Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom Predloga zakona uređuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi. Amandman koji smo podneli odnosi se na primenu ćelija i tkiva sa ciljem obezbeđivanja zaštite zdravlja ljudi. Ovakvom formulacijom, odnosno amandmanskim rešenjem smo pokušali da ovaj zakonski tekst preciziramo, jer su uslovi, pod kojima su se poslovi iz ove oblasti mogli obavljati, bili loše definisani, što se odrazilo na dugogodišnju lošu praksu, da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti.

Zbog toga smatramo da ste trebali da prihvatite i ovaj amandman i nemojte da se dogodi da se ovim zakonom nastavi dugogodišnja loša praksa prilikom primene.

Takođe, preciziranje i jedna od naših zamerki jeste kada je u pitanju inspekcijski nadzor i uslovi u pogledu stručne osposobljenosti i stručnog usavršavanja inspektora. Takođe smo i tu tražili da se bolje precizira kada je u pitanju specijalizacija, znači, nije navedena oblast.

Kod uništenja ljudskih ćelija i tkiva navodi se, kaže: „Nakon obavljenih pojedinih terapijskih postupaka preostale ljudske ćelije i tkiva mogu se uništiti“. Pod pojmom „mogu“ ne navodi se eksplicitno koji su razlozi koji koji nas navode na proceduru uništenja da je obavimo, kao i oni koji da ih ne obavimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, objedinjavanjem tačaka koje su danas na dnevnom redu i koje nikako nisu srodne, koje nemaju ništa zajedničko, vladajuća većina uskraćuje nama poslanicima opozicije da argumentovano raspravljamo o bitnim i veoma osetljivim temama koje su danas na dnevnom redu. To se prvenstveno odnosi na ove predloge zakona iz oblasti zdravstva, odnosno na Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa o kom u raspravi u pojedinostima nećemo moći da kažemo ni jednu jedinu reč, iako se radi o temi o kojoj mora da se govori otvoreno.

Ovaj predlog zakona je sa punim pravom izazvao lavinu negativnih komentara i lavinu negativnih reakcija. Dosadašnji Zakon o transplantaciji ljudskih organa bio je zasnovan na tzv. tvrdoj saglasnosti o donorstvu i donor je u tom slučaju mogao da povuče svoju saglasnost. Znači, svaki građanin je sam donosio odluku na koju ima pravo da li će svoje organe donirati ili ne.

Međutim, ovim novim Predlogom zakona o presađivanju ljudskih organa koji ste nam spremili potpuno je suprotan i donori organa bićemo svi bez naše odluke. Sada se umesto tzv. tvrde saglasnosti uvodi tzv. pretpostavljena saglasnost kojom svaki građanin postaje potencijalni davalac organa, ukoliko se tome izričito ne usprotivi tokom života.

Znači, neko pretpostavlja da hoćemo da dajemo, odnosno da doniramo svoje organe, i to u poslednjim trenucima života, kada nismo u stanju da kažemo da li je ta pretpostavka takva, ili ne. Znači, organi će se u tom slučaju uzimati po potrebi, umesto da, kao što je do sada bilo, po Zakonu o transplantaciji, svako ko želi da bude donor, da svoju saglasnost. Po ovom novom zakonu je potpuno suprotno, svi smo donori dok ne otkažemo svoju saglasnost.

Opravdanje za uvođenje pretpostavljene saglasnosti nalazite u malom broju organa za presađivanje i kažete da će se na ovaj način ovim novim zakonom povećati broj organa za presađivanje, jer je tako i u drugim zemljama koje funkcionišu po ovom modelu. Međutim, u državama koje imaju model pretpostavljene saglasnosti nije se povećao broj organa za presađivanje, npr. Španija, zatim Švedska koja i dalje ima veoma nisku stopu doniranih organa, a u nekim državama pretpostavljena saglasnost je dala potpuno negativne efekte, odnosno izazvala je potpuno suprotan efekat. Znači, smanjenje broja organa za presađivanje.

Još jedan negativan efekat uvođenja pretpostavljene saglasnosti koji može da nanese veliku štetu jeste odnos pacijent-doktor, odnosno poverenje između doktora i pacijenta.

U Srbiji vlada veliko nepoverenje u ceo zdravstveni sistem i u ministra Lončara, koji se vezuje za brojne afere, od nameštanja tendera za nabavku opreme KBC Niš, do njegove povezanosti sa mafijom. Zar mislite da sa ovakvom reputacijom ministra zdravlja, popularnije zvanog doktor smrt, možete da ubedite građane Srbije, da Srbija neće postati tržište ljudskim organima?

Zatim, još jedna sporna odredba u okviru ovog Predloga zakona jeste uzimanje ljudskih organa sa umrlog maloletnog lica, koje je za života bilo bez roditeljskog staranja. U tom slučaju propisano je da odluku donosi etički odbor ustanove. Svako maloletno lice koje je bilo bez roditeljskog staranja mora da ima svog zakonskog zastupnika, jer je to tako po Porodičnom zakonu, kojeg bi u ovom slučaju trebalo uključiti da zajedno sa etičkim odborom, donese odluku o doniranju organa i na taj način bi se sprečile bilo kakve zloupotrebe. Takođe, zakonskog zastupnika treba uključiti i kada su u pitanju lica kojima je delimično, ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost.

Zatim, kada je u pitanju razmena ljudskih organa kažete da se saradnja sa evropskim organizacijama za razmenu organa sprovodi u skladu sa odredbama međunarodnih ugovora koje je potvrdila Republika Srbija, ali ste izbacili princip reciprociteta u okviru razmene organa.

Zatim, kada je u pitanju saradnja sa evropskim organizacijama podsetila bih na izjavu ministra Lončara iz januara prošle godine kada je izjavio da je Srbija primljena u Evrotransplant jednoglasno, i da je to veliki uspeh za Srbiju i srpsko zdravstvo, pošto će zdravstveni sistem biti deo sistema EU. Evrotlansplant je organizacija koju čini osam zemalja i nema apsolutno nema nikakve veze sa EU.

Zatim, ono što je bitno, a ministar nas nije obavestio, a to su uslovi razmene organa sa Evrotlansplantom, jer mi ne ispunjavamo, evo, ministre, ako vam je problem hoćete lepše da vam kažem, Eurotransplant, znači, jeste razmena organa od koje sve to uslove moramo da ispunimo i dokle se stiglo posle godinu i po dana.

Na kraju, ukoliko se ovakav zakon usvoji i ukoliko svaki građanin po rođenju postane donor organa, nismo li mi na taj način svi pokretne mete?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već kroz raspravu u pojedinostima govorili koliko je važna briga o ratnim memorijalima i koliko je bitno da ukažemo poštovanje prema svim našim precima koji su svoje živote dali za našu slobodu. Žrtve srpskog naroda u svim oslobodilačkim ratovima su ogromne i naša je dužnost da se sa posebnim uvažavanjem i poštovanjem prema njima odnosimo.

O bogatoj i slavnoj istoriji o žrtvama, o stradanjima i svim srpskim stratištima upravo svedoče svi ovi spomenici o kojima govorimo. Zato bih vas podsetila na Kumanovsku bitku u kojoj je poginulo 1.207 oficira, podoficira i vojnika, a ranjeno je 5.217 srpskih ratnika. Spomen kosturnica Zebrnjak posvećena je palim srpskim vojnicima ove slavne bitke i ova spomen kosturnica je proglašena za spomenik kulture.

Međutim, krajem Drugog svetskog rata, bugarski okupatori su srušili Obelisk i ostalo je sama osnova sa kosturnicom. Kako je ostalo nerešeno pitanje zaštite, objekat je propadao, čak su i kosti duži vremenski period bile nezaštićene. Zato bih vas pitala, ministre, da li je planirana rekonstrukcija objekta, s obzirom da su postojali određeni problemi nerešenih institucionalnih i državnih organa Srbije i Makedonije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, više puta u toku rasprave, poslanici SRS su isticali da je Zakon o ratnim memorijalima potreban, ali ne na način koji ovaj Pedlog zakona nudi i ova oblast ovim Pedlogom zakona nije uređena na adekvatan način.

Takođe smo isticali da je naša dužnost da sve srpske žrtve zaštitimo od zaborava i da odnos prema ratnim memorijalima oslikava naš odnos prema svim stradanjima i žrtvama srpskog naroda.

Podsetila bih vas na jedan od mnogih nekažnjenih zločina nad Srbima na teritoriji Kosova i Metohije. U Starom Gackom, kod Lipljana, jula 1999. godine je izmasakrirano 14 nedužnih Srba. Pripadnici šiptarske terorističke OVK su tada ubili 14 nedužnih zemljoradnika, 14 nedužnih srpskih seljaka koji su izašli da požanju žito.

U znak sećanja na žrtve ovog zločina na školi u Starom Gackom postavljena je spomen ploča sa imenima svih poginulih, pored kojih su stajali i stihovi koji šalju jasnu poruku i koji kažu: „U mome polju vesela žetvena pesma ne čuje se više, a na meni je da svedočim i pamtim, zlo počinjeno nikad da ne zaboravim“. Međutim, šiptarski teroristi su porušili i nadgrobne ploče žrtava, ali i ovu spomen ploču.

Mi ne smemo da zaboravimo ovih 14 nedužnih srpskih seljaka. Naša obaveza je da sve srpske žrtve zaštitimo od zaborava i da izrazimo zahvalnost svima onima koji su svoje živote dali za našu slobodu.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo da se član 3. Predloga zakona promeni i glasi – savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, formira se zbog davanja mišljenja povodom predloga za uređivanje ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala, u daljem tekstu savet, jer ovakva formulacija saveta je preciznija, sveobuhvatnija, odnosno bolje definiše funkciju i način formiranja saveta i smatramo da bi zbog toga ovaj amandman trebalo da prihvatite.

Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije ima veoma bitnu funkciju, jer od njega direktno zavisi uređenje i uklanjanje ratnih memorijala. U prethodnim diskusijama smo naveli samo neka od spomen obeležja i spomenika u Makedoniji, koji su u veoma lošem stanju, o kojima se iz razno raznih razloga i okolnosti nije vodilo računa i koji zahtevaju rekonstrukciju i sanaciju.

Kroz narednu diskusiju po amandmanima na član 4. Predloga zakona, više ćemo pričati o samom sastavu saveta i rešenjima SRS za sastav saveta, koji u formi koju smo predložili, svakako će više voditi računa o zaštiti srpskih memorijala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ovim Predlogom zakona trebalo bi da se urede pitanje zaštite ratnih memorijala, kao i sva druga pitanja od značaja za ratne memorijale u Republici Srbiji i srpskih memorijala u inostranstvu.

Srpski narod je u prošlom veku imao nekoliko veoma teških oslobodilačkih i odbrambenih ratova u kojima je pretrpeo ogromne gubitke. Mi, srpski radikali smatramo da je naša nacionalna i moralna dužnost da se odužimo svim srpskim žrtvama i da se srpske žrtve zaštiti od zaborava.

Mi svake godine obilazimo spomen obeležja u Kravici, Bratuncu, Skelenima i u svim srpskim zemljama gde su se desili veliki zločini nad srpskim stanovništvom. Delegacija srpskih radikala je na čelu sa Zoranom Krasićem koji je i sam svoj život posvetio borbi za slobodu srpskog naroda i tako stekao zaslužno mesto pored svih srpskih junaka koje je štitio od zaborava, svake godine je odavala počast kod spomen kosturnice u Zalazju, nevinim Srbima koji su na Petrovdan 1992. godine ubijeni od strane muslimanskih snaga pod komandom ratnog zločinca Nasera Orića i čiji je jedini greh bio to što su bili Srbiji.

Naglasila bih da niko, sem nas srpskih radikala, nijedan srpski političar, ni predstavnik opozicije, niti predstavnik vlasti nikada nije odao počast ovim nevinim srpskim žrtvama. Srpska radikalna stranka smatra da nijedna srpska žrtva ne sme da bude zaboravljena i mi ćemo redovno dolaziti i prenositi pokolenjima koje su sve srpske žrtve za slobodu …

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 1. Predloga zakona uređuje predmet zakona i on obuhvata održavanje, uređivanje i, između ostalog, evidentiranje ratnih memorijala.

Od 2003. godine evidentirano je 550 srpskih memorijala van teritorije Republike Srbije. Za njih su zadužena DKP Srbije u zemljama u kojima se ti memorijali nalaze.

Naveli ste da je saradnja sa ovim predstavništvima, koja je uspostavljena, na zavidnom nivou, pa bih par reči rekla o memorijalima u Makedoniji. Evidentirano je nekih četrdesetak memorijala, koji su u veoma lošem stanju.

Evo, spomen-kosturnica u Krivoj Palanci, gde se nalazi zemni ostaci srpskih vojnika poginulih u Prvom balkanskom ratu, gde je problematično trajno održavanje objekata, briga o čuvanju i zaštiti kapele. Zatim, spomen-kapela sa kosturnicom na Bregalnici, koja je izgrađena na uzvišenju nadomak železničke stanice u Štipu, za vreme Drugog svetskog rata je srušena. Tu je kasnije izgrađena meteorološka stanica, koja i danas postoji, a mesto kosturnice mogu da otkriju samo upućeni, budući da ne postoji bilo kakvo obeležje nekadašnjeg kompleksa. Zatim, srpsko vojničko groblje u selu Živojno, za koje se kaže da je najzapuštenije, na tom groblju počivaju poginuli ratnici iz 1916. godine. Zatim imamo srpsko vojničko groblje u selu Bač, gde su sahranjeni poginuli vojnici u Prvom svetskom ratu, koje je potpuno zapušteno.

Pitala bih vas, da li je u planu bilo kakvo uređenje i održavanje ovih memorijala u Makedoniji, jer stanje srpskih memorijala pokazuje odnos države prema srpskim žrtvama i prema istoriji srpskog naroda?

Ne dozvolite da memorijali ovakvi kakvi su u Makedoniji budu slika vašeg odnosa prema srpskim žrtvama.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi predviđa saradnju lokalne samouprave sa nevladinim organizacijama, a to je sada ovim izmenama i dopuna saradnja sa udruženjima, humanitarnim organizacijama, ali i drugim organizacijama u interesu te lokalne samouprave i stanovnika sa ovog područja.

To moram priznati da veoma lepo zvuči, ali je u praksi nešto sasvim drugo. U više navrata sam isticala da SRS veoma ozbiljno i odgovorno pristupa problemima nacionalnih manjina i da članovi SRS pomažu im u rešavanju njihovih svakodnevnih problema.

Udruženje „Romska zora“, čiji sam predsednik, bavi se mnogim pitanjima Roma. U udruženju imamo odlične pravnike koji određenim danima primaju Rome i daju im besplatne pravne savete na teritoriji beogradskih opština.

Takođe bih istakla da udruženje „Romska zora“ organizuje i tzv. radionice, u kojima sa decom predškolskog i školskog uzrasta radi i pomaže im u savladavanju nastavnih sadržaja.

Takođe bih istakla da smo i sa decom, ako mogu reći, decom preko 14 godina, koja su rano napustila školu, radili na opismenjavanju, jer ih je većina bila nepismena i postigli smo značajne rezultate.

Imali smo još mnogo ideja, kao što je i kompjutersko opismenjavanje, ali, nažalost, zbog nedostatka sredstava nismo mogli mnoge projekte da sprovedemo.

Mi jesmo konkurisali, odnosno aplicirali smo za mnoge projekte, ali, nažalost, sredstva nismo dobijali, verovatno jer je na čelu udruženja neko ko ne pripada vladajućoj većini, pa nije politički podoban.

Zato bih još jednom napomenula da saradnja lokalne samouprave i udruženja funkcioniše tako što finansijska sredstva dobijaju samo ona udruženja koja su bliska vlasti, a da ne rade u interesu građana tih lokalnih samouprava. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom na član 4. Predloga zakona, koji je podnela poslanička grupa SRS, skreće se pažnja na obavezu da se ovaj zakon primenjuje na celoj teritoriji Republike Srbije.

Vi ste ovaj zakon uredili po meri EU, jer je EU vama strateški cilj, a građanima Srbije je propast. Član 4. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi utvrđeni nadležnosti opštine, odnosno grada, pa se u tački 10. kaže – stare se o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, rodnoj ravnopravnosti, kao i o javnom informisanju u opštini.

U opštinama u Beogradu formiraju se razne komisije i radna tela, koja se bave određenim pitanjima iz oblasti kulture, informisanja, privrede, rodne ravnopravnosti, ali nisam čula da je formirano bilo kakvo radno telo koje se bavi pitanjima nacionalnih manjina, zaštitom njihovih prava i sloboda.

Ne bih da povlačim, ali očigledno vama treba, s obzirom da se pitanjima nacionalnih manjina bavite samo zato što je to uslov EU, i očigledno da se takođe bavite pitanjima nacionalnih manjina samo u periodu predizborne kampanje kada im delite pakete da bi zauzvrat dobili glasove. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom Predloga zakona vrše se izmene koje se odnose na proširenje kruga pitanja kojima se uređuje statut i u okviru ovoga su i pitanja koja se odnose na nacionalne manjine.

Nažalost, nećemo biti u mogućnosti da o predlozima zakona koji se direktno tiču prava nacionalnih manjina, detaljnije da govorimo, ali kroz amandmane pokušaćemo da ukažemo na probleme sa kojima se susreću nacionalne manjine.

Pre nego što postavim neko od konkretnih pitanja, moram da naglasim da je u najmanju ruku neodgovorno da se o pitanjima zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina bavite samo zato što je to obaveza Srbije u pregovorima sa EU. Najdiskriminisanija i najugroženija nacionalna manjina Srbije jeste svakako romska i Romi u Srbiji žive u dubokoj bedi i siromaštvu uglavnom u neformalnim naseljima i u neuslovnim objektima bez vode i struje.

Poznato je da se u Dekadi Roma, koja je produžena i još uvek traje, ponešto i uradila na poboljšanju kvaliteta života Roma, ali to je još uvek nedovoljno. Veoma je bitno pitanje jeste i obrazovanje Roma, jer znamo da oni veoma rano napuštaju školovanje i da među Romima ima mnogo nepismenih, pa bih postavila par konkretnih pitanja, a to je - koliko romske dece koja upišu osnovnu školu nju i završi? Zatim, koliko njih upiše srednju školu, odnosno koliko njih nastavi školovanje i da li ste uspeli da na bilo koji način stimulišete i motivišete romsku decu da nastave školovanje jer znamo da je bilo nekih projekata kada su se delile stipendije?

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da radimo po Poslovniku koji je najblaže rečeno loš, mi danas nećemo biti u mogućnosti da o većini predloga zakona govorimo, pa ni o ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i nećemo stići da o svim amandmanima diskutujemo.

Sve primedbe koje smo imali na ovaj predlog zakona a koje smo kroz amandmane iskazali, odnosno ukazali na nedostatke i predložili bolja rešenja, nećemo moći da obrazložimo jer nam je zbog objedinjavanja rasprave uskraćeno vreme, pa će tako i tri veoma bitna predloga zakona o nacionalnim manjinama ostati bez kvalitetne rasprave.

Kada je Predlog zakona o lokalnoj samoupravi u pitanju, kao značajnu novinu u predlogu navodite izmenjen koncept nadležnosti opštine, odnosno grada. Podsetila bih vas na jedan veliki problem sa kojim se susreću građani svih beogradskih opština, a to je legalizacija za koju je ministar Mihajlović izjavila da će se rešiti do kraja 2016. godine. Takođe bih vas podsetila da je oko 300.000 zahteva za legalizaciju predato Sekretarijatu za legalizaciju, a da je svega 3.000 izdatih rešenja, što znači da je rešen samo 1% zahteva.

Kada je nadležnost opština u pitanju, SRS se zalaže da se opštinama vrati nadležnost za legalizaciju objekata do 800 kvadrata, čime bi se postigla veća efikasnost same legalizacije, a mogao bi se i opštinski budžet povećati samim tim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune koje predlažete na član 1. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi, odnosno izmene koje vršite su jezičko pojašnjenje teksta zakona, kako vidimo iz obrazloženja. Član 1. Predloga zakona koji se odnosi na član 2. postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi definiše samo lokalnu samoupravu.

Srpska radikalna stranka amandmanom koji smo podneli traži da se tekst: „u granicama zakona“ briše jer svaka lokalna samouprava funkcioniše u granicama zakona i po zakonu, bar bi to tako trebalo da bude. Ukoliko ste hteli da pojasnite tekst ovog Predloga zakona, za koji kažete da ste radili duži niz godina i da izmene i dopune vode ka unapređenju, onda ste svakako morali da prihvatite ovaj amandman SRS i da njime poboljšate i precizirate zakonski tekst.

Ovaj Predlog zakona utvrđuje prava i dužnosti opštinskih veća. Nadležnosti opštinskih veća u beogradskim opštinama su smanjene, pa se često postavlja pitanje čemu ona služe. Centralizacijom vlasti u Beogradu veliki broj opštinskih nadležnosti prelazi u nadležnost grada, a samim tim se i smanjuje budžet određenih opština. Tako je od 2016. godine i sa zakupom poslovnog prostora kada on postaje ingerencija grada i tom prilikom raspodela prihoda je 70:25, odnosno 25% od zakupa ostaje samo opštinama.

Srpska radikalna stranka se zalaže za decentralizaciju vlasti o kojoj vi pričate samo u kampanji i vraćanje određenih nadležnosti opštinama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom smo tražili da se član 2. stav 1. tačka 4. alineja 3. Predloga zakona briše, jer smatramo da definisanje pojmova samo bespotrebno opterećuje zakonski tekst i da oni koji će tumačiti i primenjivati ovaj zakon odlično znaju značenje upotrebljenih termina, dok po vašem mišljenju, koje je iskazano u obrazloženju o neprihvatanju amandmana, kažete suprotno.

Ono što je sporno u članu 2. jeste, kaže – drugo pravno ili fizičko lice koje pruža finansijske usluge u Republici Srbiji u skladu sa zakonom i propisima EU. Znači, opet imamo da se prepisuju propisi EU i da se direktno, bez bilo kakvog usklađivanja sa domaćim propisima proglašavaju važećim, bez obzira na njihovu primenjivost u srpskom zakonodavstvu.

Šta se dešava ako u našem zakonu uopšte nisu definisana takva pravna lica koja su definisana propisima i zakonima EU, odnosno šta se dešava u slučajevima u kojima EU ima takva lica, pružaoce finansijskih usluga, a u srpskom zakonodavstvu nema? Zato mislimo da određene zakonske odredbe, ne samo da prepisujete, uopšte ne gledate njihovu primenjivost u srpskom zakonodavstvu.

Na kraju bih pitala predsedavajućeg – da li je tačna informacija da je Meho Omerović podneo ostavku na mesto narodnog poslanika?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu treba da uredi odnos ovog zakona prema drugim propisima. Međutim, pojedine stavke nisu precizno definisane i kriju određenu opasnost.

Jedna od takvih stavki jeste autentifikacija samog korisnika gde se paradoksalno ne definišu elementi autentifikacije, ali se nabrajaju kao potrebna dva elementa.

Takođe, ono što je veliki problem jeste i nedostatak uslova elektronskog potpisa na iznose do 600 hiljada dinara. Ukoliko je fizički potpis zahtevan pri fizičkom zaključivanju ugovora, neophodno je zahtevati i elektronski potpis pri elektronskom poslovanju.

U daljem objašnjenju ovog Predloga zakona jeste navedeno da postoje praktični problemi prilikom primene električnog potpisa, što jeste legitimna težnja da se olakša poslovanje, zaključivanje ugovora i slično, ali se problem ne rešava time što će se postaviti nejasno definisan kriterijum autentifikacije korisnika već jednim sistemskim rešenjem - pravljenjem registra lica koje će imati svrhu, takoreći fizička varijanta matične knjige rođenih ili barem pravljenjem onlajn registra kao zvanične državne agencije ili institucije.

Na kraju bih pitala vas, gospodine Marinkoviću, da li je tačno da je gospodin Meho Omerović na Pisarnici danas predao svoju ostavku na funkciji narodnog poslanika posle svog jadnog i bednog lopovluka?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS već drugi dan kroz raspravu u pojedinostima ukazuje na mnoge nedostatke Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Veliki je problem što zbog nakaradnog Poslovnika nećemo biti u mogućnosti da vodimo raspravu i o drugim predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu.

Ovim Predlogom zakona osnovni problem zaštite korisnika finansijskih usluga nije rešen. Naime, i ovde devizne i druge razlike na koje ni jedna ni druga strana ne mogu uticati snosi samo potrošač, odnosno korisnik. Ovo može proizvesti negativan podsticaj u smislu hazarderskog ponašanja pružalaca usluga, koji su daleko bolje od potrošača informisani o tome da li će se kamatne stope menjati, odnosno da li će doći i u kojoj meri će egzogeni događaji uticati na predmet ugovora koji moraju biti u skladu sa ovim zakonom. Zahvaljujem.