moje, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša, a šta je narod izgubili jezik? Ne uzimajte tuđu reč u usta svoja. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potreo i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.“

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da su predlozi zakona iz oblasti zdravstva koji su danas na dnevnom redu veoma važni, i da o svakom od ovih predloga treba voditi pojedinačnu raspravu, i nikako nije trebalo objedinjavati, upravo zbog važnosti oblasti koja se reguliše ovim predlozima.

Nije dobro što je, slobodno mogu reći, već postala praksa da se o većem broju tačaka dnevnog reda raspravlja kao o jednoj tački, jer se na taj način narodnim poslanicima uskraćuje vreme da ozbiljno i argumentovano raspravljaju o vladinim predlozima.

Pogotovo je to problem kod rasprave o amandmanima, jer sve češći predlozi zakona se usvajaju bez mogućnosti rasprave o predlogu u pojedinostima. Evo, na primer, na prošloj sednici smo došli u situaciju da od dva predloga zakona, na koje smo podneli veći broj amandmana, nismo mogli da raspravljamo.

Na Predlog zakona o medicinskim sredstvima, kao i Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva o kojima danas raspravljamo, podneli smo amandmane o kojima želimo da ove predloge, koliko toliko uredimo, preciziramo, odnosno poboljšamo.

Predlog zakona o medicinskim sredstvima je još jedan zakon koji EU od nas traži da donesemo i njime je izvršeno usklađivanje i usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima EU. Što se tiče nas srpskih radikala, to je početni problem, zato što je besmisleno usaglašavati zakone sa nekim direktivama organizacije u koju Srbija nikada neće ući.

Zdravstveni sistem u Srbiji je neefikasan i on predstavlja dugogodišnji problem na koji svi mi imamo primedbe i on zahteva korenite reforme. Ključni problemi u zdravstvu su pored preobimne birokratije, malih plata zdravstvenih radnika i korupcije koja je rak rana srpskog društva i kilometarske liste čekanja.

Početkom ove godine, na operaciju katarakte koja je najčešća hirurška intervencija i koja se ubraja u rutinske operacije i koja traje svega 15 minuta, čeka 31.000 pacijenata. Ova intervencija se ne može odlagati beskonačno, jer usled dugoročnog odlaganja ona može postati i rizična, jer može doći do potpunog zamućenja očnog sočiva, zatim napada glaukoma koji trajno može oštetiti vid. Prosečno vreme čekanja na ovu intervenciju je od godinu dana do četiri godine.

Ništa bolja situacija nije ni u oblasti ortopedije, gde se na listama čekanja za ortopedsku operaciju nalazi oko 17.000 pacijenata. U ortopedskoj bolnici „Banjica“ na ugradnju proteze kolena čeka 4.646 pacijenata i poslednji će stići na red 31. decembra 2019. godine. Reč je dakle, o periodu dužem od dve godine, tokom kojeg pacijenti ne samo da trpe muke koje su ih snašle, nego dolaze u opasnost da postanu trajni invalidi.

Liste čekanja pacijentima bi bile podnošljivije da su formirane po hitnosti i po prioritetu intervencija, a ne da zbog mita i korupcije usluge prvo dobijaju platežno moćni pacijenti, dok oni koji to nisu, često dolaze u situaciju da bude kasno kada dođu na red za operaciju. Ministre, to morate da zaustavite. Bez toga, svaka priča o reformi ostaće samo priča i prazna obećanja.

Kada su u pitanju ortopedska pomagala i medicinska sredstva, korupcija se najčešće dešava u prepisivanju i preporučivanju tih sredstava, čiju distribuciju vrše samo pojedine firme, odnosno pojedini privredni subjekti. Znači, doktor se dogovori sa predstavnicima firme koja vrši distribuciju određenih lekova, pomagala i medicinskih sredstava, da preporučuje i prepisuje njihove proizvode pacijentima zašta dobija određenu novčanu naknadu, odnosno procenat od prodatog proizvoda.

Ono što je alarmantno jeste da doktori u tom slučaju ne vode računa o interesima pacijenata, ni o kvalitetu proizvoda, o indikacijama i kontraindikacijama određenog proizvoda, već se vode ličnim materijalnim interesima. U ostalom i sam ministar je govorio o takvim lobiima, odnosno farmaceutskoj mafiji koja je propagirala tezu da decu ne treba vakcinisati, pa nam se sada vraća epidemija koja je trebala da ostane u 20. veku.

Zatim, u predlogu zakona definišu se poslovi Agencije za lekove i medicinska sredstva i Agencija je ta koja vrši registraciju medicinskih sredstava, vodi registar proizvoda, vrši tehničku procenu medicinskih sredstava i da ne nabrajam dalje.

Na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstava u registru medicinskih sredstava iz januara meseca, proizvodi sa statusom važeće, kaže ovako, generički naziv ortoza za čukljeve, to je klasa medicinskog sredstva prva, kategorija medicinskog sredstva – tehničko sredstvo za hendikepirana lica.

Zatim imamo steznik za zglobnik šake, isto klasa medicinskog sredstva prva, tehničko sredstvo za hendikepirana lica, to je kategorija medicinskih sredstava. Tu se takođe nalazi i steznik za skočni zglob, steznik za potkolenicu itd. da ne nabrajam sve. Svi ovi steznici se koriste u rehabilitaciji posle operacija i različitih povreda i ne znam kako uopšte mogu da budu kategorisani kao tehničko sredstvo za hendikepirana lica.

Inače, vi bi trebalo da znate da se izraz - hendikepirana lica ne koristi više već nekih desetak godina, on se sada ubraja u izraze pežurativnog karaktera. Umesto njega se koristi izraz – lica sa posebnim potrebama. Zameriće vam ovi u EU što koristite ovaj izraz.

Dalje u istom ovom spisku medicinskih sredstava, isto iz januara meseca kaže, pojas za trudnice, tehničko sredstvo za hendikepirana lica. Neverovatno. Pored činjenice da se na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva koristi termin – hendikepirana lica koji je krajnje uvredljiv, tu se pojavljuju u krajnje apsurdne stvari među kojima naročito zastrašujuće deluje da svrstavate trudnice u ta hendikepirana lica.

Na taj način se buduće majke izvrgavaju podsmehu i ruglu. Kako to možete da objasnite? Kakvu poruku vi svrstavanjem trudnica u hendikepirana lica, šaljete građanima Srbije? Nije vam to baš u skladu sa deklarativnim opredeljenjem vlasti na stvaranju uslova za povećanje nataliteta.

Poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 41. Predloga zakona o dualnom obrazovanju kojim tražimo i brisanje ovog člana.

Član 41. glasi – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, a primenjuje se od školske 2019/2020. godine. Ovaj član jasno i nedvosmisleno ukazuje da nema uslova za uvođenje dualnog obrazovanja. Ekonomska i privredna situacija u kojoj se Srbija nalazi ne dozvoljava da se uvede dualno obrazovanje. Da bi se ono uvelo mora postojati jaka privreda, a to kod nas nije slučaj. Zato smatramo da je potpuno besmisleno donositi zakon za koji se unapred zna da neće biti primenljiv u praksi.

Ovaj predlog zakona je loše koncipiran i on štiti interese poslodavaca, a ne učenika. Hteli vi to da čujete ili ne, ovim predlogom zakona omogućili ste poslodavcima da učenike koriste kao najjeftiniju radnu snagu, da ih koriste da rade najteže i najprljavije poslove i da će dobijati 70% od minimalne cene rada.

Zatim, ovim predlogom zakona, vi pripremate učenike da budu nepismena radna snaga, uništavate buduće generacije umesto da stvorite uslove za kvalitetno školovanje. Takođe bih napomenula da ovim predlogom zakona niste jasno definisali osiguranje učenika za slučaj povreda tokom učenja kroz rad. Uzeli ste u obzir osiguranje samo kod trenutnih povreda, ali šta se dešava kod učenika koji zadobiju teške povrede i ostanu sa trajnim invaliditetom?

Ovim amandmanom tražimo da se član 15. Predloga zakona briše, jer je postojeće rešenje dobro i treba da postoji u novom zakonu.

Model centra koji je definisan ovim članom unapređuje rad predškolske ustanove. On daje mogućnost sveobuhvatnom pristupu detetu sa posebnim potrebama, čime se postižu bolji rezultati u vaspitanju i obrazovanju, odnosno razvoju samog deteta.

Navešću primer kako se odvija vaspitanje i obrazovanje u jednoj predškolskoj grupi, u redovnoj i u specijalnoj školi, po aktuelnim programima, a kako bi to izgledalo kroz model centra i kakvi bi se rezultati postigli koji se ukidanjem ovog modela centra uskraćuju.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje u okviru specijalne škole, funkcioniše tako što se formiraju grupe sa šestoro, sedmoro dece, ponekad i više, sa kojima radi jedan vaspitač defektolog po IOP-u.

U redovnoj školi u jednoj vaspitnoj grupi može biti do dvoje dece sa smetnjama u razvoju, koje svoje obrazovanje i vaspitanje takođe stiču po IOP-u. Izvoditi nastavu u takvoj grupi je veoma komplikovano. Ako se posvetiš detetu sa posebnim potrebama, odnosno sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, ostala deca trpe, a ako radiš sa ostalom decom, to dete će biti zapostavljeno. Zbog nedostatka stručnog kadra nemoguće je kvalitetno i maksimalno posvećeno potrebama deteta istovremeno raditi sa decom sa smetnjama u razvoju, sa ostalom decom i sa nadarenom decom.

Kroz model centra, deca sa smetnjama u razvoju mogu da ostvaruju svoje pravo na obrazovanje i vaspitanje u vaspitnim grupama, u kojima bi bilo između šestoro i sedmoro dece sa kojima radi dva vaspitača - defektologa. Rad može biti individualan, grupni i frontalni, odnosno rad koji se izvodi u učionici. Individualni pristup u radu sa detetom omogućuje detetu podršku od strane stručnog lica, defektologa, logopeda ili psihologa, da razvije sve svoje potencijale uz poštovanje detetovih individualnih potreba, dok grupni rad u učionici pomaže boljoj socijalizaciji sa vršnjacima u grupi.

Ovim amandmanom tražimo brisanje člana 17. Predloga zakona, jer je postojeće zakonsko rešenje jednostavnije i lakše za primenu.

Ovim članom definiše se način pružanja dodatne podrške deci sa posebnim potrebama, zatim broj vaspitne dece u grupi, prelazak dece iz razvojne grupe u vaspitnu grupu, koji je moguć na osnovu predloga tima za inkluzivno obrazovanje. Inkluzija dece sa posebnim potrebama u redovnu nastavu u našim školama se obavlja tako da obični vaspitači, nastavnici i profesori drže nastavu, a trebalo bi da bude uključen defektolog, baš zbog kvaliteta nastave koju je potrebno pružiti i rezultata koji se žele postići.

Da bi inkluzija funkcionisala kako treba, potrebno je obezbediti dva vaspitača po grupi, zatim potrebna je edukacija kako dece tako i vaspitača. Kao diplomirani defektolog surdolog, pokušaću da vam na primeru jednom objasnim kako to izgleda u praksi i koje su to sve teškoće sa kojima se susreću roditelji i koliko vremena koje je dragoceno za decu ovog uzrasta se gubi.

Ukoliko pedijatar proceni da kod deteta postoji problem u razvoju, trebalo bi da uputi roditelja na stručnu procenu kod defektologa, logopeda i psihologa i potom se predlaže dalji individualni tretman, uključivanje u određenu predškolsku ustanovu, u zavisnosti od stepena i tipa individualnih potreba deteta.

U cilju postizanja što boljih rezultata u radu sa decom sa posebnim potrebama potrebno je detetu obezbediti adekvatnu podršku, što najpre podrazumeva rane intervencije, individualni rad sa detetom, kako bi se ono što pre integrisalo u socijalnu sredinu u prvih sedam godina života.

U predškolskim grupama velika pomoć i podrška detetu su i osobe koje su lični pratioci, koji u saradnji sa vaspitačem osposobljavaju dete da razvije svakodnevne veštine, naravno, u skladu sa detetovim individualnim mogućnostima i potrebama. Time se stiče bolje i veće samopouzdanje.

Evo, završavam. Samo još jedna rečenica. Veoma je važna i saradnja sa roditeljima, odnosno sa celom porodicom, savetodavni rad od strane stručnjaka, kako bi dete i kod kuće sa roditeljima, uz pristup i poštovanje dnevnog ritma, što bolje razvilo svoje kapacitete.

Na član 30. Predloga zakona o dualnom obrazovanju podneli smo amandman kojim tražimo njegovo brisanje. Ovaj član se odnosi na obuku i licencu iz instruktora. Definisali ste da je instruktor lice koje je zaposleno kod poslodavca, koje neposredno obezbeđuje da se tokom učenja kroz rad realizuju sadržaji nastave i odgovorno je da učenici steknu kompetencije propisane standardom kvalifikacija.

Polaganje ispita za instruktore i sprovođenje ispita obavlja komisija koju obrazuje Privredna komora Srbije, u čijem sastavu imamo stručnjaka za odgovarajuću oblast rada i najmanje jednog predstavnika kojeg predlaže ministarstvo i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ono što je sporno u ovom članu Predloga zakona, za koji mislimo da ne treba da se donese, je nepostojanje jasnih kriterijuma za izbor članova komisije. Takođe, ovde su izostale jasne odredbe u uslovima koje članovi komisije treba da ispunjavaju i daju se široka diskreciona ovlašćenja Privrednoj komori Srbije.

Zatim kažete – troškovi izdavanja licence i troškovi obuke za polaganje ispita za instruktore snosi poslodavac. Zar vi stvarno mislite da će poslodavac, koji ovim predlogom zakona omogućujete izrabljivanje učenika, koji će učenike koristiti kao najjeftiniju radnu snagu, sebe izlagati dodatnom trošku?

Zatim, u poslednjem stavu ovog člana se kaže – program obuke, bliže uslove i druga pitanja od značaja za polaganje ispita za instruktora, na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, propisuje ministar. Znači, sva pitanja za polaganje ispita vi poveravate ministru, umesto da ih zakonom uredite i otklonite sve mogućnosti zloupotrebe.

Ovim amandmanom predložili smo da se član 10. Predloga zakona o dualnom obrazovanju briše, zato što u situacijama gde nečija prava zavise od više nepovezanih subjekata veoma je teško zaštiti.

Predlog zakona o dualnom obrazovanju štiti interese poslodavca, a ne učenika. Ovaj Predlog zakona ima mnogo manjkavosti i velikih mogućnosti za zloupotrebu. Predlogom zakona je propisano da se učenje kroz rad kod poslodavca realizuje u periodu od 8.00 do 20.00 časova, najduže šest sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno. Tu se postavlja pitanje šta se dešava kada učenik na radnom mestu provede više od tih šest sati dnevno.

Poslodavcu se više isplati da učenike koristi kao jeftiniju radnu snagu, a ne stalno zaposlene radnike, jer je učenička nadoknada niža od radničkog minimalca koji se često isplaćuje neredovno.

Takođe imamo situaciju kada poslodavci neopravdano povećavaju radno vreme, a smanjuju plate, npr. zbog neispunjavanja normi ili nekih drugih samo znanih razloga. U tom slučaju stvara se prostor za netrpeljivost radnika prema učenicima, u kojima vide glavne krivce za takvo stanje i ne žele da ih upute u posao, odnosno ne žele ništa da im objasne.

Zatim, nije jasno određeno radno mesto i ne zna se tačno koje će poslove učenik obavljati, a koji su poslovi koje učenici mogu da obavljaju, umesto da učenik koji je kod poslodavca došao da uči struku, zanat, poslodavci im daju najteže i najprljavije poslove da obavljaju. Znači, obavljaju sekundarne poslove, a ne uče, čime se direktno ugrožavaju njihova prava.

Postoji još niz drugih nedostataka u ovom predlogu zakona kojima se narušavaju prava učenika, gde su oni direktno diskriminisani. Najbolje bi bilo da se ovaj predlog zakona povuče.