Minimalac pokriva sto jedanaest posto, sto jedanaest procenata minimalne potrošačke korpe.

Dakle, aktuelni minimalac pokriva prvi put pokriva minimalnu potrošačku korpu.- Prema- Neću da vas prekidam, posle ću malo. Zato sam vas pitala ponovo da bih dobro shvatila da mogu dobro da vam odgovorim.

Sledeće. Eh, ono što me zanima kada govorite o izmenama eh, Zakona o radu, da li razmatrate, to je nešto što je Zeleno Levi front predložio u Skupštini, a pomenuli ste ovde i rodno zasnovano nasilje. Da li za? Mi smo tražili izmenu Zakona o radu gde zaposlene žene dobijaju pravo na odsustvo uz naknadu zarade do godinu dana ukoliko su žrtve nasilja i morale su da promene mesto stanovanja. Ono što se često dešava, dešava, pogotovo u manjim mestima gde su žene žrtve partnerskih, eh žrtve nasilja u partnerskim ili porodičnim odnosima, jeste da moraju, eh, da eh, jako često eh, napuste dom ili ostaju u domu koji je jako bliz, blizu eh, nasilniku.

I zapravo mera koja bi njima najviše pomogla jeste da se izmeste iz tog mesta. Najčešći razlog zašto se one ne izmeštaju ili ne sele jeste upravo posao koji im je neophodan kako bi mogle sebi da obezbede život. I ja mislim da ovakva mera gde dobijaju pravo na odsustvo eh, uz naknaduzarade bi zapravo pomogla, eh, bila je jedna od mera prevencije, eh, ili barem zaštite, minimum zaštite žena u rodno zasnovanom nasilju. Eh, sledeća stvar, da li Ministarstvo razmatra ono eh, što je u nekim državama sada već standard? Da li razmatrate izmene koje bi zabranile rad nedeljom, pogotovo u sektoru usluga i trgovine?

Ja mislim da jako veliki broj ljudi u Srbiji je pogođen time, pogotovo u uslužnim delatnostima, da ti ljudi praktično nemajuuu, eh, imaju jako malo prava na slobodan život, eh, to jest na, eh, da rade i nedeljom. Eh, ja mislim da je ta mera, mera koja bi značajno poboljšala položaj radnika u Srbiji. Eh, kada ste govorili takođe o izmenama Zakona o radu i usklađivanju sa evropskim standardima i praksama, ono što me posebno interesuje, eh, eh, kako planirate da uskladite platformski rad u odnosu na evropske prakse i kako bi to kod nas, eh, kod nas izgledalo? To je jedna dosta ovako, eh, zona vrlo čestih kršenja, eh, prava radnika i radnica koje koji tu rade. Spomenuli ste i veći broj bolovanja koje se dešava eh u, eh, vremenima sezonskih poslova.

Pa me u tom smislu moji, eh, eh, moje neko istraživanje i podaci govore o tome da jako veliki broj ljudi, pogotovo leti, odlazi u zemlje Evropske unije da bi radio na sezonskim poslovima. Da li imamo te podatke koliki broj ljudi odlazi, eh, eh, na sezonske poslove van države Srbije tokom letnjeg meseca.

U redu. To su moja pitanja za sada. Hvala.

Zahvaljujem Nataliji. Koleginice Danijela. Danijela, izvoli.

Hvala predsedniče Odbora. Uvažena ministarko. Uvaženi saradnici Ministarstva. Uvažene kolege.Eh, hvala vam na izveštaju. Naravno, nismo svi imali priliku da, da pročitamo izveštaj i jedan i drugi, i naravno, vidimo da je jedan iz marta meseca, a već drugi iz maja meseca, ali je suština u tome da nam ovaj izveštaj nagoveštava mnogo novina u narednom periodu samo koje je Ministarstvo ovaj, predvidelo i ono što je takođe jako važno sfere društva koje su, koje se tiču naravno, ovaj, do detalja iz oblasti, pre svega ono što ste rekli, hvala vam na tome.

Nacrt zakona Roditelj negovatelj. Znam da je Ministarstvo jako posvećeno da zakon bude zaista kvalitetan i, eh, kao što ste rekli, ja očekujem takođe u plenumu i kada bude bila rasprava da svi zajedno usvojimo ovaj zakon koji je zaista jako bitan jer se tiče jednog dela našeg društva koji ovog puta nije zanemaren i koji će ostvariti svoja prava.Erm, takođe, erm, napomenuli ste Zakon o socijalnoj zaštiti i to takođe jako pozdravljam izmene tog zakona, obzirom da je on iz 2011. godine pa je imao izmene i dopune 2022. godine. Ono što je suštinski jako važno je gde god i kad god imam priliku, ja uvek krećem od centara za socijalni rad.

Iz kog razloga i čak sam na odboru prethodnom, sad nije isti odbor, ali rekla da prosto, erm, u tom zakonu, erm, treba da postoje, erm, ne mislim na radikalne izmene, ali suštinski jako važno od Subotice do Štrpca, kada su u pitanju, kad je u pitanju re-re-reforma centara za socijalni rad, zato što centri za socijalni rad u stvari su ključne institucije koje, erm, su prve na tom bedemu u stvari, erm, sistema z-zaštite samih najugroženijih građana, znači dece bez adekvatnog staranja, žrtve nasilja, osobe sa invaliditetom, starih, siromašnih porodica i tako dalje, tako da centar nije samo administrativna mesta gde se donose nekakva rešenja, već taj prvi bedem koji služi i prva linija, erm, zaštite, ovaj, samog društva. E, sada da ne bude da ja kritikujem centre za socijalni rad, moja kritika nije uperena ni na ministarstvo, nego prosto na sistemski problem koji centri za socijalni rad godinama vuku, znači sa-sa malim brojem zaposlenih jer vi ne možete na jednog radnika, sada hiljade ljudi dođe sa raznim problemima i tako dalje da ljudi čekaju i ne može sve da se svali na jednog socijalnog radnika koji radi i da vodi računa i o majkama koje prijave, erm, nasilje i o rešenjima za tuđu negu, erm, ne znam i pomoć i tako dalje, tako da tu mora da se napravi jedno sistemsko rešenje i nađe u stvari možda neki primer dobre prakse nekih drugih zemalja i tako dalje da se uradi kompletna reforma centara za socijalni rad. Jer onda imali smo, bilo je ranije, erm, raznih, erm, slučajeva i naročito, mislim, ono što ja kao poslanik dobijam, a verovatno i sve moje kolege, uvek imate nekog ko se požali na rad, erm, nekog centra jer se zaboga naročito govorim o malim sredinama gde se zaposlene, recimo, ili žrtva poznaju ili se ne poznaju i onda tu nastane problem oko rešenja koje na kraju krajeva sudovi, naročito kada su razvodi u pitanju, sud uglavnom uzme, erm, zdravo za gotovo rešenje centra za socijalni rad. U devedeset odsto slučajeva. Da ne budem neozbiljna, ali to jeste tako zato što se nekada i sami, erm, očevi nemaju neka svoja prava, bez obzira što sam ja žena, ali se dešava da, ovaj, centri za socijalni rad određeni, ovaj, naprave određene probleme, ali ja ne mogu da napadam ljude.

Opet kažem, erm, erm, malo ih je. Treba ih imati više i to je to. Da svako radi naravno svoj posao, jer kada se, naravno, tu ovaj, erm, dešava da policija se uključi, erm, u, recimo, jedan razvod ili na bilo šta, ne možete u maloj, erm, sredini da date jednom čoveku koji će sve to da rešava. Tako da smatram da je jako važno, erm, zbog samog društva i kao-kao što ste rekli, mis-mislim vidim da zaista radite naporno i prosto niste se vezali za zgradu Ministarstva, nego ste svuda na terenu i na tome vam hvala. To rade pravi ministri.

Da ste stalno s-sa građanima i da rešavate probleme i to je u s-u stvari suština delovanja ovog Ministarstva i tako dalje. Ono što je takođe bitno, 'nači, te vas molim, eto, 'oću da kažem da centri za socijalni rad nekako, erm, mogu i da pomognu. Ja sam sama uradila neku strategiju i mogu da vam je predam, pa neke stručne službe vide kako bi to trebalo da izgleda. Opet kažem, to sam uradila na osnovu raznih prijava, erm, porodica iz raznih sredina i krajeva i kada su u pitanju različiti slučajevi. Pa sad vi možete, naravno da uzmete u razmatranje i ono što je valjano i ono što može, naravno, što ceni društvo i ono što će biti podobno, erm, volela bih da bude, erm, deo je tog zakona.

Takođe, kada govorimo o Zakonu o radu, erm, odličan Predlog za izmenu zakona, Zakon o radu, naravno, treba da prati tržište rada i to je potpuno normalno iz prostog razloga u vremenu, erm, naravno, erm, naprednih tehnologija, digitalizacije i tako dalje, Zakon o radu treba da prati, erm, tržište rada i naravno, erm, neka nova zanimanja, erm, koja dolaze i nešto što će biti z-zapravo profitabilno za samo, z-za samo tržište rada i generalno tržište. I naravno, svaka izmena u tom smislu je dobrodošla. I naravno da je to odlično, jer mi moramo da pratimo evropske i svetske trendove. Erm, takođe, pozdravljam Zakon o centralnom registru osoba sa invaliditetom. To je takođe odlična baza i zaista, erm, ovaj, erm, kao što ste rekli, legitimacije su nešto što će biti jedan prvi korak i osnov da osobe koje su, erm, u tom, erm, deo tog zakona na koji se odnosi zapravo imaju, erm, način na koji će, erm, dalje, jel, erm, imati priliku da ostvare sva svoja prava.

Takođe, kada smo,p kada se radio o predstavkama građana, okej, ja vodim Odbor za Kosovu i Metohiju. Ja sam uvela n-možda petnaest, šest ili sedam akata u poslednje vreme-Ovako svojevoljno što je na kraju krajeva možda i predlog za moje kolege i predsednike odbora jednu praksu, a smatram da narodni poslanik (kašalj) i skupština u određenim segmentima treba. N-n-mi imamo negde neke svoje nadležnosti na neke st, za neke stvari, naravno, u izvršnom postupku nismo nadležni, ali, erm, obzirom da smo narodni poslanici, ja uvek nekako želim da sama kontaktiram i da se čujem sa ljudima koji su poslali predstavku. Volim da dođem do njih, da ih, na kraju krajeva, primim i ako mogu i pokušam snagom autoriteta rešim problem. Naravno, ono što ne mogu, to ide na dalju razradu ministarstva, ali mislim da u tom smislu, a prosto svi smo mi nadležni da pomognemo i svi smo u službi građana.

To hoću da kažem, bez obzira da li smo u zakonodavnoj ili izvršnoj vlasti. Tako da, erm, imala sam, imali smo prošlog puta i želim da obavestim što se tiče predstavke koleginice Irene Živković. Nije sada tu, erm, ja sam se zaista kao narodni poslanik zauzela ne sad sebi tu nešto ovaj da, da sam ja sad važna, ali sam zaista smatrala. Reč je o dečaku iz Bora. Uspela sam, naravno, da pomognem.

Erm, ostalo je do Centra za socijalni rad da l' će uraditi rešenje da mali Petar dobije tuđu negu i pomoć, ali što se tiče penzijskog i invalidskog, Komisija je donela pozitivno rešenje. Ja sam se zaista ljudski zauzela da pomognem bez i tu sam navela i sada i tada kažem, zaista, erm, nema apsolutno nikakve veze kojoj mi političkoj o-političkoj opciji pripadamo. U pitanju je građanin ove zemlje, jedno dete kome je potrebna ta vrsta pomoći, a s druge strane, isto kažem, kada su u pitanju centri za socijalni rad, naša ekonomska politika je jaka. Da država nije jaka, ne bi imala ovoliko novca da izdvaja za sve kategorije lica, ali zato po dubini ne smemo da imamo problem. Ako država daje i ako naši ministri se trude i im-imamo ovaj para u budžetu, ne možemo da imamo problem neko ko je po dubini zaustavio da se taj problem reši.

Zašto? Zato što će sutra neko reći da svoj posao ne radi Milica Đurđević Stamenkovski ili ne radi neko iz Ministarstva i tako dalje, tako da svi zajedno treba da pogledamo, sjažemo dobro. Država je jaka, erm, imamo ovaj novca, možemo da priuštimo da-d-da sve kategorije lica budu zadovoljne i ne smemo da dozvolimo da bilo ko u bilo kojoj sredini, da li u Beogradu ili nekoj m, nekom manjem gradu ili bilo gde bude oštećen za nešto što mu zakonski pripada. Tako da, izvinite ako sam malo ovaj produžila, ali, erm, zaista pozdravljam ove izmene. Naravno, donošenje novih zakona i izmene postojećih. Hvala.

Zahvaljujem i zahvaljujem Danijeli. Slažem se sa ovim predlogom za lični kontakt sa, erm, predlaga, odnosno dostavljačima nekih pre-prestavki i ostalo, ako je to moguće. Svakako, mi smo i kao odbor imali u više navrata direktnu komunikaciju, čak smo i primali i predstavnike institucija i predstavnike građana koji su se javljali, pa ili radna grupa ili neko od, od nas je obavljao te, te razgovore.

Ja se izvinjavam, postoje tako neke stvari koje mi možemo kao narodni poslanici ličnim autoritetom da rešimo i prosto to su neke stvari koje ne možemo da zatrpavamo ministarstva. Konkretno, ja u slučaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju i tako dalje sa nekim.

Dobro, ja sam dvadeset pet godina u politici, ali tu nije u pitanju da l' sad ja više ljudi poznajem, a nekog manje, ali prosto postoje neke stvari kada, k-kad vam se ljudi obrate, pa narodni smo poslanici valjda treb-, ma i normalno je da budemo sa građanima, to je naša obaveza i zadatak, a naravno i da im pomognemo. Tako da, erm, svi možemo nekako da podelimo obaveze i zadatke i da pomognemo ljudima. Najlakše je reći, erm, nisam, erm, nadležan i to je to i onda zatrpavamo ministarstva, kancelarije i sve ostalo. Mislim da moramo, eto, to je negde moje neko viđenje i ja tu praksu već ovaj primenjujem. Hvala. Izvinite, molim vas.

Ništa. Ba, erm, čisto radi informacije, svaki od narodnih poslanika ima mogućnost otvaranja poslaničke kancelarije u svojoj opštini, gradu odakle dolazi i na taj način direktno komuniciramo sa građanima, sa problemima građana i na taj način svakako smanjujemo poslove ministarstvima, a u potpunosti se slažem, erm, jer ja imam poslaničku kancelariju u Nišu i-i mnoge stvari koje smo rešavali i koje ljudi nisu godinama mogli da reše, ne zato što smo ih mi pokušali preko nekih institucija, nego neki autoritet ipak i dalje poslanici imaju na lokalnu neki autoritet, pa mogu nešto rešiti čisto svojim javljanjem, molbom prema nekoj instituciji i ostalo. Znači, sve treba, svi treba da koristimo tu mogućnost našu otvaranja poslaničke kancelarije i da budemo građanima stvarno na usluzi. Erm, Marko Milošević, Marko, izvoli.

Zahvaljujem, predsedavajući, poštovana ministarka, poštovani savetnici i pomoćnici, drage koleginice i kolege. Erm, ja se u svemu slažem sa mojom koleginicom Danijelom kad je u pitanju Centar za socijalni rad. Sve ste rekli, evo ovaj preduhitali ste me u tom smislu, ali slažem se apsolutno u potpunosti. Ovaj, što se tiče n-najveće i najznačajnije stvari ovde kada ste vi prisutni jeste svakako, ovaj, ta zakonska kategorija roditelja negovatelja koju Socijalistička partija Srbije još odve-- 2011. godine pokušava ovaj da uvede u zakon još onda kada je Zakon o socijalnoj zaštiti ovaj bio donesen i 2024.

godine, kada je podneta ovaj, Predlog za izmenu i dopunu zakona. Taj zakon je još uvek u proceduri, ali nam je svakako, naravno, drago što će ta kategorija konačno da uđe ovaj u pravnu realnost našeg ovaj naše države.Dame i gospodo, ja imam nekoliko pitanja koja se tiču i rada i zapošljavanja i boračkih i socijalnih pitanja. Naime, biću jako koncizan i kratak u ovoj uvez. I svakog kad je u pitanju rad, ja se slažem sa vama, ovaj tendencije ovaj, modernih tehnologija i uopšte promene života, mislim, moramo da idemo u tom smislu korak sa vremenom. A videli smo u uporednoj praksi da su neke države to već pokušale i da su u tome imale adekvatne rezultate kada je u pitanju smanjenje radnog vremena.

Neko je to kratio sa osam sati na šest. Neko je kratio sa pet dana na četiri. Ovaj voleo bih da to bude jedno od pitanja koje bi ministarstvo moglo da uzme u razmatranje. Sigurno bi svi ljudi koji rade puno radno vreme, da bi im to bilo u korist. Naravno, ja jako vodim računa kad pričamo o tome šta je malopre rekla koleginica ministarka Jelena Žarić Kovačević, da je važno da imamo predloge koji su izvodljivi.

Aaa, iz tog razloga izbegao bi bilo kakve populističke pojmove i da pričam nešto što svako voli da čuje, a od toga nema ništa, ovaj posebno. Ljudi koji imaju ovaj, levičarske tendencije vole da misle da svi mogu, da država je dužna svakom da obezbedi radno mesto i da je država dužna da svima izjednači primanja. To, nažalost, ne dozvoljava ne država, ne bilo čija bahatost ili nemar, nego tržište, kao ovaj socijalni fenomen sam po sebi. Ali ono što država može da uradi jeste da reguliše i da nadzire tržište i da nadzire, da nadzire u tom smislu i poslodavce i da bude na usluzi svojim radnicima, tako da kroz ovaj, zakonodavstvo, prvo eto mogli bi da uzmu u razmatranje pitanje radnog vremena, jer ne samo što su ljudi uspevali da obave isti obim rada za manje radnog vremena, nego su čak pokazivali rezultate da su bili produktivniji. Ja sam sećam se, što sam imao prethodno neko radno iskustvo, viđao sam da obično nema u-u-u raznim radnim okruženjima nema posla za punih osam sati.

Ljudi provode tih osam sati, a bilo bi mnogo ovaj, za njih dragocenije da provode sa svojim voljenim ili prosejmi više slobodnog vremena ako su već obavili sve svoje radne obaveze. Što se tiče ovaj toga što smo malopre pomenuli za porast bolovanja i da mi imamo komunikaciju sa poslodavcima, da oni pozdravljaju ove neophodne izmene i da su se mučili sa ovaj, da su imali poteškoća i izazove sa porastom minimalne zarade. Da, to svakako za njih jeste opterećenje. Ali znate šta je još veće opterećenje? Pri tom to bi nas kao državu moralo mnogo više da interesuje.

Postoje radnici, ja ih poznajem lično, koji rade bez ugovora o radu i to je nešto-- ja znam da sad postoje formalno ovaj, da postoje birokratska rešenja o kojima bi oni trebalo da se obrate i da upute žalbu i tako, ali znate i sami. Isto kad neko mora da tuži, ne daj Bože opštinu ili državuku koliko ti procesi traju, a u međuvremenu život ide. Oni od nečega moraju da žive. Ovaj, menjaju poslodavce. Izloženi su stalno u tom smislu neizvesnosti i opasnosti ovaj, u pitanju je njihova sopstvena egzistencija.

A što se tiče boračkih ovaj i pitanja i pitanja lica sa invaliditetom, a konačno i ovaj, socijalne zaštite, aa, da bi mi mogli da isplaćujemo socijalnu pomoć, kao što, recimo, to mogu skandinavske zemlje, to podrazumeva, naravno, mnogo viši ekonomski standard. I meni je savršeno jasno da mi to ne radimo zbog toga što mi na te ljude ne mislimo, nego prosto za te stvari još uvek nema dovoljan broj sredstava. Ali postoje, tj. postoje tri kategorije za koje mislim da imamo dovoljno sredstava, sredstava i da i ako ne bismo imali da bismo morali da ih stvorimo, a tim pre što ti, ovaj ti kategorije nisu većina, znači njih-- to nije svaki drugi čovek, niti svaki treći čovek, niti svaki peti. Mislim da su ti prostori, vi ste malopre pomenuli osobe sa invaliditetom da ne postoji jedinstveni registar, ali svako je, ne znam koja je zvanična statistika, ja mislim da je, da je možda dvocifrena oko osamsto hiljada.

Znači, eto. A nas ovde živi, mi imamo milionsko stanovništvo. Znači, mislim da bismo u tom smislu, ja znam da ovaj, zakoni već sada prepoznaju te kategorije i ovaj, i nude im razne olakšice i pomoć, ali mislim da ljudi koji su išli u rat ovaj, definitivno zaslužuju najviše što država njima može da obezbedi, najviše, ovaj, takođe, kao i osobe sa invaliditetom i pre nego što im bilo ko bude dao, to ne očekujem od vas, naravno, ali pošto sam imao prilike da čujem bizarne i skaradne kontraargumente da će neko da zloupotrebljava ovaj, neku svoju socijalnu ugroženost i na taj način da živi od socijalne pomoći. To je besmisleno zato što ovde govorimo o licima čiji su životni kapaciteti bitno ovaj, ugroženi i onesposobljeni, tako da u tom smislu, eto, prosto, voleo bih da podstaknem Ministarstvo na razmišljanje ovaj, o toj temi, o pitanju ovaj, boraca, o pitanju osoba sa invaliditetom, ovaj, zato što je za njih život mnogo drugačiji nego što je za lica koja nisu osobe sa invaliditetom. I konačno, kada je u pitanju ovaj, socijalna zaštita, da, isplaćivanje socijalne pomoći prvo zahteva ovaj, određena sredstva, a drugo vi nemate nad tim uspešnu kontrolu na šta će ta lica koja su socijalno ugrožena da potroše pomoć koju su im dali, pa nažalost, možete na taj način da finansirate njihove nezdrave navike i da ih još dublje gurnete u ponor.

Ali šta bismo mogli? Kad bismo imali, kad bismo ovaj... Ne, ali pazite, ne inspekcije ispred prodavnice. Ne, ne uopšte novčana pomoć. Vidite ovo, ljudi koji žive na ulici, znači, to su ljudi koji su izgubili sve šanse u životu.

Tih ljudi ima, Bogu hvala, njih nema u milionskim ovaj, brojevima, ali ih ima i ja opet ovde apelujem, ako ne iz hu-, iz humanih razloga, zašto bismo to mi dozvoljavali i sebe nazivali civilizovanom državom i pritom po ustavu naše zemlje, državom blagostanja, onda nek ljudi budu svesni, oni koji ne pronalaze u sebi ovaj, empatiju prema tim licima, da budu svesni činjenice da ljudi koji su na ulici su opasni, između ostalog. Tako da, ako ne iz empatije prema njima, onda iz kolektivne bezbednosti treba da uzmu u obzir da bi ti ljudi, da bi celo društvo moglo da prosperira od toga ako bi njihove potrebe bile namirene. A ja ću opet da kažem na koji način. To su stan i hrana. Znači ne, ovaj, socijalistička utopija gde svako ima, jer meni je savršeno jasno, ja to znam ljude koji upućuju kritike bilo kom levičaru na taj način, da kako ćete vi to da izvedete?

To je tržišna ekonomija pokazala da je nemoguće, znači da svako ima stan i da svako ima auto i da svako ima posao, to je za državu preambiciozno, ali barem da zbrinemo ljude koji su stvarno izgubili ovaj, u životu svaku moguću šansu.Eh, eh toliko od mene.

Zahvaljujem se kolegi Marku. Podržavam u potpunosti (smeh) kompletnu ovaj diskusiju, posebno ovo što se tiče na borce i boračke organizacije, jer mi moramo voditi računa o tim ljudima koji su maltene bili u životnoj pastoci ili izgubili život, a ostale porodice, socijalni slučajevi, da da vodimo računa. Ja tu ne govorim kao Mil-Hadži Milo Rastošić koji je borac prve kategorije, ali govorim za mnoge ljude koji imaju posledice rata i to stravične i fizički i psihički i ostalo. Mi moramo razmišljati o tim ljudima kako bi stvarali taj odnos prema državi, patriotizam i ostalo. Marko, hvala ti na diskusiji.

Nikolić Tatjana, Tatjana, izvolite.

Poštovanje svima. Pozdravljam ministarku sa saradnicima. Vaši izveštaji su preobimni zaista i nama bi trebao ovde jedno petnaestak dana da mi sve ovo detaljno razmotrimo. Ja ću pokušati da sve ovo nekako sublimiram što je kraće moguće. Eh, osvrnuću se na eh, izveštaj gde kaže n-n-nekoliko stvari vezanih za podršku marginalizovanim društvenim grupama, pre svega na izradu lokalnih akcionih planova za unapređenje položaja Roma i Romkinja koji su posljednjih godina mnogo doprineli unapređenju rada sa ovim segmentom društva na svim lokalnim samoupravama.

Većina lokalnih samouprava je te usluge sprovodila u saradnji sa stalnom konferencijom gradova koje su bile značajan partner, i eh, u mnogome smo ovakvim dokumentima rasteretili same centre za socijalni rad formiranjem mobilnih timova za socijalnu inkluziju Roma i uključenjem romskih koordinatora. Eh, drago mi je da se i u ovom izveštaju spominju eh, također stalne konferencije gradoka-gradova. Projekti prvenstveno vezano za održive usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou i sam eh, postupak uključenja i osnivanja novih usluga socijalne zaštite na lokalu jest, znači rasterećenje ministarstva i trošenje lokalnih sredstava za potrebe svojih građana, shodno onome što oni prepoznaju kao potrebu na eh, lokalnom nivou. Eh, vidim da je u pitanju u ovde se pominje i nacrt metodološkog is-ovaj uputstva za izradu vodiča za usluge socijalne zaštite. Mene interesuje kada će, pošto je ovo samo nacrt kada će on biti konačno gotov i kada ćemo videti tu konačnu formu i kada će stupiti na snagu.

Eh, drugo, pomenula bih neke stvari kada je u pitanju Zakon o roditelju negovatelju, o kome smo ovde bili u prilici da slušamo i vodile su se različite kampanje posljednjih godina. Ja moram da skrenem pažnju da je u sadašnjem Zakonu o socijalnoj zaštiti član devdeset četiri stav šest. Postojala je jedna stavka koja je se odnosila na kategoriju roditelja lica sa invaliditetom i koji ih neguju petnaest godina, al' smo to jako retko bili u prilici da slušamo do sada i mislim da je to negde bilo zanemareno i da mnogi ljudi taj, eh, tu mogućnost koju im je zakon dao nisu ni koristili. Prvo zato što možda nisu negdje ni dobili uputstva u nadležnim centrima za socijalni rad, a drugo što su se formirale određene grupe lobista, da tako kažem i nevladinih organizacija koje su to vukle na sasvim druge stra-strane. Mi smo ovde bili u prilici da razgovaramo sa predstavnicima nekih udruženja koji su se obratili nama kao poslanicima i članovima ovoga odbora, i u saradnji sa Ministarstvom eh, dobro je da će se sada ta prava koja su postojala, bez obzira da li ih je neko ostvario ili ne sublimirati u jedan potpuno nov zakon, jer znači da smo prepoznali potrebu da se njihov položaj unapređuje još više da se ti roditelji rasterete, a da potrebe dece i tih porodica budu na nivou kakav oni to zaslužuju.

Eh, taj član je eh, propisivao da, eh, samo malo, jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje petnaest godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć iz člana 1. i 2. ovog zakona ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mjesečnog novčanog primanja u visini najviše penzije eh, u osiguranju zaposlenih kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario penziju. Znači, ovo je sada proširenje toga gde oni imaju još jednu novu mogućnost. Naravno, za sve ovo i za realizaciju ovog zakona bilo je potrebno obezbediti nova novčana sredstva, što zakon do sada nije predvideo.

(vrištena rasprava u pozadini) Ono što je značajno je da će mnoga druga dokumenta pratiti ovu vašu ovaj, ovaj vaš eh, zakon o radu i koji će direk-pardon, zakon o eh, ro-roditelj negovatelj i da će utemeljen biti kroz mnoge druge zakone i pozdravljam što će biti novih izmena u strategiji socijalne zaštite.

(kašalj) Spomenuću samo, eh, vi ste pomenuli registre i mi zadnjih desetak godina operišemo sa tim nekim brojem lica koje rade i koje su u kontaktu s ovom grupom stanovništva, da je negde procjenjeni broj između sedamsto dvadeset i osamsto hiljada osoba sa invaliditetom, bez obzira kroz koje ih registre gledamo, ali evidentno da po lokalnim centrima za socijalni rad vi imate neku evidenciju koja mnogo odstupa od toga gde vi imate samo nekih petsto šesto korisnika primera radi koji su korisnici uvećanog dodatka za tuđu i negu. Znači, zapostavljeni su podaci iz ranije Komisije za kategorizaciju dece za procenu eh, eh psihofizičke ometenosti deteta, sadašnja interesorna komisija. Znači, to su sve baze iz kojih se sve to treba po-povaditi, a eh, jedinice lokalne samouprave su te koje su izdavale rešenja za tako nešto imaju svoju bazu duž niz-niz godina. U zdravstvu su eh, po osnovu zdravstvenog stanja. Eh, bilo je te baze u Centru za socijalni rad po osnovu onog-onih dodataka i eh, zahteva kojima su se njima obraćali.

Zato je te registre potrebno eh, objediniti. Eh, moram da kažem da eh, u izveštaju, eh, kada su u pitanju rad centara za socijalni rad jesu oni ovaj eh, eh, ljudi opterećeni, ali moramo pomenuti i da nemojte da zaboravite kada menjate zakon o radu i sve uredbe o koeficijentima zaposlenih, da zaposleni u kategoriji socijalne zaštite imaju najniža primanja u Republici Srbiji.Uhm, zaposleni u gerontološkim centrima, centrima za socijalni rad i nacionalnim službama za zapošljavanje. Uzmite čoveka sa višem ili visokom školom koja ima primanja sedamdeset, osamdeset hiljada, oko osamdeset hiljada, koji ima desetak godina staža, pa to je ispod prosječne zarade u Republici Srbiji, a on se bavi najtežim problemima i najvećom grupom korisnika u našoj zemlji. Bez obzira gde vi odete njima da, ovaj, uhm, od njih da tražite uslugu. Jedno vreme je bilo reči da će se novčane socijalne pomoći prebaciti na Nacionalnu službu za zapošljavanje.

Ja ne znam da li sada, uhm, će to ostati tako u ovom zakonu, videćemo kako će to biti, ali moramo da imamo stimulativne mere jer mi imamo transgeneracijsko prenošenje modela, uhm, socijalne deprivacije iz porodice u porodicu, bez obzira koje su to porodice rade, gde vi imate i roditelja i dete i njegovo dete i svi su korisnici usluga Centra za socijalni rad i materijalnih davanja. Nisu usluge Centra za socijalni rad i sama materijalna naknada jedina usluga koju Centar pruža. Stručni radnici i voditelji slučaja se bave stručnim poslovima, uslugama procene, planiranja i mnogih drugih stvari. Uhm, drugo, uhm, moramo da damo stimulativne mere kroz ove zakone sada kada se svi oni menjaju da to dobro imate u vidu. Ja ne sumnjam da vi to nećete uraditi, ali da se malo podsetimo, mi moramo nekako da stimulišemo da se oni što pre skinu sa te-tih novčanih davanja, da oni svojim radom doprinose društvu.

Uzmite sada, evo, recimo, imamo izmene Zakona o radu. To ovde vrlo mnogo dobro može da se veže. Imamo ljude koji rade sezonske poslove. Prihod koji oni ostvaruju od sezonskih poslova ne bi trebalo da uđe kao negativan kriterijum za selekciju i za odobravanje, uhm, materijalne pomoći. Međutim, vi ako se prijavite negde da berete jagode, jabuke ili jagode sada, taj poslodavac vam da danas ugovor o radu, sutra vas već odjavi ako niste došli.

Znači, on dobije ugovor o radu, ima neki ugovor. Drugo, uhm, sakupljači sekundarnih sirovina. On sakupi sekundarne sirovine i preda to, recimo, na deponiji ili negde. Vi imate evidentiran prihod njemu. Ljudi zbog toga ne mogu dalje da ostvare opet tri meseca novčanu naknadu.

Znači, zašto mi njega stimulišemo da on radi da bere jabuke sezonski, zašto ga stimulišemo da sakuplja sekundarne sirovine, što je ekološki opravdano i kroz mnoge projekte se prikazuje kao dobro. Dajte da tu nađemo adekvatan model, da što manje koristi socijalnu pomoć ima bolje mogućnosti zapošljavanja i svega. Iako Nac-nacionalna služba za zapošljavanje ima brojne programe stimulativne i za teško upošljive kategorije stanovništva. Drugo, ovaj, uhm, kada su u pitanju, koleginica je pomenula nedeljni rad. Zakon o radu precizira koliko vi sati morate da provedete na radu, koliko morate da imate odmora nakon toga.

Nedeljni noćni rad se plaćaju dodatno. Znači, poslodavci koji rade dvadeset četiri sata, mislim prodavnice, hamburgernice, imate ko radi dvadeset četiri sata. Znači, on u sklopu radne nedelje vama mora da da određen broj sati. Da li će on to uraditi nedeljom ili će uraditi ponedeljkom, to je njihova organizacija. Istina je da mnoge stvari, ovaj, diktira i tržište.

Znači, rekli ste sto hiljada dozvola za strance koji su došli u Srbiju. Prvenstveno, mislim da trebamo u svim ovim stvarima koje sam pomenula da zaštitimo prvenstveno interes građana Republike Srbije, pa sve ostalo. Isto tako, znači, pod jednakim uslovima i mogućnostima mi pružamo usluge za sve u sistemu socijalne zaštite, ali treba da razmotrimo i ove kategorije i pomenuću, evo, da ne bude da samo hvalim vaš izveštaj, mislim sve ovo što ste uradili je dobro- Kada završite. Evo, imate jednu nepopularnu meru. Nepopularna mera, nepopularna mera vam je povećanje usluga u gerontološkim centrima, ali to je bilo neophodno iz prostog razloga od dve hiljade četrnaeste, od dve hiljade petnaeste do dve hiljade dvadeset četvrte godine, to je deset godina, usluge nisu povećane, cena usluga.

Znači, oni su ustanove za smeštaj korisnika i mi smo ovde, naša radna grupa imala je jednu pritužbu na račun tih povećanja. Znači, to je bilo neophodno radi pružanja kvaliteta usluga, povećanja cena na tržištu, jer njima je to osnovni način finansiranja. Drugo, uhm, smeštaj u ustanovama socijalne zaštite ide po osnovu dobrovoljnosti. Govorim o centrima za socijalni rad, gde imamo ljude koji su svoju imovinu založili ili su je ostavili svojim unucima da bi došli u ustanovu socijalne zaštite. Znači, to mora da ima svoju cenu.

Ako vi želite da vam neko kul vadi, imate besplatno smeštaj, besplatno spavanje, ne besplatno, nego da to platite dvadeset četiri sata. Da se vaši srodnici koji su zakonom, u porodičnom zakonu u obavezi sa vama da se brine da biste vi njima ostavili nekretninu, pa izvinite, onda tu uslugu morate da platite. U Centru za socijalni rad napravićete ugovor u kojoj, ako vaša penzija ne d-dozvoljava to, prvi srodnik koji je sa vama u obavezi će morati da dotira cu-cenu usluge i ja mislim da je ovo bilo apsolutno opravdano. Šta god ko rekao, nekada i te mere koje nisu popularne moraju da se realizuju. Kada vi sve ovo objedinite zajedno, ovo će sve biti fantastično, samo da se rea, uhm, realizuje do kraja i mislim da nijedno ministarstvo do sada, koliko sam ja pratila, ovaj, rad u ovom sektoru nekoliko godina unazad, nije sveobuhvatnije menjalo zakone i uredbe nego što je ovo sada.

I vi, a i Ministarstvo za demografiju i brigu o porodici, kao neko ko možda ima malo manje obaveza od vas. Ja ću podržati ovaj izveštaj danas. Hvala.