Hvala. Poštovane kolege poslanici i poštovani građani Srbije. Evo, osvrnuću se danas na ovu tačku dnevnog reda. Biću maksimalno kratak. Prvo, na početku želim da kažem da je na današnji dan 6.

aprila počinjen zločin i Nemačka je bombardovala Beograd. Među ostalom bombardovana je i ova zgrada gde sada sedimo i treba spomenuti da je to baš se desilo na današnji dan 6. aprila 1941. godine. Ovaj, tako da za početak toliko. A druga stvar je da kažem, što se tiče ove tačke koju ste predložili, jee, stanje u poljoprivredi-

Moraću da vas prekinem. Rekli ste da je bombardovana zgrada. Nije. Ovde je bilo sedište švapsko, to su ostavili sebi

Da znate Kako nije bombardovana zgrada narodne- Ova zgrada nije bila bombardovana. Ova zgrada nije. Bombardovan je Beogarad surovo, Narodna biblioteka, to je zločin.

Pobrkali ste nešto, al' nebitno sad to za temu, a ovaj da pređemo na poljoprivredu. Ovaj pogrešili ste vi, ali nema veze. Ovako. Što se tiče stanja u poljoprivredi, već smo već više puta pričali o njemu i o tome da je stanje izuzetno teško u Srbiji već godinama, a sve ovo što se dešava u svetu nam ne ide na ruku. Svakako i stanje možemo očekivati ove godine da će biti još gore, naročito zbog očekivanog povećanja, povećanja cene energijata, prvenstveno dizela i veštačkog đubriva.

Generalno, stanje u poljoprivredi takvo da poljoprivrednici zavise od vremenskih uslova koji su nepredvidivi. Zavise od cene đubriva, goriva, hemije i drugih stvari koje oni moraju da kupuju za svoju proizvodnju i koje ne znaju koje će biti ni za nedelju-dve dana, a nekamo li za dva-tri meseca, a isto tako ne znaju ni kolika će biti otkupna cena poljoprivrednih proizvoda, koja se izuzetno malo povećava u ovim godinama, a cene imputa za poljoprivrednu proizvodnju se drastično povećavaju Takođe, imali smo taj problem već godinama i ovde smo pričali o tome. Mislim da je i kolega Jovanović sada spomenuo. Ja ne znam da li nam je dat izveštaj Ministarstva do danas, da li su sve subvencije za 2025. godinu isplaćene.?To je isto jedan od faktora koji je izuzetno štetan za poljoprivredu.

Da poljoprivrednici ne mogu da se oslone čak ni na državne subvencije u smislu da ne znaju tačan datum kada će ih dobiti. Ja ne sumnjam da će to sve biti isplaćeno, ali je jako bitno da poljoprivrednici znaju plan kada će u toku 2026. godine dobiti koji novac za koje subvencije i kada će koji konkursi, što je ministar najavio, žao mi je što nije tu i što je bolestan.

Ovaj, naravno, opravdano je zbog toga odsutan, ali on je najavio da ćemo ove godine imati tačan plan svih konkursa koji će biti raspisivani u ovoj godini Na sajtu su, ovo pre nekih si godina da na sajtu- Okej, gledam, gledam. Ne, ne, ne. Ja sad pričem šta je on najavio. Ispratićemo to ove godine da vidimo da li je to krenulo napred. Ako to bude promenjeno, naravno ću da pozdravim takvu meru i takav način rada, ali ja pričam iskustvo do prošle godine koje je bilo izuzetno loše za poljoprivrednike i gde oni nisu imali nikakav, nikakvu mogućnost dugoročnog planiranja, čak ni na šest meseci ili godinu dana, a ne nešto duže.

Ono što je važno reći za gorivo i mineralna đubriva. Ja smatram da država, bez obzira na okolnosti koje se dešavaju u svetu, mora da garantuje stabilnost i cene dizela i mineralnih đubriva i da garantiše stabilnost snabdevanja, jer bez toga nema poljoprivredne proizvodnje. Tragično je i kolega je spomenuo da naši poljoprivrednici plaćaju verovatno najskuplji dizel u Evropi i mnogo skuplji od zemalja u regionu, što je potpuno neshvatljivo i neopravdano. Takođe, kolega je spomenuo i to se mora ponoviti da je naša industrija mineralnih đubriva potpuno uništena u zadnjih trinest godina. I umesto da imamo svoja mineralna đubriva kojim ćemo snabdevati domaće poljoprivrednike, mi potpuno zavisimo od uvoza i zavisimo od cene na međunarodnom tržištu, što je paradoksalno, jer mi smo, zahvaljujući Rusiji dobili još jedan gasni aranžman.

Imamo najjeftiniji gas ili među najjeftinija dva, tri gasa u Evropi imamo u ovom trenutku i umesto da imamo svojo jeftino mineralno đubrivo, koje ćemo da proizvodimo za nas i za izvoz, dakle, da se naša industrija razvija u tom smeruDa. Eh, mi zavisimo od drugih država koje imaju neporedivo skuplji gas i koje imaju neporedivo skupa đubriva. I to se sve na kraju prebije preko poljoprivrednika koji moraju da plaćaju izuzetno skupa mineralna đubriva i ne znaju ni kada će ih imati i-i-da li će ih biti cele godine. Čujemo da se najavljuje nestašica mineralnih đubriva. Videćemo da li će to tako biti.

Kaže kolega Matić. Nadamo se da će, citiram ga, rat što pre prestati i tako dalje, i tako dalje, a istovremeno vlast Srbije naoružava jednu stranu u ratu. To je malo paradoksalno. Ovde sleću kod mene u Staroj Pazovi pored aerodroma Batajnica svakodnevno sleću avioni koji odvoze oružje srpsko za jednu stranu u ratu i to svi vrlo dobro znamo. U oba rata država Srbija naoružava po jednu stranu i to je vrlo dobro poznato, dakle, naoružavamo Izrael i Ukrajinu i to se zna.

Ja sam prvi da stane rat, ali onda ako ja želim da stane rat, ne bi trebala Srbija da se meša u ratove koji nisu njeni. Dosta je Srbiji ratova bilo u prethodnih, prethodnom veku i pretprošlom veku, tako da ne bi Srbija trebala da-da se meša u-u ratove koji se nas ne tiču. To je moja poruka generalno, nevezano sad za poljoprivredu, ali pošto je kolega to spomenuo, morao sam da reagujem na tu stvar. I na kraju, evo, samo moram da odgovorim, pošto ministar nije tu, ali nema veze, ovo su moja pitanja Ministarstvu poljoprivrede koja sam postavio, eh, šestog. Dobio sam šestog marta odgovor, a postavio sam malo pre toga.

Eh, postavio sam dva pitanja Ministarstvu poljoprivrede.

Prvo pitanje je koliko je u dve hiljade dvadeset petoj godini ukupno otkupljeno mleka od domaćih proizvođača i drugo pitanje je koliko je ukupno prodato deklarisano svežeg mleka i dugotrajnog mleka u Srbiji Pobolje.

Odgovor ministarstva, kao što vidite, je više nego kratak, kraći odgovor nego pitanje. Dobio sam odgovor na prvo pitanje da je ukupno otkupljeno osamsto sedamdeset tri hiljade tona sirovog mleka od domaćih proizvođača mleka, a drugo pitanje je da Ministarstvo poljoprivrede ne raspolaže podacima o ukupno prodatom deklarisano svežem mleku i dugotrajnom mleku u Srbiji. Dakle, Ministarstvo poljoprivrede ne zna koliko se prodaje mleka u Srbiji. Ja sam to isto pitanje postavio Ministarstvu unutrašnje i spoljašnje trgovine. Od njih sam dobio odgovor da oni ne raspolažu ni jednim podacima od ova dva podatka, ali ono što je zanimljivo za drugo pitanje koliko je prodato mleka rekli su mi da se obratim Ministarstvu poljoprivrede.

E, sad vi meni recite jel oni zajedno sede ova dva ministra u Vladi Srbije, pa mi ministar poljoprivrede kaže: Ja ne znam koliko je prodato mleka u Srbiji, a ministar trgovine kaže tome, tim podacima raspolaže Ministarstvo poljoprivrede. Da li može ta dva ministra da se dogovore među sobom, pa da dobijemo konačan odgovor koliko se domaćeg mleka otkupi, a koliko se proda mleka u Srbiji pod firmom da je domaće mleko. I ja ću istrajati u ovom da saznam ove podatke i siguran sam da su podaci veoma loši i alarmantni i zbog toga ministarstva neće da mi odgovore. Hvala

Ovako. Eh, da ne bi bilo zabluda dve hiljade dvadeset pete godine je premija isplaćena šesnaest zarez osam milijardi. U četiri kvartala se, će biti ukupno po kvartalu negde četiri milijarde i dvesta. Ja sam to navodio da ukupno za mlečno govedarstvo dajemo negde ukupno kad se saberemo oko četrdeset dve milijarde. Nema zemlje koja to toliko radi.

Od-odkupljeno je osamsto osamdeset i četiri miliona litara. Da vas, eh, da ne čekate predugo te podatke. Dakle, četiri zarez dve milijarde po kvartalu, devetnaest dinara je premija za mleko. Znači, imate osamsto osamdeset četiri miliona litara. Što se zgrade tiče, ovde je bila komanda jugoistočnog ovog švapskog dela.

Eh, bombardovan je stari dvor, pa ako budete išli na konsultacije kod predsednika republike, možda tamo to može da bude da je ta, da je ta zgrada, da je ta zgrada bombardovana, ali moram također da kažem da je na određen način bombardovana 2000. godine i da su neki sa kojima sam se ja družio to potvrdili. Ja nisam. Samo da vas podsetim da je moj kolega Ješić, ah, slobodobitno došao u Inđiju na moje zaprepašćenje i vitlao potegom iz Narodne skupštine, posebno nogicom, pa mi taj peti oktobar u Inđiji zovemo dan Svete nogice zato što nam je on, nas je prosvetlio onako znaš kao, kao baklju slobode da ono nogicu otpotegao. Dakle, nisu Nemci, nego Srbi.

Eto. Sada ko, ne Nikeziću sam rekao repliku, pa onda vi. Izvolite

Hvala. Zahvaljujem se kolegi Jovanoviću na izlaganju i na konstatacijama. Samo neke stvari bih želeo da, da razjasnim. Znači, o nestašici đubriva gov-govorio Aleksandar Vučić. On je najavio nestašicu mineralnog đubriva.

Ja se slažem da ste vi ozbiljan poljoprivredni proizvođač, se ozbiljno bavite poljoprivredom, ali ako neko kao neko ko se ozbiljno bavi poljoprivredom, morate da konstatujete i da je jako važno da država ima sopstvenu proizvodnju mineralnih đubriva. Znači, svaka ozbiljna zemlja to ima. Kao što nam je neophodan NIS i EPS za stabilnost snabdevanja energentima, neophodna nam je i sopstvena proizvodnja azotnih đubriva za stabilnu, stabilnu poljoprivrednu proizvodnju.

I to je nešto što je likvidirano bez ikakvog razloga tako što je prodato SNS tajkunu za pet zarez pet miliona evra, da bi se tamo- Danas gradili, gradili stanoveI tu će i tu će neko da govori o Azotari i tu će neko da zaradi nekih par miliona evra na tome, a država gubi milijarde zbog toga što je Azotara bez ikakvog razloga likvidirana i prodata-prodata kao imovina, a imali smo ozbiljnu proizvodnju mineralnih đubriva, Imali smo je. I nakon 2012. godine ne postoji ni jedan razlog zašto zemlja koja ima takve prirodne potencijale za bavljenje poljoprivredom sama uništava svoju-svoju poljoprivrednu proizvodnju. Druga stvar koju sam hteo da vam da vam kažem je da pozdravljam to što se završava navodnjavanje kod vas, da je to jedan od najvažnijih poslova koje država treba da radi kada je u pitanju poljoprivreda. Znači, mi se suočavamo iz godine u godinu sa sušom.

To nije ono gledamo u nebo, pa dal' će ili neće. Hoće. Promenila se klima i zbog toga insistiramo da država mnogo više ulaže upravo u navodnjavanje. Ti potencijali su potpuno neiskorišćeni. Čak i neki potencijali koje smo imali do pre nekoliko decenija su zapušteni i to je nešto u šta moramo, u šta moramo da ulažemo kako bismo imali što, što je više moguće predvidivu poljoprivrednu proizvodnju.

Treća stvar što se tiče nafte, Srbija nema veze sa ruskom naftom. Mi ne prerađujemo rusku naftu, mi prerađujemo preko osamdeset posto naftu koja dolazi sa Bliskog istoka, tako da to što ne možemo da uvozimo rusku naftu nema veze sa našom cenom nafte i nema nikakve veze to što nafta dolazi iz Hrvatske jer nama skoro sto posto nafte dolazi iz Hrvatske već decenije. I to nije razlog zašto Srbija plaća najskuplje gorivo u regionu već godinama. Znači iz iste rafinerije, iz srpske rafinerije se snabdevaju i druga tržišta u regionu. To je najveća rafinerija u regionu, a mi imamo najskuplje, najskuplje gorivo.

Znači, mi snabdevamo iz naše rafinerije gorivo u Republici u-u koja je u Republici Srpskoj, a mi plaćamo skoro duplo više. Tako da, tako da su drugi razlozi za to, nemojte da govorite da je to zbog-zbog-zbog transporta preko Hrvatske i zabrane uvoza-uvoza ruske nafte. Tako da, tamo sam to hteo tih par razjašnjenja na osnovu vašeg izlaganja. Hvala vam

Zahvaljujem. Da li je bilo duže ili kraće Bulatoviću, od dva minuta nemam... Ovako. A, samo da pročitam, kaže. Vlasnik konsultantske kuće CS Mekon Zvonimir Nikezić, optužen za zloupotrebu aferi Azotara, pušten iz pritvora u kome je proveo više od sedam meseci jer je položio jemstvo od preko dva zarez dva miliona evra.

Toliko o Azotari. Idemo dalje. Gospodin Bulatović, izvolite.

Dobro. Danas je stvarno šesti april i danas treba da govorimo sa velikim poštovanjem. Nije april, već mart. Da, ali zbog toga čisto da građani Srbije ovo dobro čuju. Čovek došao je tvrde i kaže bombardovana je zgrada parlamenta i evo, pošto kad je gospodin predsednik Odbora govorio o tome da je to čista laž i neistina što ste izrekli, negodovali ste.

E, ovako. Sad zvaničan podatak. Zgrada današnje Narodne skupštine Republike Srbije, tadašnja Narodna skupština Kraljevine Jugoslavije, nije bila bombardovana šestog aprila četrtesprve godine, niti je pretrpjela oštećenja tokom napada nacističke Nemačke, iako je Beograd pretrpeo ogromna razaranja, a ključni objekti poput Narodne biblioteke na Kosaćevom vencu potpuno uništeni. Nemojte mešati. Pa valjda razumete šta je Biblioteka, Šta je Narodna skupština.

Dakle, i da znate i ovo je da-da građani dobro čuju. Ta operacija se zvala Odmazda. Cilj nemačkog bombardovanja bilo je uništenje infrastrukture i civilnog morala, ali zgrada Skupštine nije bila me-u metama razaranja. I ovo što su vam rekli namerna tokom okupacije ubrzo nakon kapitulacije nemačka okupacione snage su preuzele zgradu i koristile je za potrebe svoje administracije i civilne uprave tokom trajanja rata. Dakle, tokom trajanja rata.

Sve smo vam rekli, ne prihvatate, e ovo sad zvanično. Toliko građani Srbije o tome da su oni spremni, dakle opozicioni poslanici čak da falsifikuju, flagrantno falsifuku istoriju i da nas ovde ubeđuju kako je nešto se desilo, a nije se desilo. E, sad, što se tiče poljoprivrede. Vidite ovako, vi ste ovde govorili, gospodin Nikezić je rekao u jednom trenutku da treba ući u Evropsku uniju da bi, razumeo sam to na način, da bi srpska poljoprivreda osnažila. E, sad, ja ne mislim tako i Srpska napredna stranka ne misli tako.

Mi mislimo drugačije. Mi mislimo da moramo da osnažimo srpsku poljoprivredu i kao snažna poljoprivreda da uđemo u Evropsku uniju. Naravno da Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima insistira i radi na tome zaista, zaista marljivo da uđemo u Evropsku uniju, da budemo deo porodice Evropske unije. Tu nema nikakvog problema, ali moramo, zaista moramo osnažiti poljoprivredu. Vi ste prosto imali, gospodine Nikeziću, u svoje vreme kada ste bili vlast, imali ste mogućnost da osnažite srpsku poljoprivredu i šta smo, šta smo dobili u to vreme od vasŠta je radio, šta je radio uradio Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vi?

Šta ste uradili za srpsku poljoprivredu? Osim sad što sam čuo predsednika skupštinskog odbora, pročito je tu jedan tekst koji ja mislim ni malo nije za pohvalu i ni malo nešto lepo za Vašu biografiju. Ako se slažemo da je otac nešto najbliže. Prema tome, je ovde spoćutano. Da dobro.

Nisam ja rekao da je otac.

Pa dobro to kažu mediji. Možda mediji lažu. Ne-ne-ne.

Ja sam čisto pro-pročitao.