Poštovane kolege narodni poslanici, nisam imao nameru da izlazim i da nešto govorim o ovom zakonu. Smatram da je više stvar koja praktično uređuje jednu oblast u okviru delatnosti jednog ministarstva i čudi me, jasno je da ovde ima puno kolega koji žele inače da govore o putevima, kao jednoj vrlo važnoj stvari za našu zemlju, pa je čini mi se to više bio razlog za ovo što smo do sada čuli.
Međutim, zaista više ne znam da li ikakvog smisla ima da se, ako se raspravlja o jednom ovakvom zakonu, istovremeno prelazi na savim drugo polje koje baš nikakve veze nema sa zakonom i da se onda cela diskusija, mada nam je to možda interesantnije, bilo bi možda dosadno, ali ne treba na početak odgovarati na takav način i pošto sam ja ovde prozvan i to u nekoliko različitih nivoa, prvo ja zaista nisam platio svoje mesto predsednika opštine.
Ja sam od prvih ljudi koji su se 1990. godine uključili inače u naše političke promene, sa željom da napravimo višestranačje i da to višestranačje pomogne ovoj zemlji da stupi u red ostalih zemalja sveta i da pomoću višestranačja pokušamo, ne ovakvim svađama i ovakvim pričama, nego ozbiljnim radom da doprinesemo boljitku naše zemlje.
Koliko smo u tome uspeli, žao mi je da mogu da konstatujem da su još uvek prisutne iste pojave i da nismo ozbiljno napredovali na tom polju.
Što se tiče ove druge stvari, nekih mojih izjava, odnosno kako ministar kaže, inače žitelj moje opštine, da je pokraden i da je to uradio SPO i slično, vi znate kakav je bio izborni zakon i znate šta se sve dešavalo tih dana i meseci. On je u pet krugova učestvovao u tom nadmetanju sa svojim protivkandidatom, pobeđivao je on, pobeđivao je ovaj drugi i na kraju se završilo kako se završilo. U tome ja zaista ne mogu da budem arbitar, tu su arbitrirali sudovi, kao i u svim drugim situacijama. Znate i sami, bio je primenjen i lex specialis našeg predsednika. Prema tome, suditi o tome da li je više u pravu jedan ili drugi zaista je bilo teško. Ali, mislim da su preteške kvalifikacije povodom tog čina i ne odgovaraju ovom mestu. Mi ovde treba da razgovaramo o nekim drugim stvarima, a ne o takvim. Mislim da ovako gubimo vreme, treba da se bavimo ozbiljnim poslovima, ozbiljni smo ljudi. Mada može biti interesantno, učešće u tome i priča, ali mislim da to nije mesto da bi se na njemu ovako raspravljalo. Ja zaista na taj način ne želim, niti umem da razgovaram.