Članovi Odbora održali su 18. septembra 2018. godine, 55. sednicu van sedišta, u Leskovcu, na kojoj im je predstavljen izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Grada Leskovca za 2016. godinu i odazivnog izveštaja za 2017. godinu.

Sednici su prisustvovali gradonačelnik Grada Leskovca Goran Cvetanović i načelnik gradske uprave sa saradnicima, kao i predsednik Državne revizorske institucije dr Duško Pejović sa saradnicima.

Gradonačelnik Grada Leskovca Goran Cvetanović istakao je, pozdravljajući članove Odbora i predstavnike DRI, da današnja sednica koja se održava u Leskovcu pokazuje nameru i Narodne skupštine i DRI, ali i Grada Leskovca, da svoj rad učine transparentnim javnosti. Uprava grada se odgovorno odnosi prema javnim finansijama, a od 2012. godine do danas investirala je mnogo u Grad i u poboljšanje uslova života građana, naveo je Cvetanović. On je ukratko predstavio investicione radove koji su, i koji se sprovode, u Leskovcu, posebno naglasivši da se samo ove godine očekuje otvaranje tri nove fabrike koje će otvoriti preko 3.000 radnih mesta. Takođe, NALED je 2018. godine sertifikovao Leskovac kao primer lokalne samouprave koja ima pozitivno poslovno okruženje. Cvetanović je istakao da Izveštaj DRI nije pokazao nenamensko trošenje sredstava i sve proceduralne nepravilnosti koje su uočene otklonjene su u propisanom roku, te je DRI prošle godine predstavila Leskovac kao primer dobre prakse u izradi odazivnog izveštaja.

Predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Grada Leskovca za 2016. godinu i odazivnog izveštaja za 2017. godinu i istakao da su prvim izveštajem predstavljene uočene nepravilnosti, a drugim efekti otklanjanja tih nepravilnosti.

DRI je u Izveštaju o reviziji pravilnosti poslovanja dala mišljenje sa rezervom, i kod finansijskih izveštaja i kod revizije poslovanja. Nepravilnosti koje se odnose na finansijske izveštaje su nepravilno prikazani prihodi, rashodi i izdaci. Nepravilno su iskazani i rashodi i prihodi u iznosima od po preko 338 miliona dinara, te se vidi da je u pitanju nepravilno klasifikovanje i knjiženje. To je rezultiralo i pogrešno prikazivanim prihodima za oko četiri miliona dinara, što je uticalo na iskazivanje manjeg suficita nego što je on bio, naveo je Pejović. Takođe, uočene su nepravilnosti u organizacionoj klasifikaciji finansijskih izveštaja u iznosu od preko 1,73 milijardi dinara. Nepravilnosti su utvrđene i kod evidencije imovine u iznosu od 1,1 milijardi dinara i kod evidentiranja obaveza u iznosu od 112 miliona dinara, što je sve uticalo da finansijski izveštaji budu ocenjeni sa rezervom.

U reviziji pravilnosti poslovanja nepravilno je prikazano preko 747 miliona dinara, što opet ukazuje na pogrešnu organizacionu strukturu, istakao je Pejović. Kao i u drugim lokalnim samoupravama reč je o načinu obračuna plata, prenetim obavezama u odnosu na odobrene aproprijacije, preuzetim obavezama prema drugim izvorima, preuzetim obavezama bez pravnog osnova, rashodima bez prethodno zaključenog ugovora, sprovedenim javnim nabavkama bez postupka ili pogrešno sprovedenog postupka. Pejović je naveo da su generalno u svim lokalnim samoupravama ključne tri stvari, a to su plate, aproprijacije i javne nabavke i kada se ovo sagleda, u Leskovcu je broj nepravilnosti bio u proseku, a odazivni izveštaj je bio takav da se može oceniti kao dobar primer, jer su sve nepravilnosti koje je DRI uočila otklonjene, a preporuke ispoštovane, te je DRI ocenio sprovedene mere kao zadovoljavajuće.

Članovi Odbora su obavili i raspravu o sektorskim izveštajima DRI koji su predstavljeni na 52. sednici Odbora održanoj u Subotici, a koje su predstavnici DRI rezimirali na ovoj sednici.

Član Saveta DRI Ljiljana Dimitrijević ukratko je rezimirala izveštaj Sektora za reviziju budžeta i budžetskih fondova Republike Srbije i navela da je za 2016. godinu ukupno izrađeno 47 revizorskih proizvoda, od čega 27 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja i 20 postrevizorskih izveštaja. Revizija završnog računa budžeta rađena je kod više ministarstava i to Ministarstva finansija (Uprava za javni dug), Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (Agencija za zaštitu životne sredine), Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva zdravlja i BIA. Takođe, rađene su revizije i kod indirektnih budžetskih korisnika zbog potrebe revizija škola, ustanova kulture i drugo, kako bi se sagledalo sistemsko funkcionisanje propisa i saradnje direktnih i indirektnih korisnika budžeta. Ukupno je dato osam pozitivnih mišljenja kod finansijskih izveštaja i devet pozitivnih kod izveštaja o poslovanju, kao i 18 mišljenja sa rezervom kod finansijskih izveštaja i 18 mišljenja sa rezervom kod poslovanja, kao i jedno uzdržano mišljenje kod Muzeja istorije Jugoslavije. Dimitrijevićeva je istakla i da su propusti uglavnom u upravljanju, kontroli i uspostavljanju interne revizije. Kada se sve sumira uočeni nedostaci beleže visok procenat i to preko 50 odsto, navela je Dimitrijevićeva. Poseban segment revizije je bilo i finansijsko planiranje gde se beleži loše planiranje inostranih zaduživanja za oko 72 miliona dinara, zatim prenete obaveze izdataka za više od 56 miliona dinara kod tri subjekta, kao i prihodi i primanja i njihovo evidentiranje za oko četiri miliona dinara kod tri subjekta, kao i narušena budžetska klasifikacija i nepravilno upravljanje računima. DRI je, s toga, dala preporuke za izmene više zakona, uredbi i pravilnika, zaključila je Dimitrijevićeva.

Žarko Riznić, ovlašćeni državni revizor, istakao je da je Sektor za reviziju NBS, javnih agencija i drugih korisnika javnih sredstava uočio da iznos od 358 miliona dinara nije uplaćen u budžet Republike Srbije, da je izvršeno povećanje osnovnog kapitala bez saglasnosti osnivača bilo u iznosu od 386 miliona dinara, gde, u oba slučaja, prednjači Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, dok je uočeno pogrešno iskazivanje uloga u iznosu od 16,2 miliona dinara kod Srpskog pokreta obnove.

Izveštaj Sektora za reviziju budžeta lokalnih vlasti predstavila je Stojanka Milovanović, vrhovni državni revizor, istakavši da je Sektor izradio 203 revizorskih proizvoda, od čega je 105 izveštaja o finansijskim izveštajima i pravilnosti poslovanja, 16 odazivnih izveštaja i 82 postrevizionih izveštaja. Revidirane su 32 jedinice lokalne samouprave i to 12 gradova, 16 opština i četiri gradske opštine. Dato je pet pozitivnih mišljenja na finansijske izveštaje i četiri negativna, kao i tri pozitivna na poslovanje i sedam negativnih. Uočeno je 702 nepravilnosti, dato je 800 preporuka, a podneto je i 324 prijave. Kod postrevizionih izveštaja 78 su zadovoljavajući, dok se kod četiri beleži kršenje. Preporučene su izmene 12 zakona i jedne uredbe.

Rad Sektora za reviziju organizacija obaveznog socijalnog osiguranja predstavila je v.d. vrhovnog državnog revizora Snežana Trnjaković. Sektor je izradio 18 revizija i to četiri organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i 14 zdravstvenih ustanova (devet iz primarne zaštite, odnosno, apoteka i domova zdravlja, dve iz sekundarne zaštite i tri iz tercijarne zaštite). Izrađeno je 13 postrevizionih izveštaja za revizije iz 2016. godine. Sektor je dao kod finansijskih izveštaja četiri pozitivna mišljenja, dva negativna i 12 sa rezervom, a kod poslovanja tri pozitivna mišljenja, tri negativna i 12 sa rezervom. Podneto je 49 prekršajnih prijava i skrenuta je pažnja na nedonošenje podzakonskih akata.

V.d. vrhovnog državnog revizora Slobodan Mijailović predstavio je rezultate rada Sektora za reviziju javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao, ili ima učešće u kapitalu ili u upravljanju, korisnik javnih sredstava. On je istakao da je revidirano 38 subjekata, od čega devet javnih preduzeća, četiri državne kompanije, 23 komunalna preduzeća, jedna ustanova i jedan fond. Kod finansijskih izveštaja dato je jedno pozitivno mišljenje, 35 mišljenja sa rezervom, jedno negativno mišljenje i bilo je kod jednog subjekta uzdržavanja od mišljenja. Kod pravilnosti poslovanja data su dva pozitivna mišljenja, jedno negativno, 33 mišljenja sa rezervom i kod dva subjekta se uzdržalo od mišljenja. Dato je 835 preporuka, a svi subjekti su dali odazivne izveštaje koji su bili zadovoljavajući u 27 slučajeva, kod 10 je ocenjeno da krše dobro poslovanje, a jedan subjekat da teško krši dobro poslovanje. Od svih datih preporuka preko 70 odsto, odnosno, 618, je izvršeno.

Predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je rad Sektora za reviziju svrsishodnosti poslovanja, i to dva izveštaja, jedan koji se odnosio na efikasnost i ekonomičnost primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a drugi na opravdanost primene staža osiguranja sa uvećanim trajanjem za pojedina radna mesta, odnosno poslove.

Kod prve revizije cilj je bio da se utvrdi da li naručioci u pregovaračkom procesu poštuju ekonomičnost i efikasnost u javnoj nabavci. Poruke su da je utvrđeno da bi postupak bez objavljivanja poziva za ponude bio ekonomičniji kada bi naručioci više pažnje posvetili istraživanju i kontroli. Takođe, više pažnje treba posvetiti odnosu cene i kvaliteta, a nedovoljna koordinacija sa drugim organima i neadekvatna evaluacija dovodi do toga da pregovaranje postaje najnepovoljniji vid javne nabavke.

Kod druge revizije, čiji je cilj bio da se utvrdi opravdanost beneficiranog radnog staža, utvrđeno je da je isti kod državnih organa obesmišljen, jer se nije utvrđivao prema težini posla, a ta loša procena je državu koštala četiri milijarde dinara. Bez aktivne uloge Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ne može se obezbediti adekvatan pristup rešavanju ovog pitanja. Preporuka je, pošto je ovo pitanje specifično, da se isto mora rešavati sistemski, zaključio je Pejović.

Na kraju rada, predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je Izveštaj o radu DRI za 2017. godinu. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da je prethodni predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović predstavio Odboru ovaj izveštaj na kraju svog mandata, u aprilu ove godine, i predložila da se članovi Odbora na narednoj sednici izjasne o istom, a predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović upoznao je članove Odbora sa sadašnjim i budućim aktivnostima DRI.

Ova sednica Odbora održana je u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).

Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Milan Lapčević, Snežana B. Petrović, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Srbislav Filipović i Zoran Despotović, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Tanja Tomašević Damnjanović i Žarko Bogatinović.