30. sednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava
Na sednici, koja je održana 1. avgusta 2023. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obavili su zajednički i jedinstveni pretres o sledećim tačkama dnevnog reda:
1. Polugodišnjem izveštaju o monetarnoj politici (januar-jun 2022), koji je podnela Narodna banka Srbije;
2. Godišnjem izveštaju o monetarnoj politici za 2022. godinu, Godišnjeg izveštaja o poslovanju i rezultatima rada za 2022. godinu i Godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema za 2022. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije;
3. Izveštaju o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. januar – 30. jun 2022. godine, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije;
4. Izveštaju o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. jula do 31. decembra 2022. godine, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije;
5. Finansijskom izveštaju Narodne banke Srbije za 2022. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije;
6. Programu monetarne politike Narodne banke Srbije u 2023. godini, koji je podnela Narodna banka Srbije i
7. Finansijskom planu Narodne banke Srbije za 2023. godine, koji je podnela Narodna banka Srbije.
O tačkama dnevnog reda govorila je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, koja je istakla da su svi rezultati Narodne banke merljivi i proverljivi, kroz izveštaje koji se dostavljaju Narodnoj skupštini. Navela je da rezultati potvrđuju da je Narodna banka odgovorno vodila monetarnu politiku i nadzirala rad finansijskih institucija u zemlji, odgovorno upravljala deviznim rezervama zemlje i da Narodna banka predstavlja pouzdanog partnera Vladi u sprovođenju ukupne ekonomske politike.
Tabaković je navela da se inflacija od decembra, prošle godine kretala u skladu sa predviđanjima Narodne banke, te da je dostigla maksimum u prvom tromesečju tekuće godine, na nivou od oko 16 odsto, ali da se od tada nalazi na silaznoj putanji. Poslednji podatak je da se inflacija nalazi na 13,7 odsto, te da predviđanja Narodne banke govore da bi do kraja godina trebala da se spusti na oko osam odsto. Na smanjenje inflacije delovaće restriktivna monetarna politika Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, kao i smanjenje uvozne inflacije koja se odnosi na normalizaciju svetskih cena energenata, hrane, metala i sirovina.
Primetno je smanjenje troškova u poljoprivredi i industrijskoj proizvodnji što će se povoljno odraziti na cene pšenice, kukuruza i industrijskog bilja, soje, suncokreta, šećerne i uljane repice. Primetna je i normalizacija međunarodnog transporta.
Guverner je navela da domaća fiskalna politika deluje restriktivno, što potvrđuje činjenica da od početka godine beleži suficit u republičkom budžetu. Na smanjenje inflacije deluje i smanjenje domaće tražnje hrane, neprehrambenih proizvoda i motornih goriva, navela je ona. Sa druge strane, Tabaković je navela da faktori koji i dalje deluju u smeru povećanja inflacije, predstavljaju marže trgovinskih lanaca i pojedinih prerađivača hrane koji su bili suočeni sa visokim rastom troškova. Srbija je svesno tokom 2022. godine, preuzela najveće troškove energetske krize na sebe, a potencijalna buduća povećanja, neće uticati na visoke procente inflacije, istakla je Tabaković.
U nastavku sednice, Tabaković je govorila o referentnim kamatnim stopama banaka i njihovom potencijalnom povećanju, stranim direktnim investicijama, rastu izvoza, tekućem deficitu robnih razmena i uvećanju deviznih rezerva države.
Nakon rasprave, koja je usledila, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava usvojio je svih sedam tačaka dnevnog reda.
Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a sednici su prisustvovali i članovi i zamenici članova Odbora: Bratimir Vasiljević, Vojislav Vujić, Miroslav Kondić, Dalibor Jekić, Rozalija Ekres, dr Aleksandra Tomić, Dragan Jovanović, Miodrag Gavrilović, Zoran Stojanović, Tijana Davidovac i Dragan M. Marković.
