Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ružica Nikolić

Ružica Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o presađivanju ljudskih organa uvedena je pretpostavljena saglasnost kojom svaki punoletni građanin Srbije postaje potencijalni donor, odnosno davalac organa, ukoliko se protiv toga ne izjasni usmeno ili pisanim putem Upravi za biomedicinu.

Kao razlog za uvođenje i donošenje ovakvog zakona naveli ste povećanje broja organa za presađivanje.

Doniranje organa treba i mora da bude izraz naše slobodne volje i naš slobodan izbor, jer jedino tako ćemo postići željeni efekat, a ne ukoliko je to zakonska obaveza.

Mi iz Srpske radikalne stranke podneli smo izmene ovog zakona kojim predlažemo da se pretpostavljena saglasnost ukine, odnosno predlažemo izmenu člana 23. ovog zakona, kojim predlažemo da se organi radi presađivanja mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije samo ako se tokom života izjasnio da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo da ne želi da bude donor samo zato što se nije prijavio Upravi za biomedicinu.

Mi smo podneli i inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, jer je upravo ovim članom prekršen član 23. i član 25. Ustava Republike Srbije i mi očekujemo da će Ustavni sud doneti jedinu ispravnu odluku da član 23. Zakona proglasi da nije usaglašen sa Ustavom Republike Srbije, sa čl. 23. i 25. Ustava i da će se na taj način sprečiti dalja štetnost primene ovog zakona i dalje kršenje Ustava.

Takođe bi ukazali i na mogućnost zloupotreba i trgovine organima, jer pretpostavljena saglasnost ostavlja veliki prostor, iako se zakonom izričito zabranjuje svaka trgovina organima i smatra se krivičnim delom.

Da bi se povećao broj dovoljnih davalaca organa, Ministarstvo zdravlja, ali i kompletno društvo, treba da radi na promociji donorstva, jer će se jedino na taj način povećati broj dobrovoljnih davalaca organa u Srbiji i to je jedini način da se postigne željeni efekat.

Znači, samo pozitivnom kampanjom i promocijom donorstva može se povećati broj organa za presađivanje, jer novi organ nekome znači i nov život, a ne ovakvim zakonom, kojim se krši Ustav Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, kao i Zakon o zapošljavanju stranaca donet je prošle godine, a razlozi za donošenje ovih izmena su da bi se ubrzala, odnosno olakšala procedura izdavanja radne dozvole u Republici Srbiji. Podnošenje zahteva za izdavanje za odobrenje za privremeni boravak omogućuje se elektronskim putem i uvodi se jedinstveno upravno mesto za podnošenje objedinjenog zahteva za privremeni boravak i dozvolu za rad stranaca.

Amandman koji smo podneli odnosi se na član 22. osnovnog zakona i mi smo predložili dodavanje novog stava, koji glasi – stranac kome je izdata viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja ostvaruje pravo na zapošljavanje u skladu sa zakonom koji uređuje zapošljavanje stranaca i mi smo ovom intervencijom precizirali da se viza za duži boravak izdaje po osnovu zapošljavanja u skladu sa ovim zakonom. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Srbije je osnovala preduzeće „Aerodromi Srbije“ kojem je glavni zadatak da bude upravljač aerodromima i donela je planska akta, kojima se neophodni aerodromski sadržaji potrebni za civilni saobraćaj sa vojnog vraćaju na raspolaganje državi.

Aerodrom u Lađevcima, kod Kraljeva, do kraja juna ove godine treba da bude osposobljen za pokretanje putničkog saobraćaja. Podsetila bih vas da je priča o konverziji vojnog aerodroma u Lađevcima u vojno-civilni aerodrom počela u septembru 2010. godine, kada je Vlada usvojila investicioni program za osposobljavanje ovog aerodroma za transport putnika i stvari i tada je utrošeno nešto preko 112 miliona dinara. Sledeće godine iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je 694 miliona dinara i te godine na aerodrom Morava sleteo je prvi civilni avion, dovozeći tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra odbrane Dragana Šutanovca.

Sledeće godine je palo obećanje da će taj aerodrom biti u funkciji za civilne letove i u 2012. godini utrošeno je novih 248 miliona dinara. U novembru 2013. godine Vlada Srbije usvaja izveštaj o realizaciji investicionog programa za osposobljavanje ponovo ovog aerodroma i umesto prvobitnih 2,3 milijarde dinara za osposobljavanje neophodno je bilo 3,8 milijardi, odnosno 34 miliona evra. Inače, otvaranje ovog aerodroma najavljeno je više desetina puta i u adaptaciju dela vojnog aerodroma za civilne letove uloženo je 1,1 milijarda dinara, a za poletno sletnu pistu je uloženo 8,5 miliona evra. Taj aerodrom i sada….
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji neće dati nikakav efekat i neophodno je da se donese potpuno nov zakon koji će biti primenjiv.

Podsetila bih javnost na neke činjenice vezane za Koridor 10 i u vezi sa tim bih postavila nekoliko pitanja.

Uprkos obećanjima predstavnika vlasti, Koridor 10 nije završen do kraja prošle godine. Umesto toga usledila su nova obećanja da će biti završen do sredine ove godine, tačnije krajem aprila, kako je najavila ministar Mihajlović, auto-put kroz Grdelicu biće spreman da se pusti u rad.

Brdo na spornoj deonici u Grdeličkoj klisuri sa koga se srušio potporni zid postalo je nepremostiva prepreka u prethodnoj godini i nadležni tvrde da će nastalu štetu, koja je procenjena na tri miliona evra, platiti izvođač radova "Azvi". Ova španska firma je u međuvremenu ispostavila svoj račun i "Azvi" od države traži da isplati 14,3 miliona evra odštete, zbog kašnjenja na toj deonici, za koju oni tvrde da nisu odgovorni.

Znači, dok javnost čeka odgovore na pitanja ko će platiti štetu, da li građani ili izvođač radova, "Azvi" je državnom preduzeću Koridori Srbije u međuvremenu podnela odštetne zahteve i prema podacima "Azvi" traži ukupnu odštetu od 14,3 miliona evra zbog kašnjenja od 1.330 dana.

Takođe, u slučaju tunela Predejani, izvođač je, recimo, tražio odštetu od 14,2 miliona evra, ali mu je na kraju priznato 2,8 miliona evra, pa bih vas pitala ko će na kraju da plati ovu odštetu i da li će ovaj trošak ići na račun građana?
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 9. postojećeg zakona kojim na bolji i precizniji način definišemo predmet ovog zakona.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica je veoma interesantan zakonski predlog koji se donosi po skraćenoj proceduri iz razloga koji je svima nama dobro poznat. Naravno, reč je o čuvenoj gondoli koja treba da se gradi ovde u srcu Beograda. Neću da ulazim u to da li je to neophodno Beogradu, jer smo o tome već slušali, ali ono što želimo da istaknemo je da Beograd ima mnogo važnijih i značajnijih infrastrukturnih problema koje treba rešavati.

Vidite i sami da Beograd danas bukvalno nema ni železničku stanicu i još nije poznato na koji način će se taj problem rešiti. Uskoro neće imati ni autobusku stanicu i sve ono što sam rekla za železničku važi i za autobusku. Dalje, da ne govorim o metrou koji je neophodan našoj prestonici.

Nemamo mi ništa protiv toga što se Beograd spušta na reke, ali grad i građani ne smeju da trpe tokom tog procesa.

Gondola nije ono što je u ovom trenutku najvažnije našem gradu. Međutim, moramo znati da u Beogradu još uvek postoje naselja gde nisu rešeni komunalni problemi, kao što su vodovod i kanalizacija.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli na član 12. glasi da se umesto teksta: "dostavljanje pismenog otpravka odluke" zameni tekstom: "dostavljanje pisanog otpravka odluke", jer pisani i pismeni imaju različito značenje.

Zatim, iznela bih nekoliko sugestija na rad APR-a, a vezani su za brisanje iz registra, ukoliko preduzetnik ne dostavi uverenje nadležne organizacione jedinice poreske uprave kojom se potvrđuje da na dan izdavanja uverenja preduzetnik nema neizmirene poreske obaveze po osnovu poreza na prihode od obavljanja samostalne delatnosti i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje nije starije od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz registra i uverenje ili potrebu poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave kojom se potvrđuje da na dan izdavanja uverenja preduzetnik nema neizmirene obaveze po osnovu lokalnih komunalnih taksi i slično i ukoliko preduzetnik ne dostavi ova uverenja, APR neće izvršiti brisanje iz registra.

Po zakonu, dug preduzetnika prema trećim licima pada na teret fizičkog lica koje je osnovalo preduzetničku radnju. To znači da neizmireni porezi i doprinosi padaju na teret osnivača preduzetničke radnje. Dug preduzetnika nastaje jer preduzetnici nemaju novca da izmire svoje obaveze prema državi, a ovakvim postupkom zatvaranja država ih tera u još veći dug.

Na primer, preduzetnik odluči da zatvori radnju, nije plaćao poreze i doprinose nekoliko meseci jer nije imao sredstava, jer nije imao posla, a APR neće da izvrši zatvaranje jer nisu izmireni porezi i doprinosi. Na taj način ih tera u veći dug, jer se na dug obračunavaju i velike poreske kamate.

Trebalo bi preduzetniku dozvoliti da zatvori radnju i da se ustanovi dug koji će vlasnik plaćati u nekoliko rata, jer su najveći pokretači privrede mala i srednja preduzeća i preduzetnicima treba dati podsticaj da ne odustaju od preduzetništva, a ne da ih ovim velikim kamatama terate u dužničko ropstvo.

Zatim, ono što se dešava na dan kada se predaju završni računi, a često se dešava da sistem u APR padne jer previše korisnika u tom momentu šalje završne račune i u tom slučaju bi trebalo produžiti rok za naredni radni dan ukoliko sistem nije radio više od jednog sata. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženo zakonsko rešenje o konverziji stambenih kredita svakako neće rešiti probleme velikog broja građana, koji su zaduženi u švajcarskim francima.

Ovim predlogom predviđa se konverzija kredita u evre, umesto u dinare, što svakako nije dobro rešenje, jer niko ne garantuje kurs evra. Ovaj zakon predstavlja zadovoljavajuće rešenje samo za banke, a nikako za korisnike kredita. Vrhovni kasacioni sud Srbije razmotrio je pitanje stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima i proglasio je indeksiranje ništavnim, osim ako banka nije dostavila dokaz da se ona zadužila u toj valuti, za plasman odobrenih sredstava.

To znači, da bi banke morale da konvertuju kredite u dinarske, obzirom da su u svojim ugovorima navodile da daju kredite u dinarima. Leks specijalis predviđa suprotno stavu Vrhovnog kasacionog suda, da se izvrši konverzija u evre i tom prilikom umanji iznos dobijen konverzijom, iznos glavnice na dan konverzije uvećan za iznos dospele, a ne naplaćene, redovne kamate na dan konverzije, za 38%.

Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja legalizovanje pljačke građana Srbije i pokušaj aboliranja banaka od krivične odgovornosti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca usvojen je 28. juna 2018. godine i mi danas posle 10 meseci

ponovo imamo izmene ovog zakona. Mi smo i tada, ali i svaki put kada su izmene i dopune zakona u pitanju, govorimo da je potrebno doneti potpuno nov zakon, koji će biti dobar i primenljiv, a ne da na svakih nekoliko meseci vršimo određene izmene.

To, svakako, važi i za ovaj Predlog zakona, koji je ova skupštinska većina usvojila prošle godine.

Član 3. Predloga zakona propisuje izdavanje radne dozvole za zapošljavanje stranaca koji poseduju vizu za duži period po osnovu zapošljavanja.

Razlog za donošenje ovog zakona je, kako ste naveli, zbog sprečavanja štetnih posledica po rad organa i organizacija, zatim, po budžet Republike Srbije, odnosno radi pojednostavljivanja administrativnih postupaka prilikom izdavanja dozvole za rad strancima. To je, svakako, trebalo da bude, odnosno time ste morali da se vodite i prošli put kada su vršene izmene i dopune, jer se očigledno pokazalo u prethodnih 10 meseci da ima više negativnih i štetnih posledica tokom primene ovog zakona.

Amandman na član 3. koji smo podneli odnosi se na radne dozvole za zapošljavanje. Mi smo tražili da se tačka 2. člana 16. postojećeg zakona briše, jer se pokazalo kao loša praksa da se ministru daju ovlašćenja kakva ovaj član propisuje. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je Zakon o presađivanju ljudskih organa bio u skupštinskoj proceduri i kada je posle toga usvojen mi smo kao osnovnu zamerku imali uvođenje tzv. pretpostavljene saglasnosti, jer smatramo ona nije dobra i da može da dovede do velikih zloupotreba i trgovine ljudskim organima.

Ovim izmenama, odnosno, osnovni razlog za podnošenje ovog Predloga zakona, jeste izmena člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim predlažemo da se organi radi presađivanja mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije samo ako se za života izjasnio da želi da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo da želi da bude, jer se nije prijavio Upravi za biomedicinu i izjasnio se drugačije.

Mi znamo i ukazivali smo na značaj donorstva, znamo da novi organ za nekoga znači i novi život, ali to se jedino može postići pozitivnom kampanjom i promocijom donorstva, i naravno, ponovnim uvođenjem donorskih kartica, a ne ovakvim zakonom kojim se krši Ustav Republike Srbije i koji može da bude zloupotrebljen.

Ministarstvo zdravlja ali i kompletno društvo treba da promoviše donorstvo, jer će se tako povećati broj dobrovoljnih davalaca organa u Srbiji i to je jedini način da se postigne željeni efekat, a nikako putem pretpostavljene saglasnosti koju ovom predloženom izmenom brišemo.

Srpska radikalna stranka je podnela i inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23. jer je ovim članom prekršen član 25. Ustava Republike Srbije koji kaže da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom i ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima. Zato bi bilo dobro da ovaj predlog zakona, odnosno da se izvrši promena člana 23. jer Ustavni sud ne može da donese nikakvu drugu odluku sem da proglasi ovaj član neustavnim. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 151. Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti odnosi se na položaj zdravstvenih saradnika u okviru sistema zdravstvene zaštite i propisuje koje stručne kvalifikacije i koje specijalizacije zdravstveni saradnici moraju da imaju da bi obavljali određene poslove.

Međutim, ono što nije precizno određeno i mi smo našim amandmanom pokušali da preciziramo jeste položaj zdravstvenih saradnika u okviru sistema zdravstvene zaštite, jer je njihov položaj u odnosu na ostale zaposlene u sistemu zdravstvene zaštite neravnopravan.

Vi ste u obrazloženju kao razlog za neprihvatanje istakli suprotno, međutim, za nas je ovakvo obrazloženje potpuno neprihvatljivo jer je u praksi slučaj totalno drugačiji i zdravstveni saradnici definitivno imaju neravnopravan status. Čest je slučaj da posao koji treba da obavlja zdravstveni saradnik obavlja medicinski radnik, koji nema stručne kvalifikacije za to. Konkretno govorim o poslovima koje bi trebalo da obavlja defektolog-surdolog često obavlja medicinska sestra tehničar, i to se konkretno odnosi na dijagnostički deo. S obzirom da taj medicinski radnik završi kompletno ispitivanje, polako se dolazi do gašenja formacijskih mesta za određene defektologe.

Zato smatramo da je ovaj amandman trebalo da prihvatite i da posvetite više pažnje zdravstvenim saradnicima, pogotovo u pogledu zapošljavanja njihovog i treba da imate uvek na umu da tamo gde prestaje medicina počinje defektologija. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima nam je svakako potreban i to nam je potreban nov, potpuno nov zakon, jer ove predložene izmene i dopune obuhvataju samo one koji koriste poljoprivredne mašine. Međutim, to je samo jedna od kategorija stanovništva kojoj svakako treba pomoći i to je samo jedan aspekt ovog zakona.

Ono što je neophodno da se uradi, kada je u pitanju bezbednost saobraćaja na putevima jeste da se smanji rizik u saobraćaju, a vi očigledno u ovom momentu niste mnogo vodili računa o tome, odnosno niste razmišljali kada ste predlagali ove izmene koje se odnose samo na produženje različitih rokova. Kako je prioritet bezbednost saobraćaja, podsetiću vas na nesreću koja se dogodila na jednom pružnom prelazu kada su se sudarili voz i autobus i tom prilikom je povređeno 24 osobe.

To je samo jedna od nesreća koje se dešavaju relativno često zbog čega se postavlja niz logičnih pitanja koja bi ovaj zakon trebao da reši, a to je kako sve to sprečiti i da li svi ti pružni prelazi treba da imaju rampu i zašto rampe nisu obavezne na svim pružnim prelazima, kao i niz drugih pitanja.

Međutim, vi u ovom momentu se niste time bavili, već različitim rokovima i kada su rokovi u pitanju, moram da napomenem da je stav SRS da je neprimereno da u ovako kratkom roku, bez izuzetnih razloga raspravljati o ovom predlogu. Hvala.
Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u načelnoj raspravi ukazivali na koji način se može ovaj zakonski predlog poboljšati i upravo smo i kroz amandmane pokušali da ispravimo upravo sve one nedostatke koje određena zakonska rešenja, odnosno odredbe ovog predloga zakona imaju.

Ono što bi istakli jeste da je stepen korupcije u zdravstvu veliki i da ovaj zakonski predlog, nažalost, neće otkloniti korupciju u zdravstvu i stepen korupcije svakako zavisi od uređenosti i efikasnosti sistema zdravstvene zaštite.

Ovim predlogom zakona su data prevelika ovlašćena ministru i mi smo u članu 70. stav 4. Predloga zakona koji se odnosi na medicinska sredstva predložili da se: „ministar na predlog Republičkog fonda“ zameni tekstom: „Republički fond na predlog lekarske komisije“. Na ovaj način, odnosno ovim zakonskim rešenjem se smanjuje mogućnost različitih zloupotreba i previše zajedničkih ingerencija ministra i Republičkog fonda.

Takođe, sličan amandman, odnosno ingerencije ministra smo zamenili sa lekarskom komisijom, kada su u pitanju liste lekova i predložili smo da nije ministar taj koji na predlog Republičkog fonda utvrđuje kriterijume, već da to radi na predlog relevantnih zdravstvenih ustanova, iz razloga zato što je najveća korupcija upravo prisutna kod stavljanja na listu novih lekova, što je interes farmaceutske mafije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 120. Zakona o zdravstvenom osiguranju odnosi se na upućivanje osiguranika na lečenje u inostranstvo i amandmanom koji smo podneli intervenišemo da bi se smanjila mogućnost eventualnih zloupotreba, koje se u ovom segmentu zdravstva i te kako dešavaju.

Ono što znamo, to je da postupak za upućivanje na lečenje u inostranstvo inicira domaća zdravstvena ustanova tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite, nakon što se konzilijarno utvrdi da su iscrpljene apsolutno sve mogućnosti lečenja u Republici Srbiji, a da postoji mogućnost uspešnog lečenja u inostranstvu, na osnovu dobijenog pozitivnog mišljenja inostranog zdravstvenog centra, kome je prezentovan konkretan slučaj.

Ali, ono što predstavlja veliki problem i o tome je koleginica Jovanović maločas govorila, jeste da u Srbiji ne postoje tačni podaci i da neke procene kažu da doseže do 450 hiljada obolelih od retkih bolesti.

Pričali ste o Strategiji, pa bih vas pitala, ministre, da li je u okviru ove Strategije izvršena odgovarajuća klasifikacija i šifriranja u zdravstvenom sistemu određenih retkih bolesti koje su do sada ostale neprepoznatljive? Znači, da li je ta klasifikacija obuhvaćena ovom Strategijom?
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni razlog za predlaganje izmena Zakona o presađivanju ljudskih organa jeste ukidanje tzv. pretpostavljene saglasnosti po kojoj je svaki punoletni državljanin Srbije davalac, odnosno donor organa. Pretpostavljena saglasnost pruža veliki prostor za zloupotrebu i može da dovede do krivičnog dela trgovine organima.

Izmene koje smo predložili odnose se na član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim tražimo da se organi radi presađivanja mogu uzeti samo ako se punoletni državljanin Republike Srbije za života izjasnio da želi da bude donor organa, a ne da mi pretpostavljamo ukoliko nije obavestio Upravu za biomedicinu da želi da bude donor.

Članom 23. Zakona o presađivanju ljuskih organa grubo je prekršen Ustav Republike Srbije i to čl. 23. i 25. Ne može se zakonom nametnuti nešto što je suprotno Ustavu. Doniranje organa radi presađivanja moguće je samo ukoliko je to isključivo volja donora. Ne može se donorom zvati neko kome se organi uzimaju mimo njegove volje, a to predstavljati kao dobrovoljni čin.

Stav 1. člana 23. zakona propisuje se da se organi uzimaju sa umrlog lica ukoliko se lice pre smrti nije tome usprotivilo usmeno ili u pisanoj formi. Postavlja se pitanje – ko je lice kome je neko usmeno saopštio da se protivi presađivanju organa u slučaju moždane smrti i ako jeste, šta je garancija da će to lice i preneti takvu informaciju u kritičnom momentu?

Ovo je apsolutno neodrživo i dovodi u pitanje pravu sigurnost.

Sa druge strane, nemoguće je očekivati da će ljudi koji ne žele da će da se masovno obraćaju Upravi za biomedicinu i da nerealno je očekivati da mladi ljudi razmišljaju o smrti, da ih uopšte interesuje presađivanje organa. Nažalost, mladi ljudi se najčešće povređuju u saobraćajnim nesrećama i kao posledica tih nesreća dolaze u stanje moždane smrti i moguće je da veliki broj njih je bio upravo protiv doniranja organa, da o tome uopšte nisu ni razmišljali.

Sva ova prava, koja smo naveli, garantuje Ustav Republike Srbije, a član 23. Zakon o presađivanju ljudskih organa to krši.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, od ovih pet predloženih zakona o kojima danas raspravljamo svakako su najvažnija dva sistemska zakona, a to su predlozi zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Iako vi hvalite ove zakone, mi smo naše ozbiljne primedbe iskazali kroz veći broj amandmana.

Oba ova zakonska predloga sadrže nekoliko pozitivnih zakonskih rešenja. Dobro je da ste se setili da zdravstvenu zaštitu proširite za lečenje u hitnim slučajevima i za ljude koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, ali nije dobro da korisnici zdravstvenog osiguranja koji budu pozvani na skrining preglede, a ne odazovu se ili ne dostave opravdanje za izostanak da ukoliko se razbole plaćaju 35% pune cene lečenja.

Svi mi znamo da su to uglavnom skupa lečenja i da mnogi neće moći da plaćaju predviđene troškove, pa samim tim, vaša ideja da podignete svest o obaveznom skrining pregledu pada u vodu.

Predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da roditelji imaju pravo na bolovanje, s primanjem cele zarade tokom lečenja deteta od raka ili nekog drugog teškog oboljenja do navršene 18. godine, a bolovanje će morati da obnavljaju na svakih šest meseci.

Do sada je to bilo 65% primanja i ova izmena je dobra, ali pitamo zašto niste spremni da deci iz Republike Srpske pružite adekvatnu zdravstvenu negu o trošku zdravstvenog osiguranja uz nadoknadu troškova od osiguranja Republike Srpske?

Za decu obolelu od karcinoma roditelji moraju da obezbede 10.000 evra koje uplaćuju zdravstvenoj ustanovi u kojoj se dete leči. Zašto izjednačavate porodice iz Republike Srpske sa porodicama Albanaca sa KiM?

Takođe, jedna od novina u predlogu zakona jeste da će izabrani lekar moći da otvori bolovanje i do 60 dana, a do sada je bilo moguće do 30 dana. Međutim, ne menja se ništa kada je u pitanju plaćanje, jer 30 dana ide na teret poslodavca, a već od 31 dana ide na teret Fonda.

Naravno, podržavam da lekari moraju da budu oslobođeni prevelike administracije kako bi mogli u potpunosti da se posvete pacijentima.

Kao što vidite mi iznosimo primedbe na sve one promene kojima se vi hvalite, a problemi u zdravstvu, odnosno u sistemu zdravstvenog osiguranja su ogromni i mislimo da ovaj zakon neće moći da reši sve te probleme.

Takođe, ukazala bih i na liste čekanja koje prestavljaju najveći problem, jer prema dostupnim podacima 72.000 ljudi i dalje čeka da dođu na red i ne zna se da li će to biti u intervalu od nekoliko meseci do nekoliko godina za pojedine intervencije. U prethodnim diskusijama, kada je bio zdravstveni zakon, a govorili smo da se do dve godine čeka na intervencije na „Banjici“ za zamenu kolena.

Takođe, jedna od primedbi odnosi se na prava osiguranika. Ovaj zakon je u suprotnosti sa članom 68. Ustava Republike Srbije i sa članovima 6, 8. i 15. Zakona o pravima pacijenata, kojima su uređena pitanja, prava i dostupnosti zdravstvene zaštite, prava na preventivne mere i prava na pristanak pacijenata.

Svim obolelim osiguranicima neophodno je omogućiti jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, pogotovo kada se radi o najtežim oboljenjima, od posebnog socijalno-medicinskog značaja, bez obzira na obavljen ili neobavljen preventivni pregled i bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti.

Zato je odredba zakona kojom se pacijent kažnjava zbog nedolaska na preglede sporna, a naročito kada se ima u vidu da u preventivnoj nezi je najmanja efikasnost zbog lošijeg socijalnog, materijalnog stanja, zato što i dalje postoje liste lekova za participaciju koju mi tražimo da ukinete. Zahvaljujem.