Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 30. novembra 2018. godine, razmotrili u pojedinostima više predloga zakona koji su na dnevnom redu Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Na Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneto je ukupno podnet 521 amandman. Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog carinskog zakona narodni poslanici podneli su 45 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 4 amandmana. Na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu narodni poslanici podneli su 177 amandmana, Odbor i Vlada su prihvatili jedan amandman. Ostale amandmane Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na član 8. Predloga zakona Vlada je podnela jedan amandman, koje je Odbor jednoglasno prihvatio. Tokom sednice podneta su i dva odborska amandmana i to na član 1. i 8. Predloga zakona, koje je prihvatio i predstavnik predlagača ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić. Narodni poslanici podneli su pet amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu podneto je pet amandmana ,od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan amandman. Na Predlog zakona o carinskoj službi podneto je 12 amandmana, od kojih Odbor i Vlada nisu prihvatili ni jedan predloženi amandman. Od 14 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini Vlada i Odbor, nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmane. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama narodni poslanici podneli su dva amandmana, od kojih ni jedan nije prihvaćen od strane Vlade i Odbora. Od 10 amandmana koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od ponuđenih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji podneto je ukupno 13 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatila. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu narodni poslanici podneli su osam amandmana. Vlada i Odbor nisu prihvatila ni jedan amandman. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju narodni poslanici podneli su 19 amandmana, od kojih ni jedan nije prihvaćen od strane Vlade i Odbora. Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od 88 amandmana koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu. Narodni poslanici podneli su četiri amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatila dva amandmana. Od 29 amandmana koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Vlada i Odbor nisu prihvatila ni jedan amandman. Od 32 amandmana koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Vlada i Odbor nisu prihvatila ni jedan amandman. Narodni poslanici podneli su 15 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, od kojih ni jedan nije prihvaćen od strane Vlade i Odbora. Od podnetih 14 amandmana na Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, Vlada i Odbor prihvatili su četiri amandmana. Ostale amandmane Odbor i Vlada nisu prihvatili. Narodni poslanici podneli su ukupno devet amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava. Vlada i Odbor prihvatili su jedan amandman, dok su ostali amandmani nisu prihvaćeni. Narodni poslanici podneli su šest amandmana na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa ad Beograd, za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin (II faza). Vlada i Odbor nisu prihvatila ni jedan amandman. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Đorđe Kosanić, Dušan Bajatović, Sonja Vlahović , Olivera Pešić, Tanja Tomašević Damnjanović, prof. dr Vladimir Marinković.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 26. novembra 2018. godine, razmotrili više predloga akata predloženih za razmatranje na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Sednici su prisustvovali Siniša Mali, ministar finansija sa saradnicima, kao i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta i predstavnici Kancelarije za budžet Narodne skupštine. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić navela je da je Fiskalni savet dostavio Odboru ocenu Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu, kao i da je analizu istog Odboru dostavila i Kancelarija za budžet Narodne skupštine. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora da se obavi zajednički pretres o svim tačkama dnevnog reda sednice. Takođe, predsednica Odbora obavestila je članove da je Odbor dobio izveštaje Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za zdravlje i porodicu o razmatranju Predloga zakona o budžetu za 2019.godinu u razdelima koji se odnose na delokrug njihovog rada sa predlozima da Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvati Predlog zakona. U nastavku rada Odbor je razmotrio Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu, Predlog carinskog zakona, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predloga zakona o carinskoj službi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko-putničke stanice (TPS) Zemun - faza 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o državnom koncesionalnom zajmu za Projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E70/E75, deonica: most preko reke Save kod Ostružnice – Bubanj Potok (Sektori 4, 5 i 6) između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao zajmodavca, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obezbeđenju Republici Srbiji koncesionalnog zajma Narodne Republike Kine, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa ad Beograd, za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin (II faza), Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd, Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd, OTP banke Srbija a.d. Novi Sad i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1 Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš – Dimitrovgrad od 31. januara 2018. godine između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Predložene zakone obrazložio je Siniša Mali, ministar finansija koji je naveo da ovaj budžet i set reformskih zakona imaju za cilj da se podigne životni standard građana i doprinese ekonomskom napretku zemlje. On je istakao da je budžet uravnotežen, sa izraženim socijalnim aspektom usmerenim ka povećanju životnog standarda građana i sa rekordnim izdvajanjima za kapitalne investicije sa ciljem povećanja BDP-a, kao i sa ciljem da se privreda rastereti. Ukupni prihodi su planirani u iznosu od 1.246,2 milijarde dinara, a rashodi u iznosu od 1.269,1 milijardu dinara, što daje deficit od 22,9 milijarde dinara ili 0,4 odsto BDP-a. Planiranje prihoda je rađeno konzervativno, te je planirani rast 3,5 odsto, a inflacija 2,3 odsto. Ovaj Predlog budžeta je nastavak reformskih procesa započetih 2014.godine, naveo je Mali i dodao da je ove godine za devet meseci privredni rast 4,4 odsto, a stopa nezaposlenosti 11,9 odsto, kao i da javni dug iznosi 55,6 odsto BDP-a. Takođe, ove godine suficit će biti 0,6 odsto BDP-a, a planirani deficit u 2019.godini biće 0,5 odsto, istakao je Mali. On je naveo i da se Predlogom zakona o budžetu za 2019.godinu planira rasterećenje privrede i napuštanje kriznih mera zbog fiskalne konsolidacije i karakterišu ga povećanje životnog standarda građana, povećanje izdvajanja za kapitalne investicije i set reformskih zakona. Povećanje penzija i plata iznosi 1,3 odsto BDP-a, najniže penzije povećane su za pet odsto, odnosno, za penzije će se izdvojiti 181,4 milijardi dinara, što je za 35 milijardi dinara više nego 2018.godine. Sa izdvajanjima iz PIO fonda ukupan fond za penzije iznosiće 563 milijardi dinara, rekao je Mali. Plate u javnom sektoru porašće sedam do 12 odsto, za šta je predviđeno 294,4 milijardi dinara, što je za 33 milijardi više nego 2018.godine. Ministar je naveo da će 1.januara 2019.godine minimalna cena rada porasti za 8,6 odsto, odnosno, iznosiće 155 dinara po satu, čime minimalna plata raste preko 27.000,00 dinara. Povećanje izdvajanja za kapitalne investicije je veće čak 30 odsto nego u 2018.godini i iznosi 165,5 milijardi dinara, a iznos će biti ukupno 220 milijardi dinara sa kapitalnim izdacima lokalnih samouprava i indirektnih budžetskih korisnika. Ta sredstva su namenjena izgradnji puteva, železnice, bolnica, škola i drugih infrastrukturnih projekata, naveo je Mali. Set reformskih zakona je treći element budžeta koji doprinosi rasterećenju privrede, a samo jedna od mera je smanjenje poreza na zarade i smanjenje parafiskalnih nameta, a rezultati postignuti u 2018. godini daju za pravo da se ovakav set zakona donese radi postizanja konkurentnosti naše privrede, zaključio je ministar finansija. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović dao je ukratko ocenu Predloga zakona o budžetu za 2019.godinu istakavši da je izabrani deficit fiskalno odgovoran i minimalan, kao i da odgovara privredi Srbije. Sa takvim deficitom biće moguće smanjivati dalje javni dug zemlje prema BDP-u za dva procentna poena, istakao je Petrović. On je dodao da ovakav deficit treba zadržati i kao srednjoročni cilj u narednim godinama, jer je strukturno održiv. Planirani prihodi i rashodi su realni i Fiskalni savet očekuje da zbog toga deficit kako je planiran bude i ostvaren, naveo je Petrović. Govoreći o nedostacima Predloga zakona o budžetu za 2019.godinu Petrović je istakao da je isti nedovoljno okrenut podsticanju privrednog rasta, što je glavni problem zemlje. On je ocenio da rast u Srbiji zaostaje u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope, što utiče direktno na životni standard građana. On je dodao da je fiskalni prostor u Predlogu budžeta mogao da se iskoristi da se značajno smanje izdvajanja za poreze i doprinose i da se smanje sa 65 na 60 odsto, a da se ulaganja u infrastrukturu povećaju za 300 milijardi. Petrović je naveo i da povećanje plata u javnom sektoru nije opravdano, jer će prosečna neto plata porasti za devet odsto, dok je rast u privatnom sektoru samo pet odsto. Govoreći o penzijama i njihovom rastu Petrović je procenio da je taj rast u skladu sa rastom BDP-a i Fiskalni savet smatra da treba ukinuti postojeći Zakon o PIO i vrati na staro način usklađivanja penzija sa stopom rasta. Takođe, Petrović je ukazao na potrebu da se usvaja i završni račun budžeta države za prethodnu godinu. Nakon duže rasprave članovi Odbora prihvatili su sve predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Dušan Bajatović, Milorad Mirčić, Sonja Vlahović i Goran Ćirić, Olivera Pešić, Saša Radulović, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević i Zoran Despotović.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 23. novembra 2018. godine, razmotrili Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu. Predlog odluke obrazložio je predstavnik predlagača Rastko Stefanović, načelnik finansijske službe REM, koji je istakao da nije u pitanju rebalans i da se ne menjaju prihodi, već se radi o izmeni pojedinih rashoda tj. izmeni njihove strukture. On je naveo da je od donošenja Finansijskog plana do danas došlo do povećanja potreba iz poslovanja i da REM neće povećavati prihode od naknada, već će se na teret ukupnih bruto zarada stvoriti prostor za novo zapošljavanje, a vršiće se i preraspodela nekih troškova poslovanja. Ukupan iznos za promenu je 8 miliona dinara, dok će ukupna sredstva za poslovanje REM u 2018. godini ostati ista. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan za Agenciju za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu obrazložio je takođe Rastko Stefanović, načelnik finansijske službe REM, istakavši da ukupna sredstva iznose 315.324.520,00 i da su uvećana u odnosu na prethodnu godinu u delu bruto zarada, koje su projektovane za 5 odsto više, i da su povećani iznosi za troškove putovanja (povećanje od 10 odsto), usluge po ugovoru, specijalizovane usluge (povećanje od 50 odsto), troškovi materijala, izdvajanje za poreze i doprinose, kao i osnovna sredstva. Najveći deo plana je okrenut ka investiranju u opremu, odnosno, njenu zamenu i nabavku nove. Ukupno povećanje u odnosu na 2018. godinu je 12 odsto, bez naknada pružaocima usluga, koje će ostati na istom nivou kao i do sada, zaključio je Stefanović. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan za Agenciju za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu obrazložili su predsednik Saveta Dejan Popović i član Saveta Dejana Kostić Stefanović koji su naveli da je plan sačinjen na adekvatan način na koji se mogu sagledati ukupni prihodi i rashodi Agencije. Planirana sredstva za zakupninu su ostala ista, troškovi reprezentacije su ispod jedan odsto, a zarade i naknade zarada su povećane za tri odsto u odnosu na 2018. godinu. Nakon rasprave Odbor je prihvatio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan za Agenciju za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu i jednoglasno doneo Zaključak koji će biti upućen gradonačelniku Beograda i Direkciji za imovinu, a kojim se traži pronalaženje adekvatnog poslovnog prostora za nastavak rada Agencije za energetiku, pokretanje procedure za raskid postojećeg ugovora o zakupu, a sve sa ciljem smanjenja troškova Agencije na ime zakupa poslovnog prostora. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Đorđe Kosanić, Dušan Bajatović, prof. dr Vladimir Marinković, Milorad Mirčić, Arpad Fremond, Duško Tarbuk, Sonja Vlahović i Goran Ćirić.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 2. oktobra 2018. godine, razmotrili Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu. Predlog odluke predstavila je Jelena Tanasković, državni sekretar Ministarstva finansija navodeći da se pred Odborom nalazi rebalans finansijskog plana RFZO za 2018. godinu, kojim se uvećavaju rashodi, a na osnovu prenetih i neutrošenih sredstva iz prethodne godine u iznosu od 3,6 milijardi dinara i naknadno prenetih sredstava u iznosu od 500 miliona dinara, tako da će ukupno uvećanje sredstava iznositi 4,1 milijardu dinara. Tanasković je navela da će se sredstva koristiti za lečenje retkih bolesti u iznosu od dve milijarde dinara, a ostatak za izdavanje lekova na recept, isplatu bolovanja i nabavku medicinskih pomagala. U diskusiji članove Odbora zanimalo je da li će sredstva od dve milijarde dinara biti dovoljno za lečenje dece u inostranstvu, nakon čega su većinom glasova prihvatili Predlog odluke i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Đorđe Milićević, Zoran Despotović i Đorđe Kosanić.

Članovi Odbora su na sednici održanoj 20. septembra 2018. godine, razmotrili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike San Marino o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak, koje je podnela Vlada. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da je Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici razmotrio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu i podneo Izveštaj Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava kojim predlaže da se ovaj Predlog odluke prihvati. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu obrazložile su predstavnice predlagača, državna sekretarka Ministarstva finansija Jelena Tanasković i direktorka PIO fonda Dragana Kalinović. Tanasković je obrazložila pravni osnov za izradu novog finansijskog plana PIO fonda i istakla da su u prvih sedam meseci ove godine planirani prihodi od naplate poreza i doprinosa povećani za 1,80 odsto ili za 7,6 milijardi dinara, što otvara mogućnost da se uradi nov finansijski plan i omogući korekcija penzija od 30.septembra ove godine. Na raspolaganju za te namene biće 4,6 milijardi dinara, kao i još dve milijarde dinara za uvećanje penzija iz budžeta. Ona je dodala i to da se za penzije danas izdvaja iz budžeta nikad manje i to 28,9 odsto, a iz naplate poreza i doprinosa 68,5 odsto. Takođe, direktorka PIO fonda Dragana Kalinović istakla je da je fond smanjio rashode u vezi sa prinudnom naplatom u prvih osam meseci ove godine, pre svega kada su u pitanju vojni penzioneri, jer je Vlada još 2015.godine taj problem rešila sistemski, te se tako do danas stvorila ukupna ušteda od skoro 7 milijardi dinara. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu. Članovi Odbora prihvatili su, nakon obrazloženja predstavnika predlagača, i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike San Marino o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Milan Lapčević, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Vojislav Vujić, Olivera Pešić, prof. dr Vladimir Marinkоvić, Milorad Mirčić, Miljan Damjanović i Momo Čolaković.

Članovi Odbora održali su 18. septembra 2018. godine, 55. sednicu van sedišta, u Leskovcu, na kojoj im je predstavljen izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Grada Leskovca za 2016. godinu i odazivnog izveštaja za 2017. godinu. Sednici su prisustvovali gradonačelnik Grada Leskovca Goran Cvetanović i načelnik gradske uprave sa saradnicima, kao i predsednik Državne revizorske institucije dr Duško Pejović sa saradnicima. Gradonačelnik Grada Leskovca Goran Cvetanović istakao je, pozdravljajući članove Odbora i predstavnike DRI, da današnja sednica koja se održava u Leskovcu pokazuje nameru i Narodne skupštine i DRI, ali i Grada Leskovca, da svoj rad učine transparentnim javnosti. Uprava grada se odgovorno odnosi prema javnim finansijama, a od 2012. godine do danas investirala je mnogo u Grad i u poboljšanje uslova života građana, naveo je Cvetanović. On je ukratko predstavio investicione radove koji su, i koji se sprovode, u Leskovcu, posebno naglasivši da se samo ove godine očekuje otvaranje tri nove fabrike koje će otvoriti preko 3.000 radnih mesta. Takođe, NALED je 2018. godine sertifikovao Leskovac kao primer lokalne samouprave koja ima pozitivno poslovno okruženje. Cvetanović je istakao da Izveštaj DRI nije pokazao nenamensko trošenje sredstava i sve proceduralne nepravilnosti koje su uočene otklonjene su u propisanom roku, te je DRI prošle godine predstavila Leskovac kao primer dobre prakse u izradi odazivnog izveštaja. Predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Grada Leskovca za 2016. godinu i odazivnog izveštaja za 2017. godinu i istakao da su prvim izveštajem predstavljene uočene nepravilnosti, a drugim efekti otklanjanja tih nepravilnosti. DRI je u Izveštaju o reviziji pravilnosti poslovanja dala mišljenje sa rezervom, i kod finansijskih izveštaja i kod revizije poslovanja. Nepravilnosti koje se odnose na finansijske izveštaje su nepravilno prikazani prihodi, rashodi i izdaci. Nepravilno su iskazani i rashodi i prihodi u iznosima od po preko 338 miliona dinara, te se vidi da je u pitanju nepravilno klasifikovanje i knjiženje. To je rezultiralo i pogrešno prikazivanim prihodima za oko četiri miliona dinara, što je uticalo na iskazivanje manjeg suficita nego što je on bio, naveo je Pejović. Takođe, uočene su nepravilnosti u organizacionoj klasifikaciji finansijskih izveštaja u iznosu od preko 1,73 milijardi dinara. Nepravilnosti su utvrđene i kod evidencije imovine u iznosu od 1,1 milijardi dinara i kod evidentiranja obaveza u iznosu od 112 miliona dinara, što je sve uticalo da finansijski izveštaji budu ocenjeni sa rezervom. U reviziji pravilnosti poslovanja nepravilno je prikazano preko 747 miliona dinara, što opet ukazuje na pogrešnu organizacionu strukturu, istakao je Pejović. Kao i u drugim lokalnim samoupravama reč je o načinu obračuna plata, prenetim obavezama u odnosu na odobrene aproprijacije, preuzetim obavezama prema drugim izvorima, preuzetim obavezama bez pravnog osnova, rashodima bez prethodno zaključenog ugovora, sprovedenim javnim nabavkama bez postupka ili pogrešno sprovedenog postupka. Pejović je naveo da su generalno u svim lokalnim samoupravama ključne tri stvari, a to su plate, aproprijacije i javne nabavke i kada se ovo sagleda, u Leskovcu je broj nepravilnosti bio u proseku, a odazivni izveštaj je bio takav da se može oceniti kao dobar primer, jer su sve nepravilnosti koje je DRI uočila otklonjene, a preporuke ispoštovane, te je DRI ocenio sprovedene mere kao zadovoljavajuće. Članovi Odbora su obavili i raspravu o sektorskim izveštajima DRI koji su predstavljeni na 52. sednici Odbora održanoj u Subotici, a koje su predstavnici DRI rezimirali na ovoj sednici. Član Saveta DRI Ljiljana Dimitrijević ukratko je rezimirala izveštaj Sektora za reviziju budžeta i budžetskih fondova Republike Srbije i navela da je za 2016. godinu ukupno izrađeno 47 revizorskih proizvoda, od čega 27 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja i 20 postrevizorskih izveštaja. Revizija završnog računa budžeta rađena je kod više ministarstava i to Ministarstva finansija (Uprava za javni dug), Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (Agencija za zaštitu životne sredine), Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva zdravlja i BIA. Takođe, rađene su revizije i kod indirektnih budžetskih korisnika zbog potrebe revizija škola, ustanova kulture i drugo, kako bi se sagledalo sistemsko funkcionisanje propisa i saradnje direktnih i indirektnih korisnika budžeta. Ukupno je dato osam pozitivnih mišljenja kod finansijskih izveštaja i devet pozitivnih kod izveštaja o poslovanju, kao i 18 mišljenja sa rezervom kod finansijskih izveštaja i 18 mišljenja sa rezervom kod poslovanja, kao i jedno uzdržano mišljenje kod Muzeja istorije Jugoslavije. Dimitrijevićeva je istakla i da su propusti uglavnom u upravljanju, kontroli i uspostavljanju interne revizije. Kada se sve sumira uočeni nedostaci beleže visok procenat i to preko 50 odsto, navela je Dimitrijevićeva. Poseban segment revizije je bilo i finansijsko planiranje gde se beleži loše planiranje inostranih zaduživanja za oko 72 miliona dinara, zatim prenete obaveze izdataka za više od 56 miliona dinara kod tri subjekta, kao i prihodi i primanja i njihovo evidentiranje za oko četiri miliona dinara kod tri subjekta, kao i narušena budžetska klasifikacija i nepravilno upravljanje računima. DRI je, s toga, dala preporuke za izmene više zakona, uredbi i pravilnika, zaključila je Dimitrijevićeva. Žarko Riznić, ovlašćeni državni revizor, istakao je da je Sektor za reviziju NBS, javnih agencija i drugih korisnika javnih sredstava uočio da iznos od 358 miliona dinara nije uplaćen u budžet Republike Srbije, da je izvršeno povećanje osnovnog kapitala bez saglasnosti osnivača bilo u iznosu od 386 miliona dinara, gde, u oba slučaja, prednjači Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, dok je uočeno pogrešno iskazivanje uloga u iznosu od 16,2 miliona dinara kod Srpskog pokreta obnove. Izveštaj Sektora za reviziju budžeta lokalnih vlasti predstavila je Stojanka Milovanović, vrhovni državni revizor, istakavši da je Sektor izradio 203 revizorskih proizvoda, od čega je 105 izveštaja o finansijskim izveštajima i pravilnosti poslovanja, 16 odazivnih izveštaja i 82 postrevizionih izveštaja. Revidirane su 32 jedinice lokalne samouprave i to 12 gradova, 16 opština i četiri gradske opštine. Dato je pet pozitivnih mišljenja na finansijske izveštaje i četiri negativna, kao i tri pozitivna na poslovanje i sedam negativnih. Uočeno je 702 nepravilnosti, dato je 800 preporuka, a podneto je i 324 prijave. Kod postrevizionih izveštaja 78 su zadovoljavajući, dok se kod četiri beleži kršenje. Preporučene su izmene 12 zakona i jedne uredbe. Rad Sektora za reviziju organizacija obaveznog socijalnog osiguranja predstavila je v.d. vrhovnog državnog revizora Snežana Trnjaković. Sektor je izradio 18 revizija i to četiri organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i 14 zdravstvenih ustanova (devet iz primarne zaštite, odnosno, apoteka i domova zdravlja, dve iz sekundarne zaštite i tri iz tercijarne zaštite). Izrađeno je 13 postrevizionih izveštaja za revizije iz 2016. godine. Sektor je dao kod finansijskih izveštaja četiri pozitivna mišljenja, dva negativna i 12 sa rezervom, a kod poslovanja tri pozitivna mišljenja, tri negativna i 12 sa rezervom. Podneto je 49 prekršajnih prijava i skrenuta je pažnja na nedonošenje podzakonskih akata. V.d. vrhovnog državnog revizora Slobodan Mijailović predstavio je rezultate rada Sektora za reviziju javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao, ili ima učešće u kapitalu ili u upravljanju, korisnik javnih sredstava. On je istakao da je revidirano 38 subjekata, od čega devet javnih preduzeća, četiri državne kompanije, 23 komunalna preduzeća, jedna ustanova i jedan fond. Kod finansijskih izveštaja dato je jedno pozitivno mišljenje, 35 mišljenja sa rezervom, jedno negativno mišljenje i bilo je kod jednog subjekta uzdržavanja od mišljenja. Kod pravilnosti poslovanja data su dva pozitivna mišljenja, jedno negativno, 33 mišljenja sa rezervom i kod dva subjekta se uzdržalo od mišljenja. Dato je 835 preporuka, a svi subjekti su dali odazivne izveštaje koji su bili zadovoljavajući u 27 slučajeva, kod 10 je ocenjeno da krše dobro poslovanje, a jedan subjekat da teško krši dobro poslovanje. Od svih datih preporuka preko 70 odsto, odnosno, 618, je izvršeno. Predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je rad Sektora za reviziju svrsishodnosti poslovanja, i to dva izveštaja, jedan koji se odnosio na efikasnost i ekonomičnost primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a drugi na opravdanost primene staža osiguranja sa uvećanim trajanjem za pojedina radna mesta, odnosno poslove. Kod prve revizije cilj je bio da se utvrdi da li naručioci u pregovaračkom procesu poštuju ekonomičnost i efikasnost u javnoj nabavci. Poruke su da je utvrđeno da bi postupak bez objavljivanja poziva za ponude bio ekonomičniji kada bi naručioci više pažnje posvetili istraživanju i kontroli. Takođe, više pažnje treba posvetiti odnosu cene i kvaliteta, a nedovoljna koordinacija sa drugim organima i neadekvatna evaluacija dovodi do toga da pregovaranje postaje najnepovoljniji vid javne nabavke. Kod druge revizije, čiji je cilj bio da se utvrdi opravdanost beneficiranog radnog staža, utvrđeno je da je isti kod državnih organa obesmišljen, jer se nije utvrđivao prema težini posla, a ta loša procena je državu koštala četiri milijarde dinara. Bez aktivne uloge Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ne može se obezbediti adekvatan pristup rešavanju ovog pitanja. Preporuka je, pošto je ovo pitanje specifično, da se isto mora rešavati sistemski, zaključio je Pejović. Na kraju rada, predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je Izveštaj o radu DRI za 2017. godinu. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da je prethodni predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović predstavio Odboru ovaj izveštaj na kraju svog mandata, u aprilu ove godine, i predložila da se članovi Odbora na narednoj sednici izjasne o istom, a predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović upoznao je članove Odbora sa sadašnjim i budućim aktivnostima DRI. Ova sednica Odbora održana je u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Milan Lapčević, Snežana B. Petrović, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Srbislav Filipović i Zoran Despotović, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Tanja Tomašević Damnjanović i Žarko Bogatinović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 14. septembra 2018. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 4 – „Slobodno kretanje kapitala“. Sednici je predsedavala Aleksandra Tomić, predsednik Odbora.

Na 53. sednici, održanoj 25. jula, članovi Odbora razmotrili su više izveštaja Narodne banke Srbije za 2017. godinu i Finansijski plan za 2018. godinu, kao i Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu. Razmotreni su sledeći izveštaji NBS: Godišnji izveštaj o monetarnoj politici u 2017. godini, Polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici za period januar–jun 2017. godine, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada u 2017. godini, Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema u 2017. godini, Finansijski izveštaji Narodne banke Srbije za 2017. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. januar–30. jun 2017. godine, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. jula do 31. decembra 2017. godine i Finansijski plan Narodne banke Srbije za 2018. godinu. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednička rasprava o tačkama 1–8 dnevnog reda sednice. Izveštaje i plan NBS, članovima Odbora predstavila je guvernerka NBS dr Jorgovanka Tabaković. Ona je istakla da je lično ponosna na postignuća NBS u 2017. godini, jer je očuvana ekonomska i finansijska stabilnost i navela da je NBS bila odgovorna prema ciljevima koje je pred sebe postavila. U 2017. godini očuvana je inflacija, cilj je snižen sa četiri na tri odsto, te je u prethodnoj godini u proseku bila tri odsto. U prethodnih pet godina inflacija je u proseku iznosila dva odsto. Bazna inflacija je iznosila 1,8 odsto, a krajem 2017. godine međugodišnje je iznosila 1,3 odsto. NBS je radila na suzbijanju inflatornih pritisaka i tako obezbedila lakše poslovanje privredi, podršku rastu zaposlenosti i rastu standarda građana, zaključila je Tabaković. Ona je istakla da su međunarodne rejting agencije ocenile sve ovo kao uspeh i istakle da je rast kredibiliteta NBS zaslužen. Inflacija pod kontrolom i odgovorna monetarna politika dovela je do smanjenja referentne kamatne stope na 3,5 odsto, što je rezultiralo smanjenjem kamatnih stopa na dinarske kredite, koji danas za privredu iznose 4,5 odsto, što je tri puta manje nego 2013. godine. Takođe, za stanovništvo, kamatne stope su pale za kredite u evrima i u dinarima, te su danas dvostruko manje nego u 2013. godini, navela je Tabaković. NBS je rešavala i problematične kredite, a sprovedene mere su uticale da se njihov nivo prepolovi u poslednje tri godine. Na dan 30. jun 2018. godine njihov nivo iznosi 7,8 odsto. Fiskalni suficit iznosi 2,1 odsto i zasnovan je na održivim osnovama, a deficit u BDP-u je prepolovljen u poslednje tri godine. Deficit platnog bilansa je pokriven neto prilivom na osnovu stranih direktnih investicija. Izvoz roba i usluga u 2017. godini je ubrzan na 11,2 odsto, sa 10,5 odsto u 2016.godini. Ubrzan je i rast izvoza prerađivačke industrije na 13,6 odsto i rast usluga na 14,6 odsto. Rast BDP-a, van sektora poljoprivrede i delom energetike usled vremenskih nepogoda, ubrzan je na oko 3 odsto, a priliv stranih investicija iznosi 2,4 milijarde dinara, što je 27 odsto više nego 2016. godine, navela je guvernerka. Ona je podsetila da je očuvana stabilnost kursa dinara u 2017.godini i da je NBS sprečavala veće oscilacije intervenisanjem na međunarodnom bankarskom tržištu na obe strane. NBS je bila neto kupac evra u iznosu od 725 miliona evra, a očuvane su devizne rezerve koje iznose 8,3 milijardi evra. Takođe, u 2017. godini očuvana je stabilnost finansijskog sektora, a bankarski sektor je likvidan, adekvatno kapitalizovan i otporan na udare. Tabaković je navela i da je u 2017. godini NBS intenzivno radila na unapređenju zakonske regulative, a posebno je važan razvoj platnog sistema, odnosno, razvoj sistema instant plaćanja kao najmodernijeg sistema plaćanja danas. Guvernerka je zaključila da je NBS pokazala da ima instrumente, odlučnost i znanje da trajno očuva finansijsku stabilnost. Viceguverner NBS Željko Jović istakao je, govoreći o strukturi plasmana za stanovništvo u 2017.godini, da su plasmani iznosili 900 milijardi dinara, od kojih je oko 40 odsto za stambene i gotovinske kredite. Plasmani za privedu iznosili su 1.060 milijardi dinara, od čega je 50 odsto za obrtna sredstva i oko 31 odsto za investicione kredite. Jović je dodao i da je za stanovništvo kamatna stopa na dinarske kredite 10,58 odsto, za kredite u evrima 4,21 odsto, dok je za privredu 4,75 odsto za dinarske, odnosno, 2,81 odsto za kredite indeksirane u devizama. Nakon duže rasprave članovi Odbora prihvatili su izveštaje Narodne banke Srbije za 2017. godinu i Finansijski plan za 2018. godinu. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio i Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu, koji je predstavio zamenik predsednika Saveta REM-a Goran Petrović. On je naveo da je, u odnosu na 2017. godinu, finansijski plan smanjen za 18 odsto, kao i da je broj zaposlenih u poslednje četiri do pet godina ostao isti. Odgovarajući na pitanje članova Odbora, Petrović je rekao da REM plaća zakup prostorija u kojima radi, na osnovu ugovora o zakupu sa sindikatom, devet evra sa PDV-om po metru kvadratnom, što je najniža moguća cena zakupa i iznosi 4,6 odsto od finansijskog plana. Članovi Odbora jednoglasno su odlučili da Narodnoj skupštini predlože da dȃ saglasnost na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu, te će joj, shodno tome, uputiti Predlog odluke o davanju saglasnosti. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Veroljub Arsić i Zoran Despotović, kao i narodni poslanik koji nije član Odbora Srđan Nogo.

Članovi Odbora održali su 18. jula 2018. godine, 52. sednicu van sedišta u Subotici, na kojoj su razmotrili Izveštaj o sprovedenoj reviziji Grada Subotice i efekata sprovedenih preporuka DRI, pitanje prevencije korupcije na lokalnom nivou, Izveštaj Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije, sa predlogom zaključaka i usvojili zaključke povodom razmatranja sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije. Sednici su prisustvovali gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, načelnik Severno-bačkog okruga Dragi Vučković, predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović, kao i predstavnice Agencije za borbu protiv korupcije Marijana Obradović, pomoćnica direktora u Sektoru za prevenciju i Zorana Kepnik Hinić i Almira Medunjanin. Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban istakao je u obraćanju članovima Odbora da je za Suboticu važno što je bila u prilici da bude domaćin nedavno održanoj sednici Vlade Republike Srbije, kao i ovoj sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine, što govori o opredeljenosti nosilaca vlasti da svoj rad učine vidljivijim za sve građane Srbije. On je naveo i da Subotica predstavlja dobar primer upotrebe javnih finansija, kao i da je stabilizovala poslovanje svog javnog sektora, realizovala infrastrukturne projekte i privukla direktne strane investicije. Izveštaj o sprovedenoj reviziji Grada Subotice i efekata sprovedenih preporuka DRI predstavio je predsednik Saveta DRI Duško Pejović, koji je istakao da je Subotica, nakon revizije, dobila u februaru 2017.godine odlazni izveštaj o postupanju za otklanjanje nedostataka iz prvog izveštaja, kao i da je sve nedostatke otklonila u roku. Nepravilnosti na koje je DRI ukazala u finansijskim izveštajima odnose se na pogrešnu ekonomsku klasifikaciju, pogrešnu organizacionu klasifikaciju i popis i evidenciju imovine, naveo je Pejović. On je dodao da će ubuduće DRI revidirati sve investicije u svim lokalnim samoupravama koje su započete, a godinama nisu završene. Što se tiče nepravilnosti poslovanja, što je na lokalu problem uopšte, Pejović je istakao da je uočena nepravilnost preuzetih obaveza za plate i poreze i doprinose za plate na teret poslodavca, prenetih obaveza i izvršenih rashoda bez pravnog osnova, prenetih obaveza u odnosu na prenetu aproprijaciju, rashode koji su suprotni propisima iz oblasti javnih nabavki i preuzetih obaveza bez sprovedenog obaveznog javnog konkursa. Pejović je dodao i da je ukupan iznos nepravilnosti u iznosu od preko 474 miliona dinara. Govoreći o samom radu DRI, predsednik Saveta je naveo i da je u 2017.godini DRI izrekla 2.518 preporuka, od kojih je sprovedeno 1.566 ili 62 odsto, dok samo 126 ili 5 odsto nije sprovedeno. Takođe, do sada DRI nije imala kontrolu svoga rada kroz mehanizam kolegijalnog pregleda, koji sprovodi SIGMA, te se očekuje da će se ta kontrola sprovesti sledeće godine, zaključio je Pejović. O prevenciji korupcije na lokalnom nivou govorile su predstavnice Agencije za borbu protiv korupcije koje su istakle dva osnovna mehanizma antikorupcijskih javnih politika na lokalu, a to su izrada lokalnih antikorupcijskih planova, što predviđa i Akcioni plan za Poglavlje 23 – jačanje antikorupcijskih mehanizama na lokalnom nivou, kao i lokalni planovi integriteta. Predstavnice Agencije su predstavile rezultate rada Agencije za 2017.godinu, koje je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrio i prihvatio na prethodnoj sednici. U toku sednice, Pododbor za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije održao je svoju Treću sednicu, na kojoj su razmotreni sektorski izveštaji DRI za prethodnu godinu, a koje su predstavili ovlašćeni državni revizori. Na ovoj sednici, kojom je predsedavao član Pododbora i zamenik predsednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Milan Lapčević razmotreni su izveštaji sektora za reviziju budžeta i budžetskih fondova Republike Srbije, za reviziju organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, za reviziju Narodne banke Srbije, javnih agencija i drugih korisnika javnih sredstava, za reviziju budžeta lokalnih vlasti, za reviziju javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao ili ima učešće u kapitalu ili u upravljanju korisnik javnih sredstava i za reviziju svrsishodnosti poslovanja. Nakon rasprave članovi Pododbora podneli su Odboru Izveštaj o razmatranju izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije, sa predlogom zaključaka. U nastavku rada, članovi Odbora prihvatili su Izveštaj Pododbora i usvojili zaključke povodom razmatranja sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije. Ova sednica Odbora održana u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Milan Lapčević, Ivan Manojlović, Miljan Damjanović, dr Milorad Mijatović, Snežana B.Petrović, Vojislav Vujić i Zoltan Pek, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Tomislav Žigmanov, Milimir Vujadinović i dr Desanka Repac.

Na sednici od 12. jula, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su više izveštaja o radu, godišnjih izveštaja i finansijskih planova Agencije za borbu protiv korupcije, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisije za hartije od vrednosti. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednička rasprava o tačkama 1. i 2. dnevnog reda sednice i o tačkama od 5. do 11. dnevnog reda sednice. Odbor je razmotrio dva izveštaja o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2016. i 2017. godinu, sa izveštajima o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2013. do 2018. godine i akcionim planovima za njeno sprovođenje. Pomenute izveštaje predstavila je Verka Atanasković iz Agencije za borbu protiv korupcije, koja je navela da je Agencija ispunila sve zadatke iz Zakona i strateških dokumenata. Kada je u pitanju kontrola imovine i prihoda funkcionera u 2016. godini, u registru Agencije, obrađeno je 52.511 izveštaja, a 2017. godine 62.160 izveštaja. Atanasković je navela da je od osnivanja Agencije do 2016. godine obrađeno ukupno 40.292 izveštaja, a do 2017. godine 44.383 izveštaja i dodala da je kontrola delotvoran mehanizam za suzbijanje korupcije. U 2016. godini izvršeno je 238 redovnih provera funkcionera i 20 vanrednih kontrola, a pokrenuto je 259 postupaka zbog povrede Zakona o Agenciji protiv korupcije i doneta 241 mera. U 2017. godini izvršeno je 305 redovnih i 21 vanredna provera, a doneto je 319 mera zbog povrede Zakona. Atanasković je istakla i da se prosečno godišnje podnese oko 15 krivičnih prijava, a u 2017. godini podneto je 17. Kada je u pitanju rad po predstavkama u 2016.godini podneto je novih 600, tako da je njihov ukupan broj bio 2.567, od čega je 1.868 iz 2015.godine, a u 2017. godini podneto je novih 535, te je ukupan broj bio 2.502 predmeta. Atanasković je dodala i da su podnete i dve krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja u 2017. godini. Takođe, Agencija je radila i na predmetima rešavanja i sprečavanja sukoba interesa i u 2016. godini beleži povećanje broja predmeta. 2016. godina je bila izborna godina koja beleži povećanje predmeta od 18,92 odsto. Beleži se čak 800 zahteva za davanje saglasnosti za vršenje druge javne funkcije ili posla, a povećano je i postupanje funkcionera po merama Agencije, koje iznosi preko 90 odsto. U 2017. godini beleži se povećanje za 31,73 odsto i postupanje funkcionera na preko 96 odsto. Kada je u pitanju kontrola finansiranja političkih aktivnosti u 2016. godini kontrolisani su godišnji finansijski izveštaji za 2015. godinu, izveštaji izborne kampanje u 2016. godini, a u 2017.godini izvršena je kontrola svih političkih subjekata koji su učestvovali u izborima za predsednika Republike, navela je Atanasković. Ona je dodala da je pokrenuto 273 zahteva za prekršajni postupak i doneta su 22 rešenja po pravosnažnim presudama u 2016. godini, a četiri u 2017. godini. Takođe, Agencija je radila preventivno u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23 i u 2017. godini, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, sačinila model antikorupcijskih planova na lokalnom i pokrajinskom nivou. Od aprila do decembra 2017. godine 41 jedinica lokalne samouprave usvojila je svoje planove. U pogledu plana integriteta Agencija ovaj proces vodi ciklično na tri godine, a u 2016. godini izradila je aplikaciju za sprovođenje plana integriteta. Preporuke Agencije ostaju i dalje iste, a to je rad na unapređenju kapaciteta Agencije i donošenje novog zakona o Agenciji. Odbor je, nakon rasprave, doneo zaključke kojima predlaže Narodnoj skupštini da prihvati izveštaje o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2016. i 2017. godinu, sa izveštajima o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2013. do 2018. godine i akcionim planovima za njeno sprovođenje. Odbor je razmotrio i Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01.01.2017. do 31.12.2017. godine i Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu. Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01.01.2017. do 31.12.2017. godine predstavila je Hana Hukić, predsednica Komisije, koja je navela da u 2017. godini nije zabeleženo povećanje broja predmeta u odnosu na 2016. godinu. Komisija je održala 345 sednica i donela 1.704 odluke, u kojima je dominantna zaštita prava u postupcima (1.127 odluka ili preko 66 odsto), navela je Hukić. Od 1.127 odluka, u 673 ili 59 odsto, utvrđeno je da je zahtev bio osnovan, u 118 postupak je poništen u celini, a u ostalima delimično poništen. Hukić je navela i da je ostvaren prihod od uplaćenih taksi iznosio 161 milion dinara. U izveštajnom periodu Komisija je kontrolisala postupanje po njenim odlukama, donosila rešenja o poništavanju ugovora o javnim nabavkama i podnela 38 zahteva za prekršajni postupak. Takođe, Komisija je postupala u zakonskim rokovima, a u 2017. godini ostvarila je u tom polju značajan napredak, jer je preko polovine predmeta rešeno u roku, navela je predsednica Komisije. Po obavljenoj raspravi Odbor je doneo Zaključak kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01. 01. 2017. do 31.12.2017. godine. Predstavnici Uprave za javne nabavke predstavili su Odboru Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu. Registrovana vrednost postupaka iznosila je 342,9 milijardi dinara, od čega je 93 odsto javnih nabavki otvorenog postupka. Pregovarački postupak je zastupljen sa 2 odsto, što je najniži procenat od 2002.godine i nalazi se ispod evropskog proseka, koji iznosi 5 odsto. Procenat obustavljenih postupaka je samo 10 odsto, a okvirni sporazumi kao mehanizam se značajno koriste, što je i preporuka Evropske komisije. Prosečan broj ponuda u postupcima je tri, smanjeno je učešće stranih ponuđača na tri odsto, a negativan trend predstavlja učešće najniže ekonomske ponude sa 10 odsto. Preporuke Uprave se odnose na potrebu jačanja organizacija naručilaca, istraživanje tržišta, saradnju sa ponuđačima, transparentnost u izvršenju ugovora, što je i akcenat Evropske komisije i merilo za zatvaranje Poglavlja 5 - kontrola izvršenja ugovora. Nakon rasprave Odbor je prihvatio Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu. U nastavku rada Odbor je razmotrio godišnje izveštaje Komisije za hartije od vrednosti za 2016. i 2017. godinu, kao i izmenu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2016. godinu i Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu, izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu i Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu, kao i izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu. Sve izveštaje i planove predstavio je Marko Janković, član Komisije za hartije od vrednosti, koji je ukazao da je stanje na tržištu kapitala u konstantnom opadanju još od 2007.godine. Shodno tome opada i promet na beogradskoj berzi i broj dilerskih društava i kastodi banaka. To sve ukazuje na potrebu donošenja šire državne strategije na kojoj se aktivno radi, naveo je Janković. On je detaljno upoznao članove Odbora sa postupcima nadzora koje je Komisija vodila i naveo da su planirani prihodi Komisije iznosili oko 120 miliona dinara, a ostvareno je samo 44,6 miliona, što je posledica tržišnih kretanja. On je dodao i da su rashodi Komisije stavljeni pod kontrolu, te su troškovi zarada smanjeni za 40 odsto u odnosu na 2014.godinu. Nakon rasprave Odbor je usvojio Izveštaj kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati godišnje izveštaje Komisije za hartije od vrednosti za 2016. i 2017. godinu. Takođe, Odbor je usvojio Izveštaj kojim predlaže Narodnoj skupštini da potvrdi izmenu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2016. godinu i Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu, izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu i Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu, kao i izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu. Na kraju sednice Odbor je utvrdio Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Branimiru Blagojeviću, podnošenjem ostavke i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da će se naredna sednica održati van sedišta, u Subotici, 18. jula 2018. godine, uz podršku UNDP-a. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Zoran Despotović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Veroljub Arsić, Srbislav Filipović, Arpad Fremond, Đorđe Milićević i Milan Lapčević.

Na sednici od 6. juna, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu podneto je ukupno 564 amandmana. Narodna banka Srbije i Odbor nisu prihvatili nijedan od podnetih amandmana. Od 107 amandmana podnetih na Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Narodna banka Srbije i Odbor prihvatili su jedan amandman i to na član 23. Predloga zakona, koji su zajedno podnele narodne poslanice Sanda Rašković Ivić i Dijana Vukomanović. Na Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica narodni poslanici podneli su 93 amandmana, od kojih Narodna banka Srbije i Odbor nisu prihvatili nijedan. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama podneto je 40 amandmana, koje Narodna banka Srbije i Odbor nisu prihvatili. Od 90 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije i Odbor nisu prihvatili nijedan. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Zoran Despotović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Zoltan Pek, Veroljub Arsić i dr Milorad Mijatović.

Na sednici od 1. juna, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Takođe, razmotreni su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički načelni pretres o prvih pet tačaka, kao i o tačkama 6–8 dnevnog reda sednice. Guvernerka NBS dr Jorgovanka Tabaković obrazložila je predloge zakona, koje je NBS podnela Narodnoj skupštini, a Vlada, u mišljenju, predložila da ih Narodna skupština usvoji. Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu donosi novine kojima se zaštita korisnika usluga prilagođava zaštiti prilikom korišćenja modernih tehnologija i usklađuje sa porastom broja korisnika aplikacija mobilnog bankarstva, kojih ima oko 2 miliona. Tom zaštitom će biti obuhvaćeni potrošači, ali i poljoprivrednici i preduzetnici, a jača se i poverenje korisnika u korišćenje modernih tehnologija. Cilj Predloga zakona o finansijskom obezbeđenju je uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala. Koristi od donošenja ovog Predloga su pravna sigurnost, smanjenje kreditnog rizika, veći stepen zaštite potraživanja države, veći stepen zaštite potraživanja NBS, standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, kao i mnoge novine kod ugovornog i založnog prava. Predlogom zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica pospešiće se bezgotovinske transakcije, štititi interesi potrošača, trgovaca i urediti tržište platnih kartica uvođenjem fer poslovanja. Ograničavanjem međubankarskih naknada steći će se uslovi da i mali trgovci uvode pos terminale i prihvataju kartice. Snižavanje naknada će ići etapno i u prvih šest meseci će biti smanjene 1 do 2 odsto, kao i 0,5 odsto za debitne, odnosno, 0,6 odsto za kreditne kartice, a nakon toga 0,2 odsto za debitne, odnosno, 0,3 odsto za kreditne kartice. Takođe, banke će biti u obavezi da prilikom otvaranja tekućeg računa izdaju domaću debitnu karticu klijentima, čime se štiti domaći platni sistem. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama pojednostavljuje se otvaranje i promena platnog računa. NBS će prikupljati podatke o platnim uslugama i na sajtu objavljivati podatke. Ovaj Predlog zakona podstaći će konkurenciju među pružaocima platnih usluga. Jedna od važnih novina je i to što se preciziraju obaveze pružaoca platnih usluga kod nepravilno izvršene transakcije. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije predložen je usled preuzimanja novih nadležnosti posebno nadležnosti Poreske uprave, kao i proširenih nadležnosti u kontroli. Takođe, određene izmene se tiču unapređenja funkcionisanja NBS, pa tako i odredbe koja se odnosi na to da se funkcioneri NBS biraju najranije 120 dana pre isteka mandata prethodnim funkcionerima. Branko Drčelić, v.d. direktora Uprave za javni dug obrazložio je tri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj predstavlja koncesionalni izvor finansiranja budžeta Republike Srbije i koristiće se za otplatu javnog duga, pre svega za javna preduzeća iz energetskog i sektora saobraćaja. Kredit se uzima na 20 godina, sa grejs periodom od devet godina i kamatnom stopom koja je šestomesečni euribor plus varijabilna marža, koja trenutno iznosi 0,76 odsto. Za kredit postoji opcija konverzije kamate iz varijabilne u fiksnu, a jednokratna pristupna naknada iznosi 0,25 odsto i ceo kredit se povlači u jednoj tranši. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj iznosi 40,1 milion evra. Kredit se uzima na 15 godina, uz grejs period od pet godina. Kamatna stopa i jednokratna naknada su iste kao i kod prethodnog zajma, a odnosi se na restrukturiranje Banke Poštanska štedionica, razvojno finansiranje Fonda za razvoj i Agencije za finansiranje izvoza i tehničku podršku Ministarstvu finansija. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj je nastavak projekta finansiranja zdravstva u Republici Srbiji. Zajam se uzima na 14,5 godina uz grejs period od pet godina, sa istom kamatnom stopom i jednokratnom naknadom kao i kod prethodnih zajmova. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, sve razmotrene predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Milan Lapčević, Zoran Despotović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Zoltan Pek, Veroljub Arsić i Goran Ćirić.

Na sednici od 23. maja, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obavili su razgovor sa kandidatima za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da je Radna grupa Odbora sprovela testiranje kandidata iz oblasti javnih nabavki 16.aprila ove godine i da su prijavljeni kandidati koji su osvojili dovoljan broj bodova sledeći: Veljko Borota, Željko Grošeta, Vesna Stanković, Branislav Cvetković, Vesna Gojković Milin i Slaviša Milošević. Nakon razgovora sa kandidatima, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i predložili za članove Vesnu Gojković Milin, Željka Grošetu, Vesnu Stanković i Slavišu Miloševića. Takođe, Odbor je odlučio da Predlog odluke uputi Narodnoj skupštini po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine. U nastavku sednice članovima Odbora prezentovan je Projekat SIGMA „Delotvorna saradnja između parlamenata i vrhovnih revizorskih institucija“. Projekat i nalaze do kojih se došlo analizom saradnje parlamenata i revizorskih institucija predstavili su eksperti SIGME i predsednik DRI dr Duško Pejović. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević, Duško Tarbuk, Vojislav Vujić, Snežana R. Petrović, Zoran Despotović i Ivan Manojlović.

Na sednici održanoj 18. maja 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su, u pojedinostima, Predlog zakona o dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma Na Predlog zakona o dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, narodni poslanici su podneli ukupno 21 amandman, od kojih Vlada i članovi Odbora nisu prihvatili ni jedan. Predsednica Odbora predstavila je Agendu 2030 koja je odobrena od strane Vladinih predstavnika na samitu Ujedinjenih nacija u septembru 2015. godine i u istoj se nalazi 17 ciljeva održivog razvoja i 169 aktivnosti koje treba preduzeti. Aleksandra Tomić je istakla da je u Narodnoj skupštini formirana Fokus grupa, koja za cilj ima razvijanje kontrolne uloge Parlamenta u procesu implementacije Ciljeva održivog razvoja, na čijem čelu je narodni poslanik prof. dr Milorad Mijatović. U nastavku rada, prof. dr Milorad Mijatović istakao je značaj implementacije Ciljeva održivog razvoja i podsetio članove Odbora da se 24. i 25. maja ove godine, u Narodnoj skupštini održava Regionalni seminar o Ciljevima održivog razvoja za parlamente Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sonja Vlahović, Momo Čolaković, Zoran Despotović, Milorad Mirčić, Zoran Bojanić, prof. dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević, Veroljub Arsić, Olivera Pešić, Srbislav Filipović i Goran Kovačević.

Na sednici održanoj 14. maja 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su, u načelu, Predlog zakona o dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma obrazložili su Danijela Vazura, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Željko Radovanović, v. d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija. Istakli su da će donošenjem ovog zakona Republika Srbija, kao punopravna članica Organizacije ujedinjenih nacija - OUN, usaglasiti svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama Ujedinjenih nacija. Na osnovu Povelje UN, države članice OUN su u obavezi da preduzimaju mere na sprovođenju rezolucija koje donosi Savet bezbednosti UN, a koje se odnose na niz rezolucija kojima se propisuje primena represivnih mera protiv terorista, terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Vazura i Radovanović su naveli da se Predlogom zakona propisuju mere kojima se države uzdržavaju od pružanja bilo kakve podrške nedržavnim akterima koji pokušavaju da razviju, pribave, proizvedu, poseduju, transportuju ili koriste nuklearno, hemijsko ili biološko oružje, posebno u svrhu terorizma. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sonja Vlahović, Momo Čolaković, Zoran Despotović, Zoran Bojanić, prof. dr Vladimir Marinković Zoltan Pek, Đorđe Milićević, Srbislav Filipović i Snežana R. Petrović.

Na sednici od 19. aprila, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2018. godinu. Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije istakao je, obrazlažući Finansijski plan, da Agencija posluje u okvirima poslednjeg usvojenog plana iz 2015. godine. Do danas troškovi su se uvećali, posebno imajući u vidu realizaciju projekta iz IPA fondova, za koji jedna od tranši dospeva na naplatu, a Agencija bez novog plana nema sredstava da je izmiri. Takođe, potrebno je ojačati institucionalne kapacitete Agencije i izvršiti novo zapošljavanje zbog povećanja nadležnosti Agencije. Agencija ima nezavisno finansiranje, ne finansira se iz budžeta Republike Srbije, već od naknada od izdavanja licenci i sistema prenosnih mreža, istakao je Popović. Dejana Stefanović Kostić, član Saveta Agencije predstavila je bilans uspeha i navela da je najveće učešće u prihodima Agencije prihod od regulatorne naplate, a najveći troškovi su zakupnina i zarade. Takođe, kod neproizvodnih usluga najveći izdaci su realizacija IPA projekta iz 2014. godine, kao i troškovi za izgradnju kapaciteta ERU, navela je Stefanović Kostić. Nakon rasprave članovi Odbora jednoglasno su doneli Odluku o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2018. godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Veroljub Arsić, Olivera Pešić, dr Milorad Mijatović, Đorđe Milićević i Milan Lapčević.