Hvala.
Poštovani, kada bi građani znali da čitaju budžet, odnosno kada bi ga čitali, revolucija bi izbila pre sutrašnjeg dana. Da je i predlagač izgleda svestan toga, a i mnogi ovde, govori i način na koji je sazvana ova sednica, forma njena, odnosno to što nam je preko hiljadu strana dokumenata dato da čitamo za tri dana, način i ophođenje prema svima nama, i na odborima, uvrede, itd.
Nešto očigledno ne valja, a da vidimo šta. Čuli smo jednu stranu, ovu koja je pohvalna, a sada da vidimo kako to izgleda u strukturi budžeta ako ga razložimo i ako vidimo ono što se obično ne gleda. Porasli su i prihodi i rashodi i razlika među njima, neću vas opterećivati brojkama, dve milijarde 360 miliona evra. Deo tih rashoda je ono što smo već više puta danas čuli, i to 1,3 milijarde evra ono što su gubici EPS-a, „Srbijagasa“, a koje je država preuzela na sebe.
Pitanje odgovornosti nikada ova vlast nije postavila, postaviće je neka druga. Pitanje helikoptera, ali ne onog na koga ste pomislili već novca bačenog iz helikoptera koji nam je odneo još dve milijarde evra jer su sredstva davana svima neselektivno i potrošeno je, i prema ocenama Fiskalnog saveta i mnogih stručnjaka, dve milijarde evra više za iste efekte. Sasvim bi drugačije bilo da su mere bile ciljane, davane ugroženim preduzećima i ugroženom stanovništvu.
Deseti po redu sporazum sa MMF-om, ovoga puta najveći od 2015. godine, za 2,4 milijarde evra, zaključiće se decembra meseca, kada izvršni odbor MMF-a bude doneo tu odluku, a mi znamo da MMF novac, kao deo grupe Svetske banke, daje postavljajući uslove ubrzane privatizacije javnog sektora, čitajte – EPS-a.
Šta je sa prihodima? Tu stvari stoje još uočljivije, ali i još zamaskiranije. I prihodi su porasli. Čuli smo da su porasli prihodi od poreza na dobit, poreza na dohodak, dakle, fiskalni oblici. Međutim, ono što nismo čuli je da je glavni izvor budžetskih sredstava porez na dodatu vrednost, koji plaćaju svi, i najsiromašniji građani Srbije isto i da on puni polovinu prihodne strane budžeta – 777 miliona evra više od polovine prihodne strane budžeta puni PDV koji, opet kažem, plaćaju ogroman broj najsiromašnijih.
Imamo najnepravedniji poreski sistem, ali još je zanimljivije u svemu ovome kada pogledate i razložite strukturu tog PDV-a i vidite da je samo 64,5 miliona plaćen PDV na robu u zemlji, a da je 12 puta više ili 712 miliona evra, dakle polovina prihodne strane budžeta, plaćena za robu iz uvoza. To govori o našoj privredi, to govori o mogućnosti o kojoj smo od potpredsednika Vlade Srbije čuli da se zadužuje, to takođe govori o tome da Srbija ne može da se zadužuje kao Nemačke, jer izvoz u Srbiji za poslednjih sedam meseci zabeležio je osam milijardi evra manjka, jer smo uvezli za 28 milijardi a izvezli za samo 20 milijardi – 85% toga su strani investitori.
Dakle, novac sporo dolazi u ovu zemlju i odliva se, dok Nemačka, s druge strane, ima četiri milijarde evra suficita, tako da ona može i ima jaku privredu za tako nešto.
Što se tiče budžeta, vratila bih se i na još jednu njegovu karakteristiku, a to je da on ne obraća pažnju ili minimalno obraća pažnju na regionalne razlike koje su u Srbiji stravične i stravičnije od siromaštva. Za Beograd predviđene infrastrukturne investicije su za direktne projekte nacionalne koncertne sale, nacionalnog stadiona, metroa, da ne nabrajam 12 direktnih infrastrukturnih projekata, vrede 4,8 milijardi evra kod više od 20 stranih investitora.
Šta je sa jugom Srbije, gospodo? Imate 40 hiljada ljudi manje prema popisu na jugu Srbije. Pritom, samo ću pomenuti da je utvrđeno da ima šest i po miliona stanovnika Srbije, a toliko je bilo glasača na aprilskim izborima, ali o tome drugi put.
Šta je sa gradom iz koga dolazim, šta je sa Nišom, najsiromašnijim gradom trenutno u Srbiji, gde sedam i po hiljada porodica, 30 hiljada ljudi živi bez struje? Tamo ste predvideli obnovu male scene pozorišta izgrađene još 80-ih godina i rekonstrukciju Medijane koja je zatvorena već šest godina.
Mogu li da vas pitam nešto? Postoji li za jug Srbije i za Niš neki projekat od nacionalnog značaja i koliko ćete za njega da odvojite para?
Što se tiče regionalnog razvoja, daću dve cifre, u glavi 21. Program 1505, za regionalni razvoj odvojena je milijarda i 58 miliona dinara.
(Predsednik: Samo da vam kažem da je vreme poslaničke grupe isteklo. Završite misao.)
Da li mogu da završim rečenicu? Zahvaljujem.
Sa iste strane, u istom programu za privlačenje investicija i za ulaganja od posebnog značaja – 35 milijardi evra. Danas je firma u Kragujevcu turska „Berteks tekstil“ ostavila na ulici 55 radnika, a dve godine joj je država plaćala poreze i doprinose. Toliko o budžetu i o regionalnom razvoju i o jugu, koji vam je jedina odbrana.