Na sednici održanoj 14. jula, članovi Odbora razmatrali su aktuelno stanje koje se odnosi na zbrinjavanje tražilaca azila – migranata.

Predsednica Odbora Vesna Rakonjac je u uvodnom obraćanju naglasila da će se izveštaji o stanju migranata razmatrati na mesečnom nivou, kako bi imali pravu sliku o broju tražilaca azila, migrantima i njihovom zbrinjavanju.
Dragana Savić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, iznela je podatak da je nakon sastanka Evropske komisije i Turske, kada je i zvanično zatvorena Zapadno-Balkanska ruta, 18. marta ove godine , zabeležen znatno manji priliv migranata u odnosu na prethodni period.

„Migranti koji su se zatekli na teritoriji Republike Srbije u vreme zatvaranja Balkanske rute, njih oko 1500, napustili su Srbiju, tako da do kraja maja ove godine u Republici Srbiji nije bilo zatečenih migranata, ali je zato u protekla dva meseca uočen povećan trend priliva ilegalnih migranata iz Bugarske i Makedonije“, istakla je Savić.

Ona je iznela podatak da se na graničnom pojasu Horgoš trenutno nalazi oko 700 migranata, na Kelebiji oko 300, a u prihvatnom centru u Subotici zbrinuto je oko 500 migranata. Ona je najavila da će se u narednom periodu održati sastanak Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, a 20. jula Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja organizovaće sastanak na koji će biti pozvani predstavnici ambasada u Republici Srbiji i međunarodnih zajednica.

Emilija Joksić iz Uprave granične policije, navela je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova u cilju sprečavanja ilegalnog prelaženja državne granice uz pomoć krijumčara, preduzelo mnogobrojne mere kao što su potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Republičkim javnim tužilaštvom u oblasti krijumčarenja ljudi i formiranje stalne udarne grupe u borbi protiv krijumčarenja ljudi.

„Radi sprečavanja ilegalnog prelaska granice, pojačane su policijske snage, formirani su stalni bezbednosni punktovi i dubina teritorije je pojačana policijskim nadzorom službenika“, naglašava Joksić.

Iz Ministarstva zdravlja Vesna Knjeginjić navodi da se to Ministarstvo od samog početka aktivno uključilо u sve aktivnosti zdravstvene zaštite azilanata i migranata. Pohvalila je učešće nevladinog sektora koje je, kako navodi, bilo od velikog značaja u pružanju pomoći migrantima. „Ministarstvo zdravlja je, do sada, izdvojilo preko 95 miliona dinara za zdravstveni nadzor i zdravstvenu zaštitu i obavljeno je preko 65 hiljada pregleda migranata i azilanata“, istakla je Knjeginjić i dodala da je na severu Srbije, u zoni prema Mađarskoj granici, zatečena rizično higijenskо-epidemiološka situacija, koja je pod kontrolom.

Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana izneo je predlog da Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, međunarodne organizacije i nevladin sektor, sačini jedan sveobuhvatni izveštaj koji se odnosi na stanje migranata koji dolaze u Srbiju iz susednih država i kao takav da se sa relevantnim podacima podnese Odboru. „Dešavalo se da migranti budu fizički zlostavljani od strane organa u susednim državama i u takvom stanju dolaze na teritoriju Srbije“, naveo je Janković.

Predstavnica UNHCR- a Frančeska Boneli, istakla je da ta organizacija stoji na raspolaganju Republici Srbiji, kako bi se pomoglo u zbrinjavanju migranata i azilanata i da su spremni da učestvuju u poboljšanju smeštajnih kapaciteta. Ona smatra da je neophodno da što pre bude usvoje zakon o azilu, koji bi bio dobar uzor za druge zemlje.

Direktor UNICEF-a Mišel Sen Lot zahvalio se na odličnoj saradnji sa svim službama, a posebno na saradnji sa civilnim društvom. Istakao je da je Srbija pristupila migrantskoj krizi na pozitivan način u odnosu na druge zemlje. Preporuke koje je izneo, odnose se na poboljšanje pristupa humanitarnih radnika u svim prihvatnim centrima i obezbeđivanje produženog radnog vreme pružaocima usluga. On je istakao, da je neophodno da zdravstvene službe prate epidemiološko stanje, da se u tranzitnim zonama obezbede bolji sanitarni uslovi, kao i da se obezbedi da porodice ostanu zajedno. Takođe, ukazao je na neophodnost razviјаnja političkog dijaloga sa drugim zemljama u oblasti migrantske krize.

U nastavku sednice formirana je Radna grupa za za predstavke i žalbe građana.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandra Maletić, Branimir Rančić, Vlado Babić, Ljubica Mrdaković Todorović, Dragan Savkić, Josip Broz, Marko Milenković, Ljupka Mihajlovska, Tatjana Macura, Gordana Predić, Milena Ćorilić, Boško Obradović, Gorica Gajić, Đorđe Kosanić i Enis Imamović.