Uvažena gospođo ministar, to ste ponovili više puta, ali vi jako dobro znate da nema neposredne primene člana 203. koji pominjete. Zbog toga ste morali na brzu brzinu da donesete Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi da biste to ukidanje cenzusa mogli da sprovedete, a vi takođe jako dobro znate da je cenzus postojao i u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994. godine. Vi ste ga ukinuli zakonom iz 2021. godine, a neposredna primena iz Ustava iz člana 203. nije bila moguće. Malopre, dok niste bili tu mogli ste da konsultujete kolegu, sam rekla kada postoji, a vi to svakako znate, za razliku od smrtne kazne koju ste spominjali, da je nemoguća neposredna primena članova Ustava, osim u slučaju manjinskih i ljudskih prava koje Ustav jemči neposredno. Hvala.

Hvala najlepše.

Ukoliko prekoračim dva minuta, koristiću vreme šefa poslaničke grupe, pošto sam ovlašćena.

Dok je u članu 3. reč bila o radnopravnom statusu koji smo kritikovali i ukazali na diskriminaciju ostalih nastavnika ostalih fakulteta i ostalih istaknutih pravnika u odnosu na profesore pravnih fakulteta, ovde se radi o određivanju plata članovima Visokog saveta tužilaštva i u članu 14. se definiše pravo na osnovnu platu izbornog člana u visini plate vrhovnog javnog tužioca.

Međutim, opet se stvara izuzetak, ali ovoga puta ne samo za istaknutog pravnika iz reda nastavnika samo pravnog fakulteta, već i ministra pravosuđa koji imaju pravo na platu, obzirom da zadržavaju svoj radni odnos, razlike između onoga što su imali na svom radnom mestu i onoga što će imati u Vrhovnom savetu tužilaštva, dok vrhovni javni tužilac ima mesečnu naknadu, znači na svoju platu još 30%.

Mi smatramo, a ovo stanovište ima i većina svih strukovnih udruženja, da članove Visokog saveta tužilaštva treba izjednačiti prema njihovom položaju i statusu. Dakle, oni koji su izbrani po položaju, kao što ćete biti vi ministre i kao što će biti vrhovni javni tužilac, oni treba da imaju mesečne naknade, jer to je njihova dopunska delatnost. Dok, s druge strane, oni koji su izabrani, da li su to tužioci ili su to istaknuti pravnici, koje smo videli da su predmet spora svih nas i svih strukovnih udruženja, da oni treba da budu najpre u stalnom odnosu i da imaju plate takođe jednake svi. Dakle, isto za sve će smanjiti i stepen nejednakosti i diskriminaciju između članova ovog Visokog saveta tužilaštva, koje je od tolikog značaja za budućnost naše zemlje. Hvala vam.

Meni se čini da član 14. kaže nešto drugo, uvažena gospođo ministar, da mesečne naknade ima vrhovni javni tužilac, dok ministar ima razliku kao i istaknuti pravnik iz redova profesora fakulteta, ima razliku između svoje plate i one koju bi imao u Vrhovnom savetu tužilaštva. To nije izjednačeno i mislim da treba da pogledate to zakonsko rešenje. Hvala.

Hvala vam.

Član 15. predviđa delatnosti i funkcije koje su nespojive sa članom Visokog saveta tužilaštva i takođe predviđa da on u trenutku izbora ne može biti član političke stranke, niti da se bavi javnim ili privatnim poslom, izuzev nastavničke delatnosti na pravnom fakultetu.

Mi traži da on ne samo u trenutku izbora, već i u trenutku kada se predlaže ne može biti član političke stranke. Takođe tražimo da ukoliko želi i treba da radi neke poslove van radnog vremena to može samo uz dozvolu Etičkog komiteta, naravno, uz objavljene odluke. Takođe, što se tiče ovog stava po kome član Visokog saveta tužilaštva može da vrši funkciju nastave, odnosno može da predaje na Pravosudnoj akademiji, smatramo je značajnim sukobom interesa, jer taj isti Visoki savet tužilaštva odlučuje u nastavnim programima na Pravosudnoj akademiji i praktično član Saveta odlučuje o programima koje će predavati, a koje je verovatno sam predložio na Pravosudnoj akademiji.

Zakon je pun takvih kontradiktornosti, dok jedne diskriminiše, drugima daje privilegije koje su nespojive sa ovako značajnom funkciom i zbog toga tražimo da se ovaj član izmeni, u skladu sa našim amandmanom. Hvala.

Uvaženi predsedniče, povredili ste više članova ovog Poslovnika, ali ja se pozivam na povredu člana 100. da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

Dokle ćete, gospodine Orliću, da iskušavate naše strpljenje? Dokle? Izazvali ste velike nerede onoga dana kada je vaš predsednik, predsednik Republike bio u ovom domu. Sada nas optužujete zbog vaših…

Ja vas molim da ne komentarišete … (Isključen mikrofon.)

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege, uvaženi gosti iz izvršne vlasti, dragi građani Srbije, ja želim da govorim, zaista, iz svoje najbolje namere o ovim izuzetno važnim zakonima, ovoj sintagmi kako se koristi u poslednje vreme, o setu pravosudnih zakona sa aspekta konteksta u kojima su ove zakonske promene bile planirane da se sprovedu i tu, naravno, mogu da se primenjuju mnogobrojne metode i istorijsko-pravne i teleološke, i sadržinske, i jezičke, itd. i tu možemo da vidimo sve tri ravni u kojima su ove promene bile planirane i na kraju izvedene.

Ja sada nemam toliko vremena da bih se bavila svim tim ravnima, ali pomenuću ono što je u dosadašnjoj raspravi bilo pominjano više puta, a to je da je procedura koja je dovela do ovih zakona bila užurbana, koristiću eufemizme, da je tražila izmenu Ustava, da je dovela do izmene Zakona o referendumu i neću nabrajati sve do Venecijanske komisije, za koju većina građana ne zna šta tačno predstavlja, ali to je jedno savetodavno telo Saveta Evrope koje je neka vrsta tutora nama u ovoj oblasti.

Takođe, pomenuću i istorijsku ravan u kojoj su ovi zakoni donošeni, odnosno stvarani. Ovo je, praktično, najnepovoljniji trenutak u jednoj državi da se vrši izmena ovako važnih sistemskih zakona, jer se Srbija nalazi u jednoj fazi dekadencije i razgradnje elemenata državnosti i teritorije i stanovništva i, nažalost, i suvereniteta, jer, ako smo devedesetih godina 20. veka živeli u dobu koje možemo nazvati suverenitetom bez demokratije, a onaj nakon 2000. godine demokratijom bez suvereniteta, sada živimo u jednom još apsurdnijem dobu koje je jedna čudovišna kombinacija provizorijuma države u kojoj nema ni demokratije, a ni suvereniteta, tako da je to jako loš trenutak za izmenu sistemskih zakona.

Ima, naravno, u ovim predlozima jako dobrih stvari. Ja ću se osvrnuti na njih. Međutim, pre toga ću reći da ni pravna tradicija srpska, da ne pominjem da potiče još iz doba Velike povelje o slobodama i Nomokanona, koji se, nažalost, njegova kopija čuva u Zagrebu, pa onda onog Velikog zakonika od pre 650 godina, koji je stvorio pravnu državu kojoj bi ova mogla samo da pozavidi, a i velikog dela profesora Mihajla Konstantinovića, koje živi danas u svim bivšim republikama bivše SFRJ, mi danas radimo ovako važne zakone pod tutorstvom stranih tela, stranih stručnjaka, pored svih naših.

Ovde nema suštinskih promena koje će doneti depolitizaciju pravosuđa, obezbediti materijalnu i statusnu nezavisnost sudija koja će reorganizovati pravosuđe, koja će obezbediti pravo građana na suđenje u pravičnom roku, koje će budžet zaštiti od velikog broja izgubljenih sporova pred Evropskim sudom za ljudska prava. Nema mehanizama koja će komunističke tekovine, političke podobnosti izbaciti, a sudiju postaviti na pijedestal odlično plaćenog i od uticaja nezavisnog znalca prava koji sudi po pravu i po svojoj savesti, a ne u strahu od carstva mi.

Previše je mehanizama koji ograničavaju i dalje nezavisnost sudija i samostalnost tužilaca, ali ja ću se osvrnuti na dobre stvari u ovom zakonu. Svakako da ima pozitivnih rešenja i ja ću pomenuti da je ono što može da unapredi nezavisnost i samostalnost rešenje po kome, recimo, vrhovni javni tužilac, kako se sada zove sa promenjenim terminima, ima samo jedan mandat. To je odlično rešenje i ono pruža nadu ostalima da se neće dešavati ovo što imam danas. Neću pominjati imena, znate o čemu se radi.

Takođe, dobro rešenje je i ukidanje mogućnosti upućivanja iz viših u niže sudove, kao institut prigovora, koje niži javni tužioci imaju pravo da upute Vrhovnom savetu na obavezna uputstva tužilaca.

Međutim, ja ću se osvrnuti i na mehanizme koji onemogućavaju onaj cilj koji je proklamovani cilj zakona, a to je nezavisnost i samostalnost sudija, odnosno tužilaca. Najpre, izmeštanje, mnogo puta pomenuto izmeštanje izbora sudija iz polja suvereniteta i narodne volje. On se izmešta u jedan zatvoreni, unapred nepoznati sistem, Vrhovnog saveta sudstva i Vrhovnog saveta tužilaštva, gde je opet mnogo puta ova dva dana pomenut institut istaknutih pravnika koji zaista može da bude predmet zloupotreba i to je jedan od 58 amandmana koje je Srpski pokret "Dveri", koji je u svim ovim fazama učestvovao, bez obzira na svoje protivljenje promeni Ustava, tražili smo da se ovaj institut promeni, jer je zaista podložan zloupotrebama jer će se uvek primenjivati vanredni način izbora istaknutih pravnika, gde će petočlana komisija kojom predsedava predsednik Skupštine, odlučivati i na kraju imati diskreciju da odluče koji su to istaknuti pravnici, čime se favorizuje da to treba da budu lojalni pravnici.

Takođe, ovaj set zakona, kako se popularno zove, ne dovodi ni do unapređenja statusnog i materijalnog položaja sudija i tužilaca, što je neophodno za njihovu nezavisnost. Finansiranje sudova i tužilaštva i dalje zavisi od odluke Ministarstva finansija, a za vrednovanje rada sudija nema specificiranih, već samo opštih kriterijuma iz člana 36, na primer, Zakona o sudijama.

Sve to dovodi do toga da će se nastaviti da izvrsnost bude samo izuzetak od pravila i dovešće do daljeg odlivanja sudija u mnogo profitabilnije delatnosti kao što su u advokaturi.

Takođe, ovi zakoni obiluju i diskriminatornim odredbama, kao i privilegijama kojima se podstiče politička lojalnost. Navešću samo to da, recimo, vrhovni javni tužilac i predsednik Vrhovnog kasacionog suda mogu na osnovu ovih predloga da rade do isteka svog mandata…

Ako mogu da završim rečenicu? Hvala vam.

Znači, do isteka svog mandata.

I na kraju, još jedan primer, a to je diskriminacija velikog broja sudija i tužilaca koji rade u nižim sudovima prilikom izbora svog predstavnika u Vrhovnom savetu sudstva ili Vrhovnom savetu tužilaštva. Zahvaljujem se.

Javila sam se javila po povredi Poslovnika i sad vidim da ste mi dali reč.

Ovo sam htela, da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Obzirom da ste vi sebi uzeli ulogu govornika, mada govorite sa mesta predsednika, ja ukazujem na povredu člana 107. Iznoseći svakodnevno u Skupštini poput komentatora na radio emisijama šta se dešava u ovoj sali, vi neprestano povređujete ovaj Poslovnik i sebi preuzimate jednu ulogu koju nemate. Vi predsedavate poslanicima koji nose narodnu suverenost i to treba da činite poštujući Poslovnik, preuzimajući na sebe ulogu da komentarišete, da diskutujete sa narodnim poslanicima, da ih prekidate onda kada hoće da vam skrenu pažnju da je povređen Poslovnik, što je normalna stvar, jer svako ko radi on i greši.

Vi zaista ispada da zloupotrebljavate svoju funkciju. Sigurna sam da vam to nije namera jer vidim da danas vodite sednicu gotovo pa, u redu što mi je zaista vrlo prijatno iznenađenje.

Nemojte da se dozvoli, da dođe do toga da ova izreka koju čujem da se već koristi „drži se zakona ko Orlić Poslovnika“ da zaista uđe u narod. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, zahvaljujem se na reči koju ste mi dali.

Htela bih da građanima Srbije ponovo potaknem neke stvari koje se tiču usvajanja ovog seta pravosudnih zakona i da ih podsetim na način donošenja i na sve ono što se događalo prošle godine, na čitavu jednu pravnu mašineriju koja je pokrenuta da bismo mi danas ovde stajali i raspravljali o promeni pravosudnih zakona u Srbiji, zbog čega je to potrebno.

Ove dve diskusije ne privlače mnogo pažnje, nažalost mi smo ovde dobili dotle da se kršenjem povrede Poslovnika dovodi do jednog rialitija u Skupštini i da se na svaki način stvara privid da je Skupština jedno telo gde sede neki ljudi koji nešto pričaju i da to nema nikakvog značaja za život građana. Međutim, i te kako ima, jer izmene ovih zakona i te kako će imati uticaj na život građana, podsetiću ih samo na promene stava Vrhovnog kasacionog suda, koji je najpre utvrdio da banke nemaju pravo da naplaćuju troškove bankarskih kredita koje su pale, da bi samo neko vreme kasnije kada je već dvesta pedeset hiljada tužbi došlo pred sudove Vrhovnih kasacioni sud taj stav promenio. Da li je tu bilo korporativnog uticaja ili ne , ja to ne mogu da kažem, ja nisam procesalista, ja jesam doktor pravnih nauka, ali se bavim privrednim pravom, ali očigledno je da je od stava sudova, od ustrojstva sudija, od svega toga zavise i imovinsko stanje i veliki problemi koje građani Srbije mogu da dođu.

Vi se sećate da smo prošle godine Srpski pokret Dveri, zajedno, odnosno uporedno sa još nekoliko opozicionih stranaka, čiji su predstavnici sada u Srbiji, vodili jednu kampanju koju smo zvali - Ne promeni Ustava, ne na referendumu, jer smo smatrali da je u ovako krizno vreme otvaranje Ustava vrlo problematična stvar, a pogotovo zbog usvajanja pravosudnih zakona po, slobodno ću reći, diktatu, odnosno obećanju datom na putu ka EU, Evropskoj komisiji, na putu za koji su nam mnogo davno rekli da taj put nema alternative.

Izmene ovih zakona nije nastala, kao što se to ovde tvrdi da bi sudije i tužioci bili kako kažete nezavisniji ili samostalniji, a oni mogu biti samo nezavisni ili samostalni, što je nešto čemu se teži. Jasno je da tu ideal teško može da se postigne, ali ovo nije originalna potreba za izmenama ovih zakona. Zbog toga hoću da podsetim da je u postupku donošenja, odnosno predlaganja ovih zakona prošlo mnogo stvari koje su sve bile, pa mogu da kažem, na ivici imperativnih normi koje uređuju i procedure i razna unutrašnja akta, koja čak i Vlada uređuje svoje ponašanje.

Pre svega mi smo videli da je došlo do izmene Zakona o referendumu koji je menjan dva puta, bez javne rasprave, da je on ukinuo cenzus u ovako važnoj stvari gde se suverenost građana očitava kod referenduma, što je takođe bilo kritikovano od tog našeg tutora Venecijanske komisije, ali to je nekako prošlo, pa je onda održan referendum, januara 2022. godine. Kao neko ko je u njemu direktno učestvovao mogu da vam kažem da je sve učinjeno da se oni koji su trebali da budu članovi odbora, odnosno kako se zovu kontrolori, ne mogu da dođu na svoja mesta gde će kontrolisati. Pa, su se borili čitavog dana da bi bili tamo i mi smo u Nišu uspeli, kao i još dva velika grada, uspeli smo da zahvaljujući brojnim kontrolorima odbranimo referendumsku volju građana.

Danas ne postavljam pitanje legitimiteta toga referenduma, RIK je proglasio, međutim i kasnije, ali je bilo vrlo čudno, da recimo, u Tutinu imate 94% glasova. Da, to je vrlo neobično, ali u redu, ukinut je cenzus pa je i to moguće.

Takođe, šta se dešavalo posle. Dakle, to je bilo pre godinu dana, više od godinu dana. Nakon toga su bile brojne verzije, formirane radne grupe, više nismo mogli da se snađemo u brojnih verzijama i Venecijanska komisija, odnosno to savetodavno telo Saveta Evrope sačinjeno od njihovih istaknutih pravnika i specijalista za ustavno pravo, je davala svoje mišljenje na sve verzije. Međutim, javna rasprava je pokazala da je bilo brojnih kritika i sve te kritike koje su se čule u javnoj raspravi, mi ih čujemo danas ovde, i institut istaknutih pravnik, način na koje se do njega dolazi, i izmeštanje izbora sudija iz tela suvereniteta koje reprezentuje suverenitet, odnosno najvišu vlast u državi, a to nije predsednik države, verovali ili ne, to su građani Srbije, a vi ovde reprezentujete najvišu vlast u državi, samo što se često ne ponašamo tako, odnosno ja zajedno sa vama.

Takođe, ono što hoću da vam kažem, da je u toku, a ja se obraćam građanima, jer verujem da vi ovo znate, bilo je 58 različitih pristiglih predloga stručne javnosti koje Vlada nije ni pogledala, ne verujem da je stigla da ih pogleda, jer je samo 36 sati nakon završetka javne rasprave, ove predloge usvojila i poslala ih nama na odlučivanje.

Dakle, očito je da je javna rasprava bila, ne mogu da kažem, fingirana, ali kao i sve kod nas, kada se na čelo participativnosti treba da se sprovodi, onda je tu mnogo više fikcije nego stvarne želje za unapređenjem.

Sigurna sam, s obzirom da je Srpski pokret Dveri predložio, pa isto ovoliko 58 amandmana, da će se o tim amandmanima ovde raspravljati i da će se napraviti presedan u skupštinskoj praksi od kada sam, od avgusta meseca prošle godine u Skupštini, da će narodni poslanici vladajućih stranaka razmatrati po prvi put predloge opozicije. Zahvaljujem.

Ne.

Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, uvaženi predsedniče Skupštine, ja smatram da je povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, s tim što vas molim da me po običaju ne prekidate kada obrazlažem zbog čega je taj član povređen.

Najpre, mi smo čuli više puta da su se ovde pojavljivali nasilnici, da su ti nasilnici hteli da tuku predsednika, čuli smo takođe da je ono juče sve bila jedna fikcija, međutim, ono se juče desilo zbog toga što je od Skupštine napravljen ekspres lonac, zbog toga što se nije vodilo računa o Poslovniku.

Takođe, ovaj član je povređen…

Molim vas, ne prekidajte me.

Ja imam pitanje za govornika koji je povredio dostojanstvo Narodne skupštine.

Ja se javljam po Poslovniku, po članu 107, koji sam pročitala i ja vas molim da me ne prekidate u obrazloženju. Nikoga niste prekidali osim mene. Ja vas molim da me pustite da obrazložim povredu Poslovnika.

Ja pitam zbog čega se zovu nasilnicima ljudi koji su… (Isključen mikrofon.)