Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima nam je svakako potreban i to nam je potreban nov, potpuno nov zakon, jer ove predložene izmene i dopune obuhvataju samo one koji koriste poljoprivredne mašine. Međutim, to je samo jedna od kategorija stanovništva kojoj svakako treba pomoći i to je samo jedan aspekt ovog zakona.

Ono što je neophodno da se uradi, kada je u pitanju bezbednost saobraćaja na putevima jeste da se smanji rizik u saobraćaju, a vi očigledno u ovom momentu niste mnogo vodili računa o tome, odnosno niste razmišljali kada ste predlagali ove izmene koje se odnose samo na produženje različitih rokova. Kako je prioritet bezbednost saobraćaja, podsetiću vas na nesreću koja se dogodila na jednom pružnom prelazu kada su se sudarili voz i autobus i tom prilikom je povređeno 24 osobe.

To je samo jedna od nesreća koje se dešavaju relativno često zbog čega se postavlja niz logičnih pitanja koja bi ovaj zakon trebao da reši, a to je kako sve to sprečiti i da li svi ti pružni prelazi treba da imaju rampu i zašto rampe nisu obavezne na svim pružnim prelazima, kao i niz drugih pitanja.

Međutim, vi u ovom momentu se niste time bavili, već različitim rokovima i kada su rokovi u pitanju, moram da napomenem da je stav SRS da je neprimereno da u ovako kratkom roku, bez izuzetnih razloga raspravljati o ovom predlogu. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u načelnoj raspravi ukazivali na koji način se može ovaj zakonski predlog poboljšati i upravo smo i kroz amandmane pokušali da ispravimo upravo sve one nedostatke koje određena zakonska rešenja, odnosno odredbe ovog predloga zakona imaju.

Ono što bi istakli jeste da je stepen korupcije u zdravstvu veliki i da ovaj zakonski predlog, nažalost, neće otkloniti korupciju u zdravstvu i stepen korupcije svakako zavisi od uređenosti i efikasnosti sistema zdravstvene zaštite.

Ovim predlogom zakona su data prevelika ovlašćena ministru i mi smo u članu 70. stav 4. Predloga zakona koji se odnosi na medicinska sredstva predložili da se: „ministar na predlog Republičkog fonda“ zameni tekstom: „Republički fond na predlog lekarske komisije“. Na ovaj način, odnosno ovim zakonskim rešenjem se smanjuje mogućnost različitih zloupotreba i previše zajedničkih ingerencija ministra i Republičkog fonda.

Takođe, sličan amandman, odnosno ingerencije ministra smo zamenili sa lekarskom komisijom, kada su u pitanju liste lekova i predložili smo da nije ministar taj koji na predlog Republičkog fonda utvrđuje kriterijume, već da to radi na predlog relevantnih zdravstvenih ustanova, iz razloga zato što je najveća korupcija upravo prisutna kod stavljanja na listu novih lekova, što je interes farmaceutske mafije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 120. Zakona o zdravstvenom osiguranju odnosi se na upućivanje osiguranika na lečenje u inostranstvo i amandmanom koji smo podneli intervenišemo da bi se smanjila mogućnost eventualnih zloupotreba, koje se u ovom segmentu zdravstva i te kako dešavaju.

Ono što znamo, to je da postupak za upućivanje na lečenje u inostranstvo inicira domaća zdravstvena ustanova tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite, nakon što se konzilijarno utvrdi da su iscrpljene apsolutno sve mogućnosti lečenja u Republici Srbiji, a da postoji mogućnost uspešnog lečenja u inostranstvu, na osnovu dobijenog pozitivnog mišljenja inostranog zdravstvenog centra, kome je prezentovan konkretan slučaj.

Ali, ono što predstavlja veliki problem i o tome je koleginica Jovanović maločas govorila, jeste da u Srbiji ne postoje tačni podaci i da neke procene kažu da doseže do 450 hiljada obolelih od retkih bolesti.

Pričali ste o Strategiji, pa bih vas pitala, ministre, da li je u okviru ove Strategije izvršena odgovarajuća klasifikacija i šifriranja u zdravstvenom sistemu određenih retkih bolesti koje su do sada ostale neprepoznatljive? Znači, da li je ta klasifikacija obuhvaćena ovom Strategijom?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni razlog za predlaganje izmena Zakona o presađivanju ljudskih organa jeste ukidanje tzv. pretpostavljene saglasnosti po kojoj je svaki punoletni državljanin Srbije davalac, odnosno donor organa. Pretpostavljena saglasnost pruža veliki prostor za zloupotrebu i može da dovede do krivičnog dela trgovine organima.

Izmene koje smo predložili odnose se na član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim tražimo da se organi radi presađivanja mogu uzeti samo ako se punoletni državljanin Republike Srbije za života izjasnio da želi da bude donor organa, a ne da mi pretpostavljamo ukoliko nije obavestio Upravu za biomedicinu da želi da bude donor.

Članom 23. Zakona o presađivanju ljuskih organa grubo je prekršen Ustav Republike Srbije i to čl. 23. i 25. Ne može se zakonom nametnuti nešto što je suprotno Ustavu. Doniranje organa radi presađivanja moguće je samo ukoliko je to isključivo volja donora. Ne može se donorom zvati neko kome se organi uzimaju mimo njegove volje, a to predstavljati kao dobrovoljni čin.

Stav 1. člana 23. zakona propisuje se da se organi uzimaju sa umrlog lica ukoliko se lice pre smrti nije tome usprotivilo usmeno ili u pisanoj formi. Postavlja se pitanje – ko je lice kome je neko usmeno saopštio da se protivi presađivanju organa u slučaju moždane smrti i ako jeste, šta je garancija da će to lice i preneti takvu informaciju u kritičnom momentu?

Ovo je apsolutno neodrživo i dovodi u pitanje pravu sigurnost.

Sa druge strane, nemoguće je očekivati da će ljudi koji ne žele da će da se masovno obraćaju Upravi za biomedicinu i da nerealno je očekivati da mladi ljudi razmišljaju o smrti, da ih uopšte interesuje presađivanje organa. Nažalost, mladi ljudi se najčešće povređuju u saobraćajnim nesrećama i kao posledica tih nesreća dolaze u stanje moždane smrti i moguće je da veliki broj njih je bio upravo protiv doniranja organa, da o tome uopšte nisu ni razmišljali.

Sva ova prava, koja smo naveli, garantuje Ustav Republike Srbije, a član 23. Zakon o presađivanju ljudskih organa to krši.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, od ovih pet predloženih zakona o kojima danas raspravljamo svakako su najvažnija dva sistemska zakona, a to su predlozi zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Iako vi hvalite ove zakone, mi smo naše ozbiljne primedbe iskazali kroz veći broj amandmana.

Oba ova zakonska predloga sadrže nekoliko pozitivnih zakonskih rešenja. Dobro je da ste se setili da zdravstvenu zaštitu proširite za lečenje u hitnim slučajevima i za ljude koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, ali nije dobro da korisnici zdravstvenog osiguranja koji budu pozvani na skrining preglede, a ne odazovu se ili ne dostave opravdanje za izostanak da ukoliko se razbole plaćaju 35% pune cene lečenja.

Svi mi znamo da su to uglavnom skupa lečenja i da mnogi neće moći da plaćaju predviđene troškove, pa samim tim, vaša ideja da podignete svest o obaveznom skrining pregledu pada u vodu.

Predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da roditelji imaju pravo na bolovanje, s primanjem cele zarade tokom lečenja deteta od raka ili nekog drugog teškog oboljenja do navršene 18. godine, a bolovanje će morati da obnavljaju na svakih šest meseci.

Do sada je to bilo 65% primanja i ova izmena je dobra, ali pitamo zašto niste spremni da deci iz Republike Srpske pružite adekvatnu zdravstvenu negu o trošku zdravstvenog osiguranja uz nadoknadu troškova od osiguranja Republike Srpske?

Za decu obolelu od karcinoma roditelji moraju da obezbede 10.000 evra koje uplaćuju zdravstvenoj ustanovi u kojoj se dete leči. Zašto izjednačavate porodice iz Republike Srpske sa porodicama Albanaca sa KiM?

Takođe, jedna od novina u predlogu zakona jeste da će izabrani lekar moći da otvori bolovanje i do 60 dana, a do sada je bilo moguće do 30 dana. Međutim, ne menja se ništa kada je u pitanju plaćanje, jer 30 dana ide na teret poslodavca, a već od 31 dana ide na teret Fonda.

Naravno, podržavam da lekari moraju da budu oslobođeni prevelike administracije kako bi mogli u potpunosti da se posvete pacijentima.

Kao što vidite mi iznosimo primedbe na sve one promene kojima se vi hvalite, a problemi u zdravstvu, odnosno u sistemu zdravstvenog osiguranja su ogromni i mislimo da ovaj zakon neće moći da reši sve te probleme.

Takođe, ukazala bih i na liste čekanja koje prestavljaju najveći problem, jer prema dostupnim podacima 72.000 ljudi i dalje čeka da dođu na red i ne zna se da li će to biti u intervalu od nekoliko meseci do nekoliko godina za pojedine intervencije. U prethodnim diskusijama, kada je bio zdravstveni zakon, a govorili smo da se do dve godine čeka na intervencije na „Banjici“ za zamenu kolena.

Takođe, jedna od primedbi odnosi se na prava osiguranika. Ovaj zakon je u suprotnosti sa članom 68. Ustava Republike Srbije i sa članovima 6, 8. i 15. Zakona o pravima pacijenata, kojima su uređena pitanja, prava i dostupnosti zdravstvene zaštite, prava na preventivne mere i prava na pristanak pacijenata.

Svim obolelim osiguranicima neophodno je omogućiti jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, pogotovo kada se radi o najtežim oboljenjima, od posebnog socijalno-medicinskog značaja, bez obzira na obavljen ili neobavljen preventivni pregled i bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti.

Zato je odredba zakona kojom se pacijent kažnjava zbog nedolaska na preglede sporna, a naročito kada se ima u vidu da u preventivnoj nezi je najmanja efikasnost zbog lošijeg socijalnog, materijalnog stanja, zato što i dalje postoje liste lekova za participaciju koju mi tražimo da ukinete. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav SRS je da je Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodina i Predlog rezolucije Narodne skupštine o Vojvodini, da su neustavni i mi smo zbog toga tražili brisanje svih članova ovog predloga, pa i član 3. na koji se ovaj amandman odnosi.

S obzirom da je Predlog zakona neustavan, stav SRS je da Predlog zakona nikako ne sme biti ni usvojen.

Finansijska autonomija AP regulisana je članom 184. Ustava Republike Srbije i stav 3. ovog člana propisuje, citiram – zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije, dok stav 4. kaže da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Ovim članom 3. Predloga zakona o finansiranju AP Vojvodine prekršen je i član 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i predlažemo da se usvoji ovaj amandman kojim tražimo brisanje člana 3, jer finansijska autonomija autonomnih pokrajina uređena je članom 184. Ustava Republike Srbije, a predloženi član nije u skladu ni sa Ustavom ni sa članom 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je Ustavnom sudu podnela inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o presađivanju ljudskih organa, odnosno člana 23. ovog zakona. Svaki stav ovog člana sporan je sa aspekta Ustava i garantovanih ljudskih prava. Ovaj zakon, odnosno ovaj član 23. u potpunosti zanemaruje prava zajamčena Ustavom.

Članom 23. Ustava Republike Srbije propisano je, citiram, „Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti ako time ne krši prava drugih“.

Član 25. Ustava Republike Srbije garantuje, citiram, „Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka“.

Ustavni sud će svakako doneti jedinu ispravnu odluku, a to je da član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa nije usaglašen sa čl. 23. i 25. Ustava Republike Srbije, zato smo i mi podneli Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa i ukidanje tzv. pretpostavljene saglasnosti kako bi se brže sprečila štetnost primene ovog zakona i kršenje Ustava.

Osnovi razlog za predlaganje ovih izmena jeste želja da pretpostavljena saglasnost svakog punoletnog državljanina Republike Srbije da bude davalac organa u slučaju smrti i pretpostavljena saglasnost ostavlja ogroman prostor za zloupotrebu i za trgovinu organima, iako se ovim zakonom izričito zabranjuje i ako se tretira kao ozbiljno krivično delo.

S obzirom, na brojne malverzacije unutar zdravstvenog sistema Republike Srbije, naša sumnja je opravdana kada je u pitanju pretpostavljena saglasnost za darivanje organa svih građana. Mi predlažemo pisanu saglasnost koja bi u velikoj meri smanjila mogućnost zloupotreba, i Ministarstvo zdravlja treba da deluje u pravcu promocije donorstva i na taj način da poveća broj donora.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ugostiteljstvu predstavlja još jedan zakon koji je potpuno usklađen sa zakonodavstvom EU. Mi smo vam i juče, ali i na prethodnim sednicama ukazivali na pogubnost prepisivanje zakona EU i bezpogovornog prihvatanja svega što EU traži od nas. Mi zakone treba da donosimo da budu u interesu građana Srbije i da budu primenjivi, a ne da naše zakone usklađujemo sa evropskim zakonima samo zato što EU traži od nas.

Sve ono što nam je EU nametnula bilo je pogubno po građane Srbije. Zato vam stalno govorimo da odustanete od pogubnog puta u EU u koju mi nikada nećemo ući i ne želimo uopšte u tu tvorevinu da uđemo.

Zakon o ugostiteljstvu nam je potreban, ali ne u ovako predloženoj formi. Mi smo zato kroz amandmane ponudili rešenja kojima će se poboljšati nivo kvaliteta u pružanju usluga u ugostiteljskoj delatnosti u Republici Srbiji.

Amandmanom na član 1. precizirali smo predmet zakona kojim se uređuju uslovi i način obavljanja ugostiteljske delatnosti u Srbiji i predlažemo vam da ovaj amandman prihvatite, jer je ovo svakako bolje zakonsko rešenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao prioritetan cilj definisana je potreba za smanjenjem sive ekonomije u svim delatnostima koje Zakon o u ugostiteljstvu uređuje, međutim mi nismo sigurni da će se išta na tom polju pozitivno uraditi, da će ovaj zakon kada da se usvoji poboljšati i unaprediti način obavljanja ugostiteljske delatnosti u Srbiji, sve dok se na čelu ovog ministarstva nalazi osoba koja je umešana u kriminalne afere. Sve dok je na čelu ovog ministarstva Rasim Ljajić, mi sumnjamo da će se uvesti red u oblast turizma i ugostiteljstva.

Član 2. Predloga zakona definiše pojmove koji su upotrebljeni i mi amandmanom tražimo brisanje ovog člana, jer pojmovi i definicije ne predstavljaju zakonsku normu, oni samo opterećuju zakonski tekst i ovaj zakon prvenstveno treba da se bavi suštinom obavljanja ugostiteljske delatnosti u Srbiji, jer ona uslovljava razvoj onih privrednih delatnosti koje učestvuju u ostvarivanju potreba domaćih i stranih turista i koje treba da doprinesu i da stvore uslove za povećanje broja radnih mesta i zapošljavanje u ugostiteljstvu, a ne da se bavite ovim pojmovima i da samo opterećujete zakonski tekst. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj član zakona definiše pojam ugostiteljske delatnosti. Mi smo vam već ukazali da zakon treba da se bavi suštinom obavljanja te delatnosti, a ne samim pojmovima i definicijom pojmova.

Takođe smo vam ukazali i na više nedostataka i nelogičnosti u ovom Predlogu zakona i u skladu sa tim bih vas, ministre, pitala – šta predstavlja veći prekršaj, da li ako se za pruženu uslugu ne izda propisan račun ili ako se u objektu ne održava prostor, odnosno prostorije i oprema i ne pružaju usluge prema propisanim minimalno – tehničkim i sanitarno – higijenskim uslovima?

Složićemo se da je neophodno i da je prioritetna borba protiv sive ekonomije i da je to jedan od osnovnih ciljeva ovog Predloga zakona, ali i na zdravlje ljudi, svakako, moramo misliti i to mora da bude, takođe, jedan od prioriteta, a zdravlje može biti ugroženo upravo zbog loših sanitarno – higijenskih uslova.

Ovo sam vas pitala jer su novčane kazne za prekršaj neizdavanja računa veće, mnogo veće od prekršaja za ne pružanje usluga prema propisanim minimalno sanitarno – higijenskim uslovima. Smatramo da ste tome trebali da posvetite više pažnje, a ne da se bavite definisanjem pojmova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o turizmu predstavlja još jedan zakon koji nam je neophodan i koji treba da unapredi turizam u Srbiji. Međutim, ovakav predlog zakona koji je potpuno usaglašen sa zakonodavstvom Evropske unije neće rešiti nagomilane probleme u oblasti turizma u Srbiji.

Svi smo mi svedoci i znamo da u oblasti turizma u Srbiji vlada potpuni haos i znamo da nadležno ministarstvo ne kontroliše rad turističkih agencija onako kako bi trebalo i da svake godine imamo sve veći broj pritužbi građana zbog nesavesnog i neodgovornog ponašanja, odnosno poslovanja turističkih agencija.

U ovom predlogu zakona nadležnom ministru, koji je svakako već davno trebalo da bude smenjen, daju se prevelika ovlašćenja da on bliže propisuje vrstu i uslove garancija putovanja, što je za nas srpske radikale potpuno neprihvatljivo, s obzirom da se radi o ministru koji je upravo kriv za ovakav haos u turizmu, za ovakvo stanje u ovoj oblasti i koji se očigledno nemarno i neodgovorno ponaša. Da li je njegovo ponašanje rezultat nedostatka vremena, jer svi mi znamo da se nadležni ministar bavi privatnim veoma profitabilnim nelegalnim biznisom, pa ne stiže da se bavi poslom kojim treba da se bavi? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, turizam ima višestruke efekte na privredni razvoj svih onih privrednih delatnosti koje učestvuju u ostvarivanju potreba turista i predstavlja veliki generator novih investicija kao i nove poslovne prilike u destinacijama u kojima se razvija.

Razvoj domaćeg turizma je veoma značajan, pre svega, da bi domaći turisti novac potrošili u Srbiji, odnosno kako ne bi višak svojih sredstava izneli u inostranstvo. Nažalost, u Srbiji ovo nije za sada slučaj jer potrošnja domaćih turista po Srbiji neuporedivo je manja u odnosu na ono što naši turisti potroše na putovanjima po ostalim zemljama.

Ovo bi se moglo nadomestiti većim brojem dolaska stranih turista, a zato je potrebno uvođenje podsticajnih mera i razvoj turizma u Srbiji. Ukoliko bi podsticajne mere bile veće i ukoliko bi nadležno ministarstvo bilo sa odgovornim i kvalitetnim kadrovima koji će omogućiti pojavu većeg broja preduzetnika u turizmu može se unaprediti turizam u Srbiji i možemo skrenuti pažnju stranim turistima na mnoge zanimljive destinacije u Srbiji.

Međutim, razvoju turizma se ne posvećuje dovoljna pažnja iako ova delatnost donosi i može da donese veliki devizni priliv novca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. Predloga zakona definiše pojmove i mi smo amandmanom predložili da se ovaj član „briše“, jer ako su već pojmovi definisani potrebno je bilo na precizniji način definisati sve pojmove u oblasti turizma.

Ovaj Predlog zakona predviđa podelu agencija po kategorijama, zatim, keš depozit i dnevni registar turista, što bi trebalo da donese većoj sigurnosti srpskih turista.

Međutim, i ovaj Predlog zakona i pored brojnih novina ne sadrži potpunu zaštitu turista od prevara agencija i dešava se da većina vlasnika koji su izgubili licencu ubrzo bi otvarali nove agencije.

U prethodnom periodu 96 licenci je oduzeto agencijama koje posluju u Srbiji, a svaki šesti vlasnik je prevario putnike.

Srpska radikalna stranka se zalaže da se svakom putniku obezbedi polisa koja bi bila obavezna i time bi se postigla neuporedivo veća sigurnost i brže bi se isplaćivali iznosi u celosti i jedino uz depozit i agencijsku polisu svi turisti bi u svakom trenutku bili zbrinuti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 4. podneli smo amandman koji glasi – u članu 4. iza reči „turizma“ dodaju se reči: „u Republici Srbiji“, jer zakon mora da precizira da se turizam, razvoj turizma odnosi na čitavu teritoriju države.

Međutim, vaše obrazloženje je da se amandman ne prihvata iz razloga što je odredba iz predloga dovoljno precizna i predlagač smatra da je ne treba menjati. Za nas je to potpuno neprihvatljivo.

Ovaj predloženi zakon o turizmu svakako neće rešiti osnovne probleme u turizmu, a to je prvenstveno kako se zaštiti od prevara pri uplati letovanja, po kojim kriterijumima odabrati turističku agenciju i zašto država nije efikasnija u sprečavanju mahinacija sa aranžmanima jer ne postoji 100% uspešan mehanizam za zaštitu od prevara.

Mi smo vam ukazali i na rad Turističke inspekcije i da rad Turističke inspekcije treba svakako unaprediti i da ona treba da reaguje i da odgovori na konstantne pritužbe građana o prevarama u turizmu, kao i da ispita i dokaže eventualnu krivičnu odgovornost. Tome ste trebali svakako da posvetite više pažnje u okviru ovog predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni razlog za podnošenje Predloga zakona o presađivanju ljudskih organa jeste ukidanje takozvane pretpostavljene saglasnosti svakog punoletnog građanina Republike Srbije da bude davalac organa u slučaju smrti.

Pretpostavljana saglasnost ostavlja veliki prostor za zloupotrebu i može dovesti do trgovine ljudskim organima, iako je ovim Predlogom zakona svaka trgovina zabranjena i predstavlja krivično delo.

Izmene koje smo predložili odnose se na član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim predlažemo da organi radi presađivanja se mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije ako se za života izjasnio da želi da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo ako se nije prijavio Upravi za biomedicinu.

Srpska radikalna stranka je podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, jer član 23. u potpunosti zanemaruje prava zajemčena Ustavom.

Članom 23. Ustava Republike Srbije propisano je ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite i svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih.

Član 25. Ustava Republike Srbije garantuje fizički i psihički integritet da je nepovrediv i niko ne može da bude izložen mučenju i ponižavajućem postupanju. Zato predlažemo da prihvatite ove izmene zakona, jer Ustavni sud će svakako doneti jedinu ispravnu odluku i potvrditi da član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa nije u saglasnosti sa članovima 23. i 25. Ustava Republike Srbije.