Na sednici od 12. jula, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su više izveštaja o radu, godišnjih izveštaja i finansijskih planova Agencije za borbu protiv korupcije, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisije za hartije od vrednosti.

Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednička rasprava o tačkama 1. i 2. dnevnog reda sednice i o tačkama od 5. do 11. dnevnog reda sednice.

Odbor je razmotrio dva izveštaja o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2016. i 2017. godinu, sa izveštajima o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2013. do 2018. godine i akcionim planovima za njeno sprovođenje.

Pomenute izveštaje predstavila je Verka Atanasković iz Agencije za borbu protiv korupcije, koja je navela da je Agencija ispunila sve zadatke iz Zakona i strateških dokumenata. Kada je u pitanju kontrola imovine i prihoda funkcionera u 2016. godini, u registru Agencije, obrađeno je 52.511 izveštaja, a 2017. godine 62.160 izveštaja. Atanasković je navela da je od osnivanja Agencije do 2016. godine obrađeno ukupno 40.292 izveštaja, a do 2017. godine 44.383 izveštaja i dodala da je kontrola delotvoran mehanizam za suzbijanje korupcije. U 2016. godini izvršeno je 238 redovnih provera funkcionera i 20 vanrednih kontrola, a pokrenuto je 259 postupaka zbog povrede Zakona o Agenciji protiv korupcije i doneta 241 mera. U 2017. godini izvršeno je 305 redovnih i 21 vanredna provera, a doneto je 319 mera zbog povrede Zakona. Atanasković je istakla i da se prosečno godišnje podnese oko 15 krivičnih prijava, a u 2017. godini podneto je 17. Kada je u pitanju rad po predstavkama u 2016.godini podneto je novih 600, tako da je njihov ukupan broj bio 2.567, od čega je 1.868 iz 2015.godine, a u 2017. godini podneto je novih 535, te je ukupan broj bio 2.502 predmeta. Atanasković je dodala i da su podnete i dve krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja u 2017. godini.

Takođe, Agencija je radila i na predmetima rešavanja i sprečavanja sukoba interesa i u 2016. godini beleži povećanje broja predmeta. 2016. godina je bila izborna godina koja beleži povećanje predmeta od 18,92 odsto. Beleži se čak 800 zahteva za davanje saglasnosti za vršenje druge javne funkcije ili posla, a povećano je i postupanje funkcionera po merama Agencije, koje iznosi preko 90 odsto. U 2017. godini beleži se povećanje za 31,73 odsto i postupanje funkcionera na preko 96 odsto.

Kada je u pitanju kontrola finansiranja političkih aktivnosti u 2016. godini kontrolisani su godišnji finansijski izveštaji za 2015. godinu, izveštaji izborne kampanje u 2016. godini, a u 2017.godini izvršena je kontrola svih političkih subjekata koji su učestvovali u izborima za predsednika Republike, navela je Atanasković. Ona je dodala da je pokrenuto 273 zahteva za prekršajni postupak i doneta su 22 rešenja po pravosnažnim presudama u 2016. godini, a četiri u 2017. godini. Takođe, Agencija je radila preventivno u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23 i u 2017. godini, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, sačinila model antikorupcijskih planova na lokalnom i pokrajinskom nivou. Od aprila do decembra 2017. godine 41 jedinica lokalne samouprave usvojila je svoje planove. U pogledu plana integriteta Agencija ovaj proces vodi ciklično na tri godine, a u 2016. godini izradila je aplikaciju za sprovođenje plana integriteta. Preporuke Agencije ostaju i dalje iste, a to je rad na unapređenju kapaciteta Agencije i donošenje novog zakona o Agenciji.

Odbor je, nakon rasprave, doneo zaključke kojima predlaže Narodnoj skupštini da prihvati izveštaje o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2016. i 2017. godinu, sa izveštajima o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2013. do 2018. godine i akcionim planovima za njeno sprovođenje.

Odbor je razmotrio i Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01.01.2017. do 31.12.2017. godine i Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu.

Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01.01.2017. do 31.12.2017. godine predstavila je Hana Hukić, predsednica Komisije, koja je navela da u 2017. godini nije zabeleženo povećanje broja predmeta u odnosu na 2016. godinu. Komisija je održala 345 sednica i donela 1.704 odluke, u kojima je dominantna zaštita prava u postupcima (1.127 odluka ili preko 66 odsto), navela je Hukić. Od 1.127 odluka, u 673 ili 59 odsto, utvrđeno je da je zahtev bio osnovan, u 118 postupak je poništen u celini, a u ostalima delimično poništen. Hukić je navela i da je ostvaren prihod od uplaćenih taksi iznosio 161 milion dinara.

U izveštajnom periodu Komisija je kontrolisala postupanje po njenim odlukama, donosila rešenja o poništavanju ugovora o javnim nabavkama i podnela 38 zahteva za prekršajni postupak. Takođe, Komisija je postupala u zakonskim rokovima, a u 2017. godini ostvarila je u tom polju značajan napredak, jer je preko polovine predmeta rešeno u roku, navela je predsednica Komisije.

Po obavljenoj raspravi Odbor je doneo Zaključak kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01. 01. 2017. do 31.12.2017. godine.

Predstavnici Uprave za javne nabavke predstavili su Odboru Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu. Registrovana vrednost postupaka iznosila je 342,9 milijardi dinara, od čega je 93 odsto javnih nabavki otvorenog postupka. Pregovarački postupak je zastupljen sa 2 odsto, što je najniži procenat od 2002.godine i nalazi se ispod evropskog proseka, koji iznosi 5 odsto. Procenat obustavljenih postupaka je samo 10 odsto, a okvirni sporazumi kao mehanizam se značajno koriste, što je i preporuka Evropske komisije. Prosečan broj ponuda u postupcima je tri, smanjeno je učešće stranih ponuđača na tri odsto, a negativan trend predstavlja učešće najniže ekonomske ponude sa 10 odsto. Preporuke Uprave se odnose na potrebu jačanja organizacija naručilaca, istraživanje tržišta, saradnju sa ponuđačima, transparentnost u izvršenju ugovora, što je i akcenat Evropske komisije i merilo za zatvaranje Poglavlja 5 - kontrola izvršenja ugovora.

Nakon rasprave Odbor je prihvatio Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu.

U nastavku rada Odbor je razmotrio godišnje izveštaje Komisije za hartije od vrednosti za 2016. i 2017. godinu, kao i izmenu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2016. godinu i Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu, izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu i Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu, kao i izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu.

Sve izveštaje i planove predstavio je Marko Janković, član Komisije za hartije od vrednosti, koji je ukazao da je stanje na tržištu kapitala u konstantnom opadanju još od 2007.godine. Shodno tome opada i promet na beogradskoj berzi i broj dilerskih društava i kastodi banaka. To sve ukazuje na potrebu donošenja šire državne strategije na kojoj se aktivno radi, naveo je Janković. On je detaljno upoznao članove Odbora sa postupcima nadzora koje je Komisija vodila i naveo da su planirani prihodi Komisije iznosili oko 120 miliona dinara, a ostvareno je samo 44,6 miliona, što je posledica tržišnih kretanja. On je dodao i da su rashodi Komisije stavljeni pod kontrolu, te su troškovi zarada smanjeni za 40 odsto u odnosu na 2014.godinu.

Nakon rasprave Odbor je usvojio Izveštaj kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati godišnje izveštaje Komisije za hartije od vrednosti za 2016. i 2017. godinu.

Takođe, Odbor je usvojio Izveštaj kojim predlaže Narodnoj skupštini da potvrdi izmenu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2016. godinu i Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu, izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu i Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu, kao i izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu.

Na kraju sednice Odbor je utvrdio Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Branimiru Blagojeviću, podnošenjem ostavke i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.

Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da će se naredna sednica održati van sedišta, u Subotici, 18. jula 2018. godine, uz podršku UNDP-a.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Zoran Despotović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Veroljub Arsić, Srbislav Filipović, Arpad Fremond, Đorđe Milićević i Milan Lapčević.