Poštovani narodni poslanici, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.
Prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 187 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Uručena vam je ostavka Ratomira Vica, na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 102. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Ratomira Vica, danom podnošenja ostavke.
Saglasno članu 102. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Ratomiru Vicu, izabranom sa izborne liste Socijalistička partija Srbije, Jugoslovenska levica, Nova demokratija - Slobodan Milošević, u Izbornoj jedinici 24. - Prokuplje, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije na upražnjeno poslaničko mesto koje pripada izbornoj listi Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika u Izbornoj jedinici 9 - Novi Sad, radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Vučeti Toškoviću, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj, u Izbornoj jedinici 9 - Novi Sad.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 30. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Vučeti Toškoviću.
Čestitam narodnom poslaniku Vučeti Toškoviću na izboru.
Potrebno je da Narodna skupština donese odluku o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Uručen vam je Predlog odluke, koji je podneo Administrativni odbor.
Otvaram jedinstveni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
(Ne želi.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
(Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Za 210, protiv niko, uzdržanih dva, nije glasalo četiri, ukupno je prisutno 216 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Podsećam vas da je Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini sazvano na zahtev Vlade Republike Srbije, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste videli, Vlada je za ovo zasedanje utvrdila samo jednu tačku dnevnog reda, i to:
Aktuelna pitanja na rešavanju problema na Kosovu i Metohiji i stavovi Međunarodne zajednice.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – AKTUELNA PITANjA NA REŠAVANjU PROBLEMA NA KOSOVU I METOHIJI I STAVOVI MEĐUNARODNE ZAJEDNICE
Molim profesora dr Ratka Markovića, potpredsednika Vlade Republike Srbije, da podnese uvodno izlaganje.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, današnju sednicu Narodne skupštine tražila je Vlada Srbije, sa tačkom dnevnog reda na koju se svodi drama svekolike Srbije, u kojoj je sadržano njeno biti ili ne biti. Svi znamo da je reč o sudbini Kosova i Metohije, tog duhovnog zavičaja Srbije.
Kosovo i Metohija je žila kucavica čitave nacije od koje se napajaju životom svi delovi te nacije podjednako. Kosmet organski pripada Srbiji. Bez njega Srbija ne samo da nije cela, nego ona nije ni živa. Otuda potiče ono što stranci teško mogu razumeti, tolika i takva vezanost Srba za Kosovo i Metohiju.
Vlada Srbije postala je adresa na koju se obraćaju najveći moćnici savremenog sveta, političari, pojedinci, predstavnici država, čitave političke i vojne organizacije država sa jednim zahtevom, da se odazove pozivu takozvane Kontakt grupe i uzme učešće u pregovorima o Kosovu i Metohiji na osnovu principa i elemenata koje je utvrdila ta ista Kontakt grupa. Reč je o vrsti odluke čiji donosilac, bez obzira na ustavnu podelu nadležnosti, može biti samo narod neposredno, a ne organ izveden iz predstavništva naroda. Ali, kako živimo u vremenu u kojem je državna suverenost više faktičko nego pravno pitanje, u kojem je suveren onaj koji ima više snage i ko je jači, Vlada Srbije, stešnjena rokom za odgovor od svega sedam dana, jedino što može učiniti, a da koliko-toliko uvažava načelo narodne suverenosti, je da donošenjem odluke o pitanju koje je njoj postavljeno prepusti narodnom predstavništvu. Ipak, njen ustavni položaj obavezuje Vladu Srbije da pred narodnim predstavnicima izloži svoj komentar akata, koje je u vezi sa kosmetskom krizom doneo deo međunarodne zajednice oličen u Severoatlanskom savezu i u Kontakt grupi.
Ono što prvo pada u oči je da je NATO pre sastanka Kontakt grupe, ne znajući za njene zaključke i principe i elemente za rešavanje kosmetske krize koje je usvojila dan kasnije, otvoreno zapretio Jugoslaviji agresijom kako se njegov generalni sekretar izrazio: "potpunom podrškom nedonetih odluka Kontakt grupe u vojnom pogledu". I, pre nego što je Kontakt grupa isto odlučila, Savet NATO je 28. januara ove godine saopštio da organi u Beogradu i predstavnici kosmetskih Albanaca moraju da se saglase sa predlogom koji će dati Kontakt grupa o prelaznom rešenju u vremenskom roku koji će biti utvrđen. Istu stvar NATO je ponovio 30. januara ove godine, pošto je Kontakt grupa 29. januara ove godine donela osnovne odluke u vezi sa kosmetskom krizom. Tada je NATO izrazio spremnost: "da deluje i ne isključuje ni jednu opciju, kako bi obezbedio puno poštovanje zahteva međunarodne zajednice od obeju strana na Kosmetu, kao i da dá punu podršku strategiji Kontakt grupe o pregovorima o privremenom političkom rešenju, koji treba da budu okončani u utvrđenom vremenskom okviru, te da obe strane moraju da prihvate pozive da se započnu pregovori u Rambujeu do 6. februara 1999. godine i da se okončaju u utvrđenom vremenskom okviru.
Savet NATO se u tom cilju saglasio da generalni sekretar NATO može da naredi vazdušne udare protiv ciljeva na teritoriji Jugoslavije.
Savezna vlada je dala pravu kvalifikaciju ovog "poslednjeg upozorenja" generalnog sekratara NATO, da je to otvorena i jasna pretnja agresijom Saveznoj Republici Jugoslaviji kao suverenoj i nezavisnoj zemlji i istovremena povreda izričete odredbe Povelje Ujedinjenih nacija o nadlženosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. NATO je time ne samo ignorisao suverenitet i celovitost jedne nezavisne države, nego i čitav međunarodni pravni poredak, kojim su regulisani odnosi između država u međunarodnoj zajednici država.
Pred ovim pretnjama, bez obzira na snagu onog ko ih čini, mi nećemo ustuknuti. Svesni smo da branimo svoje, da ne posežemo za tuđim i u tom stavu smo kao narod i država jedinstveni i odlučni. Paradoksalno je da neko, ko se izjašnjava za mirno rešenje, predočava vazdušne udare kao sredstvo za postizanje mirnog rešenja.
I u aktu Kontakt grupe ima ocena, koje se ne mogu prihvatiti. Kontakt grupa uporno prećutkuje poreklo kosmetske krize. Ona leži u višedecenijskom separatizmu kosmetskih Albanaca, čiji je krajnji cilj otcepljenje Kosmeta od Jugoslavije, a krajnje sredstvo, za kojim su posegli radi njegovog ostvarivanja, je terorizam. Zatvaranje očiju pred istinom je i upućivanje poziva, kako u aktu Kontakt grupe stoji, obema stranama za političko rešenje kosmetske krize. Taj poziv trebalo je uputiti onom ko je dosad odbijao takvo rešenje, ko mu je bio stalna opstrukcija i ko je pokušavao da metodom etničkog čišćenja i zaposedanja teritorije oružanim putem stavi državu pred svršen čin i ojača svoj položaj u neminovnim budućim političim pregovorima.
Uprkos takvoj istini, pretnje zbog odbijanja pregovora radi iznalaženja političkog rešenja upućivane su samo državi, čija je delegacija uzaludno odlazila na zakazane pregovore. U tom smislu apel Kontakt grupe, podjednako upućen obema stranama za političko i mirno rešenje kosmetske krize, može se oceniti licemernim.
Neodrživa je i ocena Kontakt grupe, po kojoj se izjednačava odgovornost za stanje na Kosmetu državnih organa i terorista. I više od toga, Kontakt grupa legalne akcije državnih organa naziva u svom dokumentu represijom nad civilima, a terorizam u svim oblicima - napadi, atentati, otmica - naziva provokacijom. Uopšte, neprihvatljivo je što Kontakt grupa izjednačava teroriste, oličene u takozvanoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova i državne organe. Državni organi uspostavljaju i čuvaju bezbednost građana, a teroristi je narušavaju i suspenduju, radi ostvarivanja političkih ciljeva.
Kontakt grupa nigde ne ocenjuje suštinu delatnosti takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, koja je čisti terorizam, i u skladu s tim ne preduzima prema njoj mere kao prema drugim terorističkim organizacijama u svetu, nego je, naprotiv, izjednačava sa legalnim državnim organima, nazivajući je isto kao i njih - strana. Štaviše, ocene i stavovi dela međunarodne zajednice u vezi sa delovanjem legitimnih i legalnih državnih organa Srbije i Jugoslavije predstavljaju direktnu podršku albanskom terorizmu. Time je, posebno vojsci i policiji, onemogućeno da reaguju na adekvatan način, kao što bi to vojske i policije činile u svim državama u svetu u sličnim situacijama. Na istoj liniji je i ponovno prejudiciranje u dokumentu Kontakt grupe montiranog događaja u selu Račak, kao masakra nad kosmetskim Albancima, civilima, kao i prejudiciranje krivice Vojske Jugoslavije i MUP zahtevom za suspenziju onih koji su u tim akcijama učestvovali.
Iako smo kao država u više navrata izrazili spremnost da sarađujemo sa međunarodnim krivičnim tribunalom, mi nikada nećemo biti spremni da pod vidom saradnje lišimo legalne državne organe njihove isključive nadležnosti.
Kada je reč o sadržini samih političkih rešenja, koja predlaže Kontakt grupa, tu naša pozicija ostaje nepromenjena. Ona je izložena u dokumentu pod naslovom "Zajednički predlog sporazuma o političkim okvirima samouprave na Kosovu i Metohiji", koji je proizašao iz razgovora državne delegacije sa predstavnicima svih nacionalnih zajednica, iza kojih je stalo najmanje 600.000 građana Kosmeta, uključujući i Albance koji su za mir i ravnopravnost svih nacionalnih zajednica.
Najpre, zahtev Kontakt grupe za "značajnom autonomijom" ili "visokim stepenom autonomije" za Kosmet ne samo da u daljim pregovorima ne može dovesti do nezavisnog Kosova i Metohije, niti do statusa treće federalne jedinice, nego takva autonomija ne može značiti kidanje pravnih, političkih i ekonomskih veza sa Srbijom.
Polazna teza o teritorijalnom integritetu Jugoslavije, za šta se zalaže Kontakt grupa, znači upravo da se Kosovo i Metohija ne može izvesti iz Srbije, jer je ono u Jugoslaviji zato što je Srbija u Jugoslaviji. Teza o teritorijalnom integritetu Jugoslavije pada, takav teritorijalni integritet je samo nominalan, ako je Kosovo i Metohija korpus separatum u okviru Jugoslavije, na šta vuče i odredba o neophodnoj saglasnosti Kosova i Metohije, kada je u pitanju promena njegovih granica i proglašenje vanrednog stanja. Sve su to elementi suverenosti tog prostora.
Kosovo i Metohija može svoj autonomni status ostvarivati jedino u okviru Srbije. Drugačije, suverenitet Srbije i Jugoslavije je ograničen, uprkos deklarativnom izjašnjavanju o njemu kao polaznom principu. Bilo ko da učestvuje u pregovorima o Kosovu i Metohiji, ma kako oni bili koncipirani, ne može pristati na rešenje koje znači ograničavanje državnog suvereniteta i povredu teritorijalnog integriteta zemlje. Ni isticanje principa i elemenata Kontakt grupe za rešenje krize na Kosovu i Metohiji van domašaja pregovora, ni pretnja NATO agresijom ne mogu biti razlog za odustajanje od za nas neprikosnovenog principa očuvanja državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To je za nas princip van domašaja pregovora. Niko, ma ko predstavljao Srbiju i Jugoslaviju, ne sme ni pod kojim izgovorom, u bilo kom obliku pristati na ograničavanje njihovog državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ni na koji način shvaćena "značajna autonomija", niti "visok stepen samouprave" ne može podrazumevati da organi Kosmeta izvorno i isključivo obavljaju državne funkcije kao što su policija, sudski sistem, porezi, kao i da institucionalno učestvuju u obavljanju nadležnosti federacije. Takve funkcije proizilaze iz imperijuma svojstvenog jedino suverenim državama.
Neprihvatljiva je diskriminacija drugih nacionalnih zajednica u ponuđenim rešenjima za Kosovo i Metohiju, tako što se njihovi interesi svode na priznavanje legitimnih prava od strane Kontakt grupe i na obećanje da će se Kontakt grupa zalagati "da se obezbedi da njihovi interesi potpuno budu uključeni u rešenje". Ovakav pristup ne odgovara ni međusobnoj ravnopravnosti svih nacionalnih zajednica, ni ukupnom broju pripadnika drugih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Nipošto se ne mogu lišiti učešća u dijalogu oni subjekti, čijeg se položaja taj dijalog tiče.
Pravo političko rešenje za Kosovo i Metohiju je samo ono koje isključuje majorizaciju od strane većinske albanske nacionalne zajednice. Majorizacija rangira pripadnike nacionalnih zajednica na one, koji su punopravni i na one, koji su obespravljeni. Majorizacija na Kosovu i Metohiji pod Ustavom iz 1974. godine nas je i dovela dovde gde smo sada.
Ona je proterala sa Kosova i Metohije preko 500.000 Srba. Najpouzdaniji put etničkog čišćenja Kosova i Metohije od nealbanskog stanovništva je upravo majorizacija.
U dokumentu Kontakt grupe koristi se termin "narod Kosmeta", kao da takav narod na Kosmetu stvarno postoji. Realnost Kosmeta je da na njemu postoje pripadnici različitih nacionalnih zajednica i da je glavni osnov orijentisanja građana na Kosmetu etnički, a nikako politički. Majorizacija na Kosmetu se institucionalno mora sprečiti mehanizmima poznatim uporednom pravu.
Principi i elementi za političko rešenje krize na Kosovu i Metohiji računaju sa prelaznim karakterom sporazuma. Taj prelazni status Kosova i Metohije ne može ni u kom slučaju značiti ni skriveni, ni izričiti put u separatizam. Ma koliko bilo privremeno rešenje za Kosovo i Metohiju, ono nikada ne može uključivati u sebi nezavisnost, u smislu mogućnosti za secesiju.
Zbog toga je odnos prelaznog sporazuma i saveznog i republičkog pravnog poretka u dokumentu Kontakt grupe postavljen naopako. Ne mogu se Ustav i pravni poredak saobražavati jednom, naknadno postignutom, političkom sporazumu, već može biti samo obrnuto. Ne može se celina prilagođavati svome delu, nego se, obrnuto, deo ima prilagođavati celini.
Jugoslavija i Srbija imaju svog ustavotvorca, iznad koga ne može biti nikakva Kontakt grupa.
Gospodo poslanici, nama predstoji donošenje jedne teške odluke. Težinu donošenja takve odluke Vlada želi da podeli sa vama, narodnim predstavnicima. Kako se mora raditi brzo, Vlada je izradila nacrt zaključaka u vezi sa izloženim zahtevima dela međunarodne zajednice, polazeći od značajnih stavova, o kojima je ovde bilo reči. Ali, Vlada želi da čuje mišljenje narodnih poslanika o tim svojim stavovima i da potom iziđe pred Narodnu skupštinu sa konačnim predlogom zaključaka. Pošto bude pažljivo saslušala mišljenja šefova poslaničkih grupa i narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, Vlada bi svoj predlog zaključaka utvrdila u popodnevnoj pauzi i potom bi ga dostavila Narodnoj skupštini na raspravu i odlučivanje.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Čuli ste izlaganje, koje je podneo prof. dr Ratko Marković, potpredsednik Vlade Republike Srbije.
Otvaram pretres.
Ima reč narodni poslanik Gorica Gajević, šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, a neka se pripremi Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Srbije.

Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, Srbija i narod ponovo su pred pretnjom i pritiscima, čiji je cilj da se ugrozi  teritorija, sloboda i nezavisnost. Pretnje upućuje  NATO pakt, svetski žandarm, dežurni siledžija i policajac u međunarodnoj zajednici, batina u rukama velikih sila. Priprema vojnu mašineriju, gomila oružje i preti našoj zemlji, osnivaču i članici Ujedinjenih nacija.
Povelja Ujedinjenih nacija izričito kaže da regionalne organizacije ne mogu pretiti silom suverenim državama. Svojim stavom NATO pakt gazi Povelju Ujedinjenih nacija, ruši međunarodne odnose i želi da politiku sile nametne kao nove principe u odnosima država i naroda.
Jugoslavija i Srbija su suverene države, koje poštuju još važeće principe međunarodnih odnosa, utvrđene Poveljom Ujedinjenih nacija. Zato ponašanje NATO pakta shvatamo kao pretnju našoj zemlji i narodu, a poznato je kako smo mi na takve pretnje uvek odgovarali.
Mi nismo pretnja nikome u našem okruženju. Mi smo faktor stabilnosti, mira i dobrosusedstva u regionu. Tako ćemo se ponašati i u buduće. Ali, u slučaju bilo kakvog pokušaja agresije, beskompromisno i sa svim sredstvima branićemo naš suverenitet i integritet.
Zašto NATO preti našoj zemlji? Da li zbog toga što se odlučno obračunavamo sa teroristima, što ne damo deo svoje zemlje separatistima, što hoćemo da probleme na Kosovu i Metohiji rešimo političkim sredstvima? Ne brine NATO za ljudska i građanska prava, ne brine on o sudbini Albanaca, nego pokušava da uspostavi novu strategiju u međinarodnim odnosima i to na primeru naše zemlje, simbola slobode na Balkanu i jugoistoku Evrope.
Ono što NATO pokušava vojno, Kontakt grupa pokušava politički. Svojim stavovima hoće da bude vrhovni arbitar u rešavanju unutrašnjih pitanja suverene zemlje. Ona izjednačava državu koja brani svoj suverenitet, integritet i separatiste i teroriste koji je ugrožavaju. Dvosmislenim formulacijama i nejasnim stavovima Kontakt grupa podržava suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje, a istovremeno hoće status Kosmeta sa predsednikom, policijskim funkcijama, samostalnim porezima, sudstvom, s pravom da bez njegove saglasnosti nema promena granica itd.
Šta je to ako nisu elementi države? Gde to ima u svetu da autonomija ili samouprava imaju ono što imaju države. Imaju li to možda Baskijci u Španiji, da li se to možda daje Korzikancima ili Ircima? Gde je nađen taj model koji se nudi kosovskim separatistima i teroristima?
Predlažu se i principi za koje kažu - nema pregovora, a ti principi su takvi da ostavljaju sumnju u dobre namere i otvoreno sugerišu institucionalna rešenja koja bi mogla ograničiti naš suverenitet, a teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije na Kosmetu vezati za neki vremenski rok.
Prostor za razgovore, diplomatiju i politiku time je bitno sužen i ograničen. Tonom i jezikom kojim su napisani, vremenskim okvirima i principima koje sugerišu, van su granica dobrih namera i odgovorne diplomatije.
Dosadašnji postupci Kontakt grupe, posebno nekih njenih članova, koji nisu ni jednom teririste nazvali pravim imenom, osudili zverstva koje su oni činili, koji su sprečili njihovu osudu u Savetu bezbednosti, a omogućili finansijsku, političku, vojnu i svaku drugu pomoć, daju nam za pravo da budemo rezervisani prema dobroj volji Kontakt grupe i njenoj nepristrasnosti za rešenje problema na Kosmetu mirnim putem, dijalogom, političkim sredstvima.
Srbija i Jugoslavija učinile su sve za mirno rešenje problema na Kosmetu političkim sredstvima. Mi ćemo istrajati na tom opredeljenju. Na mir i dijalog niko ne treba da nas tera, niti da nam preti silom. To je naš vrhovni, nacionalni i državni interes i trajno opredeljenje naše države. Naši principi su kristalno jasni i više puta saopšteni.
Problemi na Kosmetu mogu se rešiti jedino dijalogom - puna ravnopravnost svih građana i nacionalnih zajednica, puno poštovanje suverenitata i teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije, široka autonomija, bez mogućnosti stvaranja nekakve nove republike, kao zametka nove samostalne albanske države na tlu Srbije. Nećemo dopustiti prisustvo stranih vojnika na našoj teritoriji pod bilo kakvim izgovorom sprovođenja postignutog sporazuma.
Ovi principi su u potpunosti razrađeni u zajedničkom Predlogu sporazuma o političkim okvirima samouprave na Kosovu i Metohiji, koji su prihvatili i potpisali Srbi i Crnogorci, Muslimani, Turci, Romi, Goranci, Egipćani i političke partije Albanaca, svi sem onih čiji je program otcepljenje Kosmeta od Srbije, terorizam, prizivanje vojne intervencije i rata u regionu.
Sada nas Kontakt grupa poziva na razgovor u Francusku. Izdiktirani su principi kao uslovi i intonirani, sa očekivanjem da ih odbijemo, kako bi nas u međunarodnoj javnosti, po ko zna koji put, anatemisali kao protivnike mira i dijaloga.
Poštovani poslanici, naši današnji stavovi i odluke definišu tok naše dalje borbe za Kosovo i Metohiju u Srbiji. Kada o tome donosimo odluke, uvereni smo da svi polazimo od toga da Kosovo i Metohija nisu bilo koji deo Srbije. Kosmet je samo srce Srbije. To je tačka u kojoj se kroz istoriju prelamalo i danas prelama sve što je sudbinski vezano za našu državu i za naš narod. Na Kosovu i Metohiji Srbija se uzdizala kao država, napajala snagom da izdrži i opstane na razmeđu evropskog severa i juga, istoka i zapada.
Poručuju nam - zaboravite istoriju, gledajte u budućnost. Mi smo i okrenuti budućnosti. Kosmet nije samo mi, Kosmet je realni interes, strateška teritorija, bogastvo prirodnih i privrednih resursa. Zato se podigla tolika bura oko Kosova i Metohije. O tome je danas reč. O tome danas odlučuje ova skupština.
Svako u ovoj sali i svaki građanin Srbije danas stoji pred ovim pitanjem. Srbija danas daje svoj odgovor. Nije problem u dijalogu, ni u tome da se problem na Kosovu i Metohiji reši političkim sredstvima.
Što se Srbije i Jugoslavije tiče uvek smo bili za dijalog. To je naše opredeljenje i naš interes. Problem je u tome što se u međunarodnoj javnosti i pod uticajem faktora u svetu želi da se osuda za zaustavljanje političkog procesa svali na nas, na Srbiju i Jugoslaviju, a ne na separatiste koji ne žele dijalog i rešenje, već nasilje i otcepljenje.
Umesto da se oni osude, oni se uzimaju u zaštitu i sve pod firmom ljudskih prava, demokratije i humanitarnih problema. Nije problem ni u manjinskim pravima, ni u samoupravi i širokoj autonomiji. Srbija je to definisala po najvišim standardima i ponudila za Kosovo i Metohiju. Problem je u tome što separatisti na Kosovu i Metohiji ne žele ni ljudska prava, ni manjinska, ni građanska. Oni hoće Kosovo republiku na tlu Srbije, oni hoće secesiju i sve to uz pomoć međunarodne zajednice. Znači, reč je o sasvim drugim namerama. Umesto mira, želi se kriza, umesto autonomije - secesija, a umesto ravnopravnosti pravi se majorizacija, umesto multietničke, multikulturne i multikonfesionalne sredine, kakav je Kosmet danas, umesto Kosova i Metohije za sve ljude koji na njemu žive, želi se Kosmet samo za Albance.
O tome se radi. Traže da se razgovara van Srbije i Jugoslavije, da idemo u Francusku. Time se ispunjavaju zahtevi separatističko-terorističkih organizacija i kao da se time želi dokazati da u Srbiji i Jugoslaviji nema dovoljno uslova da se o svim pitanjima razgovara. To nije tačno. Svi lideri albanski i separatističkih partija, i Rugova, i Ćosja i Demaći, i u Beogradu i u Prštini, svuda u Evropi, sasvim slobodno su iznosili svoje stavove, svoje poglede, svoje zahteve i svoje interese. Oni, kao i svi drugi koji ih podržavaju, moraju da znaju i kada se razgovara o Kosovu i Metohiji i njegovoj sudbini, bilo u Prištini ili bilo na kom drugom mestu, što se Srbije i Jugoslavije tiče dobiće uvek isti odgovor.
Albanci, naši građani, imaju i imaće ubuduće sva ljudska, građanska i manjinska prava. Imaće slobodu i demokratiju, biće ravnopravni. Imaće autonomiju zajedno sa drugim zajednicama koje na Kosmetu žive. Niko nikada neće dobiti Repbuliku i nikada ostvariti secesiju, niti suludi san o Velikoj Albaniji.
Naša pozicija je naša politika povodom Kosova i Metohije i ona je kristalno jasna i nepromenljiva. Kosmet je integralni deo Srbije i to će uvek biti. Srbi i Crnogorci, Albanci, Muslimani, Turci i Romi, svi koji tamo žive su naši građani i sa svima želimo da rešimo probleme, da budu ravnopravni, da žive u miru, toleranciji, poštujući sve svoje osobenosti. Naš odgovor Kontakt grupi je jasan. Ako ste dobronamerni, treba da osudite terorizam i separatizam i da jasno kažete da nema Kosova i Metohije kao republike, da nema secesije i da će se Kosmet rešiti samo u okviru Srbije. To će biti pravi doprinos miru, ubrzanju političkog procesa i pravednog i trajnog političkog rešenja.
Socijalistička partija Srbije je uverena da će Narodna skupština potvrditi našu čvrstu rešenost da se političkim sredstvima reše problemi na Kosovu.
Srbija je sposobna da pred svima i na bilo kom mestu brani Kosmet kao svoj vitalni državni i nacionalni interes, i sposobni smo i spremni da dokažemo svima i u svako doba, isto onako kako to činimo u Prištini i Beogradu, da smo za politički dijalog, a nismo za rat. Da smo za ravnopravnost, a ne za majorizaciju, da nudimo široku autonomiju po najvišim evropskim standardima u okviru Srbije i da nećemo dopustiti otcepljenje ili treću republiku i da ćemo dosledno poštovati sve sporazume. Da nećemo pristati na strane vojne trupe na našoj teritoriji i da ćemo terorizam iskoreniti. Na to nas obavezuje narodno jedinstvo, odgovornost za sudbinu generacija koje dolaze i uverena sam da će odluka Narodne skupštine potvrditi ta očekivanja kroz veliko jedinstvo, kao najveći oslonac i najbolji argument, i da će Kosovo i Metohija, kao široka autonomija ravnopravnih građana i nacionalnih zajednica nastaviti uspešno da se razvija u miru, u okviru Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Što se tiče konkretnog pitanja i poziva u Francusku, to je za nas posebno i odvojeno pitanje. Stav je Socijalističke partije Srbije da se poziv prihvati iz čvrstog opredeljenja našeg naroda i države da se borimo za mir, da branimo Kosovo i Metohiju kao vitalni državni, nacionalni interes Srbije i Savezne Republike Jugoslavije na svakom mestu na kome se o Kosovu i Metohiji raspravlja.
Time činimo još jedan korak da se problemi reše mirnim putem, a da pred svetom još jednom afirmišemo istinu o Kosovu i Metohiji.
Hvala vam.

Zahvaljujem. Ima reč Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Republike Srbije, a neka se pripremi Milan Miković, šef poslaničkog kluba Srpskog pokreta obnove.

Dame i gospodo narodni poslanici, odavno je znano celokupnom srpskom narodu i svim građanima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije da je cilj SAD i zapadnih sila da srpski narod unište i našu zemlju razore. Tu više nema nikakvih nedoumica. Samo se dovijaju na koji način to što pre da postignu. Nastupaju na političkom, ekonomskom, diplomatskom i vojnom planu. Čine sve što je u njihovoj moći da do kraja razore našu privredu, unište ekonomiju i da naš narod ostane bez hleba.
Znamo kojim se metodama služe. Na diplomatskom planu neprekidno vrše pritiske najgore vrste. Diplomatija je u njihovim rukama izgubila svoje osnovne elemente, svoj smisao postojanja i diplomatski rečnik je potpuno uništen. Ne postoje više diplomatski obziri. Samo pretnje i ucene u beskrajnom nizu.
Na političkom planu koriste sve metode subverzije iz specijalnog psihološkog rata. Novac koji izdvajaju u te svrhe neprekidno uvećavaju. Ali, naš narod je odavno načisto sa tim ko prima novac od srpskih neprijatelja i kako taj novac koristi. Ne mogu, dakle, ni tim putem da postignu ono što žele. Ako ne mogu ekonomskim, političkim i diplomatskim putem, ostaje još vojna pretnja. Vojna pretnja je duže vreme otvorena. Vojna pretnja je prisutna i toliko je blizu da se može i rukama dodirnuti i opipati. To je očigledno.
Mi smo više puta ponovili i u ovoj Narodnoj skupštini da nas ni vojna pretnja neće zastrašiti, da nas ni vojna pretnja neće pokolebati i da nas ni vojna pretnja neće naterati da odustanemo od odbrane svoje zemlje, svoje teritorije i svoje države.
Ubeđen sam da će Narodna skupština danas zauzeti takav stav.
Ovaj papir, koji smo dobili od Kontakt grupe, dokazuje sve ovo što sam malo pre izjavio.
Kontakt grupa u celini vodi izrazito antisrpsku politiku. Kontakt grupa podržava albanske teroriste, pomaže njihovu organizaciju, pomaže izvođenje terorističkih akcija i stavlja se u njihovu zaštitu kada su veće terorističke akcije izvedene i kada naša policija treba da pohvata počinioce. To se vidi iz druge tačke papira Kontakt grupe u kome se kaže: "Ministri su bezrezervno osudili masakr kosovskih Albanaca u Račku".
Koji masakr, ko je utvrdio masakr, koja inspekcija, koji stručnjaci? Na jednom mestu na istom papiru se kaže da tek treba da se analizuju rezultati istražnih radnji i obdukcije, a unapared se kaže da je bio masakr.
Ni jedan civil nije ubijen, ni jedno dete nije stradalo, ni jedan civilni objekat nije uništen. Pobijeni su samo teroristi, a među njima tri državljanina Republike Albanije i naša policija ima konkretne dokaze.
Državljani Albanije, sa albanskim dokumentima, lica koja nikada ništa na našoj teritoriji nisu imala, koji nikada nisu živeli na našoj teritoriji, oni su likvidirani u toj terorističkoj bandi u selu Račak.
Šta dalje stoji u ovom papiru koji smo dobili od Kontakt grupe - Kontakt grupa je pohvalila rad verifikacione misije i njenog šefa, koji se otvoreno svrstava uz albanske teroriste. U selu Dragobilju kuća do kuće su štab američkih verifikatora i štab šiptarskih terorista. Tamo gde su američki i britanski verifikatori raspoređeni, tamo su terorističke akcije najintenzivnije. A u ovom papiru, ministri Kontakt grupe tvrde da mi vršimo represiju nad civilnim stanovništvom. A kako tamo, u onim mestima gde živi albanska većina, a nema terorističkih dejstava, nema i nikakve represije? Je li bilo u Gnjilanu represije, je li bilo u okolnim opštinama - nije. Zašto nije - zato što nije bilo terorističkih akcija, nije nigde ni puška zapucala. Nema represije nad civilnim stanovništvom.
Represija se primenjuje samo prema teroristima, na isti onaj način na koji bi to uradile sve druge civilizovane zemlje sveta. Nama se uskraćuje pravo da branimo državu, da suzbijamo terorističke aktivnosti. U ovom istom papiru traži se u potpunosti saradnja sa Međunarodnim tribunalom u Hagu. Pa mi hoćemo da sarađujemo, država naša, ona nikada nije odbijala saradnju, ali šta znači saradnja - razmena informacija, pomoć u vođenju već započetih postupaka. Saradnja podrazumeva dva ravnopravna partnera, ali ovo što oni traže nije saradnja, nego potčinjavanje - da nekoga spolja prihvatimo kao višu sudsku vlast u odnosu na naš pravosudni sistem.
A kada je trebalo da se formira stalni međunarodni sud, ko je bio protiv - protiv su bili Amerikanci. Ko je najviše zločina, od Drugog svetskog rata naovamo, počinio u celom svetu - Amerikanci. Od Hirošime i Nagasakija, kada su pobili nevino japansko civilno stanovništvo na njegovoj teritoriji, da bi ubrzali okončanje rata, to je bio motiv, ubrzavanje okončanja rata, da bi ih rat jeftinije koštao. Novac je bio motiv da 350 hiljada ljudi, civila, žena, dece, izgine pod američkim atomskim bombama.
Pa ko je vodio rat u Koreji, ko je ubijao korejsko civilno stanovništvo, ko je vodio rat u Vijetnamu, ko je ubijao vijetnamsko civilno stanovništvo, ko je razorio Kambodžu, Laos, ko je razarao mnoge zemlje širom sveta - sve su to činili Amerikanci, a za Amerikance ne važi sud, ne važi zakon, ne važi američko pravo. Međunarodno pravo je Amerikancima važno samo kada im je korisno. Kad im nije korisno, gaze ga beskrupulozno.
U ovom istom papiru izlažu nam neke elemente plana, kako ih zamišljaju Amerikanci, a ministri Kontakt grupe ih slepo slede, pa kažu: "Slobodni i pošteni izbori na Kosovu i Metohiji, opštinski i pokrajinski, pod nadzorom OEBS-a". Pa mi smo uvek bili za slobodne i poštene izbore na Kosovu i Metohiji, ali Albanci nisu hteli da izađu na izbore, svojim bojkotom Albanci su to sprečili, u većini, u ogromnoj većini.
Nikada nismo izbegavali da dođu strani posmatrači, ali ne nadzor OEBS-a, u onoj varijanti u kojoj se to provodi u Republici Srpskoj, pa da OEBS izvodi u celosti sve izborne radnje i naštimava izborne rezultate po svojoj volji.
Neću da kažem da su kod nas na idealan način izbori provođeni, ali ono što radi OEBS, nigde u belom svetu nije doživljeno, nigde u belom svetu nije realizovano. To znamo na konkretnim primerima. Pošto su tako radili u Republici Srpskoj, u celoj Bosni i Hercegovini, kako im ovde možemo verovati? Ovde im ne možemo verovati, a izbore koje budemo održali na celoj teritoriji Srbije, na raznim stadijima, na raznim nivoima, mi nećemo zatvarati ni od domaće, ni od strane javnosti. Svako će moći da kontroliše na licu mesta, da ih posmatra, da reaguje ako primeti neku nepravilnost itd.
I ono što se kaže na poslednjoj strani tog papira: "Usklađivanje srpskog i saveznog pravnog okvira sa kosmetskim prelaznim sporazumom". E, to ne može. Svaki kosmetski prelazni sporazum treba da bude u skladu sa republičkim Ustavom Srbije i saveznim Ustavom Savezne Republike Jugoslavije. Ko će to da nam menja savezni i republički ustav? Da vidimo koji je taj faktor koji će se pojaviti da nam menja i kako da nam menja? Možda tenkovima, pa neka onda odmah računa koliko mu treba tenkova za svaki član ustava, koji bi menjao.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka, kojoj pripadam i koja je koalicioni partner u Vladi nacionalnog jedinstva Srbije, neće slati svoje predstavnike na parisku konferenciju. Naši predstavnici neće ići. Mi, srpski radikali, bi najradije ovim ministrima iz Kontakt grupe odgovorili na isti onaj način, kako su po čuvenoj slici velikog ruskog slikara Rjepina donski kozaci pisali turskom sultanu, jer ministri Kontakt grupe ništa drugo ne zaslužuju. Ali, u velikim dilemama, koje su nas snašle ovih dana, mi razumemo potrebu da se izbegne osuda u svetskom javnom mnjenju kako je mirovno rešenje nemoguće zato što Srbi neće da razgovaraju i mi nećemo ništa učiniti da bi se suprotstavili odlasku delegacije Vlade Srbije u Pariz.
Mi razumemo potrebu da se još jednom pokuša sprečiti agresija na našu zemlju, intervencija NATO pakta, bombardovanje, da se još jednom i međunarodnoj javnosti pokuša saopštiti kako stvari stoje, koji su to principi koje Kontakt grupa gazi, kako smo mi nudili albanskoj nacionalnoj manjini i demokratska prava, i autonomiju, i punu ravnopravnost, a kako se sve to odvija, jer cilj Amerikancima nije ispunjenje građanskih prava albanske nacionalne manjine, cilj Amerikancima nije demokratija u našoj zemlji, kao što im nije bio cilj demokratija u bilo kojoj latinsko-američkoj, afričkoj ili azijskoj državi, gde su se Amerikanci bavili subverzivnim delatnostima, obarali legalne i legitimne režime, da bi dovodili tirane, diktatore, zločince da vladaju u njihovo ime.
I taj isti Voker, koji sada mešetari na Kosovu i Metohiji, ekspert je za subverzivne delatnosti, kažu i general američke vojske, on već ima iskustvo u ubijanju civila u Salvadoru, u Nikaragvi, u Čileu, u Kolumbiji, ko zna u kojoj još državi. Čak je lično učestvovao u organizaciji ubistva grupe katoličkih sveštenika u Salvadoru. Taj je došao na Kosovo da rovari i da priprema uslove za eventualnu vojnu intervenciju NATO pakta.
Mi moramo danas ovde jasno, glasno, decidno, još jednom da saopštimo - ne dolazi u obzir nikakvo rešenje kosovsko-metohijskog problema koje podrazumeva isključenje Kosova i Metohije iz pravnog sistema Srbije. Kosovo i Metohija po svaku cenu moraju ostati u sastavu države Srbije, pa makar nas i napali, makar nas i bombardovali, bilo šta da nam smeraju.
I drugi princip - ni po koju cenu ne dolazi u obzir da trupe NATO pakta, ili bilo koje druge strane države, dođu na teritoriju naše zemlje, pod bilo kakvim izgovorom. To su dva principa od kojih nema odustajanja i ubeđen sam da ćemo u današnjim skupštinskim zaključcima, pre svega, na tome da insistiramo.
Naravno, svestan sam kakva nas iskušenja sve čekaju, svestan sam šta nam sve sa Zapada novo spremaju, i to sve moramo da izdržimo. Narod je u našoj zemlji na teškoj muci, teško se živi, osnovni problemi su izazvani delovanjem spolja, ali narod u našoj zemlji je odlučan da se odbrani Kosovo i Metohija.
Pošto je narod odlučan da se odbrani po svaku cenu Kosovo i Metohija, mi, njegovi predstavnici, ne smemo mimo svog naroda. Mi, predstavnici srpskog naroda i građana Srbije moramo sve učiniti da sačuvamo ono što je naše. Ubeđen sam da ćemo Kosovo i Metohiju sačuvati, a da zapadne sile, bez obzira šta još planiraju da nam urade, bez obzira kakve agresivne namere imaju u budućnosti, na kraju moraju odustati od otimanja srpske teritorije.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Milan Miković, šef poslaničkog kluba SPO.
Neka se pripremi Milan Rodić, šef poslaničkog kluba JUL-a.

Gospodine predsedniče, dame i gospode, još svega 50 časova imamo do početka sastanka u Francuskoj. Očigledno i sa ovim vremenom moramo da računamo i jasno je da, uz punu našu odgovornost, moramo zaista da se opredelimo, šta činiti i kako činiti.
Hteo bih da pokušam da ne otežam položaj onih ljudi, koji će u naše ime pregovarati u Francuskoj. Hteo bih da ukažem pažnju u prvom redu na ono šta sledi, a sigurno je da u pogledu onoga, šta je bilo, u drugim prilikama, za druga vremena, za druge analize , ne zaboravljajući ništa šta je bilo.
Vlada Jugoslavije je već preduzela određene mere o pitanjima koja će biti delom obuhvaćena verovatno dekleracijom ili saopštenjem, koje ćemo posle podne, ali moramo da ukažemo na jednu stvar - i to odmah od samog početka.
Autonomija Kosova je tema sastanka, jedino autonomija Kosova. Autonomija Kosova i Metohije, to nije nepoznata stvar za nas. To je stvar koja je regulisana Ustavom Srbije, ne možda do kraja, i nesumnjivo je ustavna kategorija i način regulisanja koji nam dozvoljava da u okviru odredaba člana 108-112 preduzmemo još neke mere, kojima možemo da omogućimo i funkcionisanje te atuonomije, a što nije bilo učinjeno u proteklih 7-8 godina, faktički od dana donošenja novih ustava.
Jasno je, i mislim da u tom pogledu svi stoje na stanovištu, ne ide se na bilo koje razgovore, tamo ili ovde, ni na temu postojanja velike Albanije, ni postojanja nezavisnog Kosova, ni postojanja Kosova kao treće federalne jedinice unutar Jugoslavije.
Prema tome, mislim da u tom pogledu ne postoje bilo kakvi nesporazumi među nama i, sigurna je jedna stvar da moramo apsolutno smireno, mudro i odgovorno da preduzimamo sve korake narednih dana, nedelja, ne bismo li nešto, opet zašta smo saglasni da raspolažemo argumentima, normalnim argumentima koji moraju biti prihvaćeni, ako ne sutra, prekosutra - jer, dozvolite, svi ti argumenti temelje na onim odredbama koje postoje u Povelji Ujedinjenih nacija, u međunarodnom pravu, u svim tim odredbama, koje se nekada primenjuju, nekada se teže primenjuju, nekada se možda i ne primenjuju - ali nesumljivo je nešto iza čega, možda ne tako glasno, ali verujte, sigurno stoji većina naroda i država u svetu.
Ne možemo da kažemo i ne smemo da dozvolimo da argumente nećemo moći da branimo i odbranimo, ne odjednom, ali sigurno u jednom određenom periodu. S obzirom da na to nije ukazano u prethodnim izlaganjima, postojali su i do sada napori i države, i političkih stranaka, i uglednih pojedinaca iz ove zemlje, koji su iz dana u dan iznosili određene argumente u korist stavova ove zemlje i ljudi koji žive na njenoj teritoriji.
Nije se mnogo uspelo, ali se nešto uspelo, ipak su postignuti određeni rezultati, ipak postoje i odgovorni ljudi u svetu, i ljudi na funkcijama, i ljudi koji predstavljaju određene narode i države, koji ne govore na isti način na koji su govorili pre nekoliko meseci, kada su ova pitanja prvi put na ozbiljan način bila stavljena na dnevni red.
Prema tome, mi moramo da verujemo da postoje mogućnosti da se određene stvari, već sada, već na prvim sastancima, na neki način odrede, na neki način da se dođe do toga, da se direktinim suočavanjem argumenata dođe u situaciju , da ne postoji drugi odgovor.
SPO se već unapred izjasnio o tome i javno smo se izjasnili da smatramo da treba da se putuje u Francusku.
Reći ću vam jedan, pored svih ostalih suštinskih razloga, jedan razlog koji bi apsolutno bio zloupotrebljen kada ne bismo to učinili. Ukoliko ne bi otišli u Francusku, mi bismo poništili onih 20-tak odlazaka naše delegacije u Prištinu, jer bi nam tada rekli - išli ste u Prištinu kada ste verovali da Albanci neće doći, a sada kada je sigurno da će doći, jel( tako, sada ne idete na razgovore.
Prema tome, ne smemo da dozvolimo da sve to što je urađeno ili učinjeno od strane delegacije Republike Srbije bude bačeno u vodu, jer nesumnjivo i tu su postojali ne mali napori da se na neki način dokaže da smo zaista svakog trenutka, na svkom mestu bili spremni da branimo i odbranimo naše nacionalne interese, naše državne interese.
Hteo bih da ukažem na još dve stvari. Jedna je, ukoliko se postignu određeni rezultati, a sigurno je da verujemo da mogu, čak i oni koji imaju najviše rezervi i oni kažu - možda i može nešto da se uradi, u takvoj jednoj situaciji, ako bismo sa tim uspeli, to bi bila prva stepenica u našem približavanju svetu, Evropi, to bi bila prva stepenica, iza koje bi išle sledeće stvari, koje bi uticale na ukidanje sankcije, na uspostavljanje normalnog ekonomskog života, na pitanja rešavanja onih suštinskih životnih pitanja na našoj teritoriji, na teritoriji naše države, na pitanje zapošljavanja, rešavanja problema u prosveti, zdravstvu, pravosuđu, pitanja penzionera, zemljoradnika i svih ostalih.
Prema tome, mi stojimo na stanovištu da je ovakav pristup ozbiljan, odgovoran, putem odgovornih lica iz delegacije, putem eksperata koji neće dozvoliti da se donesu neka rešenja koja bi mogla da dovedu do rđavih posledica. Jer, u takvoj situaciji, mislim da stojimo na stanovištu na kome stoji većina građana u ovoj zemlji, bez obzira na svoja politička opredeljenja.
Konačno, još na jednu stvar da ukažemo. Vi ste u toku jučerašnjeg dana upoznati i sa stavom Srpske pravoslavne crkve, koja je zatražila da i ona na neki način svedoči o situaciji na našem prostoru. To nije neko bez ugleda, to nije neko bez ugleda u svetu, to je crkva koja je rekla, izneli bismo naše stavove da zaštitimo ovaj narod koji živi na tom prostoru, da zaštitimo naše svetinje. Ali, istovremeno, ona je stalnim svojim učešćem u svemu tome, na određen način, i garant da u ime naše zemlje, u ime našeg naroda nikakva rešenja koja bi bila doneta, a sa kojima bismo se mi složili, ne bi bila takva da bi ugrožavala pripadnike drugih veroispovesti i drugih naroda. Očigledno, nije jedanput pomenuto - želimo rešenja, želimo rešenja za naš narod, za prostor Kosova i Metohije, ali nikada ne želimo da to bude na štetu drugih ljudi. Svaki put, u svakoj izjavi, pored ostalog, je rečeno - budimo ljudi, budimo hrišćani.
Stoga nalazimo da ovog trenutka, ovo jeste jedini put, ovo jeste put kojim moramo da idemo. Mislim da nekih rezultata može da bude samo onda ukoliko jedni drugima ne osporavamo argumente, ako smo uvereni da želimo isti cilj.

Ima reč Milan Rodić, šef poslaničkog kluba Jugoslovenske levice, a neka se pripremi Žarko Jokanović, šef poslaničkog kluba Nove demokratije.

Poštovani predsedniče, članovi predsedništva, predstavnici Vlade, uvaženi ministri, poštovane kolege narodni poslanici, Jugoslovenska levica smatra da mirno rešavanje kosovske krize vodi ka ostvarenju naših osnovnih i najviših interesa, a to su očuvanje mira na ovim prostorima, opstanak naše države i poboljšavanje uslova življenja naših građana.
Od svog osnivanja JUL je značajan deo svog delovanja usmerila ka razumevanju aktuelnih procesa na Kosovu i Metohiji. Krajnje odgovornim ponašanjem nastojali smo da afirmišemo politiku mira i najviših humanističkih vrednosti savremene civilizacije. Nedopustivo je bilo koje rešenje za Kosovo i Metohiju koje bi ignorisalo ustavna rešenja Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Nedopustiv je cinizam sadržan u brojnim pokušajima osporavanja prava jednoj suverenoj zemlji da se odbrani od terorizma, separatizma i drugih vidova agresije. Krajnje bezobzirno i bez ustezanja deo međunarodne zajednice upućuje neprekidne pretnje Jugoslaviji, a najglasniji su kada je u pitanju beznačajna ugroženost njihovih interesa. Samo zlonamerni neće i ne žele da vide da je separatizam i terorizam na Kosmetu izazvan spolja. Bujanje ovih krajnje nazadnih pojava, praćeno nepodnošljivim pretnjama i ucenama, u direktnoj je saradnji sa dugogodišnjim ekonomskim, propagandnim i oružanim nasiljima. Sve ovo zarad ostvarivanja poznatih osvajačkih i nasilničkih ambicija.
Suspenzijom osnova sistema međunarodne bezbednosti, uz bezočno potiranje svih principa pravde i istine i kroz otvorenu podršku terorizmu i separatizmu NATO pakt preti direktnom agresijom. Suprotno Povelji Ujedinjenih nacija, bez legitimne odluke Saveta bezbednosti, prvi put u istoriji čovečanstva Savet NATO-a ovlastio je jednog čoveka da samostalno i samovoljno naredi vojnu agresiju na našu zemlju. Nasilnim nametanjem političkih rešenja vojnim sredstvima NATO pakt otvoreno pokazuje nameru uspostavljanja svojih nadležnosti, ne samo na Kosmetu, već i na celokupnoj teritoriji Jugoslavije.
Shodno takvim ciljevima nameću se dve alternative sa istim ishodom: prvo, da prihvatimo ulogu kolonije NATO pakta, čime bi bila dodatno opravdana logika postojanja ove alijanse kao tobožnjeg čuvara mira, i, drugo, da budemo izloženi kombinovanom dejstvu spoljne intervencije i kosmetskih separatista i terorista, kao i ostalih nosioca dezintegracije zajednice. Time bi samo na manje proceduralan način bio postignut prethodni cilj.
Pred ovakvim alternativama ovoj skupštini preostaje da iznađe, podrži i osnaži mirno političko rešenje. Za takvo rešenje na raspolaganju nam je snaga argumentovane i principijelne politike, koju podržava i značajan deo međunarodne zajednice. Ključni bedem pred pretnjom i nasiljem prema Srbiji i Jugoslaviji čini iskazano poverenje građana u politiku državnog vrha i visok stepen saglasnosti svih značajnih političkih činilaca unutar zemlje po pitanjima od opšteg interesa, koja nadilaze stranačke ideološke razmirice.
Postignuto jedinstvo o ovim pitanjima ne sme biti skršeno nikakvim manipulacijama, ultimatumima, ucenama i cenovnicima izdaje. Tim činom osujećene su namere dela međunarodne zajednice, prvenstveno NATO pakta, da stvaranjem razdora među najznačajnijim političkim činiocima i neopravdanim optužbama za navodno nepristajanje za razgovore, iznađu povod za intervenciju.
Uvažene kolege narodni poslanici, naša zemlja od izbijanja kosovske krize zalagala se za njeno mirno rešavanje, kroz otvorene i bezuslovne pregovore sa predstavnicima svih nacionalnih zajednica i političkih partija. Nebrojeno puta je Vlada Republike Srbije pozivala predstavnike albanskih političkih partija na pregovore o svim spornim pitanjima. Umesto pregovora, nosioci separatističke politike, podstaknuti i ohrabreni neskrivenom podrškom dela međunarodne zajednice, opredelili su se za nastavak nasilja u vidu najsvirepijih terorističkih zlodela. Teroristi su instrument u rukama najuticajnijeg dela međunarodne zajednice, koja ih štiti i naoružava. Međutim, nisu ih uspeli oprati od krvi, zločina i oslonca na najmračniji deo svetske narko mafije.
Za ekstremne albanske političke lidere terorizam je put do cilja - Kosovo Republika, a za njihove bahatne podstrekače, instrument za destabilizaciju Srbije, Jugoslavije i šireg regiona. Dakle, potrošni materijal.
Nasuprot ovim ciljevima stav JUL-a po pitanju terorizma oduvek je bio jasan. Raspaljivanje terorizma i nacifašizma je zločin protiv čoveka i ljudske civilizacije, koji nećemo nikada prihvatiti, niti ćemo dozvoliti stvaranje fašističko-terorističke despotije na sopstvenoj teritoriji. Istinski interes Albanaca na Kosmetu je mir, rad i ravnopravnost, što je u saglasnosti sa opštim interesom državne zajednice. Jugoslavija je jedna od retkih zemalja koja je očuvala sve vrednosti višenacionalnog zajedničkog življenja.
Uvažene kolege narodni poslanici,kao jedan od osnivača Ujedinjenih nacija Jugoslavija čini neraskidivi deo međunarodne zajednice, ne dovodeći u pitanje ni u jednom trenutku ispunjenje svojih međunarodnih obaveza. Do sada pokazano strpljenje u rešavanju spornih pitanja na Kosmetu nedvosmisleno pokazuje našu punu spremnost za razgovore u rešavanju nastale krize.
Predloženi principi Kontakt grupe o očuvanju suvereniteta Srbije i Jugoslavije, ravnopravnosti svih nacionalnih zajednica i građana Kosmeta i političkom rešavanju krize čine sastavni deo našeg dosadašnjeg delovanja po ovim pitanjima. Ovi principi pružaju dovoljno osnova za upućivanje delegacije parlamentarnih stranaka na razgovore u Pariz. S druge strane, neodazivanje na razgovore u skladu sa pomenutim principima dalo bi zlonamernim povod za dalju satanizaciju Srbije i Jugoslavije, što bi stvorilo neposredne pretpostavke za nove pritiske.
Smatramo da ova delegacija, koja treba da izrazi zastupljenost političkih partija u Skupštini i višenacionalni karakter Kosmeta, mora u potpunosti zastupati naša gledišta, sadržana u Ustavu, dosadašnjim odlukama Narodne skupštine i državnih organa o pitanjima rešavanja kosmetske krize, a nadasve legitimno izraženu volju slobodnih i ravnopravnih građana. Podsećam da se na prošlogodišnjem jesenjem zasedanju, posvećenom stanju na Kosmetu, Jugoslovenska levica odlučno založila za potpuno i neizostavno poštovanje svih Ustavom i zakonom utvrđenih mehanizama za očuvanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta naše zemlje. Pomenuti principi čine limit svakom učesniku u razgovoru. Nijedan akt delegacije neće biti valjan sve dok ga ova skupština ne potvrdi.
Uvažene kolege narodni poslanici, u političkom delovanju, kao i u životu, postoje slučajevi koji traže nadrastanje partijskih interesa i razmirica, zahtevajući mobilisanje svih snaga u očuvanju države i njenih građana. Izgrađena svest o neophodnosti mirnog rešavanja kosmetske krize, uz otklanjanje stalnih pretnji dela međunarodne zajednice, a naročito naša spremnost da pokažemo dobru volju, podstiče nas da se, uprkos brojnim nepovoljnostima, opredelimo za upućivanje delegacije na predstojeće razgovore. Havala lepo (aplauz).