Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čitajući predloge zakona o kojima danas raspravljamo, ovaj set zakona iz oblasti finansija, može se primetiti da se vaša stara dobra praksa usklađivanja srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno sa evropskim zakonodavstvom nastavlja i da je gotovo potpuno usklađeno sve sa EU i da se nastavlja dalje sa pogubnom politikom evrointegracija.
Mi zakone treba da donosimo da budu u skladu sa našim pravnim sistemom, da budu primenljivi, a ne da donosimo zakone samo zato što je to nečiji uslov i zato što moramo nekome da se dodvorimo.
Većina ovih predloženih zakona predstavlja izmene i dopune. Na primer, Predlog zakona o privrednim društvima, koji ima oko 600 članova, vi danas menjate otprilike jednu trećinu članova tog zakona. Zar nije bilo bolje doneti potpuno nov zakon?
Mi srpski radikali smatramo da je potrebno doneti potpuno nove zakone, a ne non-stop da imamo raznorazne izmene i dopune i da je potrebno doneti prvenstveno primenljive zakone u praksi.
Kod obrazlaganja, odnosno objašnjenja većine članova ovih predloga zakona možemo primetiti da su ona identična sa samim članovima koje bi trebalo da objasne bez konkretnih objašnjenja, pa se pitamo da li ste to ostali bez teksta, jer nemate opravdanja, odnosno zašto je objašnjenje zašto je takva zakonska regulativa potrebna i šta će se time postići. Zatim, mi srpski radikali smo podneli veći broj amandmana kojima smo tražili brisanje određenih članova i i time smo jasno iskazali stav da treba doneti potpuno nove zakone, primenljive zakone, zakone koje štite interese svih učesnika u prometu i zakone kojima će se efikasnije poslovati.
Takođe bih istakla još jedan problem, a to je da imamo objedinjenu raspravu o svim tačkama dnevnog reda i da nećemo biti u mogućnosti da o ovim predlozima zakona na adekvatan i kvalitetan način diskutujemo. Zato ću ja diskusiju usmeriti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.
Promene koje su predviđene ovim izmenama i dopunama slobodno možemo reći da su više nego kozmetičke i da se posebno brinulo o naslednicima preminulih članova privrednih društava, kao i o raspodeli sredstava u okviru tih privrednih društava.
Ono što je najbitnije i o čemu je trebalo posvetiti posebnu pažnju, u ovom setu predloženih zakona je potpuno izbrisano, odnosno izostavljeno je i nigde se ne pominje niti jednom rečju prava poverioca u slučajevima likvidacije privrednih društava ili njihov stečajni postupak.
Naime, ovde predloženim zakonom se samo brine o poveriocima u slučaju kada sve funkcioniše kako treba i gde se ni jednom rečju ne prejudiciraju neke privredne malverzacije kojima smo godinama unazad bili izloženi. Ono što hoću da kažem je da nigde nema reči o zaštiti poverilaca u slučajevima likvidacije ili stečaja preduzeća. Znači, apsolutno nijedne jedine reči.
Podsetila bih vas da smo godinama unazad svi svedoci toga da je u mnogim preduzećima u bilo kom obliku, da li je to privredno društvo sa ograničenom odgovornošću ili ortačko društvo ili komanditno društvo bilo omogućeno i to od strane države koja je u najviše slučajeva bila poverilac, da uzimaju bezpovratne kredite, zatim subvencionisane kredite od strane države, da su ta preduzeća odmah nakon dobijanja sredstava da su se gasila, odlazila u stečaj ili likvidaciju na kraju, a da nijedan jedini dinar nisu vratila državi niti kroz rate kredita, niti kroz proizvodnju i usluge, izvoz ili sličnu privrednu delatnost, već su stečena sredstva ta privredna društva izvlačila iz preduzeća, prodavajući imovinu ili su izvlačili gotovinu u različitim oblicima pranja novca.
Naravno, država iz stečajne mase nije mogla da naplati ni jedan dinar. Jedino ko su mogli da se okoriste u takvim okolnostima su neki od stečajnih upravnika, koji su svojim veštim malverzacijama sebi obezbeđivali bogatstvo. Nije tu samo država bila na gubitku. Takva preduzeća su kroz ovakvo korupcionaško ponašanje iz države iznela preko 55 milijardi dinara, što od same države, što od oštećenih poverilaca, zatim drugih poštenih privrednih društava, preduzetnika i fizičkih lica.
Ono što je evidentno je što Predlog zakona, odnosno zakon koji ćete usvojiti ni u jednom segmentu ne pomaže poveriocima da zaštite svoja potraživanja. Navešću primer jednog privrednog društva sa ograničenom odgovornošću koje gradi „Beograd na vodi“. Znači, to je aktivno privredno društvo koje ima osnovni kapital od sto dinara. To možete proveriti na sajtu APR.
Sad vas pitam, kako je moguće da se naplati poverilac iz stečajne mase ovog preduzeća, ako ode u stečaj, ako je osnovni kapital tog preduzeća samo 100 dinara? I uzgred, nikakvih drugih upisanih obezbeđenja nema, a, recimo, državno preduzeće mu je isporučilo projekte, radove i usluge u vrednosti od preko milion evra.
Zatim, sa druge strane imamo nesrećne privatne preduzetnike koji su za svoje poslovanje odgovorni, ne samo imovinom svoje firme i svojom ličnom imovinom, pa kada se desi da budu u situaciji da budu prevareni od nekog špekulativnog privrednog društva, država im odmah šalje sudske i privatne izvršitelje, pa onda gube ne samo posao i preduzetničku radnju, već i krov nad glavom.
Dalje, kažete da želite da pospešite privatno preduzetništvo. Želite da pospešite mlade da otvaraju preduzetničke radnje. E pa gospodo, prvo primenite jednaka prava za sve, a ne da i dalje omogućavate lopovima da i dalje besomučno kradu.
Ovi više i ne kraduckaju kao nekada, što se ipak ne može reći za predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava, gospodina Meha Omerovića.
(Vjerica Radeta: Krade u fri šopu, a gospodin.)
Mlade preduzetnike, odnosno preduzetništvo, samo pominjete u izbornim kampanjama, a kada one prođu ostavljate ih na milost i nemilost raznoraznim lešinarima.
Takođe bih istakla, i time bih završila, da ovde ima i elemenata kršenja Ustava, jer nisu svi u lancu privrednih aktivnosti izjednačeni na tržištu. Mora se nekome napraviti ustupak ili pooštriti pravila za sve. Ne možemo selektivno primenjivati zakon i nekome odmagati, a nekome pomagati. Zahvaljujem.