Da ste dolazili na sednice Odbora, pošto je ovo trideset treća Na prošloj, na prošloj sednici Odbora smo imali lično Danijela Apostolovića i na većinu pitanja koje ste, kako da kažem, postavili, je bilo odgovora. Čak se pričalo o planu rasta za zapadni Balkan nekoliko puta, o sredstvima, da sve to pratite, a da ovo ne radite samo radi nekih, ne znam, medijskih nastupa. Pritom, aa, ja ću imati svojih deset minuta, onda ću o svemu govoriti, ali da mene sad prozivate za izbore u Mađarskoj ili bilo šta, pritom svi vi pričate o lokalnim izborima. Ovo nije sednica Odbora za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ja vas zaista molim narodni poslanici jer gubim strpljenje. Zaista se trudim Pritom imate deset minuta.

Sakupićemo komentare i pitanja svih narodnih poslanika. Na listi ih ima bar još troje i onda će ministar svima odgovoriti. Reč ima narodni poslanik dr. Aleksandra Tomić. Izvolite

Zahvaljujem, predsednice. Moram da priznam da ste veoma demokratični što se tiče sprovođenja Poslovnika. Pre svega je to otišlo, aa, od početka, kada je u pitanju uopšte tema i tačka dnevnog reda, s obzirom, ali sad, pošto ste dozvolili šire kontekste rasprave, onda ćemo o tome i da raspravljamo i da učestvujemo u tome svako od nas. Ono što želim da kažem, gospodine Staroviću, da mi je drago što ste došli s ovim izveštajem koji se odnosio na period 2024. i do 2025.

godine, znači period koji obuhvata upravo blokadu celog sistema i zaustavljanje Srbije, pokušaj zaustavljanja Srbije na jednom ne samo evropskom putu, nego uopšte ekonomskom rastu i razvoju, zato što u to vreme, podsetiću vas, upravo zbog pada nadstrešnice, pokušao da se izvrši jedna promena vlasti koja n-bi bila potpuno d-d-nedemokratska, znači da bez izbora, znači, dobijemo drugu vladu. I svi ovi ovde učesnici opozicionih stranaka su potpisali zahteve da se izglasa jedna prelazna vlada, z-za šta smo trebali mi poslanici vladajuće koalicije da glasamo o tome. I to je vrlo interesantno, da sada slušamo napade na tužilaštvo, medije da postoje od strane države, a tada su pričali da postoji, aa, napadi jednostavno na tužilaštvo i da tužilaštvo i mediji treba u stvari da napadaju vlast. Znači, sve se nekako izokreće onog trenutka kada opozicione stranke žele da preuzmu vlast nad blokaderima, jer očito je sada istina, aa, izašla na videlo. Prema ovim rezultatima sa lokalnih izbora, vi vidite u stvari da tamo gde su išli zajedno postoje određeni, aa, procenti koji su upravo bili procenti kompletne opozicije, tako da je sad taj rat između blokadera i opozicije dovodi do toga da ćemo mi dobiti sve besmislenije i sve agresivnija izlaganja opozicionih stranaka kada su u pitanju, pa čak i evropske integracije.

Prvo, moramo stalno da ponavljamo da Srbija zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, a kad ste kandidati, onda ne možete da vučete fondove koje vuku članice Evropske unije. I da podsetim ove ljubitelje hrvatske politike i njihovih evropskih integracija, Hrvatska je, znači, zemlja koja, da bi ušla u Evropsku uniju, morala da donese jedan zakon koji se odnosi na rešavanje pitanja nacionalnih manjina kad su u pitanju Srbi i srpske žive u Hrvatskoj. I nekako su oni to odradili sve i svaki put na izborima kad su trebali srpski glasovi od tog predsednika Milanovića, oni su se uvek umiljavali A kad dobiju te izbore, sednu u te fotelje, onda su Srbi najveći četniciE, sada smo imali prisustvo na lokalnim izborima i tih hrvatskih predstavnika ovde da jednostavno su bili toliko zainteresovani, da su njihovi mediji pumpali, kako vi kažete, znači, erm, nesomučno od, erm, sedam ujutro do dvadeset i četiri sata, da jednostavno sve ono što ste želeli da čujete šta rade blokaderi, mogli ste da vidite u hrvatskim medijima. I ono što je za mene poražavajuće to je da je sramota velika i veliko licemernje da ovde nam govore neki o tome kako svega četrdeset pet procenata smo se uskladili sa evropskim direktivama i ispunjenosti zahteva, u godini u kojoj su oni trčali u Brisel više nego i sam ministar, što je bio pozivan, u kome su širili sliku, pa i dan danas o tome da je Srbija van demokratije kad su u pitanju evropske vrednosti, a iste te de-de-demokratske vrednosti smo videli na izborima u Albaniji kako izgledaju, a ona je sad jedna od prvih kandidata koji će možda ući u Evropsku uniju i kada vidimo da takvi izbori su bogougodni, jel, za Evropljane, pa i za vas opozicionare, onda vam kažem da Srbija neće dozvoliti da ruši demokratiju i da će sve istrpeti samo, pa čak i ta, to nasilje i to upadanje u kuće i to potezanje pištolja, da ćemo u skladu sa zakonom, erm, jednostavno sprovoditi sve ono što u jednoj demokratskoj državi treba da se sprovede, a to su pre svega poštovanje institucija i rad tih institucija. Ono što nismo radili proteklih godinu dana, što je ministar Starović ovde negde i nije spomenuo, a to je da su institucije bile blagonaklone prema nasilnicima, prema blokaderima i da nismo sprovodili evropske vrednosti kao što se sprovode deblokada fakulteta u jednoj Holandiji.

Zatim, erm, sprovođenje, erm, svih aktivnosti od strane tužilaštva i policije koje se odnosila na same proteste, kao što je u Francuskoj i u Nemačkoj. Ja se stvarno zalažem za te evropske vrednosti da ovde u Srbiji se u punom kapacitetu sprovode. I to đavolje igralište očito se nalazi sada na strani opozicije zato što ne može da se izbori sa popularnošću blokadera. I taj problem sada ovde žele da pre-prenose jednostavno građanima Srbije, a bogami i evropskim svojim kolegama. Zato što kad god dolaze njihovi predstavnici ovde, oni govor-govore o ovim fondovima da treba da se preusmere na nevladin sektor, jer bi tako lakše, jel, sproveli određenu promenu vlasti bez izbora.

Izbora će biti Što se tiče izveštaja, sve vreme sam zapisivala. Očito postoji, erm, želja da se minimizira, erm, erm, rezultati koji su u o-, u toj teškoj godini sprovedeni, tih četrdeset pet procenata usklađenosti zakona i taj sto trideset i jedno, erm, zakonsko i podzakonsko rešenje od dvesta devedeset i jedno. I to je ono što mi ovde imamo kao priliku da svaki put tražimo ta sistemska rešenja, a ta sistemska rešenja zaista treba da budu u skladu sa, znači, evropskim standardima. Za nas, ono što je najbitnije, to je da jednostavno proces i-erm, integracija nije zaustavljen, da se on kreće i da ta, ta dinamika kretanja, upravo kao što vidite, se menja. Zavisi od elita političkih koji su-se nalaze u Evropskoj uniji, od određenih promena, naravno, od stvaranje novih geopolitičkih, erm, savezništava i mi smo svedoci toga da će mnogo toga doći u budućnosti do promena, jer ćete vi imati preko noći zemlje koje će tražiti članstvo, a očito Evropljane će biti spremni da otvore vrata i onima koji su potpuno nespremni kad su u pitanju pravo i pravda, kad je u pitanju i pravosuđe i kad je u pitanju i stanje medija i situacija i da će tu doći do različitih mišljenja unutar same Evropske unije Erm, što se tiče lokalnih izbora i stvaranja ambijenta ratnog stanja, taj ambijent su kreatori ljudi koji su dolazili bili plaćeni od strane onih koji sada sede u Hrvatskoj, a koji su očito imali prostorije ovde nekih predstavnika opozicionih stranaka.

Mi nismo dobili odgovore na ta pitanja u parlamentu, šta se desilo sa tim ljudima, kako su mogli da koriste prostorije nekih opozicionih stranaka. Odgovornost ljudi koji su bacali, znači, erm, šok bombe i povređivali naše koleginice i PP, erm, korišćenje PP aparata, to su glavni očito sistemi demokratije i najveći standardi Evropske unije, jer vi to podržavate. Ni u jednom trenutku niko od vas se nije, znači, ogradio od toga, niti se ogradio od postupanja bilo koga od blokaderske politike, a očito je za vas vrhunac evropskih integracija priznavanje Kosova i Metohije, uvođenje sankcija Ruskoj Federacije, kao i mnoge separatističke, erm, politike koje očito sada zastupate sve više u parlamentu i podržavate one koji su sa tim izašli proteklih godinu dana Zato je za mene sledeće pitanje što se tiče uopšte ministarstva da li će biti određenih promena metodologije, s obzirom kad imate određene promene. Mi smo već doživeli promene metodologija kada su u pitanju evropske integracije za ove kandidate. Čestitam vam uopšte u ovakvom ambijentu rad u proteklih godinu i po dana, erm, s obzirom da znamo da su, erm, pripadnici opozicije više gostovali u Briselu nego vi kao ministar.

I to je to što ustvari ovde je priznanje jedno da to, erm, rušenje, erm, politike Srbije, kada je u pitanju uopšte pos-sam proces evropskih integracija dolazi sa te straneMolim vas, ako vi imate određena saznanja da postoji određeno zaustavljanje i poglavlja i pregovora zahvaljujući svim aktivnostima opozicionih stranaka, da to onda otvoreno ovde i kažemo. Čisto zbog građana Srbije, da znamo o čemu se ovde radi, jer ipak mislim da istina je najvažnije oružje sa kojim Srbija može da ide napred. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Stanislava Janošević. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice. Imala sam utisak da će agresija koje je provejavala nekako eh, u govorima, eh, kolega iz opozicije na početku današnje sednice prosto splasnuti. Međutim, eto je opet i opet kod sva tri predstavnika opozicije. Međutim, to ni ne smatram nešto kao naročit problem, obzirom da, drage kolege, mi ovde imamo čist primer kako izgledaju oni koji su nezadovoljni rezultatom izbora koji su sprovedeni proteklog vikenda, obzirom da je Srpska napredna stranka zajedno sa svojim koalicionim part- partnerima pobedila u deset opština i gradova subedljivih deset-nula. Eh, naravno, kao što naši stari kažu ko ima, ko, eh, gubi, ima pravo i da se ljuti.

Eh, i poštovani ministre, vama da se obratim, u delu negde, eh, da vam se zahvalim prvenstveno i izvinim u ime drugih, obzirom da niste dužni da slušate i budete prisutni tokom ovakvih scena, jer baš oni koji vama pridikuju, njihovi aktivisti i članovi konkretno, da li PSG, a njihovih nekih satelita, kako već mediji navode, eh, nisam sigurna dal su ujedinjeni, razjedinjeni, nije ni bitno. Bitno je da građani Republike Srbije znaju, eh, da je Srpska napredna stranka na njihovoj strani i da radi u korist građana, što su pokazali prethodnog, eh, vikenda i samo želim da vam se zahvalim zato što vi pokušavate i radite na tome da nas pokažete u što boljem svetlu, dok upravo su njihovi aktivisti prethodnog vikenda, što se kaže, na penal dočekivali, eh, građane koji su konkretno u opštini Kula izlazili na izbore pa ih napadali. Fizički se obračunavali sa njima. I pored svega što je rekla koleginica eh, Tomić, kolega Starčević, apsolutno ne vidim ni jedan momenat kada su rekli izvinjavamo se, neki naši su prenaglili. Ne, ni jednog momenta.

Eto, imali su najsvežiji primer od proteklog vikenda, pa ga nisu osudili, a ovde nama drže predavanja i pridike. Tako da, poštovani ministre, vama hvala što dajete sve od sebe, eh, pokušavate, eh, zaista da nas predstavite u što boljem svetlu, gurate Srbiju ka napred. Međutim, eh, ono što je činjenica jeste da u pristupanju Evropskoj uniji, eh, eh, možemo to da uradimo samo kao zajednica. Cela Srbija pristupa Evropskoj uniji, ali činjenica je takođe da, eh, većinska Srbija je pristojna, koja je u SNS-u sticajem okolnosti. Eh, ona koja nije manjinska upravo utiče na lošu sliku o Srbiji prilikom predstavljanja Evropskoj uniji Tako da, eh, eh, puna podrška s moje strane.

Ministre, hvala vam što ste redovni i što nam stalno dajete izveštaje. Nadam se da ćete, ovaj, nastaviti i s mogućnosti snage da u ovom pravcu i bude i u dalje. Hvala vam

Zahvaljujem. Reč ima zamenik predsednika odbora, narodni poslanik Milan Radin. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća. Eh, čestitam svim kolegama koji su uzeli učešća u Festivalu demokratije koji smo imali prošli vikend. Rezultat je bio deset-nula, rezultat je bio očekivan, rezultat je bio još više očekivan posmatrajući kako određene opozicione poslaničke grupe se ponašaju, kako u plenumu, tako i ovde. Predsedavajuća, ja vas podsećam da opet u Odboru za evrointegracije, gde su navodno sve stranke koje su proevropski orijentisane, mi iz opozicije imamo, kol'ko je, je l' imamo, je l' smo dogurali do dvadeset posto prisutnosti od onih koji imaju pravo i koji su tražili da budu u ovom odboru. Opet ih nema.

Njih se ovo ne tiče, njih se evropska budućnost Srbije nikad nije ni ticala. Ticali su ih se sastanci po zatvorenim prostorijama. Recimo, ja dolazim iz Novog Sada. Znamo da su u pojedinim stranačkim prostorijama pojedinih opozicionih grupa u Novom Sadu dogovarani državni udari, dogovarane terorističke akcije, tako da mislim da su prethodni govornici bili apsolutno na mestu kada su pojedine ljude koji sede u ovoj prostoriji nazvali, kako je bilo, vođama terorističkih grupa. Ali dobro, ostavimo to institucije da urade svoj posao.

Takođe, želeo bih još jednu stvar da zaključim i nadam se da ćemo time staviti tačku na prethodne izbore. Svi međunarodni posmatrači koji su učestvovali na izborima koji su održani za vikend u svih deset lokalnih samouprava su ili rekli da nije bilo značajnih problema ili su rekli da jedini problemi koje su videli i s kojima su se suočili su kreirali ljudi koji su nosili neke crvene bedževe s nekim rukama. Što opet dosta govori o tom-- i ovde pričam o međunarodnim posmatračima, konkretno iz Sjedinjenih Američkih Država, koji su bili na terenu raspoređeni iz nevladinih organizacija, da bi to sve bilo još zanimljivije. Tako da, ako nevladine organizacije Sjedinjenih Američkih Država smatraju da su blokaderi ti koji unose atmosferu straha i da su blokaderi ti koji ruše demokratske procese u Republici Srbiji, mislim, znate kako. Ali dobro, opet, nema, nema onih pravih blokadera ovde da pričamo s njima.

To ćemo s njima moći da pričamo, predsedavajuća, posle narednih parlamentarnih izbora. S obzirom da, kol'ko vidim, na ovoj listi koja se smeša, blokaderskoj listi, nema nikog od trenutnih kolega koji sede sa nama, tako da ćemo onda opet ući u novu rundu objašnjavanja s ljudima šta je svrha i šta je poenta Odbora za evropske integracijeEh, bojim se samo na šta će to ličiti, pošto smo videli da predsedavajuća, ko god se ne slaže s njihovom blokaderskom politikom tragično završi, kao što je tragično završila jedna mlada studentkinja Filozofskog fakulteta, kao što su neki to koristili da bi pravili opet, da bi pravili žurke nad-- kako sad ovo da, mislim, viđali smo to već i u Novom Sadu, kada su ovde ispred, i u Beogradu, kada su ovde ispred Skupštine brčkali noge, navodno dajući podršku neko nekim demonstracijama oko tragičnih događaja koji su se desili u školi "Vladislav Ribnikar". I to neki od ovde prisutnih su to radili.

Jel stvarno treba da me pitate to, šta, ne sećate se ko je sve bio na slici i čiji su poslanici bili?- Bez direktnog obraćanja, bez direktnog obraćanja- I onda isti ti ljudi sada prave žurke ispred fakulteta i rektorata. Niko od njih, ne osvrćući se uopšte na tragediju koja se desila tamo, još uvek nerazjašnjenu tragediju, i čine sve što je u njihovoj mogući, što je sve što je u njihovoj moći da se ta tragedija nikad ne bi do kraja ni razjasnila, što je sramotno i što je zabrinjavajuće. U ovom slučaju ne mislim samo po demokratiju u Srbiji, nego mislim generalno i po moralne norme. Ako je vama apsolutno i sasvim prihvatljivo da neko strada, da neko smrtno strada pod nerazjašnjenim okolnostima i da onda vi pravite žurke ispred fakulteta i da optužujete policiju koja pokušava da razjasni taj slučaj za narušavanje autonomije univerziteta, gde je neko smrtno stradao, sasvim moguće i ubijen. I to, za to koristite Odbor za evropske integracije gde kažete da nije evropski i da Srbija se ne ponaša prema svojim visokoobrazovnim ustanovama kako bi trebalo.

Samo bih želeo da vas podsetim, pošto vidim da očigledno niko od vas, vi ste ljudi zalutali na ovaj odbor. Poglavlje koje se tiče nauke, poglavlje dvadeset i pet nauke i obrazovanja je zatvoreno, privremeno zatvoreno. Evropska Unija je rekla da je Srbija tu dosegla standarde evropske. I stvarno nisam siguran šta sad dalje pokušavate tu da izvučete i na koji dalji način pokušavate, pokušavate opet da bacite tu neku dubiozu. Mislim, znam da nije uslov da biste bili u ovom odboru, u ovom odboru da makar površno poznajete evrointegracije, a mogli ste napraviti napor makar nešto da pročitate Ministre, ja bih voleo da vas pitam koliko je uticala izjava izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, poslednja izjava, da je problem na evropskom putu Srbije prosrpska politika koju vodi predsednik Vučić i koju vodi Vlada Republike Srbije.

Pošto, ministre, ako Vlada Republike Srbije osta-odustane od vođenja prosrpske politike, ja mislim da će ta vlada izgubiti poverenje Narodne skupštine, tako da, nadam se da niko ne razmišlja u tom pravcu. I to mislim istog onog izvestioca kome je opozicija išla na noge, čije slike je opozicija nosila ovde, koga je dovodila ovde i ugošćavala i za koga je, koga je videla kao svog spasitelja. Istog onog čoveka koji je takođe komentarisao naše izbore i koji generalno komentariše vrlo, vrlo žustro komentariše i daje podršku našoj opoziciji. Kako blokaderskoj, tako i ovoj bivšoj opoziciji koja samo igrom slučaja i dalje sedi u Narodnoj skupštini Da li je stvarno moguće da jedan Tonino Piccola daje sebi za pravo tako nešto? I da li, ministre, možemo zaključiti da on to govori u svoje ime ili je to stav Evropskog parlamenta ili je to stav samo pojedinih grupa u Evropskom parlamentu, socijalista i liberala?

To je nešto što bi nas, recimo, zanimalo i to je nešto s čime znam da ste upoznati. I takođe da završim, voleo bih također malo objašnjenja što se tiče poglavlja trideset jedan. Video sam još da je za vreme predsedavanja Kraljevine Danske, aa, stavljena kao jedna od primedba strano uplitanje u Republici Srbiji. Sad pretpostavljam, da li se tu možda mislilo, recimo, pošto smo videli ispostave nekih stranih ambasada kako organizuju proteste, kako organizuju napad na srpsku policiju, kako se nalaze sa opozicijom pred lokalne izbore i u kojoj meri, recimo, ta saradnja, bliska saradnja opozicije sa stranim ambasadama koči naš evropski put.

Zahvaljujem. Da vam još jednom citiram Poslovnik član sto šest.

Dobro, hajde samo da li mi poštujemo ove institucije.

Da li je ovo sednica odbora ili svako može da priča o čemu god želi i da dobacuje i da radi šta god želi, a predsedavajuća

Je l' mogu da nastavim sednicu, zaista?

Pa ne mogu ako svi pričate. Trebalo bi u isto vreme da priča jedan. Eh, molim službu koju treba da podsetim svaki put da isključuje merenje vremena, a sada ću koristiti svoje vreme kao člana odbora da ne bude problema i od toga.

Poštovani- Poštovana radna grupa- Ne, svaki put je tako, ali stvarno ne znam kako da vodim sednicu kada nema ni tehničkih uslova da isključite vreme i da krene sa nule ukoliko je to moguće. Zahvaljujem. Poštovani ministre, poštovani pomoćniče ministra. (šum u pozadini) Zahvaljujem, poštovani ministre pomoćniče, članovi-- zamenici članova Odbora, ehm, i nekog ko ovo prati. Ehm, čisto da podsetim posle svega i svačega, slobodnih tema danas, da je razlog zašto smo pozvali ministra da pričamo o izvršenju NPAA u poslednjem tromesečju prošle godine i o izveštaju predsedavanja Danske u drugoj polovini prošle godine.

Ja ću se zaista truditi da svoju diskusiju, opet nemam vreme koje se meri, kao, pa mislim, ja to ne vidim, kao molim službu da mi obezbedi tamo da vidim vreme. Ne znam zašto je to toliko komplikovano. Kao pre-- člana Odbora da pričam o predsedavanju Danske, delimično, o trenutnoj situaciji. Volim da ovo vežemo za aktuelnosti, pošto prođe dosta vremena dok mi dođemo do tih izveštaja. Mislim da su članovi Odbora zaslužili i da koriste i ovaj prisustvo ministara, da imaju aktuelne informacije.

Predsedavanje Danske je počelo tako, podsetiću sve vas koji ste spomenuli uvaženu profesorku doktorku Tanju Miščević, što je tadašnja ministarka, da, ministarka za evropske poslove Danske posetila region, posetila je Srbiju i u nadi da se bolje upozna sa nama i da ćemo na polju proširenja mrdnuti (smeh) napred ili doći do konkretnog, eh, napretka. Nažalost, do njega nije došlo. Mi smo u svojstvu, eh, ovo radi javnosti, članova ovog Odbora na COSAC-u i pitali i postavili otvoreno pitanje ministarki, koja je na kraju rekla, ne razmišljamo o međuvladinoj konferenciji sa Srbijom jer smo svesni toga. Mi se slažemo da je dosta urađeno, ali smo svesni toga da i dalje postoje određene zemlje članice koje su skeptične. Stoga mislimo da je bolje da sad do toga ni ne dođe.

Pa ako možemo malo to da prokomentarišemo, pošto je ovo tema, znači ja se držim teme dnevnog reda, gle čuda. Posle toga je došlo predsedavanje Kipra, koje, nažalost, ima svoje probleme zbog bezbednosnih i ostalih, eh, eh, okolnosti koje im se dešavaju i mi smo mnogo očekivali od predsedavanja Kipra. Što se tiče parlamentarne dimenzije predsedavanja, mi se zahvaljujemo Kipru koji je zaista u svojstvu proširenja želeo i nama da da posebnu ulogu, da pričamo posebno i o Srbiji i o Zapadnom Balkanu, pored naravno, Ukrajina i ostalih. Međutim, zbog bezbednosnih razloga nije došlo do plenarnog COSAC-a, već smo ga održali onlajn, pa mislim da se nekako fokus i na celo predsedavanje je utisak, 'nači utisak je drugačiji Šta da očekujemo od predsedavanja Irske? Ehm, to bi mi-- to bi bilo moje najsvežije pitanje.

Naša delegacija planira povratnu posetu Irskoj, pošto je delegacija njihovog odbora bila u Srbiji negde krajem 2024. Nadam se da će se rešiti problemi sa vizama. Eh, imala sam sastanak sa predsed-- sa ambasadorum Irske i sedmog maja bi išli u povratnu posetu i posle ćemo, naravno, aktivno učestvovati, nadam se, u njihovom uspešnom predsedavanju. Meni je rečeno da će oni, naravno, proširenje ostaviti među prioritetima. Eskuziva za članove Odbora, da ćemo, kao i uvek, pozvati ambasadora Irske, da nam predstavi njihova-- prioritete njihovog predsedavanja čim počne predsedavanje, dakle čim to bude zvanično, negde početkom jula Što se tiče izvršenja NPAA samo toliko da sam ja srećna što ste ovde, ministre, posebno spomenuli Zavod za statistiku kao najuspešnije.

Ja se sećam i mi smo na našem Odboru raspravljali o tim, eh, tom predlogu, pa posle i o Zakonu u plenumu. Sećamo se, nije to bilo tako davno, pre nekoliko meseci, i pošto je to posebno izvršenje jedne od konkretnih preporuka iz izveštaja Evropske komisije, kao što je naš, eh, eh, uvaženi ambasador prošle nedelje i pričao o tome da ćemo se posebno operativni tim (zvuk alarm telefona) i zapravo svi koji radimo na evropskim integracijama bazirati i na izvršenje konkretnih preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije. Ja se tačno sećam kada smo pripremali tu raspravu, kad, pošto sam pričala u svojstvu predsedavajućeg odbora o tom zakonu, eh, statistici, da je to izvršenje konkretne preporuke i nadam se da kada, eh, malo aktivnije budemo radili, videćemo da li ćemo sad odmah imati izbore ili malo kasnije, ali i da ćemo više toga imati na dnevnom redu. Ali iskoristiću svoje vreme koje da ja nigde ne vidim, ehm, da malo odgovorim. Moram, jednostavno, naš novi, eh, zamenik člana, odnosno ne novi, nego neko koga s-sada vidimo prvi put na trideset trećoj sednici, da mu odgovorim da li je Srbija sposobna ili nesposobna da izabere članove Saveta REM, a ovo je moja omiljena tema i da jednom zasvagda razjasnimo Dakle, od nas se traži da proces bude inkluzivan.

Imamo nove izmene, noveni Zakon o elektronskim medijima. Po njemu prvi put radimo ovaj proces i ja sam lično videla koliko napora je predsednica Parlamenta ulagala u ceo ovaj proces da bi mi na kraju, kada smo prvi put imali usklađivanje upravo među, nažalost, nacionalnim savetima nacionalnih manjina došli do nerazumevanja koje dovelo do ogromnih razlika između mišljenja opozicije i vladajuće većine. I još jednom, Savez vojvođanskih Mađara, Panijel Vira Kovač nije blokirala izbor devetog člana Saveta REM, već je zamolila vladajuću većinu da razmisli da li od dvadeset četiri nacionalna saveta dvadeset dva predlažu nekog, a mi moramo da izaberemo Albanca ili Bošnjaka. I kada smo došli do toga, samo da razjasnimo, Srbija jeste sposobna. Mi smo izabrali osam članova Saveta REM, a iz, od izabranih osam članova Saveta REM neki su odlučili da ćeUcenjivati sve ostale i da će postaviti uslove da ukoliko se za devetog člana Saveta ne izabere neko ko njima odgovara, ne znam na koje načine, tumačeći zakone ili šta već, to je nemoguće, da će oni dati ostavke.

I onda su se predstavili kao žrtve i dali su ostavke i onda je ponovo Narodna skupština i vladajuća većina i Odbor za kulturu i informisanje raspisalo konkurs, i gle čuda, na konkurs se niko nije prijavio. Tako da, ako već pričamo o ovoj temi, taj konkurs je poništen i dalje predsednica Narodne skupštine pokušava kroz neki mini, ne znam, razgovor sa konventom da nađe rešenje, ali rešenje koje sugeriše nevladin sektor, rešenje koje sugeriše, ne znam, i šef delegacije EU u Srbiji i ambasadori određenih zemalja je da za tog devetog člana ne može da se izabere Mađar. I ukoliko se reši taj problem, onda će se kvazi ovi vratiti ili ne. Tako da vas molim da zaista, kako da kažem, ne napadate Srbiju, ne napadate vladajuću većinu. Eto, ja se kao predstavnik Saveza vojvođanskih Mađara, manjinske stranke, koalicionog partnera, lojalnog građana ove zemlje, pitam, ukoliko smo u proceduri nacionalni saveti nacionalnih manjina predložili kandidate, ukoliko smo došli, saslušali kandidate na javnom razgovoru, do toga da imamo dva kandidata, predstavnika romske i romskog i mađarskog Nacionalnog saveta, kada će se to staviti na dnevni red?

I da li mi možemo da izaberemo bar petog člana Saveta REMa ili i dalje čekamo Rodojuba Šabića, ako ste već ovde spominjali imena, koji je pričao Elviri Kovač sve i svašta. Ali, mislim, to nije problem, samo radi razjasnjenja-razjašnjenja činjeničnih stanja. Gospodine ministre, eh, sada ću vama dati priliku da reagujete i da odgovorite i naravno, u drugom krugu svim narodnim poslanicima kojima je ostalo vremena, od vremena predviđenog za raspravu. Izvolite

Hvala vam. Ja ću se potruditi, dakle, da odgovorim na nekolicinu direktnih pitanja koja su mi upućena tokom ove veoma sadržajne diskusije, naravno, i na poneki komentar koji se mogao čuti. Bilo da se radi o komentarima, dakle, proceduralno procesne prirode ili pak o onima koji su bili formulisani iz striktno političkog, političkog ugla. Ali dobro, da krenemo ne nužno hronološkim redom. Želeo bih pre svega da se zahvalim uvaženom narodnom poslaniku Josifoviću, koji je spomenuo sufinansiranje prekograničnih projekata i prosto da to naglasim, jer predstavlja jedan dobar primer saradnje između Vlade i parlamenta, konkretno Ministarstva za evropske integracije i Odbora za evropske integracije, budući da smo o tom pitanju i problemu razgovarali na jednoj od prvih sednica Odbora kojom sam, kojoj sam prisustvovao 2025.

godine i ono što sam tada rekao, da ću nastojati da doprinesem rešavanju ovog pitanja koje itekako dobro razumem, eh, sada se i ostvarilo u praksi budući da smo uspeli, naravno u saradnji sa Ministarstvom finansija, da po prvi put u budžetu za 2026. godinu predvidimo, doduše skromna sredstva, ali po prvi put da predvidimo sredstva za pomoć aplikantima koji imaju potpisane ugovorene, dakle, projekte međunarodne saradnje uz finansijsku podršku Evropske unije, da obezbede ta neophodna sredstva sufinansiranja, tipično petnaest procenata. Još tada u raspravi sam rekao da kao neko ko je sprovodio prekogranične projekte, budući da sam i sam bio zaposlen i rukovodio sam jednoj regionalnoj razvojnoj agenciji i dobro dobro znam koji je to problem i da me je duša bolela prateći da neki dobri i kvalitetni projekti, ljudi koji su se mnogo trudili potrošili mesec i pol angažmana da razvijaju dobre projekte, potom su prošli kroz rigorozan proces selekcije, potom ugovaranja, na kraju su, jel, tog procesa, koji može da potraje i po godinu i više dana, moraju da odustanu od realizacije već potpisanog ugovora, jer ne mogu da obezbede tih petnaest procenata. I mi smo po prvi put obezbedili skromna budžetska sredstva, i ova godina će biti neka vrsta pilota gde će moći, dakle, da se obezbedi za određen broj projekata prekogranične saradnje sufinansiranje u vrednosti od polovine od ukupne količine sufinansiranja, tipično petnaest posto, dakle do sedam i po procenata. Verujem da će se ovaj pilot pokazati veoma uspešnim i već u dogovoru sa Ministarstvom finansija planiramo višestruko uvećanje tih budžetskih sredstava u narednoj 2027.

godini Ah, uvaženi narodni poslanik Cvejić je ukazao, dakle, na jednu statističku zanimljivost, ja bi to tako rekao. Ja ću pokušati još jednom da je objasnim, mada smo o tome razgovarali već i objašnjavao sam to na nekoj od prethodnih sednica Odbora. Pretpostavljam da gospodin Cvejić nije bio prisutan kada smo o tome razgovarali, jer je ukazao na to da to što imamo u kumulativnom smislu veći procenat realizacije naših obaveza iz NPIA-a u odnosu na poslednje tromesečje ili čak na bilo koje od prethodnih tromesečja njemu ukazuje na nekakav pad interesovanja ili gubitak interesovanja Vlade ili administracije za, za proces evropskih integracija. Radi se prosto o metodologiji statističkih obračuna. Ja ću to još jednom pojasniti, a to je da kada posmatramo kumulativno ispunjenje obaveza od trećeg tromesečja 2024.

do, zaključno sa četvrtim tromesečjem 2025. godine, u taj kumulativni obračun ulaze i one obaveze koje su realizovane nakon predviđenog tromesečnog perioda. Dakle, mi, ukoliko u četvrtom tromesečju 2025. realizujemo neku obavezu koja je bila predviđena za prethodno tromesečje ili neko od prethodnih, to ulazi u kumulativni obračun i zato je ukupni procenat realizacije svakako veći u odnosu na pojedinačna, pojedinačna tromesečja i nema govora o nekakvom gubitku interesovanjaEh, po-narodni poslanik Grbović mi je takođe postavio nekoliko direktnih pitanja, pre svega to zanimljivo pitanje koliko sam puta bio u Briselu ove godine. Proverili smo, dakle, evo sa kolegama.

Od početka ove godine bio sam službeno dva puta u Briselu, a u drugoj polovini 2020. godine prethodno, dakle pet puta, ukupno sedam puta. Da li je to dovoljno? Da li je to puno ili malo, ne znam, ali ukupno u mandatu ove vlade, dakle od polovine aprila, pre nepunu godinu dana do danas, imao sam negde oko trideset i pet putovanja u inostranstvo. U najvećem broju, naravno, govorimo i o Briselu i o drugim državama, prestonicama država članica Evropske unije, kao i o predstavnicima država iz regiona.

Pa neka i gospodin Grbović i ostali pros-postanici sami ocene da li je to adekvatan nivo aktivnosti te vrste, dakle i međunarodnih, međunarodnih poseta. Koja je moja uloga nakon što je formiran operativni tim, takođe, stvar o kojoj smo razgovarali više puta, pa uključujući i sednicu koja je održana pre svega nedelju, nedelju dana, i ja sam i tada rekao da mislim da je pogrešno podređivati suštinu formi, da nas to ne vodi nikuda, da je upravo zbog toga i formiran operativni tim na ovaj način kako bismo prelazileće određene forme podigli efikasnost našeg rada. A ako je nekome baš značajno to što u smislu forme u operativnom timu ambasad rukovodi ministrima ili predsednicom Narodne skupštine i tako dalje, mi smo i tu anomaliju razrešili tako što smo na moj predlog izabrali ambasadora Apostolovića za glavnog pregovarača I mislim da, ideja je bilo da to učinimo u istom danu, ali naravno, zbog proceduralnih stvari se to desilo neka dva meseca kasnije. Time sledimo primere dobre prakse, budući da smo bili jedna od retkih država kandidata koja nije imala imenovanog glavnog pregovarača, dakle separat u odnosu na poziciju resornog ministra. Ako nekome šta znači, a budući da pretpostavljam da ima i ovde ljubitelja te susedne države i za ovim stolom, to je upravo model kojim se vodila i Republika Hrvatska prilikom svog pristupnog procesa Evropskoj uniji, kada im je takođe ambasador u Briselu obavljao dužnost glavnog pregovarača, pa se i to pokazalo kao nešto što je uspešno Takođe, narodni poslanik Grbović rekao, pažljivo sam pratio, pa i pribeležio, dakle, sa željom da doslovno citiram neke rečenice, da mi zamlačujemo ljude sa predlozima, dakle predsednika Vučića i predsednika albanske vlade Edija, Edija Rame.

Istina je u potpunosti suprotna i mogu da i lično posvedočim, dakle, da svi sa kojima sam imao prilike da razgovaram, bilo da govorim, dakle, o zvaničnicima u nivou ministara, zamenika ministara, glavnih pregovarača i tako dalje, da ne spominjem, dakle, ni ambasadore država članica Evropske unije ovde. Svi su listom bez ijednog jedinog izuzetka, ali zaista bez jednog izuzetka, imali samo pohvale na račun autorskog teksta predsednika Vučića i premijera Ramu, bilo da se rad-pradi o ljudima koji u potpunosti podržavaju predloge koji su izneti ili da imaju određenu dozu rezerve, ili pak skepse, ali su svi z-bez izuzetka pohvalili činjenicu da su upravo se odlučili na tu vrstu inicijative, predsednik Vučić i premijer Rama, da su se odlučili da krenu u susret zapravo ishodu ovih veoma živih i aktivnih rasprava koje se u Briselu vode, a u vezi sa novom metodologijom, pa možda čak i novom filozofijom procesa proširenja Evropske unije I pra-to se praktično nadovezuje i na pitanje uvažene n-narodne poslanice Tomić da li će biti promene metodologije. Biće sasvim izvesno. Postoje različiti modeli koje se razvijaju unutar same Evropske komisije. Neki od njih su predstavljeni u međuvremenu državama članica.

Jedan od njih takozvano obrnuto članstvo, reverse membership, je manje više odbačen, ali preostali modeli se i dalje razvijaju i verujem da će u mesecima koji su pred nama doći do nove, novog pristupa, nove metodologije i neće to biti prvi put da se metodologija, da se metodologija menja. Bitno je da idemo u susret. Dakle, iako nismo deo onog kruga koji će o tome odlučivati, to su pre svega komisije države članice, ali moramo biti proaktivni i ići u susret, ponavljam, rešenjima koja nas čekaju Poslanik Grbović mi je takođe zamjerio što sam se nasmejao u momentu kada je pitao po čemu smo mi uporedivi sa Švajcarskom ili Norveškom. Nasmejao sam se zato što sam se prisjetio jedne zgode sa bleckog strateškog foruma ili konferencije, kako se već tačno zove, od pre četiri, pet godina na kojoj sam učestv- na kome sam učestvovao i pre ovog momentuma koji se u međuvremenu dogodio u vizuelnoj politiki proširenja, kritikovao tada, pre četiri, pet godina, sam proces proširenja Evropske unije, koji je dizajniran tako da traje večno, onde se od država kandidata očekuje da postignu takve standarde na tako podignutoj lestvici, koju barem polovina drža-samih država članica Evropske unije u tom momentu ne bi mogla da preskoči, te da se od nas očekuje da do te mere transformišemo svoje društvoDok smo u čekaonici za članstvo, da počnemo da ličimo ili da dostignemo standarde koji postoje u jednoj Švedskoj i moj zaključak u tom obraćanju na panelu na Bledu je bio da ako stvarno tokom sedenja u čekaonici mi uspemo da dostignemo standarde kao Švedska, zašto se onda u tom slučaju ne bismo odlučili da se posta-da se postavimo ili ponašamo kao Norveška. Ako već članstvo ne bismo uspeli da dobijemo u međuvremenu.

Ali da ostavimo šalu ili polušalu na stranu, mislim da je apsolutno neproduktivno i nekorisno zapravo porediti Srbiju ili bilo koju državu koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji sa Švajcarskom ili sa Norveškom, dakle sa državama koje su u smislu ukupnog privrednog društvenog razvoja, kako god sagledavate, bile ispred nas, ne godinama i decenijima, već usudio, usudio bih se da kažem vekovima, već ono što mora biti naš primarni cilj i koji je dobro prepoznat i definisan, dakle u okviru plana Srbija 2030.-2035., to je ubrzana konvergencija sa našim centralno evropskim okruženjem, sa državama sa kojima možemo da se poredimo, sa kojima možemo da se takmičimo, koje možemo da sustignemo u godinama koje su pred nas, a mislim tu na države poput Mađarske, Rumunije, Slovačke, Češke, zašto da ne i Poljske. I ukoliko ste dobro ispratili, dakle prezentaciju tog važnog strateški važnog plana Srbija 2030.-2035., mogli ste uočiti da ćemo, ako ništa drugo, onda barem po indikatoru prosečne mesečne zarade iskazane u evrima, govorimo o prosečnoj neto zaradi, mi već za manje od pet godina, dakle do kraja 2030. godine, dostići prosečnu zaradu od hiljadu i sedam stotina evra, što će nas značajno približiti za manje od pet godina proseku Evropske unije, odnosno po tom indikatoru ćemo preteći, dakle čak pet država članica Evropske unije, računajući njihov projektioniran-projektovani rast neto mesečne zarade u tom istom vremenskom periodu. Dakle, ekonomska, društvena, pa i politička konvergencija sa našim centralnim evropskim okruženjem, bez potrebe da se poredimo sa Norveškom, jer nikakve koristi od toga mi zapravo, mi zapravo nemamo. Eh, uvažena predsednica Odbora je spomenula i postavila pitanje u vezi nekakvih iskustava, barem u ovom procesnom smislu, sa predsedavanjem Danske, Kipra i očekivanjima vezanim za predsedavanje Republike Irske i moram da kažem da smo mi konkretnu korist od predsedavanja Danske imali zapravo pre svega u jednom bilateralnom vidu.

Budući da vi se sećate i posete Marije Bjer ministarki za evropske poslove u Beogradu. Ja sam imao prilike više puta da se susretnem s njom i fizički, imali smo i telefonske razgovore i tako dalje I mislim da je već uoči preuzimanja predsedavanja, odnosno pripremajući se za predsedavanje Evropskom unijom, još koncem 2024. godine, Danska dala saglasnost za otvaranje klastera broj tri, dakle i na taj način napravila jedan krupan, za nas veoma važan iskorak u odnosu na skandinavsku ili nordijsku grupu-grupu zemalja, na čemu smo veoma zahvalni, što je za nas bilo i ostalo veoma dragoceno. Što se predsedavanja Kipra tiče, koje je faktički u toku, naravno da su postojala određena očekivanja naše javnosti, imajući pre svega u vidu, dakle veoma bliske, sadržajne, neko bi rekao bratske odnose između naše dve države i naroda, i Kipar svakako, dakle, u kontekstu evropskih integracija, predstavlja državu koja nas veoma snažno i konzistentno podržava na svim nivoima odlučivanja. Međutim, i sami ste primetili da je bezbednosna situacija na samom Kipru veoma izazovna, da su prioriteti svakako sa današnjim danom drugačiji nego u odnosu na vreme kada su oni svoje predsedavanje planirali.

I s tim u vidu, moram da kažem da i sam Savet za opšte poslove GAK koji je trebao da bude održan 2. i 3. marta ove godine u Nikoziji, uz prisustvo svih nas predstavnika država kandidata za članstvo, je nažalost bio otkazan bukvalno na sam dan kada je trebalo da bude održano zasedanje. Čak sam lično sa svojim saradnicima negde već stigao u Nikoziju kada je sastanak otkazan, jer je prethodne noći došlo do napada dronovima na teritoriju kiparskog ostrva, odnosno britanske suverene vojne baze Što se predsedavanja Irske tiče, moram da kažem i to da sam imao dobar i sadržajan sastanak sa irskim državnim sekretarom za evropske poslove, gospodinom Birnom na marginama Minchenske bezbednosne konferencije, da su očekivanja realistična i optimalna, budući da, iako Irska predstavlja državu koja možda nije posebno zainteresovana za region zapadnog Ba-Balkana, budući je na geografsku udaljenost među najudaljenijima od nas, ali da tim pre može predstavljati nekoga ko će imati objektivan, ne politički i ne ostrašćen pristup. A ono što je negde opet za nas posebno bitno i stvar koja nas sa Irskom svakako povezuje, to je činjenica da je Irska jedna od retkih evropskih država koja sledi politiku vojne neutralnosti poput Republike, poput Republike Srbije.

I ja sam siguran, dakle, da ćemo imati prilike da nastavimo otvorenu i direktnu komunikaciju s irskim kolegama, svakako i pre, prePočetka njihovog predsedavanja, kako u Dublinu tako i u Beogradu. Osvrnuo bih se na još nekoliko teza koje su ovde iznete i pitanja koja su mi postavljena. Narodni poslanik Kozma je prvi otvorio raspravu, dakle o nedavno završenim sprovedenim lokalnim izborima u Srbiji, govoreći kako su, kaže, vaši kriminalci prebijali, prebijali građane, iako svi dobro znamo dakle, da je iz proste činjenice na kojim mestima su se dešavali nasilni incidenti, a dešavali su se ispred kancelarija, štabova, kol centara Srpske napredne stranke, dakle na osnovu same lokacije možemo zdravorazumski zaključiti ko je nasilje inicirao, ko je nasilje sprovodio. Ali je dodatni problem u tome što smo mi od te nedelje pa u narednim danima, bili izloženi jednoj stravičnoj kampanji medijskih manipulacija i lažnih vesti, u kojima su učestvovali ne samo domaći, već i mnogi inostrani mediji, u kojima su se u najgorem svetlu pokazali i neki politički akteri iz Brisela ili država članica Evropske unije. Oni koji svakako ne kritički i bezuslovno podržavaju partije srpske opozicije, najgori od svih svakako grupacije evropskih demokrata, čiji su gosti nedavno prošle nedelje bili i verujem i neki narodni poslanici koji su zastupljeni danas u sali, a koji su na jedan bezočni način, dakle tokom samog izbornog dana ilustrovali svoju tezuu o nekakvom nasilju koje Bože moj vlast sprovodi tokom izbornog dana nad opozicijom, ilustrovali fotografijom opozicionog aktiviste Slobodana Divca, koji drži vatreno oružje u ruci.

I nije to prvi put od strane istog tog aktera. Jer lako se možemo prisjetiti kako su i prošle godine upravo isto evropski demokrati ilustrovali, prisjetite se samo svoje teze o nekakvom nasilju vlasti nad studentima sa fotografijom, verovali ili ne Marka Đurića, kojeg hapse specijalne monoetničke albanske militarizovane jedinice kosovske policije iz marta 2018. godine. Dakle, oni su ilustrovali navodno nasilje nad studentima, zapravo stvarnim nasiljem ROSU jedinica iz Prištine nad u tom momentu glavnim pregovaračem Republike Srbije Markom Đurićem Ali, čini mi se da je mnogo važnija jedna druga teza koju je izneo isti narodni poslanik, govoreći o tome da su lokalni izbori održani onedelju veoma važni, jer je to postoji veza sa političkim kriterijumima, bez kojih nema ulaska ni za koga, pa ni za nas u članstvo Evropske unije. Ja ću iskoristiti prilike da pročitam samo nekoliko zaključaka iz poslednjeg izveštaja OEBS ODIHR misije sa poslednjih izbora, gde kaže, prevodit ću direktno s engleskih, kaže, zamerke.

Nedostatak jednakih izbora za sve učesnike na izborima. Široko rasprostranjena zloupotreba administrativnih resursa, pritisci na birače, posebno na zaposlene u javnom sektoru. Kupovina glasova, medijsko okruženje koje favorizuje vladajuće strukture. Zamućena linija između državnih i partijskih aktivnosti. Slaba primena pravila za finansiranje kampanje i tako dalje i tako dalje.

Ovo je ODIH-rov izveštaj vezan za posljednje parlamentarne izbore u Albaniji koji su održani 2025. godine I neko bi rekao, a zašto se mi sada poredimo sa jednom Albanijom? Pa moramo to da činimo kada govorimo o tim političkim kriterijumima, bez kojih nema članstva u Evropskoj uniji, jer je ovo izveštaj ODIH-ra sa izbora koji su održani u istoj godini u kojoj je Albanija otvorila sve pregovaračke klastere u procesu pristupnih pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Čisto da vidimo, dakle, koliko su ti, kak-koliko je selektivna primena upravo tih političkih kriterijuma, da bi neko nama sada nekakve veoma slabo utemeljene optužbe vezane za izbore u deset jedinica lokalne samouprave uzdizao na pijedestal, davao važnost koja prevazilazi parlamentarne izbore u jednoj nama susednoj državi. Ponavljam u godini u kojoj su otvorili sve pregovaračke klastere.

I tu, naravno, dolazimo do onoga što je i uvažena narodna poslanica Dubravka Filipovski nazvala duplim standardima, otvorenim licemerjem Evropske unije, koje svakako ne doprinosi podršci ili rastu podrške naših građana za članstvo u Evropskoj uniji Pitali ste me takođe, uvaženog gospođa Filipovski, da li ćemo imati odgovor na to. Ja sam ubeđen da ćemo imati. I upravo to je jedan od glavnih razloga zašto je predsednik Republike Srbije inicirao društveni dijalog sa relevantnim političkim akterima. Verujem da bi taj društveni dijalog mogao biti i nešto širi da bi mogao obuhvatiti i druge društvene aktere, ne striktno političke stranke, kako bismo zajedno dakle, koliko god je to moguće, došli do odgovora na pitanje koje ja često postavljam, pogotovo poslednjih godinu dana od kada sam na čelu ovog resora, a to je možemo li mi poput drugih država kandidata za članstvo, da imamo taj nekakav elementarni bazični konsenzus o prioritetima zaKoji bi podrazumevali dakle, realizaciju naših obaveza koje nas vode ka članstvu u Evropskoj uniji. Bojim se da ova situacija i ovo kroz šta prolazimo, ne samo prethodnih godinu dana, već i duže, ali što je nekako dodatno kristalizovano u poslednjih godinu dana, da zaista nije održivo.

Situacija u kojoj će i Vlada Srbije, većina u Narodnoj skupštini, druge državne institucije, sprovoditi teške i zahtevne reformske procese, ponavljam, počevši od usvajanja ustavnih izmena na referendumu u januaru 2022. godine, ne samo bez ikakve podrške takozvane proevropske opozicije i proevropski orijentisanog civilnog društva, već i uz aktivnu opstrukciju koja dolazi upravo sa te strane, a dok u isto vreme ti akteri koji opstruišu put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji dobijaju tapšanje po ramenu od strane mnogih iz samog Brisela i samih država članica. To zaista nije održivo. To mora biti predmet ovog društvenog dijalogu. To ne postoji, to ne postoji ni u jednoj drugoj državi koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i ja zaista mogu da razumem, dakle jednu veliku frustraciju koja postoji među mnogim članovima, funkcionerima Srpske napredne stranke, koji to smatraju svojevrsnim političkim mazohizmom.

Mi kao vladajuća većina moramo uvek biti trpeljivi, ali svaka trpeljivost ima neke svoje granice i zato je potrebno, dakle, da se kroz proces i političkog i društvenog dijaloga odredimo predmetnim stvarima, uključujući i ono što je istakao narodni poslanik Milan Radin, odnosno upitao koliko je uticala poslednja izjava Tonina Picule, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Ja mislim da je ta izjava toliko uvredljiva, toliko uvredljiva, znate da čovek na toj poziciji spočita jednoj suverenoj državi, kandidatu za članstvo, da vodi svoju politiku, da predsedniku Srbije i Vladi Srbije zameri, spočita to što vode prosrpsku politiku. To je toliko uvredljivo da mi se učinilo da je pre svega u pitanju neki lapsus, фройдовска omaška, ali što ne ekskulpira gospodina Piculu, a ne verujem da je u pitanju omaška bilo koje vrste, jer mi govorimo sada već u kontinuitetu uvredljivih poruka koje čovek na toj poziciji, nažalost, upućuje našoj državi i celokupnom našem narodu To neko može tumačiti kao lični stav, može tumačiti i kao stav poslaničke grupe ili više poslaničkih grupa kojima je gospodin Picula blizak, ili čije stavove on lokalizuje, dakle, artikuliše, saopštava. Međutim, dokle god se on nalazi na toj poziciji izvestioca za Srbiju, on predstavlja lice Evropskog parlamenta koje je okrenuto prema Srbiji, jedno u političkom smislu veoma ružno lice, koje s-lice koje svakako ne doprinosi povećanju podrške građana Srbije članstvu naše zemlje u Evropskoj, u Evropskoj uniji Ja verujem da sam adresirao većinu pitanja, teza koja su, koja su ovde iznete i još jednom, dakle, izražavam zadovoljstvo, zahvalnost na pozivu za učešće na ovoj sednici i još jednoj prilici da nastavimo dijalog sa poslanicima Narodne skupštine

Zahvaljujem se ministru. Da li neko od narodnih poslanika želi dodatni komentar ili pitanje? Reč ima narodni poslanik Robert Kozma, izvolite.

Hvala vam, eh, predsednice Odbora. Ja ću se sada vratiti na sam izveštaj i držati se onako kako je on prezentovan, i ono što su jel da činjenice. Vratimo se na to da kada se govori o usvojenim predlozima zakona u mome kvartalu uspešnost je trideset jedan posto. Kada se radi o usvajanju planiranih podzakonskih akata, uspešnost je dvadeset i dva posto. Kada bi neki student imao takve ocene, takav jel da rezultat na nekom ispitu na fakultetu, ministre, ocena bi bila nedovoljna.

Mi možemo da posmatramo kumulativno, kao što vi kažete, za celu godinu, i opet dođemo do jedva neke slabe šestice. To je učinak i prosto ja razumem, vi možete da se ljutite, ali to je realnost. Takođe vas razumem za ove izveštaje koje ste pročitali, OEBS-a, razumem vas u potpunosti. Mi svi možemo da se ljutimo na neku nepravdu, da se nekim drugima nešto eh, progleda ovaj, kroz prste, a jel da, eh, eh, nama ne. To je sve u redu, ali mislim da ipak morate da odgovorite na pitanje, kao i predstavnici vladajuće većine koji su spominjali prethodne lokalne izbore, ko je prebio Lazara Dinića i Ivana Bjelića?

Ko su ljudi koji su ih napali sekirom u Boru? To je ono o čemu treba da se, jel da, ovaj, mi osvrnemo i da kažemo ko je to uradio pa da vidimo u kakvom smo stanju, a uradili su vaši batinaši. Takođe, za nas kao državu, za Srbiju, mnogo je bitniji izveštaj Saveta Evrope o poslednjim lokalnim izborima, koji govore o sveprisutnom nasilju oko biračkih mesta, a to sveprisutno nasilje pre svega povezuju sa samim jel da eh, eh režimom kao nekog ko je odgovoran za takvu atmosferu Takođe, zanimljivo mi je kako predstavnici vladajuće većine uvek uzimaju jel i spominju izvestioc Evropskog parlamenta za Srbiju, a nikad ne govore o izvestiocu iz senke Davoru Ivoru Stieru, koji je očigledno njihov prijatelj preko članstva u Evropskoj narodnoj partiji, a dotični gospodin je član Hrvatske demokratske zajednice, HDZ a i pripada takozvanoj desnoj struji HDZ a, onih kojimaKoji viličaju i koji su ljubitelji Tomsona, pa čak i ustaške ideologije, takođe. Kada, da sad rezimiramo, kada govorimo o ovom izveštaju i ono što vi ministre, jelovde spominjete, vi ponovo iznova i iznova koristite jedan narativ da su vam svi drugi krivi, što jelde Srbija tapka u mestu, što posle četrnaest godina vaše vlasti mi smo zaglavljeni u evropskim integracijama i ne postoji ni promil šanse da se otvori novo poglavlje ili novi klaster. Ne može, jer nismo ni blizu da možemo da ispunimo desetinu onoga što su standardi za političke kriterijume.

A da, to jesu standardi i slobode medija kojih nema jer nema REM-a. Takođe, to jesu standardi slobodnih izbora kojih nema, jer imamo primere izbora gde sekirom napadaju aktiviste i novinare i nema političkih kriterijuma, jer nema slobodnog pravosuđa i tužilaštva koje ste uništili i nema napretka, jer nema borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, jer ne možete da se borite protiv samih sebe. Hvala vam.