Molim vas za tišinu.

Vlada može da favorizuje određena pravna i fizička lica na štetu drugih, da stvara monopole, štetu određenim privrednim granama i regionima.
Nije teško pretpostaviti koja bi se roba našla na meti Vlade Republike Srbije. To bi najverovatnije bili poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. Dakle, stradala bi poljoprivreda, a od regiona, po ko zna koji put, najveći ceh bi platila Vojvodina.
I ova vlada, kao i prethodna, Vojvodinu smatraju za špajz iz koga može da se uzima kad ko hoće, koliko hoće itd. Što mi ne damo milom, daćemo silom, što ne damo jeftino, oni će uzeti džabe. Mi iz Koalicije "Vojvodina" voleli bi da vidimo, ukoliko dođe do poremećaja u snabdevanju mlekom, kako će to gospoda ministri naterati naše krave da daju mleko.
Hoće li to biti privremena ili trajna muža, kakav je slučaj sa poljoprivredom i Vojvodinom.....

Samo nastavite....

Znajući da će i ovaj represivni predlog zakona Vlade Republike Srbije biti usvojen ostaje mi sa žaljenjem da konstatujem da je Vlada narodnog jedinstva sve više prerastala u Vladu opštenarodne propasti.
Neka je sam Bog na pomoći u 1999. godini građanima Vojvodine i Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 165, protiv 19, uzdržanih 17, nije glasao jedan poslanik, ukupno su prisutna 202 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Odbor za trgovinu i turizam i predstavnik predlagača na sednici Zakonodavnog odbora, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Odbor za trgovinu i turizam i predstavnik predlagača na sednici Zakonodavnog odbora, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Odbor za trgovinu i turizam i predstavnik predlagača na sednici Zakonodavnog odbora, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Odbor za trgovinu i turizam i predstavnik predlagača na sednici Zakonodavnog odbora, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. (član 57a) amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Odbor za trgovinu i turizam i predstavnik predlagača na sednici Zakonodavnog odbora, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. (član 57b) amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Odbor za trgovinu i turizam i predstavnik predlagača na sednici Odbora za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman je podneo Odbor za trgovinu i turizam.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Zakonodavni odbora i predstavnik predlagača na sednici Odbora za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice (imamo kvorum).
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru u celini.
Za je glasalo 163, 26 protiv, uzdržanih 8, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 198 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vrešenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O STANOVANjU
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandman narodnog poslanika Živote Cvetkovića. Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Srbe Petrovića da odustaje od svog amandmana, koji je podneo na član 2. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za urbanizam i građevinarstvo, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima. Odbor za urbanizam i građevinarstvo odustao je od svog predloga, datog na prethodnoj sednici, 23. decembra 1998. godine, da se u Predlogu zakona izvrši pravno - tehnička redakcija u članu 2.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Džemail Suljević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, mi smo još jedan zakon usvojili pre izvesnog vremena, radi pomoći postradalim ljudima u zemljotresu, odnosno saniranja posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu. Dakle, pružili smo pomoć, opredelili smo se za pomoć postradalim ljudima, ali nismo prihvatili da pomognemo svim građanima ove države.
Evo, i ovim zakonom takođe diskriminišemo jedan deo građana. Ti građani su upravo Bošnjaci, koji su kidnapovani, oteti 1992. i 1993. godine, a ne radi se ni o kakvim teroristima, to su radnici, porodični ljudi, koji su oteti iz autobusa u Severinu i iz voza na pruzi Beograd - Bar. Dakle, ne radi se ni o kakvim teroristima, niti fundamentalistima, i mi za ovakav zakon, naravno, ne možemo glasati, mi, poslanici iz Sandžaka.
Ja sam tražio i na Odboru za urbanizam da se porodice, čiji su roditelji i hranioci kidnapovani, i porodice čije su kuće spaljene, uništene i opljačkane, da se uvrste u ovaj zakon, gde bi, naravno, imale status i pravo analogno ovima koji se predlažu da imaju pravo na 5%, ono što će se izdvajati za obezbeđenje stambenog pitanja ratnim vojnim invalidima, mada je drugo pitanje - ko su ti ratni vojni invalidi, kada ova država nije u ratu bila ni sa kim.
Zato insistiram i dalje da se, ako je moguće, uvrste, dakle, i porodice kidnapovanih i članovi porodica čije su kuće spaljene i opljačkane u opštinama Priboj i Prijepolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Zoran Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik dr Živadin Jotić.

Gospodine predsedniče, gospodo iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, raspoloženi smo za rad, vidim, vedra lica, raspoloženje. Odmah da kažem da poslanička grupa Srpskog pokreta obnove u potpunosti prihvata Predlog zakona o dopunama Zakona o stanovanju.
Poslanička grupa Srpskog pokreta obnove smatra da je i do sada trebalo preduzimati mere da se reše krupna egzistencijalna pitanja lica koja su u ratu, u kome doista Srbija i nije bila, kako smo doskora izjavljivali, ali možda je bila Savezna Republika Jugoslavija, a sada je, naravno, Srbija u ratu. Naravno, sada svi znamo da je i Srbija u ratu, jer se na teritoriji Republike Srbije odvijaju, ili su se bar donedavno odvijale akcije koje se mogu smatrati ratnim dejstvima Vojske Jugoslavije, kao legitimnog organa.
Međutim, izašao sam samo da razjasnim neke nedoumice, do kojih može doći prilikom primene ovih zakona. Dakle, jasna je intencija Vlade da se određeni deo sredstava, koji se ubira u opštinskim fondovima solidarnosti, kanališe za rešavanje stambenih potreba ratnih vojnih invalida i članova porodica sa kojima je živeo poginuli učesnik oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine.
Ovo što se tiče ratnih vojnih invalida, ta kategorija će relativno lako biti utvrđena. Međutim, shvatam u kojoj je složenoj situaciji bila Vlada, kada je predložila formulaciju - poginuli učesnik oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine, kada je u pitanju ostvarivanje prava na osnovu solidarne stambene izgradnje članova porodica tih lica.
Znači, moralo se ići jednom ovakvom širokom formulacijom - poginuli učesnik oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine. Postavlja se pitanje - koje su to akcije u kojima je neko poginuo? Imali smo akcije kriminalaca, oružane akcije kriminalaca, u kojima je neki kriminalac nastradao, da li bi to značilo da članovi porodice tih kriminalaca mogu da se pozivaju na prava iz ovog zakona?
Ili šiptarski teroristi, koji preduzimaju mere radi otcepljenja od Republike Srbije, naravno oružanim akcijama, posle 17.08.1990. godine, ovih dana stradaju, da li će se sutra moći pozvati na ovaj zakon?
U opštinama, zbog nedorečenosti zakonskih rešenja i zbog postojanja određenih pravnih praznina, odnosno neadekvatne pravne regulative, do sada nije postojala mogućnost da se reši stambeno pitanje ovih ljudi. Pojedine opštine su se na razne načine, od jednog do drugog načina, snalazile.
U Čačku smo imali problem poginulih milicionera na Kosovu, pa smo tražili mogućnost da dodelimo dva placa, kako bi ljudi, odnosno članovi njihove porodice mogli da reše stambeno pitanje. Međutim, Zakon o građevinskom zemljištu izričito propisuje u kojim slučajevima se može dodeliti iz slobodne ruke gradsko građevinsko zemljište, a to su slučajevi kada se to radi za potrebe državnih organa, kada su u pitanju naknade za eksproprisane nepokretnosti i kada je u pitanju stimulisanje povratka lica iseljenih sa Kosova. U ostalim slučajevima mora se ići na javni konkurs, dakle ne može se dodeliti nikome plac bez kršenja zakona. Međutim, u nekim gradovima humanost je bila na delu, pa nismo mogli da čekamo izmenu zakona i donosili smo takve odluke.
Radi se o izmeni Zakona o stanovanju, a sredstva za fond solidarnosti izdvajaju zaposleni radnici. Građani bi trebalo da razumeju da se ne radi o stanovima solidarnosti kao socijalnoj kategoriji zaposlenih radnika. Radi se o obezbeđivanju sredstava za preduzeća i ustanove, koji nemaju dovoljno sredstava za rešavanje stambenih potreba svojih radnika. Dakle, solidarnost je na nivou raspodele stanova u opštini između preduzeća, a u preduzeću više nema solidarnosti. Stan solidarnosti može da dobije i direktor i zamenik direktora i bilo koje lice koje u skladu sa aktom preduzeća nema rešeno stambeno pitanje.
Voleli bismo da je ova država bogatija pa da se ne mešaju fondovi, da ratni vojni invalidi i članovi porodice lica koja su nastradala imaju svoj poseban fond i da i oni reše, kao i njihovi potomci, na odgovarajući način svoje stambeno pitanje. Ne samo stambeno pitanje, već uopšte pitanje materijalne egzistencije i sva druga pitanja. S obzirom na ekonomske uslove u kojima živimo, ovo je jedan mali napor da se pomogne tim ljudima koji su na oltar otadžbine položili ono što je najsvetlije i najvrednije, a to je život.

Zahvaljujem.
Ima reč potpredsednik Vlade Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, najviše bih  želeo da je prethodni govor poslanika Srpskog pokreta obnove stvar neznanja i nerazumevanja, a ne pitanje neke ozbiljne  namere. Srbija nije bila u ratu, ali je prethodna Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imala unutrašnju separatističku pobunu. U slučaju unutrašnje separatističke pobune, svaka država na svetu angažuje svoju armiju, pa i ta naša prethodna država angažovala je armiju: Operativni sastav armije, delimična mobilizacija rezervista i prikupljanje dobrovoljaca. Većina dobrovoljaca direktno se uključivala u jedinice armije. Bilo je i onih koji su formirali tzv. srpske garde, pa ih vrlo brzo zaboravili, kada je jedan broj ljudi izranjavan, poginuo itd.
Ovim zakonom se regulišu ozbiljna pitanja. Dakle, imali smo poginule borce. To su poginuli borci u suzbijanju unutrašnje pobune.
To što zbog pritiska velikih sila, zbog sankcija, blokade, pretnji našoj zemlji, nismo uspeli da sačuvamo neke teritorije, to je već drugo pitanje. Ali, borba se morala voditi. Žrtve te borbe, porodice poginulih i ranjenici, imaju pravo na državnu pomoć i podršku.
Danas se u Srbiji ne vodi nikakav rat. Naši neprijatelji pokušavaju da prikažu da je unutra rat. NATO pakt to pokušava da prikaže, da bi imali pravnu osnovu za mešanje Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija. Rata nema. Postoje teroristička dejstva. Bila su veoma brojna teroristička dejstva, masovna, pre nekoliko meseci. Sada su sporadična, po svojoj prirodi, ali i dalje opasna, jer atakuju na ljudske živote, jer se u tim terorističkim dejstvima ubijaju nevini civili.
Policajci koji učestvuju u suzbijanju tih terorističkih dejstava i vojnici koji brane granicu, pa u toj odbrani poginu ili bivaju ranjeni, imaju pravo na adekvatnu državnu zaštitu za sebe, ako su invalidi, i za svoju porodicu ako porodica ostane bez svog hranioca. Prava žrtava takvih dejstava izjednačavaju se sa pravima ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. To je suština ovog zakona.
S druge strane, nepreciznost po pitanju placeva, nepreciznost i neznanje. Može opština da dodeli plac svakoj porodici palog borca i svakom ranjeniku i invalidu, bilo da je reč o ranjeniku iz rata, unutrašnjeg rata koji je vodila bivša JNA, bilo da je reč o ranjeniku ili porodici palog borca iz antiterorističkih dejstava koje se još uvek vode.
Tačno je da je opština obavezana da raspisuje javni konkurs. Ali, zašto opština ne bi raspisala javni konkurs. Opština Zemun je tako, prošle godine, raspisala javni konkurs i dodelila više od 200 besplatnih placeva ratnim vojnim invalidima, porodicama palih boraca i ratnoj siročadi. U konkursu se naznači - besplatno se dodeljuje. Na konkurs se prijavljuju svi zainteresovani, a onda se ili pravi selekcija, ako ih nema preteran broj i ako svi ispunjavaju uslove, može se reći - svima se dodeljuje. Opština ima pravo da placeve dodeljuje uz naknadu i bez naknade. Metod dodele placeva po zakonu je javni konkurs. Raspiše se javni konkurs i po njemu se dodeljuje. Dakle, u oba slučaja država je dužna da pomogne i država ima mehanizme kojima će pomagati. Jedan od tih mehanizama je i ovo o čemu danas raspravljamo.