Gospodine predsedniče, poštovane kolege poslanici, danas imamo još jednu tačku dnevnog reda koja se ne tiče 99% građana Srbije. Stranka srpskog jedinstva će glasati da se ukine ovaj zakon, jer je bio štetan, veliki broj štampanih medija plaćali su velike kazne. Međutim, oni su plaćali te kazne zato što su napadali Vladu.
Znali su da je zakon rigorozan i napadali su Vladu. Danas ni u jednom dnevnom listu ne možete videti nijedno drugo mišljenje, pa čak i dobronamerno mišljenje, kao što to više puta čini Stranka srpskog jedinstva, u kome se kaže da tražimo da se zakaže vanredna sednica, da tačke dnevnog reda budu - problem na jugu Srbije i prolećna setva.
Mi smo imali dve grupe medija, i to, jednu grupu koja se delila na režimske medije, a takvu kvalifikaciju smo mogli da čujemo od NUNS-a, koji takođe od 5. oktobra se više ne čuje i ne vidi, i nijedna kritika nije upućena onima kojima su do danas upućivali. Ova tačka od 5. oktobra postoji samo formalno, ali se fizički nije primenjivala, nije ni bilo razloga, jer nismo mogli da čujemo i vidimo nijednu kritiku, kad je u pitanju Vlada Republike Srbije.
Danas se menja reč - režimski mediji, pa su to mediji pod kontrolom Vlade. Mi smo danas usvojili tačku dnevnog reda gde se ukida plaćanje takse i Stranka srpskog jedinstva je glasala da se ukine, ali nismo obezbedili novi izvor prihoda, što znači da će mediji zavisiti od Vlade, jer znamo da je sadašnja Vlada veliki broj kazni platila medijima kao što su "Blic", "Glas" i "Danas".
Međutim, kakvu informaciju ima Stranka srpskog jedinstva , da je opao tiraž tim medijima, jer danas ne treba da kupujete kao što ste nekada kupovali šest dnevnih listova, danas kupite jedan list i pročitate sve.
Poštovana gospodo, mi smo već drugi dan izgubili dosta vremena, a ova tačka dnevnog reda, kao i prethodna tačka dnevnog reda, se ne tiče poljoprivrednih proizvođača, koji nemaju novca da kupe 25 litara nafte, da pooru jedan hektar zemlje. Ova tačka se ne tiče fabričkih radnika, koji ne znaju odakle će da plate kamatu za struju. Ova tačka se takođe ne tiče penzionera, koji su povećanje penzija imali samo pre izborne kampanje, a to je činila bivša vlast, a činila u ovoj izbornoj kampanji i ova sadašnja vlast.
Stranka srpskog jedinstva bi uputila jedan zahtev svim medijima da sve kritike, pa i one koje nisu dobronamerne, objave u cilju blagovremenog i pravednog informisanja, jer to u zadnjem vremenskom periodu nisu naši građani mogli da vide i čuju. Hvala.
(Narodni poslanik Pal Šandor traži reč povodom povrede Poslovnika.)

Poštovane kolege, član 85. Poslovnika kaže  da na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika učestvuju, ne prisustvuju, nego učestvuju ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona, sekretari itd. i članovi Vlade.
Pošto je gospodin Batić formalno bio određen od strane Vlade, a gospodin Korać, kao član Vlade, ima sada pravo da govori posle gospodina Batića, ja sam zato izašao da mu omogućite, kao članu Vlade, da sada, posle gospodina Batića, koji je formalno obrazložio zakon, učestvuje u raspravi.

Naravno, Vi ste potpuno u pravu, i ne samo da može da učestvuje u raspravi, nego može da se javlja onoliko puta, koliko misli da je to potrebno. Primedba se odnosila samo na to da on nije ovlašćen od strane Vlade, pa smo to pitanje raspravili.
Gospodine Nikoliću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u kampanji za decembarske izbore, lideri, i oni drugi, brojniji i opasniji, liderčići DOS-a, davali su obećanja trima ciljnjim grupama - građanima, državama - članicama NATO-a i medijima, posebno tzv. nezavisnim. Građanima su davane dve vrste obećanja - jedno je uprošćeno, da će u Srbiji biti plate veće, a cene manje, i od ispunjavanja tih obećanja smo sve dalje i dalje.
Drugo je da će na robiju svi koji su bilo kada bili protiv lidera i liderčića, i to bez obzira na to da li je za njih tada glasao narod. Ovo će verovatno ići lakše pošto ministar pravde već postavlja podobne sudije, tužioce, predsednike sudova i hajka može da počne. NATO ne mora da brine jer koliko god sitnih knjiga pošalje savremenim beogradskim dahijama, one se tumače detaljno, nad njima se rone suze, udara rukom po kolenu, lideri i oni manji, a opasniji, ljube ih i uramljuju. Sve pretnje, ucene, poniženja, nalozi se prihvataju, a ako se neko drzne da upita DOS šta to radi i zašto prodaje čak i nacionalno dostojanstvo, dobija odgovor da mu je bolje da ćuti pošto je sada glasao protiv lidera i liderčića, pa bi zbog toga ime moglo da mu se pojavi na stubu srama. Predlogom zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju DOS, na sada već prepoznatljiv način, ostvaruje grupu predizbornih obećanja datim svojim gazdama i slugama, državama članicama NATO-a i tzv. nezavisnim medijima. Tobože nezavisnim, a urednici im postadoše ambasadori i državni funkcioneri. Kao oragnizacija G17 plus, koja je nevladina, samo ima ministre i u jednoj i u drugoj vladi, guvernera Narodne banke. Zakon je kratak i nejasan. Ukratko, ukida se Zakon o javnom informisanju, ali pošto za tri godine, koliko je već na snazi, osim kritika na njegov račun, nismo uspeli da spremimo bolji, zakon će se primenjivati i dalje. Prestao da važi, što znači da ne postoji u pravnom sistemu, nema ga među pozitivnim propisima, ali se primenjuje. Dokle, ne znamo. Piše u obrazloženju zakona ovako: "Štetne posledice koje je Zakon o informisanju proizveo od dana njegovog stupanja na snagu poznate su najširoj javnosti, stoga je neophodno što pre ovaj zakon staviti van snage". Član 1. Predloga zakona kaže da će se i dalje primenjivati odredbe Zakona o informisanju koji je tobož prestao da važi, koje se odnose na upis u javni registar i objavljivanje odgovora i ispravki. Pošto su do sada sporne bile jedino kaznene odredbe, da li to znači da one prestaju da važe? Čovek ne može da se snađe u zakonu u kome nije jasno rečeno, član taj i taj prestaje da važi, a član taj i taj se i dalje primenjuje. Šta ćemo sa članom 46. stavom 5. Ustava Republike Srbije koji glasi: "Jamči se pravo na ispravku objavljenog netačnog obaveštenja kojim se povređuje nečije pravo ili interes, kao i pravo na naknadu moralne i materijalne štete nastale po ovom osnovu".
To ustavno pravo se više ne brani, barem ne Zakonom o javnom informisanju i tako počinje hajka i objavljivanje ispravki sitnim slovima, pri dnu pretposlednje stranice. Sve novine i televizije ne vrede suza jednog deteta kome povredite oca. To u poslednjih nekoliko meseci nemilosrdno radite. Tako se ne plaća usluga, pa makar kako bila velika ili ona koju su vam učinili tzv. nezavisni mediji ili vam je naređeno da se zakon briše, da biste ponovo emitovali strane špijunske programe "Dojče Vele", "Frans-internacional", "Slobodna Evropa" i "Glas Amerike". Mi smo državu od tih špijunskih aktivnosti zaštitili u najteže vreme. Onda kada su razorili državnu mrežu informisanja. Vi radite šta vam nalaže savest ili novac u džepu. Šta god da je razlog, ja sam protiv donošenja ovog zakona. U kampanji za decembarske izbore učestvovalo je više od 400 televizijskih stanica u Srbiji. Radio televizija Srbije sa svoja tri kanala i televizija "Politika" bile su u službi JUL-a i SPS-a, a lidere i liderčiće DOS-a služilo je ostalih više od 400 televizija, lokalnih i privatnih. Mnoge su radile bez ikakvih papira. Ako se desilo da ih posete ministri iz Saveznog ministarstva za telekomunikacije, podizana je čitava varoš da odbrane tzv. nezavisne medije, čak je jedan inspektor izgubio život u Požegi, pa nikom ništa. Porodica je ostala bez hranitelja, državnog činovnika koji je sprovodio zakon, a linčeri se mirno razišli kućama, pošto su im svi gresi u borbi protiv bivšeg režima unapred bili oprošteni.
Sada slušam novog DOS-ovog ministra, koji kaže da su se mnoge televizije same eliminisale iz utakmice za raspodelu frekvencija, zato što sada emituju program bez ikakvog papira, a to je besramno. To je bila priča o diktaturi koju ste vi izokrenuto, slagavši bez treptaja, pričali po svetu. Da raščistimo sa žalopojkama ucveljenih vlasnika i urednika nezavisnih medija. Ministarstvo za informisanje Republike Srbije je samo protiv listova "Kosova-Sot", "Koha Ditore", "Gazete-Erešipćare" i čini mi se "Kombah" podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ukupna vrednost izrečenih kazni ovim listovima je 8 miliona dinara, a naravno nisu platili ni dinara. Protiv ostalih listova prijave su podnosili građani, čija su prava iz člana 46. stava 5. Ustava Republike Srbije bila povređena. Ukupna vrednost naplaćenih kazni je 13 miliona dinara i novac je uplaćen u budžet Republike Srbije. Zašto su kažnjavani? Između ostalog, dnevni list "Danas" je napisao komentare da će Vojislav Šešelj Crnogorcima u Beogradu, ukoliko dođe do razdvajanja Srbije i Crne Gore, da okači na rukav žute trake. "Studio B" je optužio građanku Gordanu Milošević da je ubicama sa Ibarske magistrale mobilnim telefonom javila vreme kada je Vuk Drašković krenuo kući. Kazna je za sve odgovorne u toj kući bila u protivvrednosti 10.000 maraka. "Dnevni telegraf" je objavio da je Milovan Bojić organizovao ubistvo jednog izvanrednog doktora iz KBC "Dedinje". "Dnevni telegraf" je u oktobru 1998. godine objavio da tog i tog dana, u toliko i toliko sati počinje bombardovanje Srbije. U svim raspravama pred sudijama za prekršaje, oni koji su odgovorni za takve članke i emisije nisu se upuštali jer oni su znali da koliku god kaznu da plate, novac će stići iz inostranstva, a gomilaće se lista onih koji su tobož ugroženi i koje diktatura sprečava da obavljaju svoj nezavisni posao. Šta bi bilo da nije postojao zakon? Evo, otkako se ne primenjuje, tako je rekla nova vlast - zakon postoji, ali se neće primenjivati, i da navedem neke naslove.
Prvi iz "Glasa javnosti" 4. februara ... (Leila Ruždić sa mesta: Pobedio je DOS.)
Kao što sam rekao, prvi iz "Glasa javnosti" 4. februara 2001. godine, sitnim slovima u nadnaslovu piše: "Kćerka ubijenog urednika "Dnevnog telegrafa" optužuje Bojića, Šešelja i Miru Marković", a onaj krupni, zatamnjeni i boldovani naslov kaže: "Ćuruvija i Arkan na listi za odstrel". Skoro istovetno tog dana napisale su i "Večernje novosti", samo je naslov bio: "Lista za odstrel". "Večernje novosti" nema ko da kazni i sada su režimski list, samo je drugi gazda. Da nije tako, nikada im ne bi palo na pamet da se surovo poigravaju sa pokojnim Zoranom Sokolovićem i njegovom porodicom. Na naslovnoj stranici, u četvrtak 8. februara 2001. godine iznad teksta o pokojnom Sokoloviću piše: "Sam sebi presudio" i znak pitanja. Ni mrtvi nemaju mira od nezavisnih medija. Oni su već pokojnog Zorana Sokolovića osudili, ne znam zbog čega i izrekli mu smrtnu kaznu, samo je po njima on preduhitrio dželate i "sam sebi presudio". Da su napisali - digao ruku na sebe, oduzeo sebi život, ja bih to mogao da shvatim, ali da napišete za čoveka "sam sebi presudio" i da to bude naslovna stranica jedne dnevne novine i da niko zbog toga ne bude kažnjen, možda ćete tako i da radite. Komentator na državnoj televiziji u nedelju 11. februara povodom predloga da se ukine Zakon o javnom informisanju, tobož da se ukine, a da važi i dalje kaže ...

Gospodine, vreme.

Kao što sam rekao kaže: "Ovo je zakon koji će ući u sramnu istoriju naše zemlje". Nije nego.
Sramota je, od agresora na našu zemlju, preko njihovih slugu, uzimati njihov novac i uplaćivati u budžet države. To je sramota. Veličanstven je potez primiti Solanu u razorenom Beogradu. Novopatriotski potez je otići u sedište NATO-a i pomagati Šiptarima da otmu jug Srbije. Jedine prijave koje su podnete protiv državne televizije, "Politike", "Ekspres Politike", "Večernjih novosti", "Borbe", u to vreme podnela je Srpska radikalna stranka, zbog laži koje su navedeni mediji objavljivali o nama u završnici kampanje septembarskih izbora. Tada se Miloševiću činilo da će sigurno dobiti izbore, samo treba da skrši radikale. Po tim prijavama nikada nije poveden prekršajni postupak. To je bio razlog što smo predložili ukidanje Zakona o javnom informisanju, uz primenu zakona koji mu je prethodio. Taj predlog nalazi se u dnevnom redu sednice Narodne skupštine, koja je prekinuta, i bilo bi bolje da je on na dnevnom redu, pošto je ovo sa predlogom zakona koji se ukida, a ostaje da važi, obična farsa. Zakon je uspeo da zaustavi klevete, laži, vređanja i nije se bavio cenzurom bilo kog medija. Kod vas je to drugačije. TANJUG 13. januara javlja "Demokratska opozicije Srbije (DOS) je danas oštro protestovala zbog načina organizovanja i kriterijuma u izboru gostiju u jučerašnjoj emisiji "Kompromis" televizije Studio B, napominjući da je gost emisije govorio isključivo laži i tako na najgrublji način povredio princip otvorenosti medija. Mediji u Srbiji moraju da budu otvoreni i slobodni, ali uredništva ne smeju da dozvole zloupotrebu javne reči i da u emisije pozivaju ličnosti koje su upućenom delu javnosti poznate kao problematične, a koje se putem TV ekrana gledalištu predstavljaju kao eksperti", navodi se u saopštenju Predsedništva DOS-a. "DOS nema nameru da se poziva na zakon da bi zaštitio povređeni lični i politički ugled, ali očekujemo da nezavisni mediji, štiteći od neshvatljivih laži integritet javnih ličnosti, istovremeno štite i svoj ugled". Kraj citata i kraj novinara Marka Jankovića na televiziji Studio B. Sad, neka se neko usudi da progovori ili da ima gosta koji će da progovori protiv onih koji su na vlasti.
"Nezavisna svetlost" iz Kragujevca, 8. februara 2001. godine prenosi pisanje nedeljnika "Vreme", o načelniku resora javne bezbednosti Sretenu Lukiću, koji je sada postavljen. "Lukić je od početka 1998. godine, pa sve do kraja NATO intervencije, bio načelnik štaba MUP-a za Kosovo i Metohiju, te je u tom svojstvu koordinirao sve specijalne i redovne policijske snage. To znači da je Lukić po svojoj funkciji odgovoran za sve što se u tom periodu dešavalo, uključujući", ovo samo podvlačim "i masakre u Drenici, u martu 1998. godine, kao i masakre u Seniku i Pokleku u leto iste godine. Najzad on je igrao ključnu ulogu" i ovo podvlačim "u masovnom progonu kosovskih Albanaca tokom bombardovanja. Za sve to vreme Lukić je bio u neposrednoj vezi sa tadašnjim potpredsednikom Vlade Nikolom Šainovićem, koji je pak narađenja primao direktno od Miloševića. I Miloševića i Šainovića zbog toga je optužio Haški tribunal, a prilikom dizanja optužnice, tužilac Luiz Arbur, u nekoliko navrata spomenula je i generala Lukića. U januaru 2000. godine list "Vašington post" je objavio detalje telefonskog razgovora između Lukića i Šainovića. Tema razgovora je bio masakr u selu Račak, a iz teksta se vidi da se njih dvojica dogovaraju kako da se uklone tragovi masakra."

Vreme.

"Lukićev rad visoko je ocenio i sam Milošević, pa ga je 13. maja prošle godine unapredio i odlikovao, a ovaj posle delio odlikovanja ostalim pripadnicima MUP-a." Imam još deset redova, gospodine predsedniče. "Ovim se priča ne završava, za Lukića se sumnja da je posredno upleten u slučaj otmice putnika u selu Štrpci, za koju je po svemu sudeći odgovoran njegov dalji rođak Milan Lukić, vođa paravojne formacije iz Višegrada. Sredoje Lukić, takođe dalji rođak, godinama je obavljao dužnost načelnika državne bezbednosti u Bajinoj Bašti, za koga se sumnja da je bio debelo upleten u niz zločina u istočnoj Bosni, u proleće i leto 1992. godine". Kako li će tek izgledati celoviti zakoni koje ćete nekada valjda predložiti? Kažem valjda, zato što ste sada u znanju i moći da napišete samo zakone koji imaju 5 članova, pa i oni ne liče ni našta. U stvari, liče na one koji ih predlažu. Hvala.

Pre nego što izađete, da  završimo i tu priču sa pogrešnim informacijama sa današnje sednice. Dobio sam saopštenje za javnost, koje je izdala Informativna služba MUP-a,  koje glasi - Saopštenje za javnost: "Povodom informacije da je danas došlo do opšteg napada na Bujanovac, MUP demantuje takvu informaciju i obaveštava javnost da je u kopnenoj zoni bezbednosti bilo sporadičnih provokacija, koje predstavljaju kontinuitet  terorističkih napada u toku proteklih dana. Posledica po pripadnike MUP-a, Vojske Jugoslavije i građane, nije bilo."
Posle ovoga samo moram da vas zamolim, sve narodne poslanike, da preko govornice sa punom odgovornošću plasiraju ovakve i slične informacije - odnosno, konstatujemo već sada, dezinformacije - i da bez ikakve potrebe ne unose nemir među građane Srbije.
Gospodine Ivkoviću, izvolite.
(Poslanik se javlja za repliku.)
Nema replike. Ne možete voditi repliku sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, koje je dalo zvaničnu informaciju.
Izvolite, gospodine Ivkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju. Znači, još jedan zakon o prestanku važenja zakona, kojeg u suštini produžavamo da i dalje bude na snazi. Voleo bih kada bi mogli građani širom Srbije, koji trenutno gledaju televiziju i ovaj prenos Skupštine, da vide koliko je dugačak taj zakon i koliko je napora trebalo da uloži Vlada Republike Srbije, da bi ovaj zakon uradila. Ima samo četiri člana, ali nesreća je u tome da je ta Vlada, koja je uradila taj nacrt zakona o prestanku važenja zakona, na sva ta četiri člana podnela i odgovarajući broj amandmana, da tako sada to o čemu mi diskutujemo ne liči uopšte na ovo što je predato ovoj skupštini. To samo govori koliko je Vlada brzopleto prionula na posao koji čisto ima za cilj marketinški deo posla, ali i nešto drugo o čemu želim da ovde govorim.
Odmah da bude jasno, i ovaj zakon krši Ustav Republike Srbije. Što je još važnije, ovaj zakon o informisanju, koji je donet, u dobrom delu su još od Ustavnog suda određeni članovi izbrisani, tako da je taj zakon u suštini bio doteran u celini u red i ono sve što je smetalo nije moglo da ima dalje svoju normalnu primenu. Međutim, govorim zbog onoga što je uzelo maha od 5. oktobra. Govorim zbog načina i retorike koju je ovde eksponirao i jučerašnjim i današnjim nastupom predstavnik Vlade, i pored vašeg prisustva, predsedniče Skupštine Republike Srbije, dopustili ste mu da potpuno izađe iz okvira svojih prava i nadležnosti, da preuzme ulogu, pored uloge ministra, ulogu istražitelja, ulogu tužioca i ulogu sudije. Još samo da preuzme ulogu ključara zatvora u Republici Srbiji.
Rezultat njegovog rada je i napolju ispred Skupštine Republike Srbije, gde se više od 1.000 građana okupilo zbog odluke koja je saopštena još davno u medijima, i hoću o tome da govorim. Ono što je jasno, činjenica je da putem medija svojim nastupima ljudi koji vode pojedine partije u DOS-u, i što je najgore, koji su bili ili u prelaznoj Vladi Republike Srbije, a sada su u Vladi Republike Srbije, koriste medije da preuzimaju ingerencije na koje pravo nemaju, na koje konačno pravila lepog ponašanja i poštovanja međusobnog zasigurno nalažu da se ne čine. Insinuacije da je neko kriv, putem poluistina ili neistina, naredbe da se neko hapsi preko medija su prisutne bile, a nažalost i dalje. Uverenje naše da će ovim postupkom, koji sada ide ukidanjem Zakona o javnom informisanju, u suštini se stvoriti prilika da u ovoj situaciji, kada mi imamo medije koje do sada nismo imali priliku da upoznamo, jer do sada jeste imali medije koji su zvani režimski, ali ste imali i medije koji su bili opozicioni, i građani koji su čitali više novina, slušali ili gledali više televizija ili radio emisija, imali su priliku, između redova, u kontradiktornosti informacija da traže ono što je istina.
Nažalost, u poslednjim mesecima u ovoj zemlji dovoljno je da kupite jedne novine ili da gledate jedan radio, samo je razlika da li odgovarajuću televiziju uređuje jedan lider DOS-a ili drugi lider DOS-a. U takvim partijskim medijima ukidanjem ovog zakona hajka na ljude biće pojačana i to je ono što treba upozoriti građane Srbije. Cilj ovog zakona jeste taj. Konačno, jedna žrtva je danas kažnjena pritvorom od 30 dana da ne bi uticao na svedoke. Valjda se očekivalo da će Gane Milanović da putuje preko Atlantika i utiče na Madlen Olbrajt i na gospodina Klintona.