Pet i sedamdeset pet, i tako dalje.

To sve, to vam sve može dati, eh svakako Republički zavod za statistiku, ali ono što, eh, želim sa vama da podelim. Potrošačka korpa je već korpa koja je namenjena porodici, gde je obično više članova i da kažemo radno angažovano i tako dalje. Tako da potrošačka korpa je nešto čemu teži celo domaćinstvo. Znači, ne može se osloniti samo na minimalnu, na minimalnu zaradu. Ali, ali, smatram da kao društvo treba da težimo tome i zato da ekonomski napredujemo, da dođemo u situaciju kada minimalac može da pokrije i prosečnu potrošačku korpu.

Retke su zemlje koje su to uspele, neke jesu, neke nisu. Neke zemlje uopšte nemaju minimalnu potrošačku korpu kao kategoriju, uopšte nemaju. Isključivo tretiraju prosečnu, ali to su vrlo, vrlo retke situacije i vrlo, vrlo napredne zemlje. Eh, s tim da hoću da, da, da vas eto upoznam i sa tim što ste vi možda i sami videli. Znači, mi poslednjih meseci imamo smanjenje obima socijalnih prava u jednoj Nemačkoj.

Ne znam da li ste čuli poslednje izjave eh, predsednika vlade Merca koji kaže: "Mi više ne možemo kao Nemačka da budemo socijalna država. Mi moramo da se menjamo." Oni su uveli nove kriterijume za korisnike novčano socijalne pomoći, pooštrili su te kriterijumime, kriterijume da bi smanjili broj korisnika novčano socijalne pomoći ili ovo što je poslanik Milošević rekao, da ih motivišu da rade. Mi imamo nešto što s-se u praksi zove tri ponude za posao odbijene, tri odbijene, on ostaje bez novčano socijalne pomoći, ali pravo da vam kažem, to je vrlo teško primenljivo. Reč je o ljudima koji zaista zbog specifičnih okolnosti izbegavaju svaki radni zadatak.

I vi ste sigurno u praksi se sa tim susretali da poznajete nekoga za koga vidite da bi, da može da radi, da je sposoban, a neće da radi. Lakše mu je da primi novčanu socijalnu pomoć koje je mala, ali je njemu možda dovoljna za njegove, što kaže gospodin Milošević, nezdrave navike.

Vrlo ću samo još kratko. Ova ideja koju ste pomenuli za, za žrtve nasilja, vidite. Uh, ta, eh, eh meni je ta ideja jasna i razumem šta, šta hoćete da kažete, ne znam koliko je realna, poštena da budem, zato što je ipak godinu dana zagarantovanog plaćenog radnog mesta za, za te kategorije, može nas uvesti u, u, u, u problem da, da diskriminišemo možda neke druge koji opet iz nekih svojih razloga su bili primorani da, da napuste mesto boravka. Ali svakako vam hvala na toj ideji i treba o tome dobro da promislimo kako da te ljude zaštitimo, koji su kao žrtve nasilja bili prinuđeni da napuste mesto boravka. Samim tim, eh- Mislim da možda je bolje da oni imaju neku vrstu dodatnih podsticaja za zapošljavanje na drugom mestu prema njihovim poslodavcima.

Da to kombinujete sa merom stambene podrške i ostalo- Stambene podrške, da.

Svakako, ali uvek je važno da zakon nešto prepiše, propiše, jer tamo gde zakon nešto ne propiše, lokalne samouprave rade kako hoće, neke rade to savesno, neke ne. Svakako, svakako vam hvala na, na tim idejama. Eh, smanjenje radnog vremena, teško će da bude. Treba da budemo srećni da nam ne povećaju radno v-vreme- Zato što je takva intencija u čitavom svetu.

Iako se ja s vama slažem i mi to svi možemo da zaključimo koji radimo u ministarstvima, možda bi bolje bilo da rade šest sati aktivno nego osam- Četiri, četiri- Poluaktivno, tako je, ali i da je šest opet bismo svi otišli na doručak i na kafu u tih šest i čuli se s prijateljima i ušli na internet, tako da, uvek se nađe načina da se radno vreme, koliko god kratko bilo, dodatno skrati ovim van nastavnim aktivnostima. Eh, svakako hoću da vam kažem da je pred nama jedan vrlo izazovan period, globalno izazovan period. Bojim se da mi ovde još uvek toga nismo svesni. Nama je sve počelo da se podrazumeva, eh, m-malo smo onako, negde se uljuljkali i izgubili smo pojam o tome šta, šta u stvari...Erm, kako to sve može preko noći da se pretvori u prah. Naravno, ne našom odgovornošću i ne našom željom, erm, još manje aktivnostima, ali, erm, verujem da, da i Zakon o radu treba da nađe jedan dobar balans između onoga što su prava radnika u koja ne smemo da dirnemo i ne treba da dirnemo, jer mi smo tu da zaštitimo prava radnika i naravno onoga što je, erm, su i potrebe samog poslodavca.

(kašalj) Jer svako ko je, erm, pokrenuo neku investiciju, preuzeo je određeni rizik i zbog toga moramo da vodimo računa čak i o interesima naših privrednika i uopšte poslodavaca. Erm, kada smo pomenuli radne dozvole, erm, vidite, za mene je najvažnije da naši ljudi, 'nači koji su učesnici ovde, odnosno domaće tržište rada bude maksimalno zaštićeno. To je apsolutni prioritet, ali je činjenica da postoji potreba sa angažovanjem, za angažovanjem radne snage van granica naše zemlje. To možda nije popularno reći, ali to je istina. To je, nažalost, istina.

I nemojte misliti da od tih sto hiljada radnih dozvola su svi sad kao neki koji su angažovani na građevini. Vi pre svega imate potrebu, recimo, za angažovanjem radnika koji možda poznaju neki jezik koji ovde niko se nije školovao da uči. Imamo ve, veći broj i takvih koji govore neki specifičan jezik koji ovde nije, nije primenjiv. Sa druge strane, imamo i neke veštine koje pristižu iz jedno, iz inostranstva, koje mi ovde nismo negovali, tako da tu treba biti vrlo oprezan, štititi domaće tržište rada, ali biti otvoren i za kvalitetne, erm, radnike iz inostranstva, naravno, uz primenu mere do tri godine ograničenog njihovog boravka ovde, što i radimo, jer nama nije cilj da menjamo demografsku strukturu. A na kraju želim da vam kažem, što vam je možda rekla i ministarka Jelena Kovačević, a tiče se lepih vesti, ove godine je za prva tri meseca rođeno pet stotina beba više nego prošle godine, što pokazuje da ipak mere daju rezultate skromne, ali- Mi smo zadovoljni.

Nastavljamo dalje. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Ma nemojte, molim vas. Zahvaljujem se ministarki. Erm, imali smo priliku da se svi ove, ono i ja lično smatram da, erm, pozdravljam koleginice i kolege i smatram da smo dobili odgovarajuće odgovore na postavljena pitanja i u tu ime zahvaljujem ministarki, erm, bez velike pomoći njenog tima, osim došaptavanja, ali uglavnom, erm, sve drži pod kontrolom. Je l' tako, ministarka?

Pa šta ću.

I tako. S obzirom da se više niko ne javlja za reč, zaključujem raspravu i predlažem da pređemo na odlučivanje- O svakoj. Nema, nema vas u sistem.

Čekaj, predsednice, što nećete da date koleginici reč.

Nema je. Ne mogu dati kad je nema.

Pa dat je. Evo je.

Ali samo zaključujem već sednicu. Jel mnogo bitno.

U dve sekunde. Evo.

Što se tiče centara za socijalni rad, hoću samo da kažem da treba da, hvala vam zaista na odgovoru, ali ono što je jako važno jeste zato što upravo, erm, centri za socijalni rad, znate sami koliko su važni. Ako je na lokalnim samoupravama, a jeste, širina i mogućnost da se oni, kao što se jednim delom i finansiraju zaposleni iz budžeta lokalne samouprave, jednim delom se finansiraju iz ministarstva kada bude po konkursima po ko zna kom osnovu, ali isto tako, kada, erm, lokalne samouprave kandiduju direktora za centre za socijalni rad, uvek se ide, erm, ka Ministarstvu na saglasnost. U tom smislu želim, erm, i mislim da treba da se razmisli, erm, za jači mehanizam kontrole centara za socijalni rad, obzirom da ti isti centri za socijalni rad, kao i lokalne samouprave uvek traže novac iz ministarstva i za saglasnost za nova radna mesta i sve ostalo, tako da oni itekako zavise od drugostepenog organa u ovom slučaju.

Ali u tom smislu mislim da vi, ja znam da imate sektor za socijalnu zaštitu i on jako dobro radi to, ali mislim da u tom smislu treba da pojačamo kontrolu nad centrima, bez obzira što je njihov, erm, osnovni osnivač ustvari lokalna samouprava. Tu sam samo htela. Hvala vam puno.