Poštovani predsedniče Narodne skupštine, zahvaljujem na reči koju sam dobila.

Poštovani ministre, u odsustvu ministara ostalih ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imali smo prilike da ova dva dana čujemo mnogo toga, ali najmanje o ovoj 21. tački dnevnog reda, spakovanoj u samo jednu tačku dnevnog reda, ali obzirom da smo slušali juče i o proceduri i o načinu saziva ove sednice mnogo, a i obzirom da je gospodin Orlić danas pokazao mnoge džentlmenske manire pa nam je i davao reč, neću da se vraćam na to, već ću da idem, dakle „forma dat esse rei“, to znamo da „forma daje suštinu stvari“ i da je forma i procedura sazivanja ove sednice sasvim sigurno imala za cilj da sadržinu sakrije.

Sadržina ove sednice i ove 21. tačke dnevnog reda, spakovano u jednu je da se danas predstavnici vlasti trude da učvrste same temelje vladavine i svoje moći pre svega tako što će kroz ove zakone koji vrlo nekoherentno izgledaju kada ih pogledate i Zakon o državnim službenicima i medijski zakoni i potvrđivanje ratifikacije međunarodnih sporazuma i ove odluke o finansijskim planovima REM-a, HOV, Agencije za energetiku itd.

Dakle, sve to kada pogledate ne možete da vidite suštinu, a suština je da se ova dva dana brane temelji ove države, odnosno ne države već ove vlasti i načina vladavine, a to su zarobljeni mediji, to je zarobljeno tržište rada, odnosno kontrolisano i partijsko zapošljavanje, to je zarobljeno sudstvo i nešto što nas tek čeka, a to je novi zakon o unutrašnjim poslovima.

Dakle, ono što vi volite da govorite dok 22 godine ulazite u EU, ti stubovi čuveni, ovo su vam vaša četiri stuba. Kako medije hoćete da uredite? Pa, tako što hoćete da produžite njihovo finansiranje koje građani već prinudno finansiraju dugi niz godina, sa još 900 miliona dinara i da produžite finansiranje i RTS-a i RTV-a za to objektivno izveštavanje, za mogućnost da se čuju druga politička mišljenja i da politička konkurencija na tržištu radi veoma dobro.

Naravno, to sve govorim vrlo ironično, jer su i građani Srbije potpuno svesni i više i ne gledaju ni taj medijski servis koji plaćaju, jer znaju da tamo i za vreme prethodne vlasti, a i za ove, mogla da se čuje samo jedna strana.

Sa tim u vezi, je i izveštaj o finansijskom planu REM-a, o kome je bilo mnogo govora prethodnih dana i čitave jedne burne sednice na Odboru za kulturu i informisanje. Jedne vrlo nekulturne sednice, bez obzira na njen predmet, gde smo videli da REM, odnosno Regulatorno telo za elektronske medije, ima rashode od 407 miliona dinara, naravno to prima od emitera, međutim ono što je pokušala gospođa Olivera Zekić, koja u tom finansiranju ima tri puta veću platu od profesora univerziteta državnog i redovnog profesora, je da se u slučaju da postoji manjak kod ovog tela, on finansira iz budžeta.

Nemojte dobacivati, imaćete prilike, prozvaće vas gospodin Orlić.

Dakle, ovaj apsurdni štrajk REM-a, koji je prvi štrajk koji je ova vlast podržala i gde ste se stavili na top listu nadrealista, na kojoj bi vam Nele Karajlić pozavideo, da se jedna nezavisna agencija, koja treba da kontroliše najveće oružje svake vlasti, a to su mediji, to je javni medijski servis, stupa u štrajk i to zbog nasilja izvršenog nad njima navodno, a oni su nasilje tolerisali sve ove godine i sa medija i sa onih koji koriste medijski prostor, odnosno medijsku frekvenciju i koji, naravno zato plaćaju REM-u.

To nasilje se prelilo i u ovu Skupštinu i zbog toga vidimo i kako se ponašaju uvažene kolege narodni poslanici, da od Skupštine prave teatar, a ne najviše zakonodavno telo, to se prelilo u sve stubove društva, u porodice. Pogledajte koliko je žena ubijeno ove godine, samo u ovoj godini, pogledajte na šta vam liče škole, gde eskalira nasilje, pogledajte na šta vam liči zdravstvo.

Dakle, jedna institucija koja je odgovorna za stanje u medijima, ima rashode od 407 miliona dinara, dok sa druge strane u finansijskom planu Agencije za energetiku, vidite duplo manje sredstava, vidite duplo manje zaposlenih i sve to, naravno pokazuje odnos države prema REM-u, kao kerber režima i odnos države prema Agencije za energetiku koja ima najmanje zaposlenih u regionu.

Da vidimo drugi stub. To je tržište rada. Tržište koje je zarobljeno kontrolisanim partijskim zapošljavanjem i to u Predlogu zakona i stoji da je to kontrolisano zapošljavanje, jer se već treći ili četvrti put odlaže imperativna norma u Zakonu i o državnim službenicima i o Zakonu o zaposlenima u javnom sektoru, da se oni moraju primati samo putem javnog konkursa.

Dakle, gospodo nemojte, sada nema ministarke pravosuđa, koja nam je objašnjavala koliko u pravosuđu nedostaje ljudi, pa šta ste radili ove tri godine, zbog čega niste, kako to piše u vašem predlogu, planirali kadrove, zbog čega niste sistematizovali radna mesta, nego sada produžavate ponovo zapošljavanje bez konkursa za još tri godine.

Dakle, ovo je sistem, jer i u Zakonu o zaposlenima u javnim službama je konkursno zapošljavanje pomereno za još dve godine, do 2025. godine, a na osnovu čega se zapošljava, na osnovu uredbe Vlade o postupku za pribavljanje saglasnosti za zapošljavanje i radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava iz 2020. godine. To je pravni osnov zapošljavanja u javnom sektoru.

Naravno, i privremeni i povremeni poslovi na kojima u javnom sektoru samo radi 23.000 ljudi i koje je Srpski pokret Dveri tražio da se ovaj osnov zapošljavanja i ucene ljudi da dovode i da na izborima sve urade da bi se glasalo za SNS, da se ova vrsta zapošljavanja i ucenjivanja ljudi prekine.

O pravosuđu neću, kao o trećem stubu, jer nam nema ministarke pravosuđa, ali ću reći o četvrtom stubu koji se priprema, a to je policija koja umesto da bude servis građana, treba da bude partijska vojska i kojoj se omogućava i biometrijski nadzor, ne običan video nadzor, više u kafani nećete moći da sedite …

(Predsednik: Samo dovršite misao, molim vas.)

Hvala, dovršiću.

… i biometrijski nadzor, ukida se privatnost doma koja je svetinja i ustavna kategorija, koja takođe hoće da uvede, odnosno da legalizuje policijske doušnike.

Dakle, gospodo, urazumimo se, ova zemlja treba da bude nešto gde će živeti naša deca, ali i vaša deca. Hvala.

Hvala lepo.

Mislim da je povređen Poslovnik, član 106. – govornik može da govori samo o tačkoj dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Htela sam da pitam, znate, 50 minuta psihoterapije je danas došlo do 60 evra. Odlazak na ispovest je besplatan. Ne znam da li ova Skupština predstavlja način da se neka lična anamneza iznosi ovde i da se govori van teme, jer sam čula ovde razne ispovesti koje me zaista ne interesuju, a nisam videla da je u vezi sa poslaničkim pitanjem.

Da li i tada oduzimate od vremena poslaničke grupe, kao što ste meni na očiglednu repliku koju mi je gospođa Raguš juče tako dobrodušno dodelila, pomenuvši me, da li ste njima oduzeli vreme poslaničke grupe za ono što rade?

Gospodine, da li se mi razumemo?

Oduzeli ste mi vreme poslaničke grupe za repliku. Pitam – zbog čega koristite duple standarde i to ne radite kada se javljaju poslanici sa druge strane?

Ja vas to najljubaznije pitam, da bih znala kako da se ponašam, jer ovo nije ispovedaonica političke prošlosti bilo čije.

Jesam dobro razumela.

Ne, ne razumem.

Jer, juče ste meni… (Isključen mikrofon.)

Gospodine predsedniče, molim vas, javljam se zbog povrede Poslovnika, član 107. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Predsednica Odbora za administrativna pitanja, izvinjavam se, za ustavna i administrativna pitanja, optužuje članove opozicionih poslaničkih grupa da obmanjuju javnost i da amandmani nisu bili podneti u skladu sa ovim Poslovnikom.

Ja sam svoj amandman podnela u skladu sa Poslovnikom i nemamo u izveštaju zbog čega je odbačen, da li je uvredljiv itd.

Zahvaljujem, ako imam reč.

Uvaženoj koleginici iz poslaničke grupe vladajuće stranke zahvaljujem na edukaciji koju mi je dala i mislim da ću predložiti da u narednom budžetu ova grupa ima poseban razdeo u Ministarstvu prosvete, osim obzirom na ovako korisnu edukaciju.

Međutim, nažalost, sadržina te edukacije ne odgovara činjenicama, jer ono što je pokušala da brani iz izlaganja prethodne koleginice nije u vezi sa istinom, jer izveštaj koji smo dobili od odbora nema obrazloženje nažalost i bez obzira što se koleginica pozivala na član 163. stav 2. U izveštaju koji imam ovde preda mnom, nema obrazloženja. Tako da, mislim da je jasno ko obmanjuje javnost i ko to apologizira.

Osim toga, još jedan mali „kej stadijum“ obmanjivanja javnosti. Iz izlaganja prethodne koleginice koju gospođa Raguš ovako uspešno, sa edukativnim elementima apologizira je i to što je kao primer dobre prakse, demokratičnosti usvajanja budžeta navela Niš. U Nišu je ceo skandal i Niš bruji jer je Niška lokalna vlast nesposobna, kakva je već godinama, juče objavila budžet za 2023. godinu, a onda nakon pola sata pozvala za danas javnu raspravu u Skupštini grada. Ako je to primer dobre prakse, onda mislim da je vrlo uporedim onim što se dešava u ovoj Narodnoj skupštini, na opštu sramotu vas koji se kao naši mentori i dobrotvori predstavljate.

Ako to nije hipokrizija, ja ne znam bolju definiciju. Hvala.

Uvaženi, obzirom da smo svi čuli da mi je amandman odbačen, očigledno zbog nepotpunosti ili uvredljivosti, ja sam danas otkrila šta je uvredljivo u tom amandmanu. Obzirom i da mi je vreme za repliku uračunato, ja ću morati da pričam vrlo brzo.

Najpre, uvredljivo je bilo to što sam tražila da se sa Ministarstva privrede jedna milijarda predviđena za privlačenje investicija prebaci u regionalni razvoj i to osiromašenog, opustošenog juga koji ima najveće regionalne razlike u Evropi i najsiromašnije građane u Evropi, samo je Albanija čini mi se iza.

Uvredljivo je i to što sam tražila da se tri milijarde evra ulaganja od posebnog značaja prebace u podršku razvoju preduzetništvu i industrijskom razvoju, bez koga nema razvoja jedne zemlje, a industrija u ovoj državi ne postoji kao domaća industrija.

Takođe, verovatno je bilo uvredljivo i to što se ulaganja od posebnog značaja odnose i na „Milenijum resorc“, društvo sa ograničenom odgovornošću koje je ćerka firma Milenijum tima, a za koga znamo o vezama sa vlašću, tako da je očigledno sve to bilo uvredljivo.

(Predsednik: Privodite kraju.)

Imam pitanje za ministra Malog, ako imam vremena i dozvolite mi da završim rečenicu. Zbog čega, ukoliko je naše tržište toliko atraktivno za strane direktne investicije, zbog čega se plaća investitorima da dolaze? Ta politika je propala još 2017. godine u većini zemalja i sve vode restriktivnu politiku. Hvala najlepše.

Hvala lepo.

Upozoravam na povredu Poslovnika, član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Izvinite, ovde trpimo diskriminaciju danima. Ono što tretirate kao povredu Poslovnika nama ne dozvoljavate, a kolegama sa ove strane dozvoljavate danima.

Dakle, ja razumem da u Srbiji postoji diskriminacija i na tržištu rada i na tržištu javnih finansija i da postoje monopoli svuda, ali, znate, ovo je previše.

Kada se javimo za povredu Poslovnika, vi kažete da je replika, a sa druge strane kada se to desi, vi to tolerišete. U čemu je razlika? Zbog čega to radite, gospodine predsedniče? Meni to nije jasno.

Ja sam prvi put ovde, prvi put sam i u politici i očigledno nešto ne razumemo ovde, ali ne razumem duple standarde i ne razumem kako kolega Rističević može ono što nama zabranjujete i kada se javimo za povredu Poslovnika vi tretirate kao repliku.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem se na prilici da kažem, da reklamiram povredu Poslovnika iz člana 106. Mi smo ovde čuli i sada se izvrće istina da su Srpski pokret Dveri neofašistički pokret, a vi sada pokušavate da kažete da smo mi izrekli uvrede. Ovo je samo način da se prikrije istina koju su govorili poslanici Srpskog pokreta Dveri, a ta istina je da je gospođa Ana Brnabić potpisala berlinske sporazume, ta je istina da je svaki treći građanin Srbije gladan i takođe mnogo toga još.

Vi govorite u glas sa mnom, jer sam ja dobila reč.

Ja nisam bila tu, kao ni vi, ali sam videla na ekranu, a vi niste.

Vi niste reagovali.

Gospodine Orliću…