Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle stava 1. člana 4. Predloga zakona o budžetu, koji se odnosi na sredstva za sufinansiranje i predfinansiranje projekata u okviru instrumenata za predpristupnu pomoć EU u 2020. godini, tražili smo dodavanje novog stava, koji je potpuno u skladu sa programom i sa stavom SRS o EU.

Naime, mi smatramo da prihvatanje sredstava iz EU ima negativne posledice na sveukupni razvoj zemlje i u skladu sa tim smo i formulisali ovaj novi stav.

Srpska radikalna stranka se oštro protivi eventualnom pristupanju Srbije EU i Srbiji nije mesto tamo, u toj EU koja ne priznaje suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje i kojoj u pregovorima kao glavni uslov za članstvo jeste priznavanje lažne države Kosovo.

Za nas, srpske radikale, je nedopustivo ponižavanje od strane EU, koja na sve moguće načine pokušava, ucenjuje i primorava Republiku Srbiju da prizna nezavisnost tzv. republike Kosovo, kako bi postala njena članica i zato smatramo da bilo kakva saradnja sa EU koja negira teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije može da ima samo negativne posledice na razvoj naše zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 2. Predloga Zakona o budžetu, koji sam podnela u ime SRS, predlaže se brisanje zato što se neposredno projektuje budžetski deficit, a predstavnici Vlade neprestano govore o višegodišnjem suficitu.

Mi smatramo da budžet mora biti uravnotežen, zatim dobro isplaniran i da se budžetski deficit može izbeći, pa se postavlja pitanje – da li se ovaj deficit planira namerno, kako bi kasnije mogli da se ponovo pohvalite suficitom?

Planiranim budžetom ste unapred najavili da ćete više potrošiti, nego što ćete prihodovati, što i ne mora da bude sporno, jer se često budžet projektuje sa minimalnim deficitom, ali vi odstupate od nekih uobičajenih okvira, a veći priliv sredstava svakako se može ostvariti na više načina i ukoliko bi se ukinule raznorazne vladine agencije i ukoliko bi se ukinulo finansiranje raznoraznih nevladinih organizacija koje direktno rade protiv interesa Srbije, deficit bi se svakako značajno umanjio.

Takođe, 300 miliona evra uštede od pogubnog ugovora sa „Behtelom“. Naime, umesto da se prihvati ponuda kineske kompanije koja je bolja i jeftinija, bira se „Behtel“, a upravo ta sredstva od 300 miliona evra su mogla biti uložena u putnu infrastrukturu u bilo kom delu Srbije, čime bi se izbegli novi zajmovi ili krediti sa visokim kamatnim stopama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o presađivanju ljudskih organa uvedena je pretpostavljena saglasnost.

Naime, ovaj zakon propisuje da se organi za presađivanje uzimaju sa umrlog lica ukoliko se to lice pre smrti tome nije usprotivilo usmeno ili pisano, odnosno ukoliko nije kontaktiralo Upravu za biomedicinu.

Izmena Zakona o presađivanju ljudskih organa, mi smo predložili ukidanje takozvane pretpostavljene saglasnosti svakog punoletnog građanina Republike Srbije, jer članom 23. ovog zakona, čija je izmena predložena, prekršeni su članovi Ustava 23. i član 25.

Ne može se zakonom nametnuti nešto što je suprotno Ustavu i doniranje organa radi presađivanja moguće je samo ako je to isključiva volja donora. Donorom se ne može zvati neko kome se organi uzimaju mimo njegove volje i to sve predstavljati kao dobrovoljni čin.

Znači, mi insistiramo na ukidanju pretpostavljene saglasnosti, odnosno tražimo izmenu protivustavnog člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa.

Srpska radikalna stranka je podnela i inicijativu Ustavnom sudu u septembru 2018. godine za ocenu ustavnosti Zakona o presađivanju ljudskih organa.

Mi smatramo da taj zakon koji je stupio na snagu 2. avgusta 2018. godine je protivustavan i da gazi neka od osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na život i lično dostojanstvo, zatim telesni integritet.

Ne sme se dozvoliti uzimanje organa sa tela ljudi koji za života nisu potpisali saglasnost da se u slučaju moždane smrti njihovi organi mogu koristiti za presađivanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako predložene izmene i dopune Zakona o putnim ispravama neće doneti velike promene, odnosno suštinski se ništa ne menja postojeći zakon.

Mi smo ipak amandmanima koje smo podneli ukazali, odnosno precizirali smo one zakonske odredbe koje ovim predlogom menjate, a cilj je pojednostavljivanje administrativnih procedura.

Mi smo intervenisali na član koji se odnosi na rokove važenja putnih isprava. Naime, svi znate da određeni broj zdravstvenih oboljenja iz različitih razloga se ne mogu lečiti u Srbiji i to su neka retka oboljenja čije se lečenje vrši isključivo u određenim zdravstvenim centrima u inostranstvu.

To se odnosi najčešće na decu obolelu od bolesti lokomotornog sistema, zatim bolesti očiju kod prevremeno rođene dece i određena retka oboljenja centralnog nervnog sistema. Ponekad je za njihovo lečenje potreban i duži vremenski period, odnosno ono ponekad traje i više godina i mi smo, da bi olakšali proceduru oko izdavanja i važenja pasoša ovim licima koja se nalaze u izuzetno teškoj situaciji predložili da se u članu 2. stav 2. izmeni i da licu kome se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju, pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana, odnosno do kraja lečenja u inostranstvu i ako licu kome se izdaje pasoš u skladu sa članom 2. stav 2. ide na lečenje u inostranstvo, mora mu se omogućiti da pasoš traje najmanje koliko i samo lečenje, jer kao što sam rekla, lečenje ponekad traje duže od roka koji ste predvideli kao rok za važenje pasoša. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji na transplantaciju organa čeka više od 1000 pacijenata i mi se nalazimo na začelju kada je u pitanju transplantacija organa.

Broj organa koji nedostaje i kod nas je svega tri donora na milion stanovnika. Kada je transplantacija bubrega u pitanju u Srbiji čega 780 pacijenata. Da bi se broj donora povećao, mora se najpre raditi na promociji donorstva, na vraćanju poverenja u zdravstveni sistem i na vraćanje poverenja između pacijenata i doktora, odnosno jednom pozitivnom kampanjom.

Međutim, da bi se to postiglo mora se promeniti Zakon o presađivanju ljudskih organa i važećim Zakonom o presađivanju ljudskih organa uvedena je tzv. „pretpostavljena saglasnost“.

Naime, ovaj zakon propisuje da se organi za presađivanje uzimaju sa umrlog lica ukoliko se to lice pre smrti tome nije usprotivilo usmeno ili pismeno, znači, ukoliko nije kontaktiralo Upravu za biomedicinu. Na taj način, ne postoji garancija da će u tom momentu to lice preneti informaciju da li želi da bude donor ili ne.

Mi smo izmenama predložili ukidanje tzv. pretpostavljene saglasnosti svakog punoletnog državljanina Republike Srbije, jer upravo pretpostavljena saglasnost ostavlja veliki prostor za zloupotrebu i može, iako je zakonom zabranjeno i tereti se kao krivično delo, može da dovede do trgovine ljudskim organima.

Takođe, članom 23. ovog zakona, čiju smo izmenu predložili, prekršeni su članovi Ustava Republike Srbije, i to članovi 23. i 25.

Mi insistiramo na ukidanju pretpostavljene saglasnosti, odnosno tražimo izmenu protivustavnog člana 23. o presađivanju ljudskih organa. Mi smatramo da donorstvo mora da bude izraz naše slobodne volje, a ne zakonska obaveza. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlozi zakona o investicionim fondovima na prvi pogled izgledaju kao produkt ozbiljnog rada, ali nažalost to je zaključak koji je izveden isključivo na osnovu obima, kada pogledate sam predlog. Međutim, kada je u pitanju sadržaj Predloga zakona o alternativnim fondovima, možemo videti da je prisutan veliki uticaj raznoraznih nevladinih organizacija i da nam je i ove zakone kreirala EU. Nama to nikako ne treba zato što je njihov interes isključivo njihova ekonomska dominacija i svakako im ne odgovara ekonomski jaka Srbija.

Kao što rekoh, oba ova zakona o investicionim fondovima su u okviru obaveza koju Srbija ima u procesu pridruživanja EU. Kada su u pitanju investicije mi ne treba da se isključivo oslanjamo na potencijalne investitore koji dolaze iz EU, već treba da se oslanjamo na one investitore i na one investicije koje dolaze od strane naših tradicionalnih prijatelja, a to su Rusija i Kina. Zaista moramo da tražimo isključivo strateške investicione fondove i da saradnju ostvarimo samo sa proverenim fondovima.

Kada je u pitanju poslovanje investicionih fondova, konkretno otvorenih investicionih fondova, kako bi se izbegla svaka mogućnost zloupotreba, sva pitanja njihovog poslovanja moraju biti u nadležnosti ministarstva i to je ono što smo i ovim amandmanom i većinom amandmana predložili. Zahvaljujem.

Kada je u pitanju poslovanje investicionih fondova, konkretno, otvorenih investicionih fondova kako bi se izbegla svaka mogućnost zloupotreba, sva pitanja njihovog poslovanja moraju biti u nadležnosti ministarstva i to je ono što smo i ovim amandmanom i većinom amandmana predložili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kontrola državne pomoći je veoma važna i neophodna zbog osiguravanja jednakih uslova poslovanja, a samim tim i osiguravanje jednakih mogućnosti za uspeh svih preduzetnika. Takođe, jedan bitan aspekt kontrole državne pomoći jeste i obaveza prema građanima Srbije, jer oni su ti koji moraju da znaju na koji način se troši njihov novac.

Član 8. na koji smo amandmanski intervenisali uređuje institut državne pomoći male vrednosti i mi smo predložili da se promeni stav prvi ovog člana i da iako ova vrsta pomoći nema značajan uticaj na narušavanje konkurencija na tržištu i na trgovinu, mi smo predložili da se u stavu prvom tekst – zemalja članica EU zameni rečima – i drugih zemalja.

Stav SRS prema EU je jasan i mi smo ovim amandmanom, odnosno ovakvom formulacijom prvenstveno mislili na konkurentnu saradnju sa svim zemljama bez obzira da li se radi i onim zemljama koje su članice EU i na taj način smo isključili svaku mogućnost apsolutnog uslovljavanja i pritisaka EU. Cilj EU jeste kontrola trošenja sredstava i njihovo učešće u dodeli državne pomoći kako bi ukoliko im zatreba umanjile privredni potencijal srpskih kompanija, a favorizovali svoje kompanije i sve to pod izgovorom zaštite konkurencije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 10. Predloga zakona o računovodstvu odnosi se na odgovornost za računovodstvene isprave i vi ste preformulisali ovaj član zbog uvođenja obavezne kontrole verodostojnosti te isprave.

Međutim, ni ova formulacija ovog člana nije precizna, odnosno nije precizirano kako će se vršiti kontrola verodostojnosti faktura, kao elektronskog dokumenta.

Na primer, privremenih situacija koje zahtevaju overu od strane nadzornog organa. I u cilju preciziranja predloženog člana, mi smo i na ovaj član zakona amandmanski intervenisali, tako što smo predložili da se posle stav 4. doda novi stav koji glasi: „Za potvrdu verodostojnosti, računovodstvene isprave kod izdavanja privremenih situacija određuje se nadzorni organ“.

Takođe bih ukazali i na dodatno povećanje troškova koji predložene

izmene uzrokuju, jer će preduzetnici morati da izdvoje dodatna sredstva, jer će biti u obavezi da obezbede svu potrebnu tehničku opremu, nosioce podataka i softvere, kako bi računovodstvene isprave zaštitili od bilo koje vrste mogućih zloupotreba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predložili smo da se član 28. Predloga zakona menja i da glasi – društvo za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori dužni su da postupaju u skladu sa zakonom poštujući principe profesionalne etike, objektivnosti i stručnosti.

Amandmanom je obuhvaćeno sve što je potrebno da bi se posao revizora obavljao u skladu sa zakonom, i vi u obrazloženju zašto ovaj amandman nije prihvaćen navodite da je to iz razloga što je predloženo zakonsko rešenje usaglašeno sa relevantnim propisima EU.

Stava SRS vam je jasan i mi smo apsolutno protiv ulaska Srbije u EU, i mislimo i sigurni smo da nikada u EU nećemo ni ući. Zbog toga smatramo da ne treba po svaku cenu da preuzimamo svaku direktivu iz EU. Mi nikako ne trebamo da radimo po njihovom diktatu i u njihovom interesu, već prvenstveno treba da radimo u interesu građana Republike Srbije i same države Srbije.

Naša suštinska primedba na sve dosadašnje zakone, ali i na Zakon o reviziji jeste što sve ove zakone donosite isključivo po nalozima i direktivama EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u načelnoj raspravi otvorili mnoga pitanja koja se tiču takozvanog rebalansa budžeta i ukazali smo na probleme oko samog finansiranja budžeta, ali i kontrole kako i na koji način se može vršiti njegova efikasna kontrola.

S obzirom da je budžet u suficitu, da ima višak sredstava u budžetu, vi ste napravili plan kako će se taj višak potrošiti, pa ste predvideli povećanje plata, zatim jednokratnu pomoć penzionerima, pomoć onim građanima koji imaju kredite u švajcarskim francima i tako dalje. Sve to lepo zvuči, sva ta povećanja i pomoći, ali, nažalost, s obzirom da se na proleće očekuju izbori, može se zaključiti da se sve ovo radi isključivo u predizborne svrhe, tako da možemo slobodno da kažemo da je ovo i predizborni budžet.

Predviđeno je da će penzioneri u Srbiji dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 5.000 dinara i tu pomoć će dobiti, naravno, svi, oni sa najnižim i oni sa najvišim penzijama. Međutim, vi ste penzionerima u sklopu reformi smanjili penzije i oni su ti koji su snosili najveći teret tih reformi i sada, kada se pojavio suficit, vi dajete jednokratnu pomoć, a ono na šta vam mi srpski radikali stalno ukazujemo od kada je rečeno da će minimalac biti 30.000 i neki dinar, jeste da je minimalna potrošačka korpa 37.000 dinara i da je neophodno da i minimalna plata i minimalna penzija budu na nivou potrošačke korpe, a to je 37.000 hiljada dinara. Znači, neophodno je povećanje upravo najnižih penzija, a ne da penzionere vređate time što ćete im sada dati jednokratnu pomoć od 5.000 dinara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su izmene Zakona o budžetskom sistemu i načinu trošenja sredstava u pitanju, navodite da je zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren fiskalni prostor koji će u 2019. godini biti iskorišćen pored povećanja kapitalnih investicija i za ukidanje kriznih mera kod penzija i plata, zatim povećanje najnižih plata u javnom sektoru i penzija.

Mi smo više puta ukazivali na to da cena rada nikako nije socijalna kategorija i da to ne sme biti, već je zarada, i da minimalac, odnosno najniža cena rada jedino ima smisla ukoliko će se obezbediti minimalni uslovi za život. Egzistencija i dostojanstvo velikog broja građana i njihovih porodica u Srbiji je ugrožena upravo iz razloga što tzv. minimalac od 30.000 dinara je manji od iznosa minimalne potrošačke korpe. Sa ovakvim minimalcem, odnosno sa ovakvom minimalnom zaradom većina građana Srbije ne može da sastavi kraj s krajem.

Znate i sami da većina radnika u Srbiji, a to je više od pola miliona, prima minimalac. Mi insistiramo da minimalna cena rada počne da se tretira kao zarada i da nikako ne sme biti ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe, jer radnik jedino na taj način može da obezbedi osnovnu egzistenciju za svoju porodicu. Zahvaljujem.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje ovog zakona je usaglašavanje sa propisima EU, koji uređuju oblast oporezivanja potrošnje PDV.

Ono što svakako nije dobro jeste veliki uvoz iz zemalja EU koji je u najvećoj meri i doprineo krizi u Srbiji i mi moramo uvesti carine na robu iz EU, jer će se na taj način obezbediti prihod veći od pola milijarde evra.

Uporno na tome insistiramo. Sumnjamo da će ukoliko se ovako nastavi, odnosno ako budete uporni u tzv. evropskom putu, da će Srbija svake godine ostajati bez ovih značajnih sredstava.

Zatim, predlaže se ovim Predlogom propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje auto-puteva, za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes. Znači, vi zakonom oslobađate plaćanja ove koji će graditi auto-puteve i svega što će se uvoziti na ime izgradnje tih puteva.

Svi se slažemo da je dobro da se putevi grade i da su nam oni neophodni i pozitivno je da se u to investira. Međutim, ne mogu a da ne pomenem „Behtel“, kojem ste dali 300 miliona evra više zbog nameštenog tendera, čak ste ih i oslobodili carina. Osnovno pitanje je – koliko je još moglo kilometara auto-puta da se izgradi od te razlike od 300 miliona evra? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam izmene Zakona o presađivanju ljudskih organa. Predlažu se izmene, odnosno tražim ukidanje člana 23. ovog zakona.

Izmene Zakona o presađivanju ljudskih organa predložene su sa ciljem ukidanja pretpostavljene saglasnosti svakog punoletnog državljanina Republike Srbije, jer pretpostavljena saglasnost ostavlja ogroman prostor za zloupotrebu i može da dovede do trgovine ljudskim organima, iako se to ovim zakonom izričito zabranjuje, iako se tretira kao teško krivično delo.

Još jedan negativan efekat pretpostavljene saglasnosti koji može da nanese veliku štetu jeste odnos između pacijenta i doktora, odnosno poverenje između doktora i samog pacijenta. Zakonom je propisano da se organi uzimaju sa umrlog lica, ukoliko se to lice pre smrti nije tome usprotivilo usmeno ili pismeno. Na taj način ne postoji apsolutno nikakva garancija da će takvo lice u tom momentu ikome preneti informaciju da li želi ili ne želi da bude donor.

Takođe je veoma diskutabilno i pitanje moždane smrti, jer je čovek u fazi moždane smrti praktično još uvek živ a organi ne mogu da se uzimaju sa lica koja nisu živa.

Član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, čije izmene tražimo, prekršen je član 25. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Takođe, ovaj član 23, prekršen je član Ustava 23. koji kaže da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti ako time ne krši prava drugih.

Znači, predložene izmene su u smeru ukidanja pretpostavljene saglasnosti za darivanje ljudskih organa u slučaju smrti i ponuđena rešenja u članu 23. Predloga zakona nisu… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan deo godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu bavi se problemom diskriminacije na osnovu starosne dobi i ono što svakako moram istaći jeste da je ovaj oblik diskriminacije čest u našem društvu.

Demografska slika kako u svetu, tako i kod nas se menja. Tako da većinsko stanovništvo čine starije osobe. Takva je situacija i u Srbiji gde naše stanovništvo spada među najstarije populacije sa prognozom daljeg intenzivnog starenja. To je uzrokovano različitim faktorima, poput niskog nataliteta, fertiliteta i većeg odliva mladih iz Srbije koji zbog nezaposlenosti ili nemogućnosti nalaženja posla u struci posle završenih studija ili zato što su nedovoljno plaćeni za taj posao u struci napuštaju zemlju.

Status starijih osoba u Srbiji je nepovoljan i starije osobe se svakodnevno suočavaju sa brojnim problemima kako ekonomskim, tako socijalnim i problemima u oblasti zdravstvene zaštite i kada je reč o diskriminaciji na osnovu starosne dobi može se zaključiti da je u Srbiji ovaj vid diskriminacije jedan od češćih i da su starije osobe izložene kako u samoj porodici diskriminaciji, tako i u svim segmentima života.

Ova diskriminacija se može pratiti kroz različite domene, kako u domenu rada, stručnog usavršavanja, pružanja zdravstvenih usluga, usluga u oblasti socijalne zaštite.

Videli smo iz samo izveštaja da se više organizacija u Srbiji bavilo ovim problemom u društvu i možemo videti da se broj pritužbi koje su upućene Povereniku u 2018. godini povećao u odnosu na prethodne godine i navedeno je da se radi o 166 pritužbi kada je u pitanju diskriminacija na osnovu starosne dobi.

To je nešto što svakako nije dobro i može se reći slobodno da je i alarmantno ako se uzme u obzir da je sigurno mnogo veći broj starijih lica koja su izložena diskriminaciji koja zbog straha ili zavisnosti od mlađih članova porodice, ali često i zbog neupućenosti i nemogućnosti to zlostavljanje i diskriminaciju ne prijavljuju.

Ovaj vid diskriminacije i to je nešto što moramo istaći, predstavlja potencijalni rizik od zlostavljanja i to svakako utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje starijih osoba. Takođe, vidimo da je Poverenik dao mišljenje na set propisa iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, i iskoristili bi priliku da Povereniku postavimo nekoliko pitanja upravo na tu temu.

Kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava starijih, ono u mnogome zavisi od toga da li se radi o uslugama u lokalnim zajednicama ili o korišćenju usluga u državnim ustanovama za smeštaj starih ili privatnim ustanovama. Konkretna pitanja tiču se ustanova za smeštaj, tzv. domova za stare.

Naime, pored državnih ustanova za smeštaj starih lica u kojima su uslovi potpuno drugačiji, koji su pristojni i dostojni čoveka u odnosu na privatne kojih je sve više, jer zbog nedovoljnog kapaciteta državnih domova sve više se otvaraju privatni domovi za stara lica. Pošto postoje određeni uslovi i parametri za otvaranje ovakvih domova, oni se u startu, odnosno do dobijanja dozvole poštuju, ali kasnije se ta slika drastično menja. Ne kažem da je u svim privatnim domovima stanje loše, ali smo svedoci da je to česta pojava.

Naime, uglavnom u ruralnim delovima grada, dalje od očiju javnosti u domovima za stare, umesto tačno predviđenog broja korisnika, u dom se smeštaju stara lica preko samog kapaciteta te ustanove, pa je npr. umesto 30 korisnika za koje su dobijene dozvole, smešteno je 40 i više korisnika. Šta se u tom slučaju dešava? Stara lica koja tu borave, ne pruža im se adekvatna medicinska nega, nemaju uslove za život kakve bi trebalo da imaju i često dolazi do zanemarivanja korisnika, odnosno pacijenata od strane zdravstvenih radnika koji su tu zaposleni, koji ili ne mogu, a često i neće da se posvete maksimalno tom korisniku.

S obzirom da se radi o većini dementnih starijih osoba, koje svojoj porodici nisu u stanju da kažu šta im se dešava konkretno u tim ustanovama, ovo pitanje ostaje nerazjašnjeno, o tome se mnogo ne govori. Zato bi pitala Poverenika koliko sarađuje sa centrima za socijalni rad, sa svim onim inspekcijama koje su zadužene za obilazak ovakvih ustanova?

Takođe, koliko je pritužbi bilo kada je u pitanju zanemarivanje, diskriminacija i slobodno možemo reći, često zlostavljanje starih lica u ovim institucijama? Koliko ste preporuka i mišljenja dali u konkretnim slučajevima diskriminacije na osnovu starosne dobi i koje ste, zakonom utvrđene mere tom prilikom izrekli?

Zatim, kao jedan od problema takođe se javlja i kada su u pitanju samohrane starije osobe koje imaju potrebu za uslugom pomoć u kući. Ova usluga je često nedostupna u manjim lokalnim sredinama upravo zbog malog broja geronto domaćica. To je veliki problem i to je nešto na šta takođe treba da reagujete.

Zatim, prilikom smeštaja u ustanove za stare, velika je mogućnost zloupotreba kada su u pitanju osobe koje pate od demencije ili drugih duševnih oboljenja. Svi smo svedoci priče koju je prenela unuka osobe koju je trebalo smestiti u jednu od ovih ustanova. Naime, od dementne stare osobe je traženo da potpiše ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovom ustanovom, da bi nakon njene smrti ta nekretnina ostala samom domu.

S obzirom da ste kao kadar DS bili direktor jednog geronto centra do 2012. godine, sigurno ste upućeni u ovu problematiku u čudi nas da ovom problemu niste posvetili više pažnje, jer sigurno znate i sami za mnoge slučajeve zloupotreba.

Međutim, kada je u pitanju konkretan slučaj ove stare žene, dementne, kojoj je direktor doma hteo da otme nekretninu, izostala je vaša reakcija. Kao što je izostala kada su pojedini izdajnici i strani plaćenici dr Vojislava Šešelja nazvali ratnim zločincem. Umesto da reagujete, vi ste na ovakve pojave ostali nemi. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, posledice zločinačkog NATO bombardovanja 1999. godine su tragične po građane Srbije i te posledice nećemo trpeti samo mi već i mnoge buduće generacije.

Podsetila bih vas da je NATO bombardovao i određena hemijska i naftna postrojenja koja su izuzetno opasna kako po zdravlje ljudi, tako i po kompletni ekosistem. Ovakva postrojenja se inače u slučaju rata ne bombarduju, upravo zbog toga što mogu izazvati velike katastrofe.

Zatim, na četiri lokaliteta na jugu centralne Srbije bombardovana su osiromašenim uranijumom, i to u okolini Vranja: Pljačkovica, Borovac, Reljan, a na Srbiju i Crnu Goru je izručeno između 10 tona i 15 tona osiromašenog uranijuma. Prisustvo plutonijuma pokazuje da je na SRJ, da je u stvari ona bombardovana sa nuklearnim otpadom.

Mnogi gradovi u Srbiji poput Novog Sada, Bora, Pančeva, Kragujevca, ti gradovi su proglašeni nebezbednim po život ljudi i tamo, iako nije bilo osiromašenog uranijama, gađana su određena hemijska postrojenja i tada je došlo do izlivanja i sagorevanja različitih otrovnih i kancerogenih materija.

Kao što rekoh na početku da su posledice bombardovanja katastrofalne, iznela bih i neke određene podatke o porastu malignih bolesti, jer ekspanzija malignih tumora poklapa se sa latentnim periodom od izlaganja kancerogenim agensima tokom agresije 1999. godine i prvo je šest do sedam godina kasnije povećano oboljevanje od leukemije, jer je za tu vrstu raka period najkraći, a onda i od ostalih malignih tumora. Kada je leukemija u pitanju, smrtnost od 2002. godine povećana je za 139%.

Ako pogledamo period od 2002. do 2005. godine, u tom periodu je bilo 32.000 ljudi koji su registrovani sa različitim malignim bolestima. Do 2009. godine taj broj se povećavao za oko 8.500 obolelih, dok se smrtnost povećala za 5.500.

Do 2014. godine je registrovano skoro 40.000 novoobolelih od različitih vrsta maligniteta. Period od 2002. do 2005. godine, prosečan broj obolelih od leukemije bio je za oko 800 i to je za nekih 74% više leukemije, a već sam napomenula da se smrtnost povećala za 139%.

Ako bi uporedili svetski prosek obolelih od malignih bolesti u odnosu na broj obolelih u Srbiji, znači, svetski prosek je 2.000 na milion stanovnika, dok je u Srbiji ta brojka 5.500 na milion stanovnika, što znači da je Srbija, nažalost, 2,7 iznad svetskog proseka.

Zatim, kada je istraživanje Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine u pitanju, pokazalo se da su deca rođena u periodu između 1999. i 2015. godine, a koja su bila izložena toksičnom faktoru koji je uticao da budu podložni malignim bolestima, ova istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je sve više generacija u određenom periodu bilo izloženo nekom faktoru koji ih je učinio osetljivim na maligne bolesti.

Svakako, kada govorimo o svim ovim podacima, o zdravstvenim posledicama, najdrastičniji je primer broj obolele dece, koji prema podacima Instituta Batut iznosi 314 dece godišnje. Napomenula bih još da trenutno, nažalost, nedostaju citostatici i da su neophodni kako bi ova deca nastavila lečenje.

Svi ovi podaci nedvosmisleno ukazuju i oni su samo jedan u nizu dokaza da se ne treba približavati EU, jer svakako, to povlači sa sobom i članstvo u NATO paktu, a svedoci smo svi šta nam je ta zločinačka organizacija, koja ratuje za interese krupnog kapitala donela. Zahvaljujem.