Hvala najlepše.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, želim da kažem nešto o ovih 30 tačaka dnevnog reda koje su spakovane u jednu, ali na to smo već navikli, da bi nam se smanjilo vreme za diskusiju, jer očigledno je da vlast ima jak otpor prema kritici, koja može da bude i dobronamerna, i nažalost se služi nekim veštim opsenarskim tehnikama da bi nas ubedili da ono što vidimo, osećamo, živimo, nije tako kao što jeste. To ima svoj naziv i to jedna od najpopularnijih reči prošle godine na Vikipediji, „geslajting“. Stalno je pominjem, jer vi ste jako vešti u tome.

Ali, hoću da kažem na početku neke stvari koje su dobre u ovim tačkama, bez obzira kako su spakovane, koliko ih je, a takođe hoću da kažem i to da je bez presedana da se izbor ministra jednog, ministra prosvete pogotovo dame kakva je prof. Slavica Đukić Dejanović stavlja među sve ove tačke dnevnog reda.

Dakle, to jednostavno nije ukusno. Ali, ove tačke dnevnog reda imaju naravno, i dobre stvari. Ne mogu da kažem da je ovaj Zakon o finansijskoj pomoći porodici loš, kao što ne mogu da kažem da su recimo neki od ovih sporazuma kao što je recimo, ovaj sa Evropskom bankom za razvoj, odnosno Bankom za razvoj Saveta Evrope, koja traži kredite za obnovu javnog zdravstvenog sektora loš, jer takođe mi se zalažemo u našoj kampanji „Jedna je majka“, za obnovu svih porodilišta i jako smo zadovoljni što smo pritiskom uspeli da ishodujemo sredstva za porodilišta u Nišu, koje nadam se, da će se od ovih 200 miliona evra finansirati.

Međutim, ne mogu da ne kažem da ovde vidim jako loše stvari, a prvo da je većina ovih zakona koji su pred nama napravljen da bi siromašni u Srbiji, kojih je mnogo, bili još siromašniji, a da bogati budu još bogatiji.

Zbog čega to kažem? To nije paušalna tvrdnja. Znate, ako se država koja 35,5 milijardi evra duguje, čiji su građani 2012. godine dugovali 2.300 evra po glavi stanovnika, a sada duguju nakon ovih sporazuma koji će se sigurno usvojiti voljom većine, dugovaće 5.600 evra po glavi stanovnika, ne mogu da kažem da je time olakšan život građana Srbije, a ja ne vidim kako će se on olakšati.

Takođe, bogati će biti još bogatiji, jer pored dobrih strana koje ima Zakon o planiranju i izgradnji, koje ne mogu da prećutim, kao što su zeleni sertifikati, određen iznos zelenih površina koje su neophodni delovi sada građevinske dokumentacije, ali oni imaju mnogo loših strana, jer ponavlja sve ove zloupotrebe koje se dešavaju u mnogim gradovima, a najviše ono što vidim je u mom, jer to pratim godinama, i vidim ogromne zloupotrebe baš u promeni zemljišta javne namene u građevinsku namenu i stvaranje ogromnih bogatstava koje sada ti bogati ljudi, koji su kupovali zemljište iz privatizacije, će dobiti praktično besplatno i za jedno stvarno pravo nižeg reda, kao što je pravo korišćenja, konverzijom u stvarno pravo najvišeg reda koje je apsolutno i najapsolutnije pravi, a to je pravo svojine, neće platiti ništa.

Izvinite, to je nedopustivo.

Hoću nešto da kažem i o tehnikama manipulacije koje sam slušala ova dva dana. Najpre, u tome je, zaista moram da priznam, ministar Vesić jako uspeo i čini mi se da je to sve ista škola, ali on zaista poznaje materiju, a naravno i iskustvo višedecenijsko mu u tome stvarno pomaže, ali da apologizira nešto što se ne može braniti.

Dakle, ovu lošu odredbu zakona kojim se ukida naknada za konverziju on brani time da se to nije primenjivalo do sada, da je jako malo para prikupljeno zbog toga i praktično zbog toga što se jedan zakon nije primenjivao sada treba da tu odredbu koja je pravna, koja se temelji na osnova Rimskog-građanskog prava, da mi to treba da ukinemo. Izvinite, ta argumentacija bi isto bila da građani ne plaćaju porez i da sada zbog poreske evazije treba da ukinemo sve poreze.

Znači, to je jedan nonsens i jedna zaista čudna argumentacija.

Takođe, analogno tome hoću da pomenem nešto što sam čula malopre kao dobar primer. Zaista ne mogu da verujem kako se najveće kriminalne radnje koje se dešavaju u Nišu pominju kao dobri primeri. Čuli smo da kao Stara ciglana treba sada, pošto nije vlasnik platio naknadu za konverziju, Stara ciglana treba da se gradi. O tome se i radi. Tu sam htela da kažem „Kej stadi“ jedan najbolji primer kako se zloupotrebom u saradnji sa lokalnim vlastima praktično pune džepovi najbogatijim građanima ove zemlje, ovde se radi o kompaniji „Karić“, nešto sam jutros rekla o tome, ali pomenuću ponovo, jer ovo je zaista jedan tipičan „Kej stadi“ koji kaže da ovo ne sme da se usvoji.

Najpre, 2007. godine ovim ugovorom o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije koji je ministru Malom jako dobro poznat, jer je tada, čini mi se, i bio u Agenciji, preduzeće, odnosno „Ćele kula“ Ciglana je prodata za pola miliona evra, ali u ovom dokumentu nema i to ću ministru i Malom i Vesiću dati kada budu došli, se ne pominje nikakvo zemljište, prodat je za četvrtinu cene. Nakon toga vešti biznismeni kupuju tri i po hektara ovog zemljišta koje je bilo kao zemljište javne namene. Tu nije moglo da se zida jer tu je bila predviđena sport, rekreacija, parkovi.

Zbog čega kupuju to zemljište? Znaju da ne mogu da grade, pa zato što imaju veze sa lokalnom vlašću koja ima im omogućava. Pa 2020. godine osniva se firma „Tesla park“ za koju gradonačelnica tvrdi da nema veze sa kompanijom „Karić“ i tu preti da će me tužiti, ali to će mi biti ko zna koji tužba do sada. Nakon toga se to utvrđuje, da je to kompanija „Karić“, kapital sa Kipra i nakon šest meseci Komisija za planove menja generalni urbanistički plan i gle čuda, to zemljište sada postaje zemljište mešovite namene na kome može da se gradi. Pedeset puta je podignuta vrednost tog zemljišta, pošto je sada građevinsko.

Niz zloupotreba i ministarstvo i Više javno tužilaštvo i Agencija za sprečavanje korupcije su reagovali na moja poslanička pitanja, ja se na tome zahvaljujem, ali uprkos tome lokalna vlast ide dalje. Odbornicima ne daje moja saopštenja i mojih 17 primedbi …

Samo da završim rečenicu, ne daje već se hitno šalje na Skupštinu i odbornici glasaju bez da su plan videli.

Toliko o konverziji, „Karić“ konverziji.

Zahvaljujem se na ovom obrazloženju veze između infrastrukturnih projekata i privrednog rasta, to je tačno. Ali, na osnovu člana 107, molim vas da reagujete ubuduće kada bilo koji ministar ili bilo ko iz Vlade, ili bilo koji gost, kaže poslanicima da se nada da će oni to razumeti.

S druge strane, ima mnogo netačnosti u ovome, jer i Grčka je imala infrastrukturne projekte kada je imala Olimpijadu, a nakon toga…

Zahvaljujem.

Vredi čekati. Ja smatram da ste povredili uvaženi predsedniče Poslovnik u članu 107. a to je povreda dostojanstva Narodne skupštine - zabrana govornicima da se obraćaju direktno jedno drugima.

Uvaženi ministar Vesić se direktno obraća narodnim poslanicima, napada ih adhominem zbog toga što kritikuju zakon koji predlaže i na to nema pravo. Dakle, govoriti narodnom poslaniku da ne zna ništa, da treba da nauči nadležnosti to je zaista …

Mi smo došli u poslednju fazu dekadencije rada u ovoj Skupštini. Ovakav bezobrazluk gospođe ministarke, koja je bila manja od makovog zrna na prvoj sednici…

(Nikola Radosavljević: Koji član?)

Nemojte vi da se meni obraćate, ko ste vi da se meni obraćate?

Zašto dozvoljavate da mi se ovo biće obraća?

Član 107, povreda dostojanstva Narodne skupštine od strane ministra Dubravke Đedović koja se bezobrazno ponaša prema narodnim poslanicima, a ona sama ne zna da zatvoreno akcionarsko društvo ne postoji u srpskoj korporativnoj pravnoj tradiciji i to je pokazala više puta.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Želim da kažem da je povređen član 106. Poslovnika, jer je prethodni govornik trebalo da govori …

Nešto nije u redu. Hvala. Izvinjavam se.

Prethodni govornik je trebalo da govori o tačkama dnevnog reda koje su bile na dnevnom redu Odbora za finansije koji vodi, tako da je povređen član 106, a bogami i član 107, jer umesto da je govorio o ovih jedanaest međunarodnih sporazuma kojim je Srbija zadužena za još milijardu i gotovo 600 miliona evra, on je govori o gresima bivše vlasti. Time je učinio i povredu ovog drugog člana Poslovnika 107, jer među ministrima su mnogi predstavnici bivše vlasti, nije lepo govoriti ružno o ljudima kada su tu. Hvala lepo.

Hvala vam uvaženi predsedniče, očigledno je sistem zakazao.

Hvala vam na mogućnosti da kažem da ste povredili brojne članove Poslovnika i član 108. koji kaže da treba da se starate o redu na sednici.

Međutim, mi smo već mesecima naučeni na to da se vi ponašate kao veliki inkvizitor i da kada sa ove strane dopire urlanje, kada dopiru najveće uvrede, vrištanje, vi ne reagujete, a kada ovde prokomentarišemo na uvrede nešto, vi kažete ne vičite iz klupa i ponašate se kao da smo zaista mi izašli iz ustanove za metalno obolela lica.

Dakle, vređate dostojanstvo narodnih poslanika sve vreme. Sve vreme ste dopustili da narodni poslanik bude prekidan, da se vređa, da vikom bude prekidan i vi na to ne reagujete.

Nije vaš posao da komentarišete, nije vaš posao da budete cenzor i da budete veliki inkvizitor. Ja znam da ćete verovatno oduzeti moje vreme, ali hoću da cela Srbija zna šta radite. Hvala vam lepo.

Hvala, veliki inkvizitoru.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, član 106. Poslovnika Narodne skupštine kaže da govornik treba da se drži tačke dnevnog reda i da ne može da govori o drugim stvarima.

Mi smo sve vreme danas slušali o svemu, i o diplomama, ali ja vas podsećam da tačka dnevnog reda nije diploma ministra Gašića, o čemu bi se moglo, ali to nije tačka dnevnog reda, niti je tačka dnevnog reda o vezama sa vlasti, odnosno članova porodice sa vlasti ministara, premijerke itd. To nije tačka dnevnog reda.

Mi želimo ovde da se bavimo odgovornošću ministra ključnog resora za nasilje u društvu, za ono što se dogodilo 3. i 4. maja. O tome je ova sednica.

Ja se zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, danas je 40. dan od masakra u selima kraj Smedereva. Juče je bio 40. dan od stradanja dece i čuvara u školi „Vladislav Ribnikar“.

Njihovim dušama koje su sve ove dane bile ovde oko nas i njihovim roditeljima, izvinjavam se zbog sve nedostojnosti koje su čuli iz ove Skupštine.

Sada bih postavila nekoliko pitanja, pre svega ministarki Đedović i Ministarstvu energetike i rudarstva, pre svega zbog čega se iznose netačne informacije u javnost? Primera radi, rečeno je da je promenom Statuta EPS transformisan u zatvoreno akcionarsko društvo. Takvo društvo koje u našem pravnom sistemu ne postoji, jer prema Zakonu o privrednim društvima svako osnovano akcionarsko društvo je otvoreno i odmah može da ide na berzu.

Takođe, ministarka Đedović je iznela da „Kolubara“ ne radi efikasno i da je uvoz uglja neophodan. Zbog čega je ta informacija, kada se zna da je pre dva meseca, zbog povoljne hidrološke situacije su sve deponije tenta bile napunjene i proizvodnja u „Kolubari“ usporena, jer nije bilo više ni mesta za odlaganje uglja? Zbog čega takvo smanjivanje kapaciteta EPS-a?

Dalje, transferna cena EPS-a procenjena je na samo 3,1 milijardu evra, 36,5 milijardi dinara, dok je imovina EPS-a vredna na 14 milijardi evra. Otkud tolika razlika, to me interesuje?

Dalje, zbog čega je umesto ukrupnjavanja EPS-a i pravljenja holdinga usvojena strategija rasparčavanja EPS-a? Ko je izabrao norveški ekspertski tim, koji radi na restrukturiranju EPS-a i za čije interese ti stranci rade u domaćem energetskom preduzeću? Da li je gospođa Rita Augestad Knudsen, supruga Aljbina Kurtija deo norveškog ekspertskog tima?

Zbog čega su baš Norvežani izabrani da budu trećina članova Nadzornog odbora EPS-a i da li je to baš zbog toga, što je norveška elektroprivreda u potpunosti privatizovana, cene su astronomske i kreću se od 500 do 1.000 evra po domaćinstvu i 5.000, po 5.000 za malu privredu, zbog čega većina malih privrednika zatvara svoje radnje?

Nasuprot tome, francuska Vlada je renacionalizovala i povukla sa berze akcije svoj energetskog preduzeća i ponovo ga vraća u državno vlasništvo i to za 15% akcija platila oko 10 milijardi evra. Koliko će nas koštati privatizacija EPS-a ukoliko do nje dođe?

Dalje, da li je pre procene transferne cene EPS-a na 3,1 milijardu evra utvrđeno koliko je struje do sada ukradeno iz EPS-a, tj. kolike su razlike u proizvedenoj i fakturisanoj električnoj energiji, tzv. „tehnički gubici“.

U proseku od 2012. do 2021. godine nestalo je 23,2% proizvedene struje. Šta je Ministarstvo energetike i rudarstva po ovom pitanju učinilo? Otprilike, jedna do jedna i po milijarda svake godine nestane iz EPS-a, milijarda evra.

Zbog sledeće, imamo sada niške pikanterije, iz niškog feuda. Zbog čega Regulatorno telo za elektronske medije do sada nije odgovorilo na moju prijavu od 9. februara koju sam podnela zbog govora mržnje i targetiranja na niškoj lokalnoj televiziji „Belami“, u prilogu kojom je opozicija targetirana kao siledžije, izrodi, izdajnici, bolesni plaćenici koji sarađuju sa Kurtijem.

Da li je zbog toga televizija „Belami“, odnosno vlasnik nekoliko medija i vlasnik ove televizije uvek do sada ovih osam godina dobijao više od polovine svih sredstava za sufinansiranje medijskih projekata, a nedavno dobio i 39 miliona kao sufinansiranje za bezvredne medijske projekte?

Kako je moguće da je zgrada Zanatske zadruge u Nišu, na elitnoj lokaciji, u centru Niša, upisana kao vlasništvo grada bez pravnog osnova, a u toku postupka koji se još uvek vodi, JKP izbacuje stvari pravog vlasnika Udruženja zanatlija Niša?

Kada će radnicima opljačkanih društvenih preduzeća, u kojima je država bila većinski vlasnik, njih 6.840 iz Niša i koji imaju izvršne presude, potvrđene i presudama Privrednog suda, biti isplaćene zaostale zarade?

Zbog čega stočarima sa juga Srbije i na rubnim područjima Srbije subvencije za autohtone rase koje su genetski resurs Republike Srbije, nisu isplaćena još uvek ni za 2021. godinu? Kako da Ljubiša Ordić iz sela Preobraženje, kraj Vranja, ishrani stoku i ne pošalje domaće autohtone rase na klanicu ako mu to ne bude isplaženo? Hvala.

Poštovani predsedničke, poštovani građani Srbije, decenija ucena lažnih doktora, lažnih diploma, favorizovanja nestručnosti, paljenja baklji, huligana, mafije, koje su Srbiju držale u ludačkoj košulji 11 godina sada su eksplodirale direktno u lice ovoj vlasti zbog toga imamo ove sednice Skupštine, koje umesto da se pretvore u razgovore ojađenih ljudi koji su svesni odgovornosti, jer vode ovu zemlju, mi imamo situaciju da se zlo u Srbiji odrešilo, a da vlast odbija bilo kakvu odgovornost, nema odgovornosti medija, nema odgovornosti REM-a, koji je slep za zakon, nema odgovornosti vlasti, nema ničije odgovornosti.

Odgovornost REM-a gospodo je notorna i o tome ne vredi više trošiti reči. Po zakonu su imali obavezu da kontrolišu medije i da čuvaju javni interes, a umesto toga oni čuvaju režim kao kerber i zbog toga ga ovaj režim neće dati, to jasno i zbog toga ga ovoliko brani.

Umesto Kosmeta za ovu vlast Pink i REM su srce Srbije, nažalost, u tome živimo. A šta je iza svega ovoga, to je dalje komadanje Srbije, secesija na Kosovu i Metohiji koja je sakrivena pokličima na borbene kontramitinge, neuspele, i rasprodaja imovine svih građana Srbije u bescenje koju pripremaju svi oni koji su i do sada izveli rasprodaju Komercijalne banke za 27 miliona evra, a vredela je 2,5 milijarde, sada rasprodaju EPS…(Isključen mikrofon.)

Po povredi Poslovnika.

Zahvaljujem.

Predsedniče, povredili ste više članova, ali član 106. je onaj na koji se sada poziva, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Naime, vi ste trebali da mi date reč prema članu 103. još malopre, jer imam prednost i treba odmah da date po završenom izlaganju prethodnog govornika. Ali, Okej, sačekali ste i to nije prvi put.

Ono što građani Srbije treba da znaju je da je poslanik Nebojša Bakarec, kao predstavnik Odbora za kulturu, trebalo da iznese izveštaj Odbora za kulturu, koji je između ostalog sam pisao. Međutim, ovo je bio falsifikat jer on nije iznosio izveštaj Odbora za kulturu i informisanje, već je iznosio svoje viđenje rada opozicije, ono što naziva tzv. tajkunskim medijima. To nije bio predmet Odbora za kulturu. Ovo je falsifikat. Vi to niste smeli da dozvolite.

Takođe, i prethodni govornik se nije držao dnevnog reda, jer je deleći lekcije opoziciji o ponašanju koju ste sludeli i stalno sluđujete svojim ponašanjem i dovodite stalno do ovakvih scena, jer niko normalan ne može da sluša ove izlive laži i uvreda i prethodni govornik je pokazao veliko licemerje, govorim sada o kolegi Jahji Fehratoviću, jer je delio lekcije opozicije opoziciji o politikanstvu, a ovu sednicu koja je strašna, koja je zakazana zbog najvećih tragedija, nečuvenih u ovoj zemlji, do kojih je došlo izlivanjem nasilja on je započeto govorom o trkačkim konjima, hipodromima i ergelama. Dakle, to je najveća uvreda žrtvama.

Ja zbog toga prosvedujem protiv ovog licemerja, a i protiv vašeg ponašanja.

Nastavite li ovako imaćete duplo veći broj ljudi na ulici. Hvala.