Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku rasprave u načelu dam nekoliko uvodnih napomena o Predlogu zakona o amnestiji, koji je predložila vlada Republike Srbije, a koji je pripremilo Ministarstvo pravde i državne uprave.
Amnestija predstavlja jedan od instituta krivičnog prava koji je opšte usvojen i koga predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva. Po svojoj pravnoj prirodi amnestija je akt političke volje organa državne vlasti.
Prema odredbi člana 99. stav 1. tačka 12) Ustava Republike Srbije, Narodna skupština daje amnestiju za krivična dela.
Prema odredbi člana 109. Krivičnog zakonika, amnestija je akt kojim se poimenično neodređenim licima, čiji je krug utvrđen aktom amnestije, daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje izrečena kazna blažom kaznom, daje rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osobe.
Predlogom zakona o amnestiji daje se delimično ili potpuno oslobođenje od izvršenja kazne zatvora licima koja su pravosnažno osuđena za krivična dela propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe.
Amnestija se primenjuje na lica koja se na dan stupanja ovog zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Republici Srbiji ili koja još nisu stupila na izdržavanje kazne, kao i za lica koja su osuđena za krivična dela u Republici Srbiji, a u inostranstvu izdržavaju kaznu zatvora za ta krivična dela.
Predloženim zakonom o amnestiji menja se situacija osuđenih lica iz razloga što su se, pre svega, izmenile društvene i ekonomske prilike.
Podsetio bih da je opšta amnestija poslednji put data u februaru mesecu 2001. godine. Imajući u vidu da su usvojeni novi propisi koji sadrže međunarodne standarde u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i položaja osuđenih lica na izdržavanju kazne zatvora, potrebno je da u cilju poboljšanja osuđenih lica se usvoji predloženi zakon o amnestiji.
Ovim zakonom biće obuhvaćeno oko 3600 lica od ukupno 8000 osuđenih lica. To znači da će 1100 osuđenih lica u ovom trenutku biti otpušteno, a efekat stupanja na snagu ovog zakona doveo bi do neposrednog smanjenja budžetskih troškova za oko 127 miliona dinara. Ako govorimo o ukupnom dugoročnom finansijskom efektu, on iznosi smanjenje budžetskih troškova za oko 800 miliona dinara.
Treba napomenuti da su kapaciteti naše Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u ovom trenutku 7500 lica, a da se u njima na izdržavanju kazne, dakle, osuđenih lica, lica u pritvoru, prekršajnih prestupnika nalazi u ovom trenutku 11375.
Osvrnuo bih se na pojedina rešenja, koja sadrži Predlog zakona. Članom 1. Predloga zakona, predviđa se oslobađanje od izvršenja 25% od izrečene kazne zatvora, licima koja su pravosnažno osuđena, na kaznu zatvora na dan stupanja na snagu zakona.
Pored toga, utvrđeno je potpuno oslobođenje od izvršenja kazne zatvora za lica koja su prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, za lica kojima je izrečena kazna zatvora i trajanju od tri do šest meseci, kazna zatvora umanjuje se za 50%.
Član 2. Predloga zakona predviđa izuzimanje od amnestije. Od amnestije su izuzeta lica koja su osuđena za najteže oblike teških krivičnih dela kaznom zatvora od 30-40 godina, za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, krivična dela protiv polne slobode, težih oblika krivičnog dela nasilja u porodici, težeg oblika neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga, krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i krivična dela davanja i primanja mita. Kao i za lica osuđena za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala.
Pored toga, amnestija se ne primenjuje ni na lica koja su više od tri puta pravosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje osude ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude.
Izuzetak kod primene amnestije se iz razloga humanosti ne odnosi na osuđena lica koja su navršila 70 godina života, a koja se oslobađaju od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora.
Članom 3. Predloga zakona predviđa se oslobođenje od izvršenja jedinstvene kazne za 25% prethodno utvrđene pojedinačne kazne za krivična dela izvršena u sticaju, a koja su obuhvaćena amnestijom.
Član 4. Predloga zakona propisuje da se amnestija ne odnosi na lica za koja je naređeno izdavanje poternice, zbog nejavljanja na izdržavanje kazne zatvora ili bekstva, a članom 5. Predloga zakona se utvrđuje da se ova amnestija ne odnosi ni na lica koja izdržavaju kaznu zatvora po presudama za krivična dela po kojima je doneta odluka o smanjenju kazne zatvora po ranije važećim zakonima o amnestiji.
Članovi od 6. do 9. Predloga zakona su procesne odredbe koje sadrži svaki zakon o amnestiji, a kojima se propisuje nadležnost sudova, postupak za donošenje rešenja o primeni amnestije, puštanje na slobodu lica na koja se amnestija odnosi, ako se to lice nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora, postupak po žalbi na rešenje o primeni amnestije, kao i shodnu primenu Zakona o krivičnom postupku i postupku amnestije.
Na kraju, dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave, u načelu i pojedinostima, predloženi zakon biti usvojen. Hvala vam.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što sam imao priliku da prisustvujem i slušam jednu veoma živu raspravu iz koje je moglo štošta i korisno da se izvuče i drago mi je što je rasprava takva.  
Ono zbog čega mi nije drago jeste, što oko jednog zakona koji zaista jeste izraz političke volje, ali političku volju reflektuje parlament jedne države, jednog naroda, tako i ovde naše države i naših građana, je poslužilo kao tržište za jeftinu i za skuplju demagogiju, i nije se vodili računa o onome što je zaista jasno i dobro rečeno, da je reč o jednom zakonu koji treba da stvori uslove za sistemsko rešavanje problema.
Ako govorimo o Zakonu o amnestiji, uopšteno govoreći pa i povodom ovog predloga zakona o amnestiji, naravno da imamo puno pravo da ga uporedimo sa našom dosadašnjom zakonodavnom praksom. Naročito, kada govorimo o opštim amnestijama, a poslednja je kao što smo čuli, poslednji put izvršena u Srbiji pre ravno 11, nešto više od 11,5 godina, u februaru mesecu 2001. godine.
Kada poredimo ta dva zakona onda zaista možemo da vidimo da je ovaj zakon znatno rigorozniji od zakona koji je pre 11,5 godina donet. Ako pogledamo iz toga zakona, pre 11 i više godina, od amnestije su izuzeta isključivo i jedino dva krivična dela. To su, kako kaže član 1. stav 4. tog zakona - obljuba, ili protivprirodni blud nad nemoćnim lice i obljuba, ili protivprirodni blud sa licem koje nije navršilo 14 godina. Sva druga krivična dela su bila obuhvaćena na određeni način tom amnestijom.
Ovim predlogom zakona o amnestiji, od amnestije se izuzima više od 40 krivičnih dela, plus na to još ako dodamo krivična dela za koja su osuđujuće presude donela veća Specijalnog odeljenja Višeg suda u Beogradu. Dakle, krivična dela organizovanog kriminala. To je bilo korektno i da se čuje i da se kaže ovde od onih koji su zakon kritikovali.
Zaista želim da kažem i nešto pozitivno o onima koji su govorili iz opozicije, na prvom mestu koleginica Batić, koja je donela svoj predlog amandmana koji nije prihvaćen iz tehničkog razloga, ali koji je bio jedini konstruktivan predlog. Nemojte da se kritika svodi na kritizerstvo. Ako hoćemo nešto dobro da uradimo i za državu, i za građane, i za celokupno društvo, onda predložite to. Svako je imao prilike da predloži neki amandman koji će uticati na zakon, upravo na predlog zakona, upravo u ovom smeru o kojem ste govorili. Nemojte da obmanjujemo ljude da se lišavaju odgovornosti lica osuđena za krivična dela poput krivičnog dela ubistva. Zato što se ne lišavaju.
Dakle, ako uzmete pa lepo pročitate stavove zakona, ali detaljno i dobro, onda ćete shvatiti da će eventualno na lice koje je izdržalo 75% svoje kazne biti primenjen ovaj predlog zakona ako bude usvojen. Što niste pogledali onda prethodni zakon, pa biste videli da to delo uopšte nije bilo izuzeto, kao ni mnoga druga dela. Recimo, taj zakon je predvideo amnestiju pre 11,5 godina, predvideo je amnestiju i za one koji su osuđeni pravosnažno za krivično delo silovanja, zatim za krivično delo protivprirodnog bluda, rodoskrvljenja, zločinačkog udruživanja itd.
Zaista, nije korektno da pogotovo ljudi koji su bili protagonisti donošenja nekada tog zakona danas nekome drže lekcije o moralu i pričaju o tome kako se ovim predlogom zakona u slučaju njegovog usvajanja vrhunski kriminalci puštaju na ulice. To nije tačno. Amnestija nema ni svoje ime, ni svoje prezime. Nemojte je mešati sa pomilovanjem. Ko će biti zaista obuhvaćen amnestijom u slučaju donošenja ovog zakona, to će utvrditi sud, donošenjem rešenja. Dopustite da se to dogodi.
Rekli ste, - da do donošenja zakona o amnestiji dolazi u godinama velikih političkih promena kada se nedemokratski režimi smenjuju demokratskim režimima.
Evo vam primer iz našeg susedstva. Pre tri godine donet je zakon o amnestiji u Crnoj Gori, iz identičnog razloga. Da li je tome prethodila neka epohalna politička promena? Iste probleme imaju i naši susedi. Zainteresujte se malo za situaciju recimo u Bugarskoj, pa ćete videti do čega tamo dovodi prebukiranost zatvora.
Nije Srbija ovde usamljena ni u regionu, ni u Evropi. Srbija zaista je bremenita mnogim društvenim problemima koji su se samo reflektovali i na ovaj resor. Čuli smo u izlaganju jednog narodnog poslanika, zaista pravi podatak, a to je da je pre nepunih 12 godina amnestijom od ukupno 6000 lica na izdržavanju kazne njome bilo obuhvaćeno 4200 lica.
Ovom amnestijom se obuhvata nešto manje od 3600 osuđenih lica. Ako imate u vidu koja je prebukiranost zatvora, ako imate u vidu uslove u kojima ti ljudi žive, ako imate u vidu da to nije samo problem prostora, to je problem i zdravlja, i ako zaista hoćete da budete konstruktivni, kao što neki od vas jesu, to treba ceniti i uvažavati do kraja. Dajte onda svoj konstruktivni doprinos, ne tako što ćete reći da ništa ne valja, jer je ovo predlog zakona o amnestiji bolji od bilo kog do sada usvojenog zakona koji je izašao o amnestiji, koji je izašao iz ovog doma. Ako nećete to da priznate, makar nemojte govoriti ono što nije tačno.
Moglo se čuti dosta toga. Moglo se čuti recimo i to da se prekrajaju sudske odluke ovakvim predlogom zakona o amnestiji, s tim što verovatno onaj koji je to izjavio zaneo se u čitanju Ustava, pa u članu 145. stav 5. gde lepo stoji da pomilovanje, odnosno amnestijom izrečena kazna može se bez sudske odluke oprostiti u celini ili delimično. To stoji u članu koji govori o suđenju, o donošenju odluka od strane suda.
Dakle, to je ustavna kategorija, kao što rekosmo, prisutna svuda u svetu, u Srbiji je nije bilo gotovo 12 godina, i procena je da je ovo zaista trenutak da do nje dođe. Da li ćete u nekom opštem postupanju pronaći manjkave strane? U svakom opštem postupanju hoćete. Nažalost, Srbija je sticajem političkih okolnosti, mnogih zbivanja dužim od jedne, dužim od dve decenije gurnuta u situacije u kojima se stalno nalazi pred dilemama, da između dva zla bira manje.
Nadam se, i duboko sam uveren da ćemo doći u priliku, ubrzo, vredno i predano radeći da biramo između zla i dobra i da biramo dobro. Hvala vam na pažnji.

Hvala kolegi Pastoru na ovom pitanju i zaista mogu da kažem da je u sklopu novih aktivnosti Ministarstva pravde i državne uprave, počela sa radom još pre tri nedelje, jedna radna grupa koja se bavi pitanjem izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Mogu da vam kažem da je i ovo pitanje na dnevnom redu u tom čitavom setu odredbi koje treba izmeniti ili dopuniti i da nam je i te kako poznat problem sa kojim se suočavaju organi gonjenja, na prvom mestu građani koji ne mogu da zaštite svoje pravo svojine, kao jedno od osnovnih prava. Budite uvereni da ćete do 15. oktobra, na sajtu Ministarstva pravde dobiti prvi radni tekst naše radne grupe. Na čelu radne grupe je uvaženi profesor Zoran Stojanović, najveći stručnjak za krivično pravo među univerzitetskim profesorima u Srbiji, materijalno krivično pravo i da će radna grupa svakako dati predlog, odnosno nacrt, za rešenje ovog bitnog pitanja.
Da li smatram da je taj limit normalan? U našim životnim okolnostima i sa ovakvim životnim standardom građana Srbije, svakako da nije normalan i to je osnovni razlog zašto ćemo pristupiti izmeni te odredbe člana 210. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Hvala na pitanjima.
Prvo vaše pitanje odnosilo se na Zakon o sedištima sudova, odnosno izmeni i dopuni tog zakona. Hvala vam na tom pitanju, zato što je to jedna od najneuralgičnijih, najboljih tačaka srpskog pravosuđa. Dakle, sa 138 spali smo na 35 sudova. Mnoge okruge upravne smo ostavili sa samo jednim osnovnim sudom, što je apsolutno nedopustivo.
Vi ste pomenuli situaciju u Bačkoj. Imate sličnu situaciju i u Sremu. Imamo samo sudove u Sremskoj Mitrovici. Imate gradove i opštine koje imaju preko 80.000 stanovnika koji su ostali bez ijednog suda. Evo, pomenuću Staru Pazovu, koja ima veoma živu malu i srednju privredu. Dakle, ono za šta se sve vlade u prethodnom periodu, od nekih deceniju i više zalažu da je jačaju, onda ostavite takvu varoš bez suda, potpuno neprimereno.
Pitali ste me koji će sudovi biti vraćeni. Danas sam upravo razgovarao sa članovima te radne grupe. Taj zadatak koji su oni dobili je jedan od najprioritetnijih zadataka u ovom trenutku, jer bez tih izmena i dopuna Zakona o sedištima sudova ne možemo sprovesti dobru reintegraciju neizabranih sudija i tužilaca. Svakako, mogu slobodno reći, ono što je moje lično mišljenje, da recimo postoji potpuno opravdanje za povratak Osnovnog suda u Sentu, jer je nedopustivo da imamo samo sud u Subotici, da imamo veliki broj opština. Gore postoji neko rešenje koje je živelo prvih godinu dana, da sudije budu u tim sudskim jedinicama, ali jednostavno, to se pokazalo kao necelishodno.
Ono pitanje koje otvara ova postojeća loša i neefikasna mreža sudova, to jeste pitanje i troškova koji su nastali tim povodom. Ne treba voditi računa samo o troškovima države, nego na prvom mestu o troškovima sa kojima su se suočavali građani, a to su ogromni troškovi. Svakako da podržavam vašu inicijativu da treba preispitati postojeću sudsku mrežu, da na tome radimo veoma mnogo i vredno, da ćete takođe imati do polovine oktobra objavljen radni tekst o tome gde bi trebalo po viđenju te grupe stručnjaka, koja radi u radnoj grupi Ministarstva pravde vratiti osnovne sudove.
Što se tiče Zakona o prekršajima, još je prethodno ministarstvo pokrenulo rad na izradi nacrta tog zakona. Koliko mi je poznato, ove nedelje, evo već sad u Vršcu završava rad ta radna grupa i imaćemo predlog tog zakona o prekršajima u najbržem mogućem roku. Hvala na pitanjima.

Gospodine Gojkoviću, kada ste govorili o pitanju restitucije i da li ćemo uvesti restituciju kao jedan od načina, ako sam razumeo dobro vaše pitanje, mogu da vam kažem da ćete naknadno dobiti kompletan odgovor. Imajte u vidu koje je opterećenje ovog ministarstva na čijem sam čelu i koliko je pitanja na dnevnom redu, ali ćete dobiti od službi ministarstva precizan odgovor na ovo pitanje, naravno uz dobru analizu Zakona o restituciji, koja to svakako zahteva.

Kao što ste sami rekli, dobićete pismenim putem taj odgovor, a u svakom slučaju odgovaraće onaj koji je nadležan za tako nešto.