Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se u skladu sa predloženim zakonskim tekstom traži izmena naslova i to da se on promeni i da glasi – Predlog zakona o zaštiti osnovnih prava i interesa korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga, prilikom korišćenja sredstava komunikacije na daljinu.

U obrazloženju zašto se ovaj amandman ne prihvata stoji, kaže, jer smatramo da naziv predloga zakona jasno odražava njegov predmet i sadržinu. Međutim, predloženo amandmansko rešenje je konkretnije i sveobuhvatnije.

Vidimo da ovaj predlog zakona ističe kao svoj osnovni cilj unapređivanje prava korisnika finansijskih usluga. Zatim, dodatnu zaštitu tih korisnika, kao i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU.

Dalje, kažete da će se prava korisnika kod usluga na daljinu ovim predlogom pojačati, da ugovaranjem na daljinu korisnici finansijskih usluga, da im se omogućava pristup najširem asortimanu finansijskih usluga koje postoje na domaćem tržištu, itd, da ne nabrajam više.

Ono što nas interesuje je kako ćete da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine, dostojanstvo svih nas narodnih poslanika od sitnog lopova, nažalost još uvek narodnog poslanika Mehe Omerovića, koji je zbog nekoliko jeftinih karmina i parfema koje je ukrao obrukao i Narodnu skupštinu i državu Srbiju, pokazujući diplomatski pasoš i pozivajući se na diplomatski imunitet u trenutku kada je uhvaćen u svom jadnom i bednom lopovluku? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je član 1. Predloga zakona u pitanju, kojim se uređuje predmet zakona, amandman koji smo podneli tražimo izmenu kompletnog člana jer smo na taj način precizirali i konkretizovali osnovne odredbe ovog predloga, a koje se odnose na sam predmet predloženog zakona.

Amandman koji smo podneli glasi – ovim zakonom uređuju se prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja usluga upotrebom sredstava za komunikaciju na daljinu, kao i uslovi i način ostvarivanja i zaštite prava i interesa korisnika.

Kao što se vidi iz predloženog amandmanskog teksta akcenat smo stavili na zaštitu prava i to svih prava u korist korisnika, kao i načine i uslove ostvarivanja istih.

Međutim, kada je u pitanju zaštita prava u pitanju ne mogu a da se ne osvrnem na aktuelnu situaciju. Uskoro ćemo u ovom domu raspravljati o predlozima zakona koja se tiču prava nacionalnih manjina. Znate u kakvom su položaju nacionalne manjine u Srbiji, naročito pripadnici Roma i da se godinama unazad intenzivno radi na inkluziji Roma.

Članovi SRS koji su i članovi određenih udruženja Roma aktivno rade na poboljšavanju njihovog društvenog statusa, opismenjavanja. Sprovodimo razne projekte, kompjuterskog opismenjavanja što dece školskog uzrasta, a tako i onih starijih od 15 godina i raznorazne druge oblike edukacije.

Skupštinski Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je organ koji se bavi upravo tim pitanjima, ali ono što obesmišljava rad ovog odbora i napore svih nas koji se aktivno bavimo i trudimo da pripadnicima Romske nacionalne manjine pomognemo u prevazileženju različitih životnih problema i diskriminacije, kojoj su svakodnevno izloženi, jeste sam predsednik ovog skupštinskog dela, Meho Omerović koji je uhvaćen u krađi parfema, karmina i određenih krema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitajući predloge zakona o kojima danas raspravljamo, ovaj set zakona iz oblasti finansija, može se primetiti da se vaša stara dobra praksa usklađivanja srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno sa evropskim zakonodavstvom nastavlja i da je gotovo potpuno usklađeno sve sa EU i da se nastavlja dalje sa pogubnom politikom evrointegracija.

Mi zakone treba da donosimo da budu u skladu sa našim pravnim sistemom, da budu primenljivi, a ne da donosimo zakone samo zato što je to nečiji uslov i zato što moramo nekome da se dodvorimo.

Većina ovih predloženih zakona predstavlja izmene i dopune. Na primer, Predlog zakona o privrednim društvima, koji ima oko 600 članova, vi danas menjate otprilike jednu trećinu članova tog zakona. Zar nije bilo bolje doneti potpuno nov zakon?

Mi srpski radikali smatramo da je potrebno doneti potpuno nove zakone, a ne non-stop da imamo raznorazne izmene i dopune i da je potrebno doneti prvenstveno primenljive zakone u praksi.

Kod obrazlaganja, odnosno objašnjenja većine članova ovih predloga zakona možemo primetiti da su ona identična sa samim članovima koje bi trebalo da objasne bez konkretnih objašnjenja, pa se pitamo da li ste to ostali bez teksta, jer nemate opravdanja, odnosno zašto je objašnjenje zašto je takva zakonska regulativa potrebna i šta će se time postići. Zatim, mi srpski radikali smo podneli veći broj amandmana kojima smo tražili brisanje određenih članova i i time smo jasno iskazali stav da treba doneti potpuno nove zakone, primenljive zakone, zakone koje štite interese svih učesnika u prometu i zakone kojima će se efikasnije poslovati.

Takođe bih istakla još jedan problem, a to je da imamo objedinjenu raspravu o svim tačkama dnevnog reda i da nećemo biti u mogućnosti da o ovim predlozima zakona na adekvatan i kvalitetan način diskutujemo. Zato ću ja diskusiju usmeriti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.

Promene koje su predviđene ovim izmenama i dopunama slobodno možemo reći da su više nego kozmetičke i da se posebno brinulo o naslednicima preminulih članova privrednih društava, kao i o raspodeli sredstava u okviru tih privrednih društava.

Ono što je najbitnije i o čemu je trebalo posvetiti posebnu pažnju, u ovom setu predloženih zakona je potpuno izbrisano, odnosno izostavljeno je i nigde se ne pominje niti jednom rečju prava poverioca u slučajevima likvidacije privrednih društava ili njihov stečajni postupak.

Naime, ovde predloženim zakonom se samo brine o poveriocima u slučaju kada sve funkcioniše kako treba i gde se ni jednom rečju ne prejudiciraju neke privredne malverzacije kojima smo godinama unazad bili izloženi. Ono što hoću da kažem je da nigde nema reči o zaštiti poverilaca u slučajevima likvidacije ili stečaja preduzeća. Znači, apsolutno nijedne jedine reči.

Podsetila bih vas da smo godinama unazad svi svedoci toga da je u mnogim preduzećima u bilo kom obliku, da li je to privredno društvo sa ograničenom odgovornošću ili ortačko društvo ili komanditno društvo bilo omogućeno i to od strane države koja je u najviše slučajeva bila poverilac, da uzimaju bezpovratne kredite, zatim subvencionisane kredite od strane države, da su ta preduzeća odmah nakon dobijanja sredstava da su se gasila, odlazila u stečaj ili likvidaciju na kraju, a da nijedan jedini dinar nisu vratila državi niti kroz rate kredita, niti kroz proizvodnju i usluge, izvoz ili sličnu privrednu delatnost, već su stečena sredstva ta privredna društva izvlačila iz preduzeća, prodavajući imovinu ili su izvlačili gotovinu u različitim oblicima pranja novca.

Naravno, država iz stečajne mase nije mogla da naplati ni jedan dinar. Jedino ko su mogli da se okoriste u takvim okolnostima su neki od stečajnih upravnika, koji su svojim veštim malverzacijama sebi obezbeđivali bogatstvo. Nije tu samo država bila na gubitku. Takva preduzeća su kroz ovakvo korupcionaško ponašanje iz države iznela preko 55 milijardi dinara, što od same države, što od oštećenih poverilaca, zatim drugih poštenih privrednih društava, preduzetnika i fizičkih lica.

Ono što je evidentno je što Predlog zakona, odnosno zakon koji ćete usvojiti ni u jednom segmentu ne pomaže poveriocima da zaštite svoja potraživanja. Navešću primer jednog privrednog društva sa ograničenom odgovornošću koje gradi „Beograd na vodi“. Znači, to je aktivno privredno društvo koje ima osnovni kapital od sto dinara. To možete proveriti na sajtu APR.

Sad vas pitam, kako je moguće da se naplati poverilac iz stečajne mase ovog preduzeća, ako ode u stečaj, ako je osnovni kapital tog preduzeća samo 100 dinara? I uzgred, nikakvih drugih upisanih obezbeđenja nema, a, recimo, državno preduzeće mu je isporučilo projekte, radove i usluge u vrednosti od preko milion evra.

Zatim, sa druge strane imamo nesrećne privatne preduzetnike koji su za svoje poslovanje odgovorni, ne samo imovinom svoje firme i svojom ličnom imovinom, pa kada se desi da budu u situaciji da budu prevareni od nekog špekulativnog privrednog društva, država im odmah šalje sudske i privatne izvršitelje, pa onda gube ne samo posao i preduzetničku radnju, već i krov nad glavom.

Dalje, kažete da želite da pospešite privatno preduzetništvo. Želite da pospešite mlade da otvaraju preduzetničke radnje. E pa gospodo, prvo primenite jednaka prava za sve, a ne da i dalje omogućavate lopovima da i dalje besomučno kradu.

Ovi više i ne kraduckaju kao nekada, što se ipak ne može reći za predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava, gospodina Meha Omerovića.

(Vjerica Radeta: Krade u fri šopu, a gospodin.)

Mlade preduzetnike, odnosno preduzetništvo, samo pominjete u izbornim kampanjama, a kada one prođu ostavljate ih na milost i nemilost raznoraznim lešinarima.

Takođe bih istakla, i time bih završila, da ovde ima i elemenata kršenja Ustava, jer nisu svi u lancu privrednih aktivnosti izjednačeni na tržištu. Mora se nekome napraviti ustupak ili pooštriti pravila za sve. Ne možemo selektivno primenjivati zakon i nekome odmagati, a nekome pomagati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 4. Predloga zakona propisan je način obezbeđivanja finansijskih sredstava za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Mi poslanici SRS podneli smo više amandmana na ovaj Predlog zakona jer smatramo da je bilo potrebno precizirati određene pojmove.

Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona ostavio je puno pitanja koja su ostala bez adekvatnih odgovora. Juče smo postavili nekoliko pitanja ministru Vulinu, međutim nismo dobili odgovore pa bih ja iskoristila priliku ministru Mihajlović da postavim pitanje. To je – šta se dešava sa pripadnicima Vojske kojima je odbijano 6% od bruto plate za stambeni fond, da li to utiče nekako na cenu kupovine novog ovog jeftinog stana, jer su velika sredstva koja su godinama izdvajali, a stan nisu dobili? Da li će imati neko umanjenje pri kupovini ovog stana?

Zatim, šta se dešava sa stanovima „Diposa“, npr. u ulici Pere Todorovića na Banovom Brdu, gde živi 54 porodice koje tu u stvari žive 25 godina? To su porodice koje su izbegle iz Hrvatske, a koje su bili učesnici otadžbinskih ratova. Sada im je uskraćeno pravo da te stanove otkupe. Pa me zanima šta se dešava sa tim stanovima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 2. Predloga zakona podnela sam amandman da se u 3. stavu posle teksta: „realizuje po“ doda tekst: „po određenim fazama“.

Ovaj amandman sam podnela kako bih precizirala ovaj član, a vaše obrazloženje kaže suprotno – da je član dovoljno precizan i da ga ne treba menjati, što se, naravno, ne bih složila.

Više puta ovih dana smo čuli da je prvi deo prve faze u kojoj se gradi 1.578 stanova, da će cena po kvadratnom metru biti 500 evra, da su stanovi koji će se graditi biti različite strukture i kvadrature.

Da uzmemo, na primer, dvosoban stan, površine 27 kvadrata. NJegova cena bi trebalo da bude najviše 27 hiljada evra. Osnovno pitanje je – kako će pripadnik snaga bezbednosti doći do sredstava za kupovinu ovog stana? Malo je verovatno da taj novac ima, tako da će morati da aplicira za kredit. Tu dolazimo do niza pitanja, počev od obrade kredita, kamatne stope, zatim, načina na koji će pripadnici snaga bezbednosti da apliciraju. Da li će oni biti u mogućnosti, veliko je pitanje, jer, da li su oni kreditno sposobni? Zatim – koji su uslovi kreditiranja, na koliko godina će pripadnici snaga bezbednosti moći da podignu kredit, kod kojih banaka i da li je potrebno bilo kakvo učešće?

Na kraju bih postavila pitanje – koliko starosna kategorija utiče, s obzirom da ne mogu pod istim uslovima da konkurišu oni koji imaju 30 i 60 godina i da li pripadnici vojske kojima je odbijeno 6% od bruto plate za stambeni fond, da li to utiče na cenu kupovine ovog stana? Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, na član 3. Predloga zakona podneli smo amandman da se u 1. stavu tačka 9. briše. Ovaj član obuhvata definisanje pojmova koji su upotrebljeni u zakonu i mi poslanici iz SRS smatramo da je potpuno bespotrebno i suvišno definisanje pojmova, odnosno da samo definisanje opterećuje zakonski tekst.

Ono što bih istakla, a što smo u prethodnim diskusijama započeli, jesu kriterijumi koji se boduju i na osnovu kojih se formira rang lista stambenih interesenata kada je u pitanju zakup, s tim da se stan može otkupiti ili u celosti ili na 40 godina. Neki od tih kriterijuma su značaj radnog mesta, sa tim i dužina radnog staža, vreme čekanja na rešavanje stambenog pitanja, broj članova domaćinstva, zdravstveno stanje i vršenje službe u otežanim uslovima, za lica kojima je priznat staž u dvostrukom trajanju.

Pitam vas – šta se dešava sa stambenom jedinicom koja je kupljena pod ovim uslovima, u slučaju da se pripadniku snaga bezbednosti omogući kupovina jeftinog stana? Da li stan koji je prethodno otkupio vraća ili ostaje u njegovoj svojini? Ako vraća, kom ministarstvu se vraća i šta se dalje dešava sa tom stambenom jedinicom?

Zahvaljuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, na naslov Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, podnela sam amandman koji se odnosi na preciznije određivanje kriterijuma za sprovođenje ovog projekta.

Poslanička grupa SRS nema ništa protiv ove ideje i slažemo se da pripadnicima snaga bezbednosti je potrebno rešiti stambeno pitanje, međutim, ovim predlogom zakona kriterijumi za selekciju prijavljenih kandidata nisu jasno određeni, oni su preširoki i ne zna se ko će i na koji način dobiti stan, odnosno dobiti mogućnost da stan kupi.

Osnovni uslov za kupovinu jeftinog stana jeste da ste pripadnik snaga bezbednosti koji nema rešeno stambeno pitanje ili ima neodgovarajući stan. Znamo da je preko 30 hiljada pripadnika snaga bezbednosti da ima nerešeno stambeno pitanje, a da je kroz neko vaše anketiranje zainteresovanost iskazalo 18905 pripadnika. Ministarka Mihajlović je rekla da ne postoje nikakve rang liste i da se u prvom delu, prve faze 1578 stanova.

Na osnovu kojih kriterijuma ćete izabrati 1.578 ljudi koji će moći da kupe stan? Da li postoje neke liste prioriteta i takođe je nejasno da li postoji neka podela, odnosno neka kvota po kojoj će se stanovi deliti po ministarstvima?

Još jedno pitanje – ko ima prednost pri kupovini stana, aktivni pripadnik snaga bezbednosti ili penzionisano lice, odnosno raniji pripadnik snaga bezbednosti? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. stav 1. Predloga zakona podnela sam amandman koji se odnosi na ranije pripadnike snaga bezbednosti koje su pravo na penziju ostvarili u jednom od državnih organa koji su obuhvaćeni ovim predlogom.

Kada su penzionisani snaga bezbednosti u pitanju, moram istaći da su oni u odnosu na aktivne pripadnike, odnosno one koji su u radnom odnosu u lošijem položaju iz više razloga. Aktivni pripadnici snaga bezbednosti su kroz anketiranje iskazivali zainteresovanost za kupovinu stana i tom prilikom su im postavljana neka od sledećih pitanja, a to je, gde rade, odnosno koja je ispostava, bračno stanje, broj dece, da li je stambeno obezbeđen ili ne, dok za kvadraturu i za lokaciju nisu postavljanja nikakva pitanja. Svim zaposlenima, pa čak i oni koji su stambeno obezbeđeni mogli su, kako kažete, da iskažu interesovanje za kupovinu jeftinog stana. A kada su penzionisani pripadnici snaga bezbednosti u pitanju, većina koja se nalazi na rang listama vojno-stambenog nisu ni kontaktirani iako po kriterijumima koji se primenjuju za dodelu stanova na korišćenje sa mogućnošću otkupa, nalaze se u vrhu rang liste, što znači da su vam podaci, da ste imali validne podatke, trenutne adrese i brojeve telefona su vam bili dostupni.

Zanima me, na koji način ste obaveštavali i anketirali lica koja su penzionisana, a koja imaju nerešeno stambeno pitanje i dug podstanarski staž? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi već treći dan u okviru rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o vojnom obrazovanju raspravljamo iako je u odnosu na ostale predloge koji su na dnevnom redu manje bitan.

Svi se slažemo da je ovaj zakon potreban s obzirom da je na snazi, odnosno da je važeći zakon koji reguliše ovu oblast zakon o vojnim školama i vojno-naučnim istraživačkim ustanovama koje je donela Savezna Skupština SRJ 1994. godine, kao izmene i dopune iz 2005. godine.

Zadnji rok za usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije bio je decembar 2008. godine. Znači prošlo je 10 godina, a da ovaj zakon nije donet, a danas se donosi po hitnom postupku. Mi podržavamo neophodnost uređivanja materije vojnog obrazovanja i usaglašavanje sa pravnim sistemom Republike Srbije i smatramo da ovaj zakon treba da postoji.

Na ovaj Predlog zakona kroz veći broj amandmana dali smo određene predloge kako terminološke, tako i suštinske koji su vezani za saradnju sa civilnim vojno-školskim ustanovama.

Želimo da se Zakon o vojnom obrazovanju konačno donese i da bude dobar i to je u interesu svih nas, kako u interesu vojske, tako i u interesu same države. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 4. Predloga zakona predlaže se propisivanje posebnih principa vojnog obrazovanja i njihovo usklađivanje sa principima obrazovanja Republike Srbije.

Amandman koji sam podnela na ovaj član glasi – u članu 4. stav 1. Predloga zakona reč „posebnim“ briše se.

Vi ovaj amandman niste prihvatili sa obrazloženjem, kaže se – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se radi o tekstu koji je prošao pravno-stručnu redakciju od strane stručnih lica.

Dame i gospodo, da li vi mislite da je ovakvo obrazloženje neprihvatanja ovog amandmana u redu? Apsolutno nije. Iz ovog obrazloženja može se zaključiti da ostali amandmani nisu prošli pravno-stručnu redakciju od strane stručnih ljudi. To je što se tiče ovog dela vezano za obrazloženja.

Iskoristila bih priliku da ministru postavim par pitanja, a to je – koja je razlika između onih vojnika podoficira i oficira koji su učestvovali u ratnim dejstvima i onih koji to nisu? Učesnici rata, nažalost, nemaju nikakvu satisfakciju nagrade ni poštovanja u bilo kom smislu te reči. Ako ovi vojnici, podoficiri i oficiri, nemaju benefite, kako će buduće generacije razmišljati o učešću u nekom ratu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, i na član 2. Predloga zakona koji predlaže propisivanje vojnog obrazovanja kao dela obrazovnog sistema Republike Srbije i kao delatnost od posebnog značaja za odbranu podneli smo veći broj amandmana kojima pokušavamo da poboljšamo predloženi zakonski tekst.

Vojno obrazovanje i osposobljavanje podrazumeva programe obuke za rezervne oficire Vojske Srbije i školovanje koje realizuju vojno-školske ustanove. Kada je u pitanju postupak prijema i kriterijuma za selekciju kandidata za Srednju vojnu školu, može se primetiti da je iz selekcija koja obuhvata proveru znanja, bezbednosnu proveru, psihološku, kao i medicinsku, odnosno zdravstvenu procenu, izostala provera fizičke sposobnosti, odnosno spremnosti kandidata koje je, složićete se, veoma bitno.

Kod izbora kandidata za upis u Vojnu školu ili Školu rezervnih oficira kriterijumi jesu jasno postavljeni, ali nažalost ti kriterijumi ne odgovaraju stvarnim potrebama jer se u praksi pokazalo da to baš i nije tako.

Zatim, veoma bitno pitanje koje se nameće i kod zapošljavanja u Vojsku Srbije, to je da li kandidati koji posle završene srednje škole, koji završe i kurs za podoficire u trajanju od tri, šest ili devet meseci, ili Školu rezervnih oficira, imaju prioritet zapošljavanja u Vojsci Srbije ili sistemu odbrane u odnosu na potrebe službe? Hvala.

Hvala.

Na Predlog zakona o vojnom obrazovanju, mi poslanici SRS podneli smo veći broj amandman uključujući i amandmane na sam naziv Predloga zakona, odnosno izmene naslova Predloga zakona. Ponudili smo rešenja koje bolje i preciznije uređuju zakonski tekst i potpuno je svejedno koje ćete rešenje prihvatiti, jer je svako od ponuđenih bolje i celovitije.

Na naslov Predloga zakona podnela sam amandman kojim se naslov Predloga zakona menja i glasi – Predloga zakona u vojnom obrazovanju i vaspitanju.

Vojno obrazovanje i vaspitanje ne treba razdvajati, odnosno ono i ne može da se razdvoji, jer se oba procesa međusobno prožimaju. Vaspitanje je proces usavršavanja senzornih, intelektualnih, emocionalnih i moralnih sposobnosti i od velikog je značaja jer od njega zavisi kakav će nam biti oficirski i podoficirski kadar, odnosno kakva će nam vojska biti.

U vreme dosmanlija ukinuto je moralno vaspitanje u Vojsci Srbije koji je od ključnog značaja za vojsku i razvoj patriotskih osećanja kod pripadnika vojske i naroda u celini.

Vojsku Srbije dosmanlijski režim je namerno, smišljeno i sistematski uništavao i doveo u katastrofalnu situaciju. Ispunjavajući naloge zapada uništavao je kako vojnu tehniku, tako i pod razno raznim izgovorima udaljavao je sposobne i dragocene oficire iz naše vojske. Sposobni sprski oficiri namernu su kočeni u napredovanju, sputavani su i gurani na periferne dužnosti, dok su na ključna mesta postavljeni manje sposobni oficiri i vrlo skloni poltronstvu.

Srpska radikalna stranka se zalaže za uspostavljanje vojske kao strogo profesionalne službe i kroz vojno obrazovanje i vaspitanje u ličnost srpskog oficira mora da se objedini odgovornost, znanje i vojnička čast koja se temelji na bogatoj srpskoj istoriji i slavnoj vojničkoj tradiciji.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju, podnela sam amandman da se u stavu 1. tekst „kao i druga“, zameni tekstom „kao i sva“, zbog preciznijeg definisanja pitanja od značaja za funkcionisanje i razvoj vojnog obrazovanja.

Ovaj član uređuje predmet vojnog obrazovanja, kao i njegove osnovne ciljeve i načela. Vojno obrazovanje obuhvata školovanje, usavršavanje i stručno osposobljavanje za potrebe odbrane. Znanja koja se stiču u vojnim školama su specifična i neophodno je stalno usavršavanje i podizanje na viši nivo. Vojno obrazovanje je značajno ne samo kao vojni poziv, već i za sistem odbrane u celini.

Nažalost, mi nemamo pravu strategiju odbrane, a trebalo bi da brinemo o bezbednosti naše zemlje, da jačamo svoj položaj. To je jedino moguće ako se odreknemo pogubne politike vojne neutralnosti i ako Srbija pristupi ODKB-u, odnosno Organizaciji odgovora o kolektivnoj bezbednosti, da uđe u vojni savez sa Ruskom Federacijom na čelu. Ulazak u ovaj vojni savez zaštitio bi i Srbiju od udara sa zapada i to je jedini način da se zaštiti teritorijalni integritet Republike Srbije.

Takođe bi bilo dobro da Ruska Federacija uspostavi svoje baze u Srbiji. Time bi se podigao nivo bezbednosti na viši nivo. Takođe bi se smanjili troškovi opremanja vojske, jer bi dobar deo naoružanja dobili po povoljnim uslovima, a deo besplatno. Na taj način bi se stvorili uslovi za podizanje životnog standarda vojnika i oficira, i stvorili bi se uslovi da se više sredstava uloži u vojno obrazovanje i vaspitanje. Zahvaljujem.

Članom 2. Predloga zakona o planskom sistemu definisani su pojmovi, odnosno pojedini izrazi koji se koriste u zakonu.

Mi poslanici SRS smo vam više puta kroz amandmane na različite predloge zakona ukazivali na to da je suvišno objašnjavanje izraza koji se koriste u zakonima, odnosno predlozima zakona. Očigledno je da se to dešava i da je to već postala praksa, zato što se zakoni koje donosite po direktivi EU samo prepisuju.

Na ovaj član zakona moje kolege i ja smo podneli više amandmana. Amandmanom koji sam podnela traži se brisanje tačke 9) stava 1. člana 2. Predloga zakona, kojim se objašnjava šta je vrednovanje učinka javnih politika, pa se kaže da je to ocenjivanje efikasnosti i efektivnosti javne politike koja se sprovodi, odnosno koja je sprovedena, njenih učinaka na osnovu relevantnih podataka i analiza, kao i rezultata praćenja sprovođenja u cilju njenog preispitivanja i unapređivanja, odnosno kako bi se utvrdilo li je potrebno uvesti određene izmene. Evo, i ovde se jasno vidi da je izostala reč. Znači, prevideli ste deo teksta dok ste prevodili.

Samo ovo objašnjenje koje sam citirala potpuno je nepotrebno i samo opterećuje tekst zakona.

Takođe je veoma zanimljivo i obrazloženje zašto se ovaj amandman ne prihvata. Pa, kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što suštinski ne doprinosi unapređenju Predloga zakona. E, upravo o tome mi i pričamo. Zašto bi u zakonu stajalo nešto što suštinski ne doprinosi unapređivanju zakona, već ga samo opterećuje, baš kao ovo vaše definisanje pojmova?

Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. Predloga zakona je samo još jedan u nizu bespotrebnih i suvišnih članova ovog predloga zakona od kog ste pokušali da napravite čitavu nauku.

Naravno, dobili ste nalog iz EU, prepisali ste zakon, veoma ga loše preveli i evo mi poslanici SRS pokušavamo kroz brojne amandmane da ipak malo poboljšamo ovaj tekst predloga zakona koji ovakav kakav je sad ne treba ni da se donese jer i nema smisla.

Ovim članom vi propisujete načelo upravljanja sistemom javnih politika, detaljno iz obrazlažete kako bi, kažete, ona omogućila i lakša tumačenja odredbi zakona, zatim kažete da se preciznim definisanjem načela izbegava preklapanje načela.

Stav SRS je da se ceo ovaj član briše. Amandman koji sam podnela odnosi se na načelo jednakosti i nediskriminacije. To je stav 1. tačka 9) ovog člana predloga za koji se traži brisanje, jer smatramo da opšte prihvaćena načela ne treba posebno naglašavati u zakonu, kao što ne treba stalno naglašavati i isticati princip ili načelo jednakosti, jer na taj način stalnim isticanjem različitosti, odnosno potenciranjem jednakosti upravo dovodite do plodnog tla za diskriminaciju.