Zakon o planskom sistemu Republike Srbije (RS) uređuje upravljanje sistema javnih politika i srednjoročno planiranje kao i vrste i sadržaj planskih dokumenata i njihova međusobna usklađenost. Nadalje zakon uređuje značenje specifičnih pojmova koji se koriste u Nacrtu zakona i načela koja se moraju poštovati prilikom primene zakona. Tako Nacrt zakona uređuje pojam javne politike kao pravce delovanja Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, u određenim oblastima, radi postizanja željenih ciljeva na nivou društva. Takođe, zakon kao jedno od načela propisuje i načelo javnosti i partnerstva, koje podrazumeva da se javne politike utvrđuju u okviru transparentnog i konsultativnog procesa, odnosno da se tokom izrade i sprovođenja planskih dokumenata, kao i vrednovanja učinaka javnih politika, sprovodi transparentan proces konsultacija sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama, uključujući i udruženja i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke i druge organizacije, i druge zainteresovane strane i ciljne grupe.

Planski dokument jeste akt kojim učesnik u planskom sistemu postavlja ciljeve, utvrđuje prioritete javnih politika, odnosno planira mere i aktivnosti za njihovo dostizanje, u okvirima svojih nadležnosti i u vezi sa svojim funkcionisanjem.

Vrste planskih dokumenata su:

1) dokumenti razvojnog planiranja;
2) dokumenti javnih politika;
3) ostali planski dokumenti;

Zakon uređuje da su dokumenti razvojnog planiranja:

1) Plan razvoja;
2) Investicioni plan;
3) planovi razvoja jedinica lokalne samouprave, i
4) prostorni planovi, koji su preciznije uređeni zakonom o planiranju i izgradnji.

Plan razvoja predstavlja najviši hijerarhijski dokument razvojnog planiranja RS. Plan razvoja se usvaja od strane Narodne skupštine za period koji ne može biti kraći od 10 godina. Sam Plan razvoja sadrži viziju, odnosno prioritetne ciljeve razvoja Republike Srbije i regiona, kao i smernice za njihovo ostvarenje. Nacrt Plana razvoja priprema Republički sekretarijat za javne politike, u saradnji sa drugim državnim organima, i dostavlja ga Vladi radi utvrđivanja predloga. Prilikom izrade Plana razvoja obavezno se sprovodi analiza razvojnih potencijala Republike Srbije, međunarodnih ekonomskih i društvenih trendova i mogućnosti Republike Srbije da u odnosu na razvojne potencijale iskoristi šanse u tim trendovima. O sprovedenoj analizi sačinjava se izveštaj, koji je sastavni je deo Plana razvoja. Po isteku svake treće kalendarske godine od donošenja Plana razvoja, Republički sekretarijat za javne politike priprema izveštaj o učincima sprovođenja Plana razvoja i dostavlja ga Vladi na usvajanje. Zakon precizira da sadržina Plana razvoja bliže uređuje Narodna skupština, na predlog Vlade.

Investicioni plan predstavlja dokument razvojnog planiranja koji Vlada usvaja za period od 7 godina a kojim se planiraju javne investicije u oblastima od opšteg interesa. Investicioni plan se usvaja u skladu sa ciljevima razvoja sadržanim u Planu razvoja. Nadalje Investicioni plan razrađuje Plan razvoja i prioritetne ciljeve koji su identifikovani. Sam Investicioni plan predstavlja osnov za izradu srednjoročnog okvira rashoda i obuhvata sve investicione programe i projekte javnih investicija koje treba sprovesti u periodu za koji se planira. Nacrt Investicionog plana priprema Ministarstvo finansija i dostavlja ga Vladi radi utvrđivanja predloga. Nakon isteka svake kalendarske godine Ministarstvo finansija priprema godišnji izveštaj o sprovođenju Investicionog plana i dostavlja ga Vladi na usvajanje. Takođe, nakon isteka 3 godine od donošenja Investicionog plana Ministarstvo finansija priprema izveštaj o učincima sprovođenja samog dokumenta, koji se dostavlja Vladi na usvajanje. Nakon usvajanja Izveštaja, Vlada može odlučiti da sprovede reviziju ili izmenu/dopunu Investicionog plana. Vlada je dužna da objavljuje oba gorespomenuta izveštaja na svojoj internet prezentaciji a i da dostavi izveštaj o učincima sprovođenja Investicionog plana Narodnoj skupštini.

Plan razvoja jedinice lokalne samouprave (JLS) predstavlja dugoročni dokument razvojnog planiranja koji se usvaja za period koji ne može biti kraći od 7 godina. Sam Plan razvoja JLS usvaja skupština JLS na predlog izvršnog organa lokalne vlasti. Zakon eksplicitno navodi da Plan razvoja JLS sadrži viziju, odnosno prioritetne ciljeve razvoja, kao i spisak i kratak opis planiranih mera, grupisanih u projekte i programe. Nakon isteka svake kalendarske godine, opštinsko/gradsko veće JLS priprema godišnji izveštaj o sprovođenju svog plana razvoja dok istekom svake treće godine priprema izveštaj o učincima sprovođenja svog plana razvoja, koji se podnosi skupštini JLS radi informisanja. Svi gorespomenuti izveštaji moraju biti objavljeni na internet prezentaciji JLS. Takođe, prema Nacrtu zakona JLS donose i druge dokumente javne politike u skladu sa ovim zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.

Nacrt zakona utvrđuje da su vrste dokumenata javnih politika:
1) strategija;
2) program;
3) koncept politike;
4) akcioni plan

Strategija predstavlja osnovni dokument javne politike kojim se na celovit način utvrđuju strateški pravac delovanja i javne politike u konkretnoj oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika utvrđenih propisom Vlade. Strategijom se može utvrditi strateški pravac delovanja i za više srodnih oblasti. Ostvarivanje ciljeva strategije planira se i prati putem akcionog plana radi sprovođenja strategije. Strategija se usvaja za period od pet do sedam godina.

Zakon predviđa postojanje:
- Sektorske strategije (jedna oblast)
- Međusektorska (za više oblasti)
- Nacionalna (cela teritorija)
- Subnacionalna (deo teritorije Srbije)
-
Zakonom se takođe uređuju obavezni elementi koje strategija mora imati (opšti cilj i do pet ciljeva, pokazatelje učinaka itd.)

Program predstavlja dokument užeg obima od strategije koji razrađuje poseban cilj strategije ili nekog drugog planskog dokumenta u skladu sa kojim se donosi. Program takođe predstavlja grupu nezavisnih ali tesno povezanih mera i/ili srodnih projekata, kojima se upravlja i koordinira kako bi se ostvarili ciljevi koje se ne mogu ostvariti upravljanjem svakim od elemenata programa pojedinačno, odnosno nezavisno. Sam program se usvaja za period do tri godine, a ostvarivanje ciljeva programa planira se i prati putem akcionog plana za sprovođenje programa. Program sadrži do tri posebna cilja koji neposredno doprinose ostvarenju opšteg cilja.

Koncept politike jeste polazni dokument javne politike kojim se usvajaju principi i/ili smernice po kojima će se sprovoditi sistemska reforma u određenoj oblasti. Sam koncept politike se usvaja ako ima više međusobno isključivih opcija za sprovođenje željene promene, kao i u slučaju potrebe definisanja javnih politika sa visokim troškovima sprovođenja. Ukratko koneptom politike se donosi odluka o konkretnoj opciji.

Akcioni plan predstavlja dokument najvišeg nivoa detaljnosti, kojim se razrađuju strategija ili program. Akcioni plan ima za cilj upravljanje dinamikom sprovođenja mera koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva strategije, odnosno programa. Sam Akcioni plan je sastavni deo strategije i programa i usvaja se istovremeno sa tim dokumentima. Izuzetno Akcioni plan se može usvojiti u roku koji ne može biti duži od 90 dana od usvajanja strategije/programa.

Projekat je skup mera javne politike povezanih jasno određenim zajedničkim ciljem kojim se želi postići, odnosno promenom koja se želi postići, a koji doprinosi ostvarenju opštih ili posebnih ciljeva utvrđenih planskim dokumentom na koji se odnosi. Sam cilj projekta proizlazi iz posebnog cilja planskog dokumenta radi čijeg sprovođenja se projekat planira ili je istovetan tom posebnom cilju. Nacrt zakona precizira da se na projekte koji se finansiraju/sufinansiraju iz fondova Evropske unije i drugih fondova primenjuju pravila koja važe za date fondove.
Dokument javnih politika na republičkom nivou, usvaja Narodna skupština, odnosno Vlada, osim ako drugačije nije propisano zakonom.
Dokument javnih politika na lokalnom nivou, usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, osim ako drugačije nije propisano zakonom.

Nacrt zakona precizira da pored dokumenata javnih politika Narodna skupština usvaja, prilikom izbora Vlade, i Program Vlade. Sa druge strane Vlada usvaja i Akcioni plan za sprovođenje Programa Vlade, Godišnji plan rada Vlade i Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

Prilikom izrade i usvajanja planskih dokumenata vodi se računa o njihovoj usklađenosti sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonom i obavezama preuzetim u procesu EU integracija. Zakon naročito propisuje da Plan razvoja i Prostorni plan RS moraju biti usklađeni. Takođe, tokom izrade svih planskih dokumenata vodi se računa o njihovoj usklađenosti sa Planom razvoja, Prostornim planom Republike Srbije i Investicionim planom i drugim planskim dokumentima višeg i jednakog značaja.

Prilikom izrade Plana razvoja jedinice lokalne samouprave Nacrt zakona predviđa da je potrebno voditi računa o njegovoj usklađenosti sa smernicama, ciljevima i zadacima koji proističu iz Plana razvoja, Prostornog plana RS, Investicionog plana i drugih planskih dokumenata donetih na nivou RS. Međutim, prilikom izrade svih drugih planskih dokumenata JLS vodi se računa o njihovoj usklađenosti sa Planom razvoja jedinice lokalne samouprave.

Proces usklađivanja planskih dokumenta podrazumeva preuzimanje posebnih ciljeva iz planskih dokumenata tako što ti posebni ciljevi postaju opšti ciljevi. Nacrt zakona propisuje i da u slučaju da je moguće preuzimaju se i rokovi utvrđeni za potizanje tih ciljeva, tako što poseban cilj tog dokumenta postaje opšti cilj dokumenta nižeg ranga.

Obavezu izrade i usvajanja srednjoročnog plana imaju:
- direktni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije;
- indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, koje Vlada na predlog Ministarstva finansija obaveže na izradu;
- direktni korisnici budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave
- indirektni korisnici budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave, koje ta jedinica lokalne samouprave obaveže na izradu.

Svi obveznici izrade srednjoročnog plana moraju isti objavljivati na svojim internet prezentacijama. Nacrt zakona precizira da Srednjoročni planovi organa uprave u sastavu ministarstava su obuhvaćeni srednjoročnim planom tih ministarstava.

Srednjoročni plan predstavlja planski dokument koji se usvaja za period od tri godine i koji omogućava povezivanje javnih politika sa srednjoročnim okvirom rashoda. Na osnovu srednjoročnog plana, obveznik srednjoročnog planiranja upravlja internim procesima rada i sprovodi mere javnih politika, u okviru svoje nadležnosti. U samom postupku donošenja srednjoročnih planova,državni organ pribavlja mišljenje o usklađenosti tog plana sa usvojenim dokumentima javnih politika i ostalim planskim dokumentima od Republičkog sekretarijata za javne politike. Državni organi izrađuju srednjoročni plan u skladu sa budžetskim kalendarom, procesom izrade budžeta i programskim budžetom, naročito imajući u vidu ograničenja utvrđena srednjoročnim okvirom rashoda.

Inicijativu za izmenu, izradu i usvajanje dokumenta javne politike mogu da podnesu državni organi i organizacije, građani, privredni subjekti, udruženja građana i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke i druge organizacije u odnosu na koje se sprovodi ta javna politika. Ukoliko nadležni predlagač proceni da je inicijativa opravdana, dužan je da objavi inicijativu na svojoj internet stranici i da ažurno obaveštava javnost o postupanju u skladu sa inicijativom. Ukoliko predlagač smatra da inicijativa nije opravdana dužan je da o tome obavesti podnosioca inicijative. Inicijativa se takođe može podneti i preko Republičkog sekretarijata za javne politike koji je dužan da podnese inicijativu na dalje postupanje. Predlagač je takođe dužan da obavesti javnost o početku izrade dokumenta javne politike i to objavljivanjem obaveštenja na svojoj internet stranici i na portalu eUprava, sedam radnih dana od dana početka izrade dokumenta.
Nacrt zakona predviđa obavezu da se svi dokumenti javnih politika izrađuju se u skladu sa rezultatima prethodne analize efekata i naknadne analize efekata važećih dokumenata javnih politika i propisa u toj oblasti. Prethodna analiza obavezno se sprovodi pre donošenja odluke o izradi dokumenta javne politike. Prethodna i naknadna analiza efekata mora se objaviti na internet stranici predlagača dokumenta.
Prema Nacrtu zakona proces konsultacija je otvoren za sve i to u svim fazama postupka. Naime, predlagač je dužan da omogući učešće svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u konsultacijama. Nacrt zakona naročito reguliše, da se u zavisnoti od obuhvata dokumenta javne politike, u proces konsultacija mogu biti uključeni i udruženja građana/ privrednih subjekata i drugih organizacija civilnog društva. Predlagač dokumenta javne politike ima obavezu da informiše učesnike konsultacija o rezultatima sprovedenih konsultacija, a posebno o razlozima zbog kojih određene sugestije nisu uključene u dokument javne politike. Rezultati sprovodenih konsultacija moraju biti objavljeni na internet prezentaciji predlagača dokumenta javne politike. Nacrt zakona predviđa mogućnost da se u radnu grupu za izradu dokumenta javne politike uključe reprezentativni predstavnici zainteresovanih strana i ciljnih grupa. Republički sekretarijat za javne politike može da predloži državnom organu da u radnu grupu za izradu određenog dokumenta uključi određene zainteresovane strane i ciljne grupe.
Predlagači su dužni da pre podnošenja na razmatranje i usvajanje dokumenata javne politike, sprovede javnu raspravu o dokumentu i da pripremi izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi. Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi prilaže se uz predlog dokumenta javne politike. Nadležni predlagač je dužan da objavi izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi na svojoj internet prezentaciji.
Nacrt zakona predviđa da u slučaju podeljene nadležnosti u odnosu na ciljeve i mere javnih politika/planskog dokumenta, koji su u nadležnosti različitih predlagača, samu izradu planskog dokumenta koordinira i predlaže učesnik u planskom sistemu u čijoj se nadležnosti nalazi pretežni deo mera obuhvaćenih planskim dokumentom.

Sprovođenje javnih politika se odvija kroz sprovođenje mera i aktivnosti predviđenih dokumentima javnih politika i drugim planskim dokumentima. Učesnici u planskom sistemu koji su zaduženi za sprovođenje konkretne mere/aktivnosti detaljno razrađuju svoje srednjoročne i finansijske planove. Prema Nacrtu zakona praćenje sprovođenja konkretnih mera/aktivnosti, vrši se preko kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja za merenje učinaka javnih politika, koji su definisani dokumentom javne politike/planskim dokumentom. Učesnik u planskom sistemu ima obavezu da vrednuje učinke javnih politika, odnosno sprovodi naknadnu analizu efekata javnih politika.
Republički sekretarijat za javne politike je dužan da prati sprovođenje ostvarivanja smernica, ciljeva i prioritetnih ciljeva razvoja predviđenih Planom razvoja, Investicionim planom i Akcionim planom za sprovođenje programa Vlade i izveštava Vladu o postignutim učincima.

Izveštaj o sprovođenju srednjoročnih planova za prethodnu fiskalnu godinu obveznici srednjoročnog planiranja podnose Ministarstvu finansija i Republičkom sekretarijatu za javne politike do 1. marta tekuće godine.
Ukoliko je predlagač dokumenta javne politike organ državne uprave, taj organ izveštava Vladu preko Republičkog sekretarijata za javne politike o rezultatima sprovođenja tog dokumenta, odnosno o naknadnoj analizi efekata javne politike.
Ukoliko su odstupanja od rokova predviđenih akcionim planom značajna ili se ustanovi da neke od mera/aktivnosti nisu pravilno definisane, Nacrt zakona predviđa da je organ državne uprave dužan da navede i obrazloži razloge zbog kojih su nastala odstupanja u vezi sa sprovođenjem dokumenta i ako oceni da postoji potreba za tim, predloži izmene i dopune akcionog plana. Takođe, Republički sekretarijat za javne politike je ovlašćen da izvesti Vladu ako se određeni dokumenti javne politike ne sprovodi ili postoji međusobna neusklađenost dokumenata javne politike.
Nacrt zakona predviđa da se svi izveštaji, koji su obveznici ovog zakona dužni da dostave nadležnim organima, dostave preko Informacionog sistema za planiranje, praćenje i izveštavanje. Informacioni sistem predstavlja jedinstveni elektronski sistem u koji učesnici u planskom sistemu, pored izveštaja, unose sadržaj svojih dokumenata javnih politika i srednjoročne planove. Sistem vodi Vlada preko Republičkog sekretarijaza za javne politike.

Nacrt zakona predviđa i izuzetke od primene zakona o planskom sistemu. Ako je posebnim zakonima kojima se uređuje budžetski sistem, prostorno i urbanističko planiranje, odbrana, bezbednost, odnosno tajnost podataka propisano ili je potvrđenim međunarodnim ugovorom predviđeno da se određeni planski dokument izrađuje, usvaja ili da se njegovo sprovođenje prati u drugačijem postupku ili da ima drugačiji naziv, obuhvat ili sadržaj, kojim se odstupa od pravila koja su utvrđena ovim zakonom i podzakonskim aktima za njegovo sprovođenje, od pravila iz ovog zakona i podzakonskih akata za njegovo sprovođenje se odstupa u meri u kojoj je neophodno da bi taj dokument bio usklađen sa posebnim zakonom, odnosno međunarodnim ugovorom.

Vlada, na predlog Sekretarijata za javne politike propisuje:
- Metodologiju upravljanja javnim politikama, obim, proces i kontrolu sprovođenja analize efekata, način sprovođenja konsultacija
- Postupak pripreme predloga Plana razvoja i obavezne elemente plana razvoja autonomne pokrajine i JSL
- Metodologiju srednjeročnog planiranja, formu i sadržinu srednjoročnog plana
- Sadržinu i način vođenja i održavanja jedinstvenog informacionog sistema, kao i digitalni format u kome se unose dokumenta u taj sistem
- Vlada, na predlog Ministarstva finansija, bliže propisuje postupak pripreme i sadržaj Investitionog plana
-
Predlog Plana razvoja Vlada će podneti Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje najkasnije do 1. januara 2020. godine.

Planovi razvoja lokalne vlasti doneće se najkasnije do 1. januara 2021. godine.

Obveznici srednjoročnog planiranja dužni su da otpočnu izradu srednjoročnog plana u skladu sa ovim zakonom počev od srednjoročnog plana za 2019. godinu, a izveštaja počev od 1. marta 2020. godine.

lokalna vlast donosi srednjoročne planove najkasnije počev od srednjoročnog plana za 2021. godinu, a izveštaje najkasnije počev od 1. marta 2022. godine.

Lokalna vlast dužna je da otpočne sa unošenjem planskih dokumenata i izveštaja u skladu sa ovim zakonom u Jedinstveni informacioni sistem najkasnije počev od 1. januara 2021. godine. Zakoni i drugi propisi koji uređuju postupak donošenja zakona i drugih propisa uskladiće se sa odredbama ovog zakona, a naročito u delu koji uređuje učešće javnosti u tom postupku, u roku od dve godine od dana početka primene ovog zakona.