Hvala. Mislim da se svi ovde slažemo da je situacija u poljoprivrednoj proizvodnji nikad gora, da ne samo da cene inputa rastu i da su nikad skuplji, već imamo i najave nestašica inputa za poljoprivrednu proizvodnju. Istovremeno, otkupne cene poljoprivrednih proizvoda su nikad niže, a cene hrane na rafovima nikad više. Čuli smo pre par nedelja da je cena dizela za poljoprivrednike, koja je danas sto osamdeset četiri dinara, poklon za poljoprivrednike. Nažalost, nije poklon.

Cena plavog dizela, istog tog dizela u Hrvatskoj je sto trideset devet dinar. Kako onda može da bude poklon ako imamo za trećinu skuplje gorivo od suseda?

Aleksandar Vučić je Najavio i nestašice đubriva

Posledica.

To je isključivo posledica toga što ste likvidirali Azoteru i što Srbija danas nema proizvodnju azotnih đubriva, za razliku od svih drugih ozbiljnih poljoprivrednih zemalja, Srbija danas nema više proizvodnju azotnih đubriva i gotovo stoposto smo zavisni od uvoza. Svoje azotare imaju i Hrvatska, i Bugarska, i Rumunija, i Mađarska. Mi isključivo zavisimo od uvoza i suočavamo se ne samo sa dramatičnim rastom povećanja cena đubriva, već i sa nestašicama đubriva. Vama je poznato da u ceni azotnog đubriva gas učestvuje sa preko sedamdeset posto. Imajući u vidu cenu gasa trenutno u Srbiji, Srbija je danas mogla da bude izvoznik đubriva, a ne da se suočavamo sa nestašicom.

Takođe, poznato vam je i da mineralna đubriva učestvuju sa preko trideset posto u strukturi troškova poljoprivredne proizvodnje. Umesto da danas imamo najjeftinija đubriva u regionu, jedna od najjeftinijih u Evropi, umesto da imamo cenu hrane koja je najpovoljnija u regionu u Evropi, mi danas imamo cene hrane koje su veće, cena hrane u zemljama Evropske unije, a plate su nam u proseku šezdeset posto niže. Sve su ovo razlozi zašto Stranka slobode i pravde insistira da Srbija u što skorijem roku uđe u Evropsku uniju, da poljoprivrednici imaju podršku kakvu imaju poljoprivrednici u zemljama Evropske unije, a da država obezbedi investicije u navodnjavanje, u modernizaciju mehanizacije i u upotrebu savremenih tehnologija u poljoprivredi kako bi se povećala produktivnost srpske poljoprivrede. Hvala

Šta bi bilo kad bi mi uložili onoliko koliko ste vi ulagali kad si bio državni sekretar za finansije i maltene dirigovali radom vlade Mirka Cvetkovića, koji je bio radnik u vašoj firmi. Super bi, super bi to bilo. Što se tiče Aleksandra Vučića, ali imate idealnu priliku da idete na konsultacije i da mu to lično, lično kažete u lice, da je njegov deo koji se odnosi na agrarnu politiku je veoma loš. Zato vam savetujem da se lepo tamo, kad već čovek pruža ruku, nemojte mu podmećuti nogu. Lepo idite to tamo malo i dogovorite se sa njim.

On je čovek koji vrlo često daje ustupke opoziciji, pa nekada sam i sam protiv toga. Samo da se setimo, samo da se setimo one, kako da ti kažem, amnestije onih poljoprivrednika koji su neovlašćeno Kokanović i one ekipe neovlašćeno, uhm, povukli više stotina hiljada evra kao podsticaj, iako nisu ispunjavali uslove. Dakle, on je čovek koji će to, to vam ja tvrdim izuzetno razumeti, s obzirom da sam ja išao uvek ku-koko.Koliko treba nam još para? Daj još pet milijardi, daj osam eset tako sada novac pa daj još deset, tako da smo dogurali do preko milijardu evra, što je bio san svih nas poljoprivrednika. Oko upotrebne vrednosti možemo da razgovaramo, ali ja ne razumem.

Rekli ste dve stvari. Rekli ste niske cene poljoprivrednih proizvoda. Je l' tako? Jesmo svi čuli? A onda skupa hrana?

Tako. E, pa kako mislite, ima seljačka izreka da od go- ovo ne može biti pita. Ja stvarno ne znam o čemu se radi, gospodin Jovanović, izvolite.

Evo zahvaljujem gospodine predsedniče. Gospodo iz Ministarstva, moje poštovanje. Iskreno, mislio sam da udostanem. Međutim, hm, kada čujem moje kolege kako inspirativno govore, prosto ne mogu udostati. Eh, ja bih prosto upitao moju uvaženog koleginicu koja je došla prvi put ovde na odbor.

Iskreno sam verovao da li vi u toj poslaničkoj grupi Srce posle odlaska gospodina Ilića, koji je prešao u, u ovaj Nestorovićev pokret, imate nekoga ko se stvarno bavi poljoprivredom, jer na prethodne dve tri sednice odbora je dolazio jedan vaš mlađi kolega koji je negdje dole sa juga Srbije. Iskreno, mi smo ovde razmišljali da li ima neki od poslanika koji manje se razume u poljoprivredu od tog mladog gospodina, ali sad kad sam vas čuo, gospođo, iskreno verujem da ipak ima. Evo, znači najiskrenije. Evo ja dolazim iz Topole dugo godina. Eh, dolazim, živim na selu.

Mislim da sam i dobar domaćin i-i-i iskreno dobar veliki proizvođač, ali sve to na stranu kada vas slušam, stvarno pomislim ljudi da li ili s-ja nešto nije u redu sa mnom i sa ovim našim kolegama ili vi stvarno ako dođete već na Odbor za poljoprivredu, ne morate da se bavite poljoprivredom. Ne mora da uopšte budete i stručnjak, ali nemojte ako iznosite neke podatke. Evo, imate gospodina Nikezića, koji je dobar sa brojkama koji sedi preko puta vas i gospodina Ilića, pa ga pitajte. Zamislite vi sad kažete, mi smo kaže postali i zavisimo od uvoza hrane. I samo uzmete jedan sad podatak.

Možete da uđete, evo ja ću vam pokazati kad biste gledali bilanse za 2025. godinu, kada se gleda uvoz i izvoz Srbija, na primer, samo za 2025. godinu biće u plusu za više od milijardu i ja očekujem negde oko dvesta trideset miliona evra u suficitu, što se tiče izvoza poljoprivrednih proizvoda I da li vi sad evo ovde direktor Uprave za ramna plaćanja i sad vi kada govorite tako, ne proverite osnovni podatak i onda dođete na Odbor za poljoprivredu, gde sede ovde ljudi koji stvarno nešto znaju o poljoprivredu i o poljoprivredi koji su ili ozbiljni proizvođači ili dolaze iz krajeva koji imaju ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju Ja sam bio ovde 2008. godine, draga gospođo opozicioni poslanik, kad je gospodin Nikezić, bio sam i član Odbora za poljoprivredu, bio državni sekretar u Ministarstvu finansija. Sad ne bih ponavljao ovo što je predsednik Odbora ponavljao, ali stalno ne mogu da se upitam.

Ja sam ovde sto puta pominjao kada smo mi glasali, na primer za odboru u SSPU i tada smo mi koji smo pripadali tad opoziciji, eh, ja sam bio deo poslaničkog kluba DSS Nova Srbija. Imali su i moje kolege koji su bili u drugim poslaničkim klubovima, a koji su govorili tada šta će se desiti ako mi tada, po našem mišljenju nespremni, uđemo, i što sam već sto puta govorio kao jedna razgrađena avlija upadnemo tamo, šta će se nama desiti Nama su tada Boža Đelić, koji je došao eh, na odbor da nam objašnjava i tadašnji ministar poljoprivrede koji je bio iz Novog Sada i s kojim sam se čak i privatno tužio i na sudu sam bio sa njim i dobio sam spor protiv njega na sudu. To da se, da se zna. Ovaj, eh, su objašnjavali kako će to biti med i mleko i ogromna šansa za srpskog seljaka. Kako je ta ogromna šansa bila, evo svedoci smo posle nekih sedamnaest ili osamnaest godina.

Hoću samo da vam kažem jednu stvar. Ono što je važno i kada se onako, moram da kažem grubu reč posebno govorite, kažete gospodin državni sekretar govori o vremenskoj prognozi, a ovde je gospođo na dnevnom redu je prva tačka provlačenje setve, a provlačenje setva i ovi procenti koje je gospodin govorio su izuzetno vezani i svi mi koji radimo to znamo da smo vezani za vremenske prilike i nama mnogo toga možemo da imamo i đubrivo i gorivo i sve ostalo, ali ako nemamo od Boga vreme, sve nam je džabe. I sa druge strane, hoću da vam kažem jednu stvar. Molim u Boga, evo dolazi vaskršnji Veliki petak, kada su najavljeni ti rani mrazevi Ja dolazim iz voćarskog kraja. Nama, eh, moj kolega Veran Matić je ovde pominjao da su nam već rane vrste, odnosno rane sorte, pre svega tu mislim na kajsiju i na breskvu značajno oštećene je zbog vremenskih prilika.

Nismo imali mi mrazove, ali smo imali u jednom dužem periodu hladno vreme, kiše i padavine i tu smo dobili sad zavisno kod dela Srbije kod mene u Šumadiji je značajno preko pedeset posto i već nije se oprašilo voće. Govorim pre svega o breskvi i o kajsi, ali ovih dana nam kreće višnja, kreću nam rane sorte šljive i mi molimo Boga i spremamo se za ovaj petak da vidimo da li ćemo ložiti i šta ćemo raditi po voćnjacima, da pokušamo da spasimo šta se spasiti može. Prošle godine smo imali štetu koja nam je bila skoro stopostotna i ove godine ako imali takvu štetu mi to lako preživeti ne možemo. Pre svega govorim za voćarske krajeve. Ono što je ovde treba da se i osvrnete, iako ste opozicioni poslanik, to je da nešto što su kolege iz opozicije, pre svega gospodin Aleksić i gospodin Nikezić i gospodin Ilić govorili na prethodnim sednicama, što sam uvek podržavao, a to je da se zna eh, da liI da subvencije koje Ministarstvo daje budu predvidljive.

I to je ono što je ministarstvo uspelo i to je vredno pohvale. Da seljak zna kada su mu novci sada za setvu potrebni, šta je i u kom periodu može da dobije i to je vredno pohvale. Ono što očekujem na kraju od njih da nam kažu ono što je moj kolega Milija pomenuo. To je, šta je od prošle godine ostalo i to sam očekivao i da će gospodin Nikezić da pomene, jer mi smo to svi na odboru, nevezano dal' smo pozicija ili opozicija govorili šta je iz prethodne godine ostalo se domaćinima seljacima, a da nije isplaćeno i što treba da se isplati u prvom i drugom kvartalu 2026. godine.

I to je jedna ključna stvar. Predvidljivost je najvažnija. Ono što je neko od mojih kolega već pomenuo jeste da ja sam ovdje govorio sto puta jer sam bio jedan od pionira u Srbiji. Moja lokalna samouprava koju sam vodio Topola je uradila projekat navodnjavanja tristo osamdeset hektara u selima Vinča, Plaskovac i Blaznala i mi smo već odradili prvu fazu. Ostala nam je druga faza u vrijednosti od tri i po miliona evra da dovedemo tu vodu bukvalno do svakog voćnjaka, kako bi ja mislim, ajde ne mislim možda udvostručili, ali značajno uvećali, možda uvećali prihode sa kontrolisanim navodnjavanjem iz reke Jasenice, što mislim da će biti jedna, jedan veliki korak u cijeloj centralnoj Srbiji, a naročito kod nas u Šumadiji.

Takođe, ono što je važno, neko je ovdje pomenuo, a mislim da moj kolega Nikezić kad kaže, rekao je Vučić da ja vam nešto poklanjam zato što je litar, aa, evrodizela za poljoprivrednike na NIS-ovim pumpama sto osamdeset četiri dinara. Ako pogledamo da je sada znači cena u da kažemo za obične građane dvesto četrnaest dinara, a za poljoprivrednike sto osamdeset četiri dinara, aa, za-svi se slažemo da je to značajna pomoć. Zašto je plavi dizel u Hrvatskoj jeftiniji? Kad možemo sada da govorimo zašto oni imaju more i zašto se mi sad kao Srbija zbog sankcija Rusije što ne možemo da kupujemo rusku naftu koja je duplo jeftinija, moramo da idemo preko Hrvata kao posrednika, pa naravno da će da bude kod nas skuplje nego kod njih To je prosto i za očekivati. Država stvarno čini maksimalne napore da spusti akcize i da iznađe mogućnost da mi imamo stabilnost i ova priča mog opozicijskog kolege kako se najavljuju neke nestašice, samo ne znam gde je to čuo.

Evo, ja bih voleo da mi kažete gde ste, od koga ste vi to zvaničnika da su najavljene bilo kakve restrikcije i nestašice. Aa, ovde ste pomenuli Razotaru. Ja stvarno ne bih da se vraćamo na priču od pre petnaest godina ili dvanaest na koji način je izvršena privatizacija u to slavno vreme i kako smo mi od nečega što smo imali preko svih tih privatizacija došli na nešto da nemamo i da sada moramo sve to da obnavljamo tako da možemo ako želite i ulazimo u tu priču meni nikakav nije problem. Dugo pamtim, aa, bio sam i-i u više mandata i kao pozicije i kao opozicija član ovog odbora, tako da meni to nikakav nije problem, ali mislim da vam to ne ide na-na ruku. Pre svega bih voleo da kažem da ovo što imamo izveštaj ispred nas vredan pohvale da je ministarstvo uspelo da uradi nešto što smo svi skupa tražili i da obavežemo ministarstvo da li će na nekom od narednih kada budemo radili rebalans budžeta za 2026.

godinu da prihvati jednu moju, hajde da kažem više molbu kao narodnog poslanika, da se napravi jedan budžet u ministarstvu za pomoć ljudima koji će da, kojima će pomoći da li će to biti poplavljeni, da li će to biti ljudi koji će usred elementarnih nepogoda, mraz, grad da straduju, ali da imamo nekakav budžet u ministarstvu gde bi mogli da jednokratno intervenišemo i da pomognemo tim ljudima Rani smo imali preko komisije za, koja je bila pri Vladi Srbije za elementarne nepogode, pa smo preko lokalnih samouprava mogli da eventualno konkurišemo, ali se to nešto u zadnjih tri-četiri godine izgubilo i zbog toga bi bilo dobro da Ministarstvo poljoprivrede ima takav fond i da može da interveniše kada se ovakve stvari dešavaju. Zbog toga imate još stvari koje naran-naravno ima i treba se uvek popravljati, treba uvek težiti ka boljem, ali situacija je pre svega sada sa subvencijama u odnosu na pre i nekoliko godina je značajno bolja. Došli smo do jedne dinamike koja može prosto da se isprati i da može da se pomogne ljudima. I sa druge strane, ako bismo uspeli sa ovim, kažem fondom za krizne situacije takođe da dođemo, jer ako bi se desile na primjer i određene nestašica i veštačkog đubriva, imamo ga i u robnim rezervama, tako da će i tu država moći da interveniše i da pomogne, tako da nema nikakve potrebe da se bilo ko plaši da će doći u Srbiji u narednom periodu bi do bilo kakvih restrikcija i nešto nestašica, bez obzira da li će kratkoročno o-o-o ova kriza na Bliskom istoku da se zaustavi ili će to trajati još par meseci ili do kraja kalendarske godine, tako da, evo, sa time bih završio Mogli bi, mislim možemo i polemisati oko svih ostalih stvari, ali vas molim, pre svega kažem zbog nas koji smo dugo u ovom odboru, ovim se ozbiljno bavimo. Da kada dođete kao gost na ovaj odbor, ipak govorite stvari koje su, ne moraju da budu stopostotno tačne, ali bar da budu delimično tačne, jer reći takvu neistinu kako je sad Srbija zavisnik od uvoza hrane i kako smo mi ne znam kakvi uvoznici.

Mislim, to prosto nije nije realno stvarno Hvala.

Da ja prvo uključim ovo. Eh, završili ste, gospodine Jovanoviću. Hvala. Gospođo, izvolite.

Hvala.

Milanović. Je l' tako?

Jeste, Verica Milanović.

Dva minuta.

Eh, da vam pojasnim, da ne budete u dilemi što se tiče Slobodana Petrovića, mog kolege iz poslaničke grupe, i što se tiče mene, mi smo oboje pravnici, ali ovde ne dolazimo nasumično. Iza sebe imamo veoma ozbiljan resorni Odbor za poljoprivredu, koga čine eminentni ljudi koji celi svoj radni vek- Su u poljoprivredi i dolazimo ovde sa jednom dobrom analizom. Da li se vama ta analiza sviđa ili ne sviđa, da li je to ono što vi želite Da predstavite. Apsolutno je istina. Kažete, imate suficit, eh, u izvozu, ali je vrlo bitno šta se izvozi, šta se uvozi.

Uveli ste nekontrolisani uvoz hrane u Srbiji, što je još strašnije, znači ne samo u vrstama hrane, posevno mesa, nego ste, eh, u- uveli, eh. Ne-nerviši se bezbednosna provera te hrane, čime ugrožavate i zdravlje građana. Ne samo da uništavate poljoprivredu, nego uništ-, u-u-ugrožavate i zdravlje ljudi takvim, takvim uvozom Eh, kad sam, eh, pomenula vremensku prognozu, zaista sam očekivala da, da, da razmatramo mere. Situacija je alarmantna i na unutrašnjem našem planu, posebno uz delovanje, eh, globalne politike ni jedna, gl-gle-zagledanje u nebo. A mi sve vreme gledamo u nebo.

Godinama gledamo u nebo. Predvidljivost, gospodine, predvidljivost u Srbiji ne postoji i to je najveći problem. Zato sam pitala šta je sa strategijom. Zašto kasni dve godine, eh, eh, sa donošenjem. Eto, iz tog razloga sam To postavila pitanje. Zahvaljujem

Zahvaljujem. A gospođo, ovako. Širite lažne vesti.

To je sigurno. Imate krivično delo ako ste pravnik. To znate. Upravo ste rekli da ugrožavamo zdravlje ljudi- Nebezbednu hranu bez kontrole i tako dalje. Ta vest je fejk.

Veoma lažna. Ako ste dobili od Smajlovića, onda me i ne čudi. Što se tiče uvoza, vaš predsednik je bio vlast dvije hiljade sedme, osme godine. Prvo je, eh, prvo je dvije hiljade sedme je najavljeno potpisivanje i tako dalje, a dvije hiljade osme Đelić stavio potpis na SSP. Jel tako?

To je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. U tom ugovoru piše ovako, da smo mi postali deo tržišta Evropske unije i Evropska unija deo našeg tržišta. Znači, to je smisao, što ste pravnicima, to je smisao slobodne trgovine. Znači, nema slobodne trgovine, ja vama zabranim uvoz, a vi meni dozvolite uvoz. Takva slobodna trgovina ne postoji.

Nismo je mi potpisali, vi ste potpisali, a to što ste vi potpisali državna obaveza je da se to poštuje, dok smo u tom statusu kandidata. To je sigurno. E sad, da li Ministarstvo čini dovoljno da se to nekim raznim merama malo uvlaži i tako dalje, o tome možemo, o tome možemo da pričamo, ali, eh, preradmani koje smo često tražili ne, ne, ne idu baš na razumevanje onih koji su daleko moćniji na tržištu od nas Veći su, kako nemaju veće podsticaje, verovali ili ne. Prosječni podsticaj po hektaru u Evropskoj uniji je dvesta dvadeset pet evra. Kad sve zemlje, celu sumu uzmete, kad podelite, dobijete negde dvesta dvadeset pet evra.

Recimo, kod nas je to četrdeset hiljada dinara ili tristo četrdeset evra, to je malo više. Što se tiče ove strategije, meni žao što malo kasni, al' mislim da je to godinu dana, nisam siguran. Evo, to da se... Ali sam, mi smo na odboru, vi niste bili član odbora. Bila je gospođa koja je vrlo, eh eh, vr-vrlo lepo to ovde predstavila dva puta, koliko se sećam i odbor je tražio da ona vodi tu priču o sta-, o strategiji i ja mislim da ona to i dan danas radi i da je to, ah, drugi veći put na nekoj javnoj raspravi, pošto prva, kao nije bila sveobuhvatna, pa su pisali Briselu, bogu ocu, ne znam gde sve nisu pisali, pa se ta javna rasprava stvarno otegla, ali verovatno ovi koji su pisali su iz vladajuće većine, pa se zbog toga još jednom ta javna rasprava u nešto punijoj dimenziji u dime, u dimenziji odradila E sada, što se tiče, eh, dvije hiljade sedme i osme ne treba da, da vam, eh, da vam išširim tu priču.

Međutim, izvoz je daleko veći nego što je bio. Dakle, on je negde jedan, jedan zarez pet milijardi je izvoz. Dakle, ako smo izvoznici, onda ne možemo da sprečavamo, sprečavamo uvoz. Moje nezadovoljstvo, ja ću vam reći, što smo sa Evropskom unijom negde tu. Ja bih voleo da više prodamo Evropskoj uniji i moram vam reći da su, eh, da struktura ni meni ne odgovara baš izvoza Ja bi voleo da bolje, al' moram vam reći da prerada žitarica ima veoma, veoma visok stepen u izvoznim bilansima i prerada voća, recimo alkoholi.

Alkoholi koji potiče od voća i, i vinove loze, to Jovana i zna bolje od mene, gotovo da zauzima jednu četvrtinu od ukupnog našeg izvoza, a žitarice, prerada žitarica zauzima drugu četvrtinu. Ono gde ja mislim da kiksamo je to što bi trebalo da razvijemo svinjarstvo, eh, proizvodnju u toj oblasti, da potrošimo žitarice za koje mislim da treba da prođu kroz usta naših životinja da dođu do prerade. To o tome možemo govoriti, ali generalno o cijeloj poljoprivredi, eh, mislim daMislim da grešite, ali vaše je pravo. Ja sam zahvalan u diskusiji. Vaše je pravo da, ali bi voleo sve što mislite o predsedniku Republike da mu lično to saopštite.

Ja verujem da vi imate ozbiljan tim iz poljoprivrede, što se iz nastupa, iz nastupa i vidi. I ukoliko žele da učestvuju u radu odbora jedan pa do dva predstavnika iz tog vašeg tima, možemo da pustimo da bez problema možemo da puštimo kao gosta i oni imaju pravo da se obrate do pet minuta, kao i do sada, što je bila praksa. Vi niste bili prisutni, ali mi smo imali tu kritike koje su dovodili iz udruženja koji su tražili da budu prisutni na odboru. I onda odbor kaže može, oni dođu i kažu svoje poglede i ništa nije sporno, ukoliko vaš tim to, ukoliko to vaš tim poželi. E, to je bilo to.

Sada, ja mislim Iliću, jel tako? Šta je sad Nikeziću? Pomenuo on te? Pa, to ništa ne znači, ako pomenujete pozitivno. Čak te hvalio Pa nema Pa, ne čak te hvalio, čak te hvalio.

Pohvalio vas je da ste na prošlom odboru, jel tako bilo Jovanović? To je bila pohvala razumem, ali idemo. Slušaj imate vreme idemo Ivić.

Dobro, pa ću ajde hoće te Posle ćemo mi na kraju- Po što sam Ilića već najavio hoćete posle da replikice posle Ilića, jel može posle Ilića replike sa dva minuta da, da. Ajde zahvaljujem.

Ilić, izvolite.