Zahvaljujem. Zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja u načelu.
Za je glasalo 159, protiv četiri, uzdržanih 16, nije glasalo devet, 188 narodnih poslanika je prisutno.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Odbor za građevinarstvo i urbanizam i predstavnik predlagača na sednici Zakonodavnog odbora, ovaj amandman postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Jovanović.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je predloženo rešenje pravno moguće.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Zoran Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman sledeći logiku Vlade kada je predlagala Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Gospodine predsedniče, čini mi se član 101. Poslovnika, stav 3. šta piše? Imate Poslovnik? Da li piše samo za poslanike ili i za ministre da ne smeju da dobacuju?

Gospodine Jovanoviću, budite ljubazni, to je moje pravo i ja ću to da regulišem, a vi nastavite da govorite.

Ako je Vlada iz razloga racionalnosti predložila da samo prostorni plan Republike Srbije donosi Republička skupština, a da ostale prostorne planove donosi Vlada, kao što je u pitanju regionalni prostorni plan ili prostorni plan područja posebne namene ili prostorni plan mreže infrastrukture, kao sporno se postavilo prvo pitanje, načelno, da li treba ingerencije Parlamenta oduzimati i prenositi na Vladu?
Posebno je opravdana kritika kolege Veselinova, sam naziv regionalni prostorni plan podrazumeva da ga ne donosi centralni parlament, nego regionalni parlament.
Vratiću se na moj amandman. Zaista u obrazloženju zakona, ako prihvatimo ovo, ljudi traže sadašnje zakonsko rešenje kada je u pitanju donošenje bilo prostornog plana, bilo urbanističkih planova, bilo urbanističkih projekata ili planova parcelacije jedinstveno. Tri puta materijal mora ići na Skupštinu.
Po važećem zakonu urbanističke planove, a to su generalni planovi grada i naselja i planovi parcelacije i urbanistički projekat donosi skupština opštine, odnosno grada.
Ako Vlada kaže da je spora i duga procedura za donošenje regionalnog prostornog plana i da je to razlog da ne treba da ga donosi Skupština, nego Vlada, jer Vlada češće zaseda od Skupštine, ja sam sledeći tu logiku hteo da predloženim amandmanom omogućim opštinama da kada su u pitanju planovi parcelacije i urbanistički projekti, kao urbanistički planski akti od manjeg značaja od urbanističkih planova, na primer Generalnog plana ili Regulacionog plana, da se u tom slučaju zadrži ista zakonska procedura, a da izvršni organi skupštine opštine, izvršni odbori, izvršna veća ili izvršni saveti, kako se već gde zovu, mogu to uraditi.
Čudi me da jedni razlozi važe u jednoj situaciji a u drugoj koja je principijelno ista ne važe. Mogu da pretpostavim zbog čega Vlada i matični odbor nisu prihvatili ovaj amandman, verovatno smatrajući da će na ovaj način biti destimulisane opštine, tj. skupštine opština da svojim urbanističkim planovima, posebno regulacionim planovima naselja za koja se ne donose generalni planovi, da se ne donose takvi planovi.
Znate o čemu se radi? U praksi imamo veliki problem. Ako čovek hoće na jednom području gde nema regulacioni plan da izgradi neki objekat, npr. kraj Ibarske magistrale benzinsku pumpu, u nekom selu, po postojećem zakonu mora imati urbanistički projekat.
Ako ga uhvati sezona kada SO ne zaseda, od juna do septembra, može se dogoditi da cela procedura, da se predlog dostavlja Ministarstvu, postupak javnog uvida i stručne rasprave da traje nekoliko meseci. Za to vreme investitor neće da čeka.
Posle se pitamo zašto se ne gradi, zašto neko ne ulaže kapital. Isto se može odnositi na plan parcelacije. Ako treba izvršiti neku sitnu korekciju iz važeće planerske regulative, zašto za takav postupak tražiti isti postupak koji se primenjuje za donošenje generalnog plana jednog grada, npr. Beograda.
Zamolio bih narodne poslanike da bez obzira na izveštaj matičnog odbora i Vlade shvate suštinu ovog amandmana i koliko se u opštinama koči proces izgradnje pojedinih građevinskih objekata, zbog ovakvih zakonskih rešenja.
Sada bih se obratio građanima moje izborne jedinice Čačka, koji se permanentno dezinformišu, da narodni poslanici iz Čačka ništa ne preduzimaju, da Vlada i Narodna skupština preduzmu mere za donošenje prostornog plana područja posebne namene brane Svračkovo.
Prošlog puta, kada je bila diskusija o trošenju sredstava iz agrarnog budžeta, naročito sam pohvalio Vladu, da u poziciji - višenamensko korišćenje voda, bar u obrazloženju, navodi da se za 1999. godinu planira izgradnja brane Svračkovo od vitalnog značaja za snabdevanje na sistemu Rzav, pet opština, Gornji Milanovac, Čačak, Lučani, Arilje i Požega.
I pored toga što sam javno za ovom govornicom diskutovao, građani Čačka su u lokalnim sredstvima informisanja permanentno lažno informisani, da mi na tome ništa ne preduzimamo.
Sada me raduje što je u obrazloženju ovog zakona kao jedan od razloga predložene zakonske izmene navedeno da će se ubrzati donošenje prostornog plana područja izvorišta vodosnabdevanja regionalnog podsistema Rzav.
Na sednici Zakonodavnog odbora 24. decembra pitao sam pomoćnika ministra građevina, direktora Zavoda za prostorno planiranje i urbanizam, dr Manojla Miladinovića da li to znači da će u narednoj godini biti donet prostorni plan izvorišta tj. brane Svračkovo, i on je potvrdio da će biti donet.
Obaveštavam građane ovih pet opština da je zahvaljujući aktivnosti njihovih poslanika Vlada uzela u obzir i ovaj veliki problem. Molim vas da glasate za ovaj amandman, ne zbog mene nego zbog naših opština.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, hteo bih da se o jednoj stvari dogovorimo zajednički.
Učinjen je napor od strane poslanika Zorana Jovanovića i smatram i bilo bi logično da se takav predlog usvoji. Verujte, na Zakonodavnom odboru ne samo da smo rekli da je to pravno moguće, nego smo izvodili zaključak da bi zaista takvo rešenje, da ne bude sve u nadležnosti Skupštine, pa ako se takva odluka donosi i po krupnijim pitanjima, zašto tako ne bi moglo da bude i kada je u pitanju nadležnost opštine.
Ali, vi ćete sami oceniti. Daleko lakše biste mogli sami da ocenite amandman gospodina Jovanovića kada bismo u izveštaju Odbora za urbanizam i građevinarstvo imali objašnjenje, bar rečenicom dve, zbog čega taj amandman ne treba prihvatiti.
Na sednici Zakonodavnog odbora je bio predstavnik predlagača i tada nije bilo reči o tome da li ovaj predlog treba prihvatiti ili ne, odnosno nije bilo protivljenja ovako datom amandmanu. Nije bilo rečeno da se predlagač ne slaže sa amandmanom.
Iz tih razloga zamolio bih gospodina ministra, on je određen za predstavnika Vlade, gospodina Kovačevića i gospodina Dragomira Radovanovića, kao predsednika matičnog odbora, da nam objasne zašto ovakav amandman ne bi bio koristan i ne bi mogao da se prihvati.

Zahvaljujem. Ima reč ministar Dejan Kovačević.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče, tačno je da je pokrenuto ovo pitanje na Odboru za urbanizam i građevinarstvo, međutim, Vlada preko Ministarstva prati primenu zakona, kako se sprovodi i ovaj zakon u Republici, i kada dođemo u situaciju da vidimo da treba pokrenuti i ovo pitanje mi ćemo ga pokrenuti.
Problem koji se ovde ističe je prerano prebacivati sa opština na izvršna veća, jer nismo došli do tog zaključka da je u mnogim delovima Srbije taj problem narastao u toj veličini.

 Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo 40, protiv 134, uzdržanih nema, nije glasalo četiri poslanika, ukupno je prisutno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila amandman.
Da li još neko želi reč o Predogu zakona u pojedinostima? (Niko.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja u celini.
Za je glasalo 146, protiv 28, uzdržanih tri, nije glasalo četiri poslanika, ukupno je prisutan 181 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandman Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja. Primili ste izveštaj Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima i predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona sa amandmanom Odbora. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, Tomislav Milenković.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni  poslanici, smatram bitnim da, uz predložene izmene Zakona i dostavljenog obrazloženja i obavljenog razgovora na odborima, neke bitne napomene u vezi sa ovim zakonom iznesem pred Skupštinu, pre njegovog usvajanja.
U skladu sa ekonomskom politikom Vlada Republike Srbije za 1999. godinu, kojom su usvojeni ciljevi i mere za ostvarivanje dinamičnog privrednog razvoja, posebno se naglašava važnost reformi privrednog sistema. U skladu sa tim ciljevima već su doneti poreski propisi, kojima se obezbeđuje ostvarivanje reformskih opredeljenja u sektoru javne potrošnje.
S tim u vezi, neophodne su izmene postojećih zakona o penzijsko - invalidskom osiguranju, kojim se započinje proces reformi i zaustavlja dalje povećanje deficita u Fondu za penzijsko - invalidsko osiguranje.
Predloženim izmenama Zakona, ovaj cilj se postiže. Poslednjih godina, Fond se suočava sa nedovoljnim prilivom sredstava, koji ne omogućava redovnu isplatu penzija i drugih prava iz ovog osiguranja, kao i njihovo redovno zakonsko usklađivanje.
Naime, po osnovu uplate doprinosa obezbeđuje se oko 60% potrebnih sredstava, a po osnovu dodatnog prihoda, koji se obezbeđuje iz cene benzina, taksi na duvan, naftu i novčane transakcije, koje se obavljaju preko Zavoda za obračun plaćanja, obezbeđuje se dodatnih 20% potrebnih sredstava.
Dakle, mesečni deficit u ovom Fondu iznosi između 250 i 300 miliona dinara. Polazeći od ovog stanja, osnovna intencija kod predlaganja ovog zakona je da se obezbedi veći prihod po osnovu doprinosa na zarade, ne povećavajući osnovicu za one obveznike koji su do sada redovno izmirivali svoje obaveze, na nivou realno isplaćenih zarada, već obuhvatom onih obveznika, koji su svoje obaveze po osnovu doprinosa izmirivali samo na isplaćenu garantovanu zaradu, a ne na ukupno isplaćenu zaradu, koja je u najvećem broju slučajeva isplaćivana mimo platnog prometa.
Dakle, povećava se finansijska disciplina svih obveznika u platnom prometu. Izmene Zakona koje su pred vama idu u susret najavljenim i neophodnim reformama penziono - invalidskog osiguranja u celini, u smislu veće sigurnosti u ostvarivanju prava, povećanju samostalnosti i finansijske efikasnosti penzionog fonda i povećanju finansijske discipline.
Suština predloženih promena je u utvrđivanju najnižih osnovica u zavisnosti od stepena stručne spreme, složenosti i odgovornosti grupe poslova, u skladu sa kolektivnim ugovorima, a na koja su poslodavci obavezni da izvrše uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje za slučaj privremene nezaposlenosti.
Moram odmah da kažem da je pri predlaganju ovog rešenja ostvarena saradnja sa sindikatima, resornim ministarstvima, Fondom za invalidsko - penzijsko osiguranje, koji su ocenili kao pozitivno nastojanje Vlade da prevaziđe problem uplate doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje, odnosno za veliki broj zaposlenih samo na garantovanu zaradu, što je naročito karakteristično za privatni sektor.
Naime, jedan broj poslodavaca isplaćuje zaposlenima umanjene zarade ili garantovanu zaradu, a deo zarade koji je najčešće znatno veći od iznosa garantovane zarade, isplaćuje zaposlenom na ruke, mimo platnog prometa, kako bi izbegao obavezu uplate doprinosa i poreza. Odnosno, kako bi isti uplatili na nižoj osnovici. Time se zaposleni dovode u nepovoljan položaj, jer im se prilikom ostvarivanja prava na penziju utvrđuju minimalne penzije, shodno uplaćenom doprinosu.
U cilju zaštite interesa zaposlenih, predloženo je da minimalne osnovice za uplatu doprinosa budu cene rada radnih mesta, utvrđene granskim kolektivnim ugovorima, koje su u skladu sa Zakonom o radnim odnosima poslodavci obavezni da isplate, s tim što je najniža osnovica, na koju se uplaćuje doprinos, na predlog sindikata, utvrđena u visini 40% prosečne zarade u Republici.
Kod predlaganja najniže osnovice u visini od 40% prosečne zarade u Republici, pošlo se od Zakonom utvrđenog instituta najniže penzije, koja iznosi 40% mesečne zarade po zaposlenom u Republici.
U proteklih nekoliko godina, zbog uvođenja ekonomskih sankcija, veliki broj poslodavaca je bio prinuđen da upućuje zaposlene na plaćeno odsustvo, a zbog nemogućnosti da se na adekvatan način pokrene proizvodnja, svima zaposlenima, kako onima koji su radili, tako i onima koji su na plaćenom odsustvu, isplaćivana je garantovana zarada, na koju je uplaćivan doprinos za obavezno socijalno osiguranje.
Nastavljanje primene garantovane zarade, kao najniže osnovice za uplatu doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje, proizvelo bi dalje povećanje deficita u fondovima za obavezno socijalno osiguranje, ugrozilo socijalnu sigurnost zaposlenih po osnovu ostvarivanja zdravstvene zaštite, a kasnije i prava iz penzijsko - invalidskog osiguranja.
Istovremeno, povećao bi se stepen nelegalnih tokova isplate zarada i dalji razvoj sivog tržišta u oblasti rada. Bilansno iskazano, eliminiše se sve šira pojava da se u odnosu na prosečnu isplaćenu zaradu u Republici uplaćuju doprinosi za socijalno osiguranje na vrednost od svega 20% prosečne zarade u Republici, a da se kod penzionisanja ostvaruje pravo na minimalnu penziju u visini 40% prosečne zarade u Republici.
Ovako definisan deficit u obračunu jednostavno nije prihvatljiv, prvo sa stanovišta socijalne pravde, zatim realnog stanja u politici zarada, kao i stvarnih ekonomskih mogućnosti poreskih obveznika, te se ovim izmenama Zakona ta pojava eliminiše.
Predloženim izmenama Zakona jasno je utvrđen i razgraničen odnos između poreza i doprinosa, što je drugi vrlo bitan kvalitet. To znači da će se kao osnovica za obračun i uplatu doprinosa uzimati obračunata isplaćena neto zarada, uvećana po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ovako definisana kategorija zarada neće zavisiti od poreske politike, koja se primenjuje i na zaradu. Bilo koje promene u poreskom sistemu neće izazvati po automatizmu i promenu stopa doprinosa.
To istovremeno znači da će se moći odvojeno voditi politika u ovim oblastima, u okviru ukupno bilansirane javne potrošnje i bilansno definisati i razgraničiti prihodi i rashodi u različitim oblicima javne potrošnje, one koja se ostvaruje po osnovu poreza.
Osim toga, pri predlaganju najnižih osnovica za uplatu doprinosa imalo se u vidu da su kod jednog broja preduzeća prosečne zarade po zaposlenom na nižem nivou od minimalne osnovice i da oni neće moći da uplaćuju doprinose na predložene osnovice. Za ova preduzeća, kao privremeno rešenje, predlaže se da Vlada utvrđuje, ili da može da utvrdi, niže osnovice, ali ne niže od 50% najniže neto osnovice.Ta regulativa u Zakonu postoji.
Na kraju, predlaže se i otklanjanje i preciznije definisanje uočenih nejasnoća, kao i uređivanje onih pitanja, za koja se u praksi pokazalo neophodnim da se zakonom urede. Skupštinski odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatio je Zakon u celini, sa amandmanima koje je Vlada prihvatila, kao i Zakonodavni odbor. To smo na jučerašnjim sednicama vrlo detaljno i precizno razjasnili, čak i crtali, bilansno pokazivali šta automatizam primene u praksi znači, kako kod obveznika, tako i kod državnih organa.
S tim u vezi predlažem da izmene i dopune Zakona u ovoj oblasti, sa amandmanima sa jučerašnjih odbora, Skupština usvoji. Hvala.